Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula, a neka se pripremi narodni poslanik Milovan Marković.

Predlog gospodina predsednika Vlade, doktora Koštunice, tokom dosadašnje rasprave nije ničim osporen. Bilo je reči o tome da nema ličnih primedbi, a nijednu stručnu nisam čuo. Prema tome, iz ovog zaključujem da postoji raspoloženje da se predlog prihvati.
Kada je reč o gospodinu Bubalu, moram da kažem da sam imao priliku da u periodu od 13. do 18. juna ove godine budem u Saveznoj Republici Nemačkoj i da razgovaram sa čelnicima ministarstva trgovine, spoljne trgovine, industrije i privredne komore. Svi od reda su rekli samo reči pohvale o gospodinu Bubalu. U prvih nekoliko minuta odmah su ga pomenuli, bez ikakvih posebnih prisećanja, i rekli da je on pravi čovek za komunikaciju i privredne odnose sa Nemačkom. Dakle, to su čelnici nemačke vlade, a nemačka vlada je parametar i u svetu i u Evropi.
Što se tiče gospodina Vuksanovića, on je doktor književnosti, bio je profesor u srednjoj školi. Mislim da nema nikakvih ozbiljnih primedbi na to da bi on mogao da bude ministar prosvete. Ako se prisetim ko je sve sedeo na fotelji Dositeja Obradovića u Srbiji i bio ministar prosvete, mislim da ne postoji nijedan stručni argument, za sada, koji bi osporio gospodina Vuksanovića. Isto mislim i za profesora Pravnog fakulteta, gospodina Parivodića.
Međutim, ovde je bilo nekih reči, ne samo o predlozima nego i povodom predloga, pa i o Vladi, pa bih zbog nekih reči koje zaslužuju osvrt bio slobodan da i sam kažem svoju ocenu. Naime, bilo je poređenja između ove vlade i prethodne.
Moram da vam kažem da se, nadam se, sećate da je prethodna vlada Zorana Živkovića onako "reformski" htela da pošalje hiljadu vojnika u Avganistan. Računalo se da bi to moglo da poboljša budžet ili ne znam šta, ali to je bila vlada koja je onako "reformski" htela da vrati smrtnu kaznu u naše zakonodavstvo, privremeno, ali sa povratnim dejstvom, dok se ne likvidiraju oni koje treba likvidirati. Predlagač je bio doktor prava, dr Batić, šef obrenovačke Demohrišćanske stranke.
Kada je reč o ekonomskim slobodama, podsetio bih vas da je Heritač fondacija 2002. godine ocenila da smo po ekonomskim slobodama na 146. mestu. Iza nas su tada bili: Iran, Irak, Severna Koreja, Sudan i Kuba. Do 2003. godine bili smo na rang listi po broju poreza u vrhu Evrope.
Ujedno, želeo bih da vas podsetim da je "sabljaška" vlada Zorana Živkovića bila vlada koja je neograničeno raspolagala životom, slobodom i imanjem građana. To je bila vlada koja je ovde zavela policijsku državu i koja je imala u svom rezultatu 11 hiljada pohapšenih, preko tri hiljade pritvorenih, dvojicu ubijenih. Državnoj bezbednosti su ukinuta sva ustavna ograničenja u pogledu prisluškivanja razgovora, ukinuto je pravo na štrajk, ukinuto je pravo na advokata za one koji su u vanrednom stanju ugrožavali bezbednost građana i države.
Podsećam vas da generalu Mihailoviću ovde nije ukinuto pravo na advokata, da Stepincu nije ukinuto pravo na advokata, da Musolini nije ukinuo pravo na advokata, da je Hitler omogućio Georgi Dimitrovu da ima advokata. Stoga se pitam ko iz demokratskog bloka stoji iza ove politike, jer mi se čini da nije bilo jasne distance.
Sa druge strane, podsetio bih vas, kada je reč o ekonomskom programu prošle vlade, da je u "Los Anđeles tajmsu" bilo napisano da većina ministara u prošloj vladi deluju kao da su došli za Zapada, ali da govore kao da su došli iz Moskve šezdesetih godina. Gospodine Vlahoviću, vi ste bili u toj vladi i zato bi bilo ukusno da vi nemate primedbi.

Reč ima narodni poslanik Milovan Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri i kolege narodni poslanici, poslanička grupa DS – Boris Tadić neće glasati za predloženo imenovanje ministara u Vladi Republike Srbije, na predlog predsednika Vlade, ne zbog učinjenih personalnih predloga, nego, pre svega, zbog toga što nije saglasna sa politikom koju je Vlada vodila u prethodnom periodu. To je rečeno više puta i za to ima puno argumenata i obrazloženja.
Kada je formirana ova vlada, imali smo ne samo primedbe na predložena personalna rešenja, nego i na koncept sa kojim je vlada izašla i predstavila svoj program, dala obećanja, imala jedan populistički pristup u tom momentu, pokazala to kroz projekat zakona o budžetu koji je podnet na usvajanje ovoj skupštini i dokazala to rebalansom budžeta, koji je danas usvojen istom tom skupštinskom većinom.
Dakle, posle ovog iskustva od sedam, osam meseci, sasvim je jasno da je ovo bila neuspešna vlada, koja je u početku svog mandata davala obećanja, davala nagoveštaje da ćemo imati jedan razvojni koncept, da ćemo u Srbiji imati jedan kvalitetan ekonomski program i ekonomski napredak.
Sada govorimo sasvim drugačije. Sada se iz poruka Vlade i predsednika Vlade da zaključiti koja su obrazloženja za nešto što se nije dogodilo u realizaciji projekta Vlade koji smo imali kada je Vlada preuzimala odgovornost za vođenje ekonomske politike i ove države.
Ovde je izrečena konstatacija da je zaista bilo puno teškoća što nije bilo ministra za privredu. Da li je Vlada voljom skupštinske većine ili, još gore, voljom opozicije u ovom parlamentu ostala bez ministra privrede, odnosno imala mesecima upražnjeno mesto u ovom najvažnijem resoru u svojoj vladi. Upozoravali smo i tada da je učinjeni personalni predlog nedovoljno kvalitetan, ali nije bilo razumevanja, kao da nije ni bilo važno da li će Vlada imati ministra za privredu.
Kada je ministar za privredu raspoređen na drugo mesto, posle neuspelog pokušaja i kandidovanja za predsednika Republike Srbije, kada se videlo da Vlada nema podršku u narodu, kada je ministar otišao na novu dužnost, prosto se nije požurivalo sa popunjavanjem tog mnogo važnog resora u Vladi Republike Srbije.
To da je Vlada vrlo brzo, zahvaljujući svom populističkom i demagoškom pristupu, izgubila poverenje građana, pokazalo se najpre na predsedničkim izborima, rezultatom zajedničkog kandidata vladajuće većine. To se pokazalo na lokalnim izborima i još će se očiglednije pokazati na sledećim parlamentarnim izborima, za koje je DS spremna i danas i u svakom budućem trenutku, a pitanje opstanka Vlade i gubitak većine u ovoj skupštini nije pitanje DS.
Dakle, mi upozoravamo na to da Vlada ne vodi doslednu ekonomsku politiku, ne vodi ekonomsku politiku koja daje nadu građanima Srbije da će bolje živeti u skorijoj budućnosti i da Vlada nema jasnu viziju kako ova država i ovo društvo treba da izgleda u nekom realno dužem periodu, kako treba da izgleda država Srbija za četiri godine, za osam godina, kada čujemo nagoveštaje da je krajnji rok jedan realan rok, koji je povezan sa strpljenjem građana Srbije, da treba da postanemo članica EU.
Iz ovoga što smo videli prethodnih dana u raspravi o predlogu rebalansa budžeta, iz onoga što smo danas čuli u obrazloženju predsednika Vlade, kakvu je politiku vodila Vlada i koji su rezultati Vlade u prethodnom periodu, nemamo razloga da budemo veliki optimisti, ali imamo razloga da verujemo da će građani Srbije na sledećim izborima proceniti na najpravilniji način koliko je ova vlada imala potencijala da vodi kvalitetnu ekonomsku politiku i da vodi jednu razvojnu politiku u Srbiji, a s druge strane, kolika je odgovornost za ono što nije radila, a bilo je objektivno moguće.
I jedan i drugi aspekt postoje. Dakle, govorili smo u martu kada je Predlog zakona o budžetu bio na dnevnom redu, da taj predlog nije dovoljno dobar, ne samo za to što je predimenzionisan na prihodnoj strani, što nije realan, što nije u onom delu gde je projektova budžetski deficit prihvatljiv za međunarodne finansijske institucije, nego zato što smo i tada znali da ovako ukomponovana Vlada nema kapacitete da sprovode tu ekonomsku politiku. To se pokazalo. Pokazalo se za kratko vreme, mnogo kraće nego što je potrebno da bi se dala jedna ocena o funkcionisanju Vlade.
Posle godinu dana, od kada je počela kampanja za rušenje prethodne Vlade i kada je pitanje Ustava dosadašnjeg predsednika Vlade bilo ključno državno pitanje, i danas smo na istom mestu kada je u pitanje donošenje ovog važnog akta. Plašim se da u ovom trenutku nema dovoljno snage da se pokrene kvalitetna procedura koja će dati rezultate u ovom pravcu i plašim se da će prosto predsednik Vlade izgubiti svoju omiljenu temu kada budemo doneli Ustav, kada budemo usaglasili stavove i zaista prevazišli neke političke razloge, koji ne interesuju građane Srbije, i pristupili ozbiljno kroz Ustavnu komisiju donošenju ovog najvišeg zakonodavnog pravnog akta u Srbiji.
Ono što građani Srbije najviše interesuje i što ih najviše plaši, to je taj trend i pad zaposlenosti, odnosno bilo kakva nada da se u Srbiji u skorije vreme može dogoditi da se otvaraju novi poslovi i mogućnosti za nova radna mesta. To ova vlada nije uspela da obezbedi u ovom periodu, od kada je preuzela odgovornost za vođenje Srbije.
Tako da to na šta mi upozoravamo i zaista mislimo, da je potrebno da se pristupi jednom ozbiljnom zaokretu u vođenju ekonomske politike, iako sumnjamo da ima potencijala i volje za tako nešto u sadašnjoj skupštinskoj većini i samoj Vladi. Ili, da prosto kažemo - nemamo više ideja, snage i odgovornosti da vodimo jednu takvu politiku, da ponovo izađemo na parlamentarne izbore.
DS je za to spremna, sasvim sigurno će pobediti na tim parlamentarnim izborima i spremna je da preuzme odgovornost za vođenje ove zemlje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Alimpić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog za izbor članova Vlade Republike Srbije i izlaganje premijera je ujedno i šansa da se narodni poslanici obrate predsedniku Vlade i ukažu mu na ono što misle da se u ovom trenutku ne radi dobro u državi Srbiji.
Konkretno, imam tri stvari na koje ću da obratim pažnju. Prva je problem Kosova i Metohije, njegova organizacija i delovanje Vlade Republike Srbije na prostorima Kosmeta. Znamo da postoji Koordinacioni centar za KiM, postoji uprkos neusvajanju izveštaja o radu Koordinacionog centra KiM, tako da se danas ne zna ni ko pije ni ko plaća, ni ko kosi, ni ko vodu nosi, nekakvo stanje status kvo, koje nije dobro ni za KiM, ni za Srbiju, a pogotovo za Srbe na KiM.
U rebalansu budžeta stoji stavka, milijardu šesto pedeset miliona dinara, koja se prenosi s jednog nivoa na drugi nivo, u ovom slučaju sa nivoa Vlade Republike Srbije na nivo Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Gde se sredstva troše, to je velika nepoznanica, čak i za poslanike u ovom parlamentu.
Zašto se ne rešava problem Koordinacionog centra za Kosmet, da se zna ko je predsednik, ko je rukovodilac, ko su članovi, ko rukovodi tim organom koji je formirala država Srbija i državna zajednica SCG. Da imamo formulisane i definisane odnose u Koordinacionom centru, ne bismo imali situaciju koju danas imamo, da rukovodioci Koordinacionog centra za KiM imaju suprotno mišljenje od mišljenja Vlade Republike Srbije, suprotne stavove od stavova Narodne skupštine Republike Srbije, suprotno mišljenje od Srpske pravoslavne crkve, suprotno mišljenje od stava patrijarha Srpske pravoslavne crkve.
Da smo izvršili odgovarajući izbor rukovodstva Koordinacionog centra, Vlada bi morala da prihvati odgovornost, a kroz finansije da vrši edukaciju članova Koordinacionog centra, da budu obavezni da sprovode politiku Skupštine Srbije, politiku Vlade Republike Srbije, politiku napaćenih Srba na KiM, a ne da ti isti članovi i rukovodioci imaju suprotan stav Vladi Republike Srbije. Za to je upravo kriva ova vlada, koja nije imala snage, ni volje, ni odlučnosti da reši problem Koordinacionog centra Kosova i Metohije.
Drugo što je ovde često izlagano je regionalna saradnja i evropske integracije, rečenica koju je gospodin premijer više puta ponavljao u svom izlaganju. Podsetio bih da su nam Rumuni uveli vize, da se spremaju Bugari da nam uvedu vize, da nam država Makedonija ruši crkve, naše spomenike, našu srpsku svetinju, da se u Albaniji obučavaju teroristi za akcije na Kosovu i Metohiji. Da li je to ta regionalna saradnja koju treba Srbija da vodi?
Evropske integracije i ulazak u EU, 2000. godine je izgledalo odloženo za 2007. godinu, 2004. možda 2012. godine, kraj 2004-2005, pitanje je posle 2017. godine. Znači, jedan proces koji će dugo da traje. O privredi, privatizaciji, budžetu, rebalansu budžeta, javnoj potrošnji, spoljnotrgovinskom deficitu i slično, uvozu, izvozu, bilo je dosta reči u prethodnim diskusijama, kada se raspravljalo o rebalansu budžeta.
Treće pitanje, koje bih hteo da istaknem, jesu predstojeći izbori za Skupštinu KiM, zakazani za 23.oktobar 2004. godine, po meni je danas najvažnije i najbolnije pitanje za sve u državi Srbiji.
Donošenjem Rezolucije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jednoglasno, mislio sam da je najzad stvoren politički konsenzus o bolnom pitanju KiM. Međutim, uprkos stavu NSRS, politici Vlade Republike Srbije, suprotno stavu Srpske pravoslavne crkve, gospodin Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, i njegova politička stranka, bez obzira što su glasali za Rezoluciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Plan Vlade Republike Srbije, menjaju svoje mišljenje i sprovode volju evropskih nalogodavaca.
On poziva Srbe da izađu na izbore, a cilj je njegovo dodvoravanje, sluganstvo i poltronstvo evropskim i svetskim moćnicima, bez obzira na to što veličinom želi da stvori šiptarske institucije i da prikrije katastrofalne rezultate KFOR-a i UNMIK-a na KiM. Reči - oružana sila je KFOR, civilna administracija je UNMIK, moramo u šiptarske institucije, moramo u Evropu, zvuče lepo kada se govori iz Beograda, međutim, jako su bolne i teške za Srbe na KiM, jer ne treba da zaboravimo da KFOR i UNMIK nisu pet meseci na KiM, već pet i po godina, a rezultati su katastrofalni.
Tvrdim vam, bez obzira što se navodi da KFOR i UNMIK kontrolišu, da li kontrolišu teritoriju KiM, da postoje određeni delovi teritorije na koje ne sme da zgazi ni vojnik KFOR-a niti civilni policajac UNMIK-a. To su delovi teritorija na kojima se obučavaju teroristi, kriminalci, na kome su napravljeni logori za kidnapovane Srbe i jedan deo mračan koji ne služi na čast evropskoj međunarodnoj zajednici, koja nije imala toliko snage da zavede red na prostorima Kosova i Metohije.
Na kraju, bez obzira na vreme, da kažem da će ovi izbori na Kosovu i Metohiji da propadnu, uprkos poruci predsednika Tadića biće odziv manji od 5% na predstojećim izborima u subotu. Hvala.

Naravno da se ne radi o dodvoravanju i to je rečnik koji je deset godina oličavao politiku koja je dovela do toga da je Srbija izgubila faktičku vlast na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Republike, a DS potpuno podržava politiku predsednika Republike, donosi teške odluke, preuzima odgovornost i bori se za Srbiju. Borimo se za Srbiju baš u situaciji kada je KFOR oružana sila na Kosovu i Metohiji i kada je UNMIK civilna vlast na Kosovu i Metohiji. Nije DS i nisu Boris Tadić doveli do toga vodeći politiku da bude ovakvo stanje stvari, i nije Boris Tadić, i nije DS potpisala kapitulaciju na Kosovu i Metohiji, već je to posledica politike u kojoj je učestvovala i SRS, a na čelu te politike bio je Slobodan Milošević.

DS i predsednik Tadić se bore za Srbiju u okolnostima koje su teške, za DS i predsednika Republike Kosovo i Metohija su deo Srbije i što bude u našoj moći to ćemo učiniti, a ne da vodimo kukavičku politiku, tako što ćemo da okrenemo glavu i da kažemo, ako su rešili da nam uzmu Kosovo i Metohiju – uzeće; ne, borićemo se, pa šta nam gospod bog bude dao.

Zahvaljujem. Izvolite, gospodine Nikoliću, kao šef poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije DS kriva što je došlo do Rezolucije 1244, kriv je Zoran Đinđić što je bombardovana Srbija.
Možda vi niste bili u to vreme u Srbiji, ja sam bio, gledao sam izveštaj gde se sve nalazio Zoran Đinđić za vreme bombardovanja i kakve je poruke upućivao. Ovde sam pitao Zorana Đinđića da li sme da pokaže svoj pasoš i da se vidi kako je prelazio iz Crne Gore na nepostojećem graničnom prelazu u Hrvatsku, a odatle išao u Nemačku i pozivao da se bombardovanje nastavi, Milošević je blizu da popusti.
To što se tiče Kosova i Metohije, niko nema tapiju da tvrdi da je njegova politika ispravna, a da su tuđe politike neispravne. Vi se nalazite u teškoj poziciji. Nasuprot celoj Srbiji zastupate stav da na izbore na Kosovu i Metohiji treba da se izađe, a sada vam ne kažem da ste vi zbog toga izdajnici. Vi ste izdajnici zbog drugih stvari. Zbog ovog ste plaćenici.
Bićete izdajnici kada budete lažirali ove izbore na Kosovu i Metohiji. U tome imate iskustva. To ste radili svi zajedno pre dve godine kada je izašlo 5% Srba, a vi objavili da su izbori uspeli i imali ste svoju poslaničku grupu. Gospodine Petroviću, da pripadam stranci koja je ubila svoje najbliže saradnike i srušila im kuće, jer su bili najveći kriminalci u zemlji, ne bih se usudio da izađem za ovu govornicu.

Replika. Molim vas, samo polako, dali ste repliku gospodinu Petroviću na izlaganje gospodina Kragovića, zbog prozivanja stranke, vi ste dali repliku na izlaganje gospodina Petrovića. Gospodine Petroviću, nemate pravo na repliku.
(Dušan Petrović: Član 100.)
Možete, naravno, da se pozovete na Poslovnik, ako je to cilj. Izvolite. Svi imaju ista prava, nemojte tako da se ponašamo.