Da li pravite repliku ili povredu Poslovnika?

Povređen sam ja.

To što ste vi povređeni, to je vaš problem. Nemate pravo na repliku, jer ste vi izazvali. Ako je povreda Poslovnika, morate da se pozovete na član.

Rekao sam juče, ako se sećate, da svaki seljak koji ima prinos pet tona po hektaru ima zaradu oko 240 evra ili 16.600 dinara. To je tačno, ali sam zamerio zato što je doneto da cena bude 9 plus 1,50 dinara, a sada je 7 plus 1,50 dinara. Dva dinara gubimo. Na pet tona po dva dinara je 10.000 i tu je zavučena ruka u džep seljacima.
To ću uvek da kažem, jer ovde predstavljam seljake, a ne stranke. Ne može da predstavlja neko seljake ovako i da greši. Mog kolegu Krstina puno uvažavam i poštujem, ali to ništa nije ružno. Kolega Krstin živi u gradu, a hoće da predstavlja seljake. To je malo teže.

Sada ste izazvali repliku. Za repliku se javio narodni poslanik Milorad Krstin.

Razumem, gospodo narodni poslanici, kada u više navrata objasnim da živim na selu i drago mi je što živim na selu. Drago mi je što su moji na selu već 800 godina, otkako postoji moje selo, rade i bave se zemljoradnjom. To je čisto zemljoradničko selo.
Otac mi je star i ostavio mi je da radim 30 jutara zemlje. Niko drugi mi ne radi nego radi Milorad Krstin.
Milorad Krstin isto zastupa sve one poljoprivrednike koji su nosili i nose ovu Srbiju na svojim plećima. Prema tome, moj dragi kolega, mislim da treba da se posebno razumemo, ali nemojte reći da vi radite, a mi ne radimo. Mislim da ta vaša tvrdnja već po koji put za ovom govornicom ne pije vodu.

Povodom amandmana, narodni poslanik Dragan Rafailović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mislio da se javljam povodom ove tačke dnevnog reda, ali moram iz dva razloga.
Prvo, ovde ispada da mi na Odboru za poljoprivredu ne sarađujemo dobro. Gospodin Krstin je svedok da odlično radimo, da smo takoreći jednoglasni, ali ovde je došlo do male zabune. Odbor za poljoprivredu nije taj koji određuje cenu pšenice. To je slučajno ovog puta ispalo da je uradilo Ministarstvo poljoprivrede, pošto je svuda u svetu cena pšenice na slobodnom tržištu i tako se određuje.
Dakle, mi možemo da predložimo, možemo da imamo svoje mišljenje, ali Vlada to ne mora da usvoji. Mislim da je cena pšenice ove godine dobra, bilo bi bolje da je 20 dinara, to bih najviše voleo, ali to što ne može, treba ljudi da jedu hleb od te pšenice.
Ali, nije to glavno zbog čega sam se javio. Ovde se sve vreme priča o ceni pšenice i postoji licemeran odnos i odbrana ljudi od poreza koji se uvode ovde. Podsetiću vas da sam 2000. godine imao na lageru žetvu 1998-1999. godine. Puna mi je šupa i magaza bila pšenice, jer je nisam predao, zato što je bila jeftina, bila je 4 dinara. Tek 2001. godine predao sam žetvu te godine, setvu 2000. godine i ono što mi je stajalo dve godine, jer je te godine cena pšenice bila duplo veća.
Dakle, dolaskom nove Vlade i pobedom 5. oktobra, cena pšenice je duplo veća bila. Naravno, seljaci ni tada nisu bili zadovoljni, a od pšenice ne može da se živi, mora da se radi nešto mnogo više. Jedino veliki, ogromni proizvođači mogu od pšenice da žive. Što se tiče poreza, ovde ću navesti primer. Mi imamo silos i kombinat, sto metara od moje kuće, ogroman, koji je radio do 1992. - 1993. godine uspešno, a od tada ljudi ne primaju plate, snalazi su se kako znaju i umeju. I tada su prodavali urodicu, svinje i ono što su imali, i to govorim zbog poreza.
Znate kako je, onaj ko kupi prase, svinjče ili urodicu, a urodica je ono što ostaje od pšenice posle prerade, dakle, ono što se daje kao stočna hrana. Znate li kako je izgledao račun: 9% porez za vojsku, 8% porez za železnicu, ne znam koliko posto porez za rudnike i na sve to 14% porez na promet.
Gospodo, vi ste data bili u Vladi. Uporedite porez na dodatu vrednost i taj način oporezivanja koji je onda bio. I kako se onda niste setili seljaka i problema, i da su opterećeni.
Ako mi ne verujete, doneću vam, imam te priznanice, slučajno sve čuvam i sve imam, dakle, sve stoji u fasciklama.
Dakle, ovo je jedan normalan porez koji mora da se uvede, i vi ste i sami rekli da to mora, i normalno da kao opoziciona stranka imate zamerke, ali setite se kako je to izgledalo pre. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč po članu 8. (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, amandman koji je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović u ime SRS, traži da se u članu 11. posle tačke 4. doda nova tačka koja glasi: "5) voda, električna energija, gas i toplotna energija za domaćinstva oslobođeni su poreza na dodatu vrednost".
Želja podnosioca amandmana je bila da se smanje troškovi, osnovni životni troškovi kada su u pitanju određene usluge koje pružaju komunalna ili određena javna preduzeća, a imajući u vidu određene inflatorne tokove koji će da se dese prilikom uvođenja ovog zakona.
Čak je i prethodna Vlada, koja je uvela porez na električnu energiju, porez na telefonske usluge, porez na vodu, u svojim kasnijim izmenama i dopunama htela je da smanji ove poreze ili da na određene stvari te poreze ukine. Sada se nastavlja sa tom politikom da se i osnovno sredstvo za život, posle vazduha to je voda, oporezuje. Sada se postavlja pitanje, kada će nekome pasti na pamet da se uvede i porez na vazduh, jer još jedino vazduh i sunce nisu oporezovani ovim predlogom zakona.
Čak i diplomatsko-konzularna predstavništva su oslobođeni ovakvih stvari, samo građani Republike Srbije na ona osnovna životna sredstva moraju da plaćaju porez, pa čak i na one osnovne tekovine civilizacije mora da se plaća porez na dodatu vrednost. Tu na prvom mestu mislim na električnu energiju, koja je ponovo poskupela, jer ste ponovo vršili neki rebalans, imate tu zone plave, zelene, crvene, došlo je do povećanja električne energije.
Svi smo svesni one afere koja se dešavala i koja je tresla Srbiju u proteklom periodu, da jedino opravdanje, proisteklo iz tih afera da je cena struje bila povećana zbog velikih troškova proizvodnje, nije tačno, već da bi se određeni finansijski, bankarski, uvozni i izvozni lobiji bogatili na račun građana Srbije, derući im kožu sa leđa.
Sada dolazi finale svega toga, povećali ste cenu električne energije i kao finale svega toga sada uvodite još i porez na dodatu vrednost za električnu energiju, na vodu iz česme, na gas, jer već se uveliko priča kako će kroz celu Srbiju će biti provučene gasne instalacije.
Čini mi se da država u ovom slučaju jedino brine o samoj sebi, da joj nije cilj da brine o građanima, a država baš postoji zbog toga da bi uredila sistem u kome građani, privreda i sve ostale tekovine civilizacije mogu normalno da funkcionišu. Hvala vam.