Dame i gospodo narodni poslanici, kada čovek zakorači u provaliju – pada sve dok se ne razbije.
Slušajući prethodne govornike, mogao bih da zaključim da treba promeniti epske pesme pretkosovskog, kosovskog i poslekosovskog ciklusa, trebalo bi negde pronaći ostatke Vuka Karadžića i Getea i reći im da nisu bili u pravu, da mi sada pišemo šta nam se dešavalo pre mnogo vekova.
To nam govore predstavnici političke stranke koja ima tu nit već 14 godina. Tu vam priznajem izvesnu doslednost. To nam govori urednik "Srpske reči", vidim da nije sada u sali, koji je pre dvanaestak godina, na naslovnoj stranici biltena Srpskog pokreta obnove, "Srpske reči", objavio montiranu fotografiju njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla sa automatom u rukama, sa "roleksom" na levoj ruci, kao znak da je on ubica i kao znak da je on srebroljubac.
Optužiti prvog među jednakima, njegovu svetost, koja nikakvu imovinu nema, kao što je nema nijedan monah, optužiti za srebroljublje i, u momentu kada je podržavao Srbe u borbi za opstanak, optužiti ga da je ubica i da nosi oružje, to je tada mogao da učini samo Srpski pokret obnove.
Koliko god se vi upirali, od tužbe ne sme niko da odustane.
Bolje bi vam bilo da sprečite svog predsednika da daje izjave. On je, pre nekoliko dana, ponovio izjavu datu za vreme agresije, koja nam je nanela mnogo zla. U direktnom telefonskom intervjuu za neku američku agenciju je rekao – da li vi shvatate da je ovo rat hrišćana protiv islama, pomozite nam sada, inače hrišćanstva neće biti.
Ko kaže da su islam i hrišćanstvo zaratili, pa baš zaratili na teritoriji Srbije ili Kosova i Metohije?
Pre nekoliko dana je ponovo pominjao ugroženost hrišćanstva u Srbiji, tobož, od islama.
Nemojte da nas svađate sa velikim svetskim religijama. Svako ima pravo da ispoveda svog boga.
Kao što ste podigli glas protiv paljenja crkava, mi smo podigli glas protiv paljenja svake svetinje, protiv proganjanja svakog po bilo kojoj osnovi. Tu mora da se u Srbiji ustanovi konsenzus na doslednosti. Ono što ne želimo da nam rade drugi, nećemo da radimo drugima.
Ali, vaš defetizam najpre, a onda direktni pozivi na dezerterstvo, traju već 13 godina, od kada traje borba Srba da konačno jednom imaju, u bilo kom obliku, srpsku državu.
Jeste, krivica je Slobodana Miloševića. Ali, šta sa tim ima narod? Što su ubijana deca? Da li je taj Milošević 1996. godine, po izjavama američkih zvaničnika, bio faktor mira na Balkanu? Da li je 1996. godine bio čovek sa kojim treba razgovarati?
Znači, oprostila mu je Amerika sve do 1996. godine. To mu više ne pominjite kao greh, vi iz Srpskog pokreta obnove. Jer, vi morate da ponovite sve što kaže Amerika. Amerika ne zamera Miloševiću ništa do 1996. godine. Rekla mu je da je faktor mira, pozvala ga u Dejton, ukazala mu počasti tamo. Ako mu nešto zameraju na Kosovu i Metohiji, da vidimo šta. Ali, ne pominjite mu više ni Republiku Srpsku Krajini, ni Republiku Srpsku. Za to ga je Amerika pohvalila.
Tako stoji istorijski stvar sa odnosom Amerike prema Slobodanu Miloševiću, pa uvedite to u svoj statut. Nemojte da gazite statut. Nemojte programom da idete protiv svog mentora. Nisam za to da se mi svađamo sa celim svetom, ali nećemo ni da služimo celom svetu.
Gledam četiri godine kako služite celom svetu. Recite mi šta smo dobili. Da ste uspeli u tom služenju, naša politika ne bi imala mogućnosti da bude najjača politika u zemlji. Ovih iz SPS ne bi bilo u parlamentu da ste vi uspeli služenjem da postignete da se Srbija ekonomski razvija. To je bio motiv građana 2000. godine. Znali su oni da je većina vas izdajnika, ali glasali su povedeni pričom da će odmah bolje da žive. Sada, kada ne žive bolje, gde ćete sada?
Bilo bi korektno od svih onih koji su protiv povlačenja tužbe da to kažu za ovom govornicom. Tu čestitam na doslednosti. Vi imate hrabrosti da kažete i ono od čega vas je sramota, a ovi drugi koje je sramota ćute. Recite i vi koji ste protiv ovoga.
Kako to ne možemo da se dogovorimo? Svi smo protiv tužbe, a ne možemo da se dogovorimo da napišemo tekst, u dve rečenice. Nema odustajanja od tužbe i gotovo. I to ćemo da prihvatimo. Nemojte više da izmišljate razloge.
Danas, ko ne bude glasao za rezoluciju, ako se ne dogovorimo, onda za ovakav tekst, nisam kriv što vi nećete da menjate ovaj tekst, zna gde mu je mesto. Mesto mu je među onima koji žele da bude povučena tužba. Čista stvar. Ovde se glasa za ili protiv: ili ste za povlačenje tužbe ili ste za to da Srbija ostane pri stavu da je tužila zato što joj je naneta ogromna šteta.
Što se nas tiče, rasprava teče. Tako ste se složili. Ne menjamo ništa. Teče rasprava do kraja. Ali, stavovi su potpuno jasni. Možemo i sada da glasamo ako hoćete. Sve smo učinili da do ove tačke dođe, učinili smo nešto što ranije nismo činili, ali dočekasmo ovu tačku.
Rekli ste nam da je nadležna Skupština Srbije i Crne Gore. Danas pišemo predlog rezolucije i za Skupštinu Srbije i Crne Gore, da vidimo kako će tamo da se izjasne. Ovde su stvari potpuno jasne.
Pričom o tome šta je bilo pre 12 godina ne možete da opravdate stav da se povuče tužba. Možemo mi ovde da pričamo o istoriji. Učesnik sam te istorije. Vi ćete reći jedno, a ja drugo. Kazaću kad ste skidali vojsku sa kamiona kada je trebalo da se brani zemlja. Ali, ovde se radi o tome da li smete da ostanemo pri tužbi ili ne smete. Samo to.
Da li sme vaš predsednik da ostanemo pri tužbi ili ne? Ne sme. Ne sme, u tome je stvar. Ne sme, i ne hvalite se mnogo time što su ga strani državnici vozili avionom u Francusku, kada je izašao ovde iz bolnice, jer je tamo detaljno pregledan i vi znate šta je ustanovljeno običnom analizom krvi.
Ali, ne razumem normalne ljude koji tu ideju zastupaju. Pitam poslanika Stevanovića, gde je on. Prvi dan je rekao da ne treba povući tužbu. Da li ste ga isključili iz SPO? Ili je možda neko uticao na vas prve večeri da promenite stav? Ujutru ste došli kao potpuno drugačiji ljudi. Ko je to uticao na vas popodne, u večernjim časovima?
Ministar spoljnih poslova nije smeo dati onu izjavu. Vi ste toga svesni. Ta izjava je izazvala ovu raspravu, tri dana zaseda Skupština zbog jedne besmislene, ludačke izjave.
(Glas iz sale: A rezolucija?)
Naravno da zaseda zbog naše rezolucije. Mi imamo pravo po Ustavu da podnesemo predlog rezolucije, a ministar nema pravo da daje onakvu izjavu. U tome je razlika.
Možda vladajuća koalicija ne sme da kaže koliku je štetu načinio ministar. Da sam predsednik Vlade, posle takve izjave ministra, vi ne biste bili u Vladi, pa makar imali sutradan nove izbore. A vi sada ucenjujete i ovu vladu.
Ne sme da padne Vlada iako naš ministar priča svakakve gluposti, ne sme da padne Vlada iako Velimir Ilić maltretira policiju na putevima širom Srbije, ne sme da padne Vlada a kabadahije mogu da rade šta hoće.
Samo da znate, mi ćemo posle sledećih izbora odlučivati o tome kako će u Srbiji da se živi. Mi ćemo imati dovoljno poslaničkih mesta da o Srbiji ne odlučuju stranke koje imaju 100.000 glasova.