Dame i gospodo narodni poslanici, fiskalizacija je, na neki način, uvela dosta pometnje, pogotovo u određenim slojevima, tj. u određenim krugovima.
Ništa mi nemamo protiv fiskalizacije i smatramo da je fiskalna kasa nešto što će isto dovesti u red finansijske tokove i stabilizovati našu ekonomsku situaciju. Smatramo da ne treba praviti apsolutno nikakve izuzetke ili ako se već prave izuzeci, onda se ne mogu praviti u okviru jedne branše. Želim da kažem da ovo obrazloženje dato ovde, da se ne može naći odgovarajuće softversko rešenje, nije pravi izgovor i nije pravi odgovor koji će zadovoljiti sve one subjekte koji su dužni da imaju fiskalnu kasu.
Želim u ime svih privatnih lekara da kažem da privatne lekarske komore, privatni lekari smatraju da se nalaze u apsolutno podređenom položaju, jer su privatni lekari dužni da imaju fiskalnu kasu, a društveno zdravstvo nije.
Ono što je naša indicija i što mi smatramo da treba da uradimo u perspektivi, to je da privatno i društveno zdravstvo bude izjednačeno. Kao privatni lekar, nisam video ni jedno jedino opravdanje da treba da imamo fiskalne kase, iz jednog prostog razloga što privatni lekari ne plaćaju, ili do sada nisu, porez na promet, a plaćali su paušalni porez. Naravno, ako želimo da izjednačimo privatno i društveno zdravstvo, onda moramo imati fiskalne kase i u privatnom i u društvenom zdravstvu.
Ne bih želeo mojom diskusijom ni na koji način da tražim da se bilo kome uvede fiskalna kasa, ali smatram da smo mi stavljeni u neravnopravni položaj, i mislim, ako hoćemo da nema negativnih polemika, onda sve moramo staviti pod istu ravan. Ono što bih želeo da kažem, smatram da možda nismo najbolje locirali probleme koje imamo u društvu.
U Srbiji ima, što se tiče privatnih zdravstvenih organizacija, možda jedno 4.000 privatnih lekarskih ordinacija, ali sigurno ima, pored 4.000 registrovanih, još 4.000 neregistrovanih ordinacija.
Naravno, kada znamo da pored 4.000 registrovanih ima sigurno još 4.000 neregistrovanih privatnih ordinacija, onda možemo sagledati koliko nelegalnih ordinacija ima i koliko ima zaposlenih radnika u njima.
Sagledavši to kroz samo jedan deo, kroz privatnu lekarsku praksu, možemo zamisliti koliko ima nelegalnih i neregistrovanih privrednih subjekata u drugim delatnostima. Ono što je najcrnje, ne postoji zakonska regulativa da neko može kontrolisati neregistrovane subjekte.
Ako bi se Vlada Republike Srbije pobrinula da donese takav zakon, kakav postoji u svim evropskim zemljama, gde postoje određene agencije koje otkrivaju nelegalne subjekte, onda bismo imali mnogo više subjekata u platnom prometu, i naravno, mnogo više novca u budžetu Republike Srbije.
Zato smatram da ovakav podređen položaj određenih ljudi i povlastice možda određenih branši stvara sumnju u korektnost i možda dobru nameru pojedinca i Vlade Republike Srbije.
Iz tih razloga, mislim da bi trebalo da sagledamo mogućnost da napravimo celovit jedinstven zakonski akt koji će sve privredne subjekte staviti u jednu ravan. Nijedan pošten, nijedan častan trgovac, privrednik, nema ništa protiv fiskalizacije i fiskalnih kasa, ali svi oni koji se osećaju povređenim u odnosu na istu branšu u društvenom sektoru koja je oslobođena, kao što je privatna lekarska praksa, smatramo da takve degradacije određenih struktura nisu dobre i, naravno, izazivaju sumnju u dobru nameru.
Privatni lekari žele da se izjednače u svakom segmentu sa društvenim sektorom. Naravno, indicija je da društveno u budućnosti bude privatno, pa ako je indicija da društveno bude privatno, nismo videli ni jedan jedini razlog zašto su privatni lekari dobili kasu. I oni imaju terenski rad. Vrlo je teško ići sa fiskalnom kasom na teren, jer, pored hitnog slučaja, teško je nositi i fiskalnu kasu.
Smatram da i drugi lekari poslanici imaju isti stav i mišljenje. Naravno, siguran sam u to da je i ministar Dinkić od privatne lekarske komore svih lekara dobio stav i mišljenje i mislim da treba sagledati mogućnost da se privatni doktori oslobode ili da se napravi ravnoteža.
Još jedanput bih podvukao paralelu i rekao da moramo povesti računa da u ovoj zemlji Srbiji ima premnogo neregistrovanih privrednih subjekata, da ne postoji zakonska mogućnost da bilo koja inspekcija može ući u privatnu lekarsku ordinaciju koja nije prijavljena, niti u privatnu trgovinsku radnju ili privatnu proizvođačku delatnost, a tvrdim da samo u Kragujevcu ima premnogo tekstilnih radnji ili tekstilnih firmi koje su neregistrovane, nelegitimne i, naravno, ne podležu ni plaćanju poreza, niti imaju kontrole, niti su dužni da prijave radnike, niti su dužni da evidentiraju proizvedene proizvode.
Ako bi se u Srbiji sagledalo koliko takvih neregistrovanih radnji ima, budite sigurni da bi većina od nas ovde bila iznenađena i da bi to bio značajan podsticaj kada bi se to registrovalo punjenjem budžeta.
Jedanput sam imao prilike na jednom sastanku da predložim rešenje koje postoji u svetu: agencije za otkrivanje nelegalnih subjekata. Tadašnji ministar finansija rekao je da ne želi da mi budemo cinkaroši. Ne smatram da je to cinkaroški posao, ali smatram da svi oni koji primaju, zapošljavaju i zarađuju, trebalo bi da imaju obaveze prema državi.
Samo oni ljudi koji legalno rade, legalno prijavljuju porez, imaju legalne radnike, kontrolišu se, pa ako se nađe neko ko od radnika nije prijavljen, za njih postoji velika zakonska kazna. Za sve one radionice, koje zapošljavaju ogroman broj radnika, ne postoji zakonska mogućnost ni kažnjavanja ni kontrole.
Zamolio bih još jedanput ministra Dinkića u ime svih privatnih lekara, svih privatnih ordinacija, da razmotri mogućnost da pod isti aršin budu stavljeni i advokati, i turističke agencije, i privatni lekari, i taksisti i, naravno, svi oni koji su na neki način oslobođeni.
Sa druge strane, ako želimo da nemamo sumnju, onda smo spremni da budemo svi jednaki i da svi imamo fiskalne kase. To je bilo mnogo bolje rešenje, jer ovako sada kada se zna da turističke agencije nisu u obavezi, da advokati nisu u obavezi, da taksisti nisu, zašto bi lekar u hitnoj intervenciji, koji isto ima teren, morao da ima pri sebi mobilnu kasu. Mislim da je to degradacija i, verujte mi, na Odboru za zdravlje reče zamenik ministra za trgovinu da lekari prijavljuju jednog do dva pacijenta, i na neki način se uplašismo da nemamo u društvu bogate doktore.
Društvo koje se plaši bogatih doktora mislim da greši, jer nema ovde bogatih doktora i moramo znati da nije lako doći do doktorske diplome, da doktori završavaju studije dosta kasno, specijalizaciju, kasno osnivaju porodicu, kasno počinju da rade, stresan posao rade i mnogi ne dočekaju penziju.
Iz tih razloga apelujem još jednom da se razmotri ova mogućnost i da se privatni doktori i privatne ordinacije oslobode fiskalizacije. Hvala.