Nisam ja, gospodine Baraliću, rekao to što ste vi interpretirali za ovom govornicom maločas. Citirao sam izjavu Vojislava Šešelja od 23. maja 1996. godine novinaru Masimu Naviji. Dakle, to da li je istina ili nije istina, da li je primao Mladić ili Karadžić naređenja od ovoga ili onoga ili nije, ko je šta uradio ili izvršavao, to je druga tema i druga priča. Samo sam citirao ono što je rečeno u intervjuu pre osam godina. To je izrekao predsednik SRS Vojislav Šešelj, to nisu  moje reči. Da ste pažljivije slušali, ne biste ovako razgovarali.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, u ime predlagača.

Vi ste ovde počeli da ratujete rečima. Kakve veze ima šta je neki opozicioni poslanik ili političar govorio. Hajde da vas podsetim kako je SPO mogao da izazove bombardovanje kada je Vuk Drašković rekao da će onome ko u Raškoj podigne muslimanski barjak otići i ruka i barjak. Da li je to mogao da bude povod za bombardovanje Srbije? Nije bombardovana, zato što vi imate pogrešnu tezu da neko može da zasluži bombardovanje i tom tezom se vodite u politici. Ko je taj ko može da zasluži bombardovanje? Da li je Milošević zaslužio bombardovanje? Što nisu Miloševića bombardovali? Što su gađali malu Milicu Rakić? Kakva je to ruka koja je bacila bombu na kuću male Milice Rakić? Da bi ubila Miloševića?
Nemojte da pričate o stvarima koje su bile pre mnogo godina. O tome se tada odlučuje. Niko se ne služi izjavama od pre deset godina kad želi da komentariše neke događaje. Šta bi bilo da vas neko kroz deset godina prozove za reči izgovorene za govornicom? Ovog časa se rešava kako će ko da reaguje. Takva su bila politička zbivanja. Nikada opozicioni političar Vuk Drašković, Zoran Đinđić, Dragoljub Mićunović, Vojislav Šešelj svojim izjavama...
(Glas iz klupe: Tomislav Nikolić.)
Ne vredi, svaki put kad izađem da kažem da ima jedan lud poslanik ovde i svi gledate u njega. Znači, to je aksiom, to više ne utvrđujemo.
Onaj ko vodi državu snosi najveću odgovornost. Ako državu neko optuži, optužuje zbog postupaka onoga ko državu vodi, a ne zbog postupaka onoga ko nije na vlasti. Nikada ne krivim Vuka Draškovića da je zbog njega Srbija imala nekih neprijatnosti.
Nije odlučivao, nije uticao. Sada je na vlasti, sada zbog njegovih izjava, zbog njegovih postupaka Srbija može da ima neprijatnosti. To je moj stav.
Ja danas mogu da kažem šta god hoćete, to mogu da komentarišu svetski mediji, mogu da me optuže za zločin, ali Srbija ne može da bude kažnjena zbog mojih reči. Ali ako izađe ovde predsednik Vlade, ako izađe ministar, čak i ako izađe predsednik poslaničke grupe stranke koja je na vlasti, njegove reči mogu da izazovu posledice za državu. Toliko iz političke teorije. Nikada ne vezujte sudbinu države za ponašanje opozicije, nego uvek za ponašanje vlasti.
I kad pričate o tome kad je ko bio na vlasti, kad pričate o tome ko je koliko odgovoran i ko je koliko ozbiljan, gledao sam intervju gospodina Vuka Draškovića, za vreme bombardovanja, na BBC na engleskom jeziku, koji sam čak i ja razumeo. Novinar je napao našu zemlju da smo mi krivi za bombardovanje, a Vuk Drašković na engleskom kaže - but ser, don`t mix grandmothers and frogs. Onaj čovek padne sa stolice na američko dupe, a Vuk Drašković mu prevede - znate, to znači: ne mešajte babe i žabe. Toliko o razumu vašeg predsednika.

Izvolite, Slobodan Živkucin, predstavnik poslaničke grupe SPO - Nova Srbija.

Ovo jeste možda bila mala, simpatična duhovitost koja je neke i nasmejala, vidim, ali ne vidim razlog zbog čega je izazvala smeh, ali razumeću one koji su se smejali. Dakle, gospodin Nikolić je rekao da je razlika između onoga što govore oni koji su na vlasti i oni koji su u opoziciji, ali moramo se podsetiti da su postojali omiljeni opozicionari, najomiljeniji lideri opozicionih stranaka koji su, koje koincidencije, uvek govorili ono što je baš onaj ko je na vlasti želeo i naručivao.
Dakle, nije baš bilo bez važnosti šta je govorio Šešelj u to vreme, pogotovo kada je ušao u vlast sa Miloševićem i kada je radio to što je radio. Slažem se da nije jednak teret odgovornosti Vuka Draškovića i Vojislava Šešelja. Veći je teret odgovornosti Vojislava Šešelja nego Vuka Draškovića, jer je direktno svojim političkim angažovanjem u vrhu vlasti sa Miloševićem doveo do čega je doveo 1999. godine.
Prema tome, nemojmo da menjamo teze i nemojmo sada da kažemo – nije dobro citirati nešto što se dogodilo pre osam ili deset godina. Znam da to što sam ja pročitao nije lepo vama da čujete i da se nerado toga podsećate. Ali, to se dogodilo, to je rečeno, to se sada upotrebljava kao argument u tužbi BiH protiv naše države. To je šteta koja je načinjena. Vama to može da se dopada ili ne, ali to su činjenice.

U noći kada je usvajan plan Ahtisari-Černomirdin za sutradan je bila zakazana sednica Narodne skupštine Republike Srbije. Taj plan nije razmatrala Vlada Republike Srbije, nikada. Prvi put je zakazana sednica Narodne skupštine na zahtev Vlade, sa dnevnim redom koji je predložila Vlada, a Vlada nije dala mišljenje o tački koja je bila na dnevnom redu.
Uveče oko 10 sati pozvan je Vojislav Šešelj u Beli dvor, zato što je tamo ruska delegacija, tamo su Ahtisari i Černomirdin. Išli su Vojislav Šešelj i Stevo Dragišić, a mi smo svi čekali da vidimo ishod.
(Glas iz sale: A gde?)
Čekali smo u prostorijama stranke. Pili smo kiselu vodu i kafu. Još neka informacija?
Na stepenicama su sreli ruske generale, koji su bili u pratnji Černomirdina. Tadašnji ministar odbrane je rekao – ne dajte da ovo prihvate. Kada su ušli u prostoriju, tamo su sedeli Slobodan Milošević, Mira Marković i Vuk Drašković. Pitajte svog predsednika da li lažem.
Tada je već bilo dogovoreno da sutradan Skupština usvoji plan Ahtisari-Černomirdin. Kada su razgovarali o tome, Milošević je rekao – pa dobro, to će biti izglasano bez saglasnosti Srpske radikalne stranke.
Posle toga, vi ste usvojili manir da stranke iz koalicije mogu da glasaju različito od stava Vlade. Ali, to je bilo prvi put u istoriji višestranačja u Srbiji da se ovde obezbedi jedna odluka bez stranke iz vladajuće koalicije, uz pomoć opozicije.
Ti odnosi Mire Marković i Vuka Draškovića bili su izuzetno dobri. Slobodan Milošević je samo sledio te dobre odnose. Bili su tako dobri da je Vuk Drašković dobio kuću u Beogradu, i vi to dobro znate. Ali, recite mu da je puna "bubica", jer od tadašnje vlasti takav poklon bez "bubica" nije mogao da se dobije. Bili su tako dobri da je Savezna uprava carina dala na korišćenje Vuku Draškoviću jedan automobil, ali Mihalj Kertes, koji se sa tim nije slagao, dao mu je najgori mogući automobil. Trošio je 35 litara benzina na 100 kilometara.
Ovo su sve činjenice iz vašeg političkog života i delovanja. Ja vam ih sada iznosim. Ti odnosi su bili tako dobri, da ste bili...
(Glas iz sale: A džip?)
Taj džip da nama vratite. Aligrudiću, tri odluke Vrhovnog suda imate. Taj džip morate da nam vratite. Nema više. Neću da slušam da mi dobacuju za džip. Džip da nam vratite, ako hoćete da razgovaramo.
Bili su tako dobri odnosi da ste ušli u Saveznu vladu, zbog čijih postupaka kažete da je bombardovana SRJ. Nemojte da odvojite odgovornost Savezne vlade.
Savezna vlada ima istu odgovornost kao i Republika, i veću, zato što je bar u dva navrata, koliko ja znam, bombardovana i Crna Gora. Bombardovani su Murino i Danilovgrad. Ne znam da li je još.
Vuk Drašković je najuren iz te vlade zbog ovakvih stavova. Znate kada je najuren? Kada se uplašio da njegovo prisustvo u vladi može da bude povod za odlazak u Hag.
Uostalom, koliko vas tu ima koji ste 1999. godine bili uz Vuka Draškovića? Za prethodnika znam da je 1994. godine ušao u SPO. Ono što je bilo čestito u SPO-u, moram da priznam, što sam upoznao u Skupštini, evo ga sada u DSS-u, pa vi sada gledajte.

Narodni poslanik Slobodan Živkucin. Izvinjavam se, moraćete da sačekate.
Po Poslovniku ima prednost Rajko Baralić, narodni poslanik.

Gospodine potpredsedniče, Poslovnikom Narodne skupštine, kojim se definišu poslaničke grupe, u članu 38. se kaže: "Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe. Poslanička grupa ima zamenika predsednika poslaničke grupe koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti.
U toku sednice Narodne skupštine poslanička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja poslaničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik poslaničke grupe pismeno obaveštava predsednika Narodne skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda."
Gospodin Veroljub Stevanović je predsednik poslaničke grupe SPO-Nova Srbija. Zamenik ove poslaničke grupe je gospodin Miroslav Markićević. Gospodin Veroljub Stevanović je sinoć, kao ovlašćeni predstavnik, učestvovao u raspravi i koristio 20 minuta. Gospodin Slobodan Živkucin nelegitimno zastupa poslaničku grupu u Narodnoj skupštini danas. On se može javiti samo povodom Poslovnika ili kao diskutant.
Povređene su odredbe Poslovnika Narodne skupštine, član 38. stav 3. Tražim da se o tome izjasni Narodna skupština.

U danu za glasanje Narodna skupština će se izjasniti o tome da li je povređen Poslovnik.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Nema pravo da govori.)

Imam pravo da govorim, jer sam ja ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPO-NS. Znam da vi ne biste želeli da ja imam pravo da govorim, ali je to vaš problem, a ne naš.
Od Slobodana Miloševića Vuk Drašković nije dobio kuću. Dobio je, nažalost, samo batine i nekoliko atentata, dobio je pokušaj ubistva, dobio je samo smrt u svojoj porodici i u svojoj stranci.
Od Slobodana Miloševića i nacija i država su dobili samo najgore što se može dobiti. Od Slobodana Miloševića su, nažalost, mnogi dobili smrt, prebijanje i zatvaranje. Prema tome, to inventarisanje šta je, tobože, Vuk Drašković dobio od Slobodana Miloševića ne samo da nije istina, nego je zaista i gruba kleveta.
Takođe, znam da bi Srpska radikalna stranka volela da se plan Ahtisari-Černomirdin još nije usvojio. To bi značilo da još traje bombardovanje. To bi uvećavalo šanse da se što pre raspadne NATO pakt i da se što pre raspadne Amerika i da Amerika i Engleska budu "zemlja proleterska". Onda kada se to dogodi, možda bismo usvojili plan Ahtisari-Černomirdin.