Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre svega dobar dan, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 218 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 126 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju narodni poslanici Esad Džudžević i Nataša Mićić.

Pošto je Narodna skupština završila raspravu o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, u načelu i u pojedinostima, saglasno članu 148. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, određujem utorak, 19. oktobar 2004. godine, u 16,32 časova, kao dan za glasanje o ovoj tački dnevnog reda.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda:– PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2004. GODINU

U okviru ove tačke odlučujemo o predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja za 2004. godinu, i to:

a) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;

b) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika;

v) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti;

g) Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje;

d) Nacionalne službe za zapošljavanje.

Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, u načelu.

Za 128, protiv 90, od 218 narodnih poslanika.

Konstatujem da je narodna skupština prihvatila Predlog zakona, u načelu.

Pošto je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu, prelazimo na odlučivanje o amandmanima.

Podsećam vas da je u toku pretresa Predloga zakona u pojedinostima konstatovano da su sastavni deo Predloga zakona postali amandman narodnog poslanika Predraga Markovića na član 6. sa ispravkom i amandman narodnog poslanika Miloša Aligrudića na član 7.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 70, protiv 127, uzdržanih 12, nije glasalo 10, od 219 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 70, protiv 129, nije glasao 21, od 220 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Zakonodavni odbor predlaže Narodnoj skupštini da ovaj amandman odbije.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 71, protiv 130, nije glasalo 20, od 221 narodnog poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milomir Minić.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 22, protiv 112, uzdržana dva, nije glasalo 87, od 223 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 6. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Arsen Đurić i Slavoljub Matić.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za dva, protiv 195, uzdržana tri, nije glasalo 20, od 220 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Belić.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 21, protiv 115, uzdržana tri, nije glasalo 82, od 221 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Marković.

Predstavnik predlagača i Odbora za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 20, protiv 115, nije glasalo 86, od 221 narodnog poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Zakonodavni odbor predlaže Narodnoj skupštini da ovaj amandman odbije.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 69, protiv 126, nije glasalo 27, od 222 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 6. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Zakonodavni odbor predlaže Narodnoj skupštini da ovaj amandman odbije.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 21, protiv 118, nisu glasala 83, od 222 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.

Zakonodavni odbor predlaže Narodnoj skupštini da ovaj amandman odbije.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 71, protiv 127, nisu glasala 24, od 222 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Zakonodavni odbor predlaže Narodnoj skupštini da ovaj amandman odbije.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 73, protiv 127, nisu glasala 22, od 222 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 6. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Milorad Krstin.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 73, protiv 127, uzdržan jedan, nije glasao 21, od 222 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milomir Minić.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 35, protiv 105, nisu glasala 83, od 223 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.

Zakonodavni odbor predlaže Narodnoj skupštini da ovaj amandman odbije.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 72, protiv 126, uzdržan jedan, nisu glasala 24, od 223 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 7. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 24, protiv 121, nije glasalo 78, od 223 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Zakonodavni odbor predlaže Narodnoj skupštini da ovaj amandman odbije.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 73, protiv 132, nije glasalo 19, od 224 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Zakonodavni odbor predlaže Narodnoj skupštini da ovaj amandman odbije.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 73, protiv 129, nisu glasala 22, od 224 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima, pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu u celini.

Za 128, protiv 96, od ukupno 224 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu.

Pošto smo usvojili Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, prelazimo na odlučivanje o predlozima odluka kojima Narodna skupština Republike Srbije daje saglasnost na odluke o izmenama finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja za 2004. godinu.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za 2004. godinu.

Za 128, protiv 96, od ukupno 224 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za 2004. godinu.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika za 2004. godinu.

Za 128, protiv 95, nije glasao jedan, od 224 narodna poslanika. Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika za 2004. godinu.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti za 2004. godinu.

Za 128, protiv, 96, od 224 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupštine usvojila Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti za 2004. godinu.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2004. godinu.

Za 128, protiv 96, od 224 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupštine usvojila Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2004. godinu.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama finansijskog plana sredstava Nacionalne službe za zapošljavanje za 2004. godinu.

Za 128, protiv 95, nije glasao jedan, od 224 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupštine usvojila Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana sredstava Nacionalne službe za zapošljavanje za 2004. godinu.

Time smo izglasali sve odluke i rebalans budžeta za 2004. godinu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, primili ste ostavku dr Predraga Bubala na funkciju ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Republike Srbije.

Saglasno članu 202. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, o ostavci je obavešten predsednik Vlade Republike Srbije.

Saglasno članu 202. stav 4. Poslovnika, Narodna skupština konstatuje da je dr Predrag Bubalo podneo ostavku na funkciju ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Republike Srbije.

Imamo predlog za razmatranje po hitnom postupku.

Predsednik Vlade Republike Srbije, Vojislav Koštunica, predložio je da se, u skladu sa članom 158. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, po hitnom postupku, na dnevni red Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, stavi tačka - Predlog za izbora članova Vlade Republike Srbije, koji je podneo Narodnoj skupštini 19. oktobra 2004. godine, sa predlogom da se ova tačka razmatra kao druga tačka dnevnog reda.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 128, protiv 96, od 224 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZA IZBOR ČLANOVA VLADE REPUBLIKE SRBIJE

(Miloš Aligrudić: Po Poslovniku.)

Izvolite, po Poslovniku, gospodin Aligrudić.

Predložio bih Skupštini da po 2. tački dnevnog reda radimo do okončanja rasprave i glasanja povodom svih predloga po ovoj tački dnevnog reda.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje predlog gospodina Aligrudića da se produži rad Skupštine do završetka rasprave i glasanja o 2. tački dnevnog reda.
Za 125, protiv 95, nisu glasa četiri, od 224 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Obaveštavam sve, u skladu sa članom 38. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe za 2. tačku dnevnog reda - Predlog za izbor članova Vlade Republike Srbije, ispred SRS biće narodni poslanik Aleksandar Vučić.
(Iz sale: Neće biti ispred stranke, nego u Skupštini.)
Izvinjavam se, čitam ono što piše, molim vas, ako želite da se drugačije pročita, sledeći put drugačije i napišite.
Primili ste predlog predsednika Vlade Republike Srbije za izbor članova Vlade Republike Srbije: dr Predrag Bubalo za ministra privrede, dr Slobodan Vuksanović za ministra prosvete i sporta i dr Milan Parivodić za ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Pošto ovoj sednici prisustvuju i članovi Vlade i red je da predsednik Vlade obrazloži ovu tačku dnevnog reda, silazi upravo, dolazi svakog časa. Molim vas, u skladu sa poštovanjem Narodne skupštine, sačekaćemo da bude prisutna većina članova Vlade i predsednik Vlade.
Zahvaljujem se svim poslanicima i članovima Vlade na strpljenju.
Da li predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Vojislav Koštunica, želi da obrazloži predlog? (Želi.) Izvolite.
Reč ima predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Vojislav Koštunica.

Dame i gospodo poslanici, izbor tri ministra predstavlja dobar povod i priliku da se obratim Skupštini, koja mi je pre nepunih osam meseci poverila mandat i dužnost da vodim ovu vladu. Kažem da je to dobar povod zato što je reč o tri važna resora i predlogu za izbor tri ministra u ovim važnim resorima. Vlada, odmah hoću da istaknem, na ovaj način pokazuje da predstavlja tim koji je sposoban da se menja, da jača svoje redove kako bi rezultati bili još bolji.
Odmah ću krenuti od nečega što je u tih nepunih osam meseci bio osnovni cilj naše Vlade, a to je opšta stabilizacija u našoj Republici, što podrazumeva stabilizaciju privrednih, političkih i društvenih prilika, naravno, uspostavljanje čitavog sistema normi i institucija. Bilo je mnogo eksperimenata u ovoj zemlji u proteklim decenijama. Ova vlada se opredelila za put izgradnje dubokih temelja i čvrste konstrukcije institucionalne zgrade. Naš cilj je bio, i ostaje, da napravimo kuću u kojoj će se sadašnje generacije bolje osećati i u kojoj će svoje mesto naći buduće generacije.
Odredili smo nekoliko faza kroz koje moramo proći ka cilju, a taj cilj jeste stabilizacija. Dakle, stabilna Srbija, koja je sa obe noge u demokratskom poretku, osiguranom vladavinom prava, Srbija u kojoj deluje tržišna privreda, koja živi u miru i saradnji sa svojim susedima i sigurno stremi ka regionalnoj saradnji i evropskoj integraciji. Konačno, to je Srbija ne izdvojena, ne sama, već koja ove ciljeve ostvaruje u čvrstoj državnoj vezi sa Crnom Gorom. Naravno, ciljevi i sredstva su u politici nerazdvojni i želim da ukažem na sredstva, na način kojim se ovi ciljevi mogu postići.
Prvo sredstvo jeste postavljanje jasnih, čvrstih zakonskih pravila, koja će nam kao društvu omogućiti unutrašnju stabilnost i ubrzati približavanje evropskim integracijama.
Podsetiću vas na ono što svi dobro znamo, da je jasno evropski opredeljena Vlada do sada inicirala donošenje više od 50 zakona i da je pripremljeno još 20 važnih sistemskih zakona. Ti zakoni iz dana u dan pokazuju svoj praktičan značaj za sve građane naše zemlje.
Kada je reč o zakonodavstvu, ono načelno i po evropskim standardima nije dovoljno samo za sebe. Ako postoje zakoni, potrebno je i da se oni sprovode, a za sprovođenje zakona je potrebna dobra državna uprava i valjano, dakle, nezavisno sudstvo. U ove dve oblasti Vlada je započela ozbiljne reforme. Ona će uskoro usvojiti strategiju reforme državne uprave, Predlog zakona o Vladi već postoji, Predlog zakona o javnim agencijama, a zatim slede pripremljeni nacrti nekoliko važnih zakona iz ove oblasti reforme državne uprave. Reč je o zakonu o državnoj upravi, o javnim službenicima i o drugim.
O zakonima iz oblasti pravosuđa skoro ne treba ni da govorim, pošto je najveći deo ovih zakona raspravljan u Skupštini Srbije i, mogu da kažem, i poboljšan raspravom koja je u Skupštini Srbije vođena.
Naša je želja, naravno, ne samo da postoje dobri zakoni na papiru, već da iz ove zakonodavne aktivnosti proizađu i konkretni rezultati u oblasti privrede i boljitak za sve naše građane. Makroekonomska kretanja u prvih osam meseci ove godine obeležena su značajnim oporavkom privrede, a naročito u sektoru industrije, poljoprivrede, građevinarstva, telekomunikacija.
Industrijska proizvodnja u prvih osam meseci 2004. godine porasla je za 6,9% u odnosu na isti period prošle godine. Očekuje se da će rast bruto društvenog proizvoda u 2004. godini biti u rasponu od 8%. U prvih osam meseci 2004. godine zabeležen je visok spoljnotrgovinski deficit od 4,5 milijarde dolara i smanjenje ovog deficita je jedan od prioriteta Vlade u narednom periodu.
U uslovima znatno veće stope privrednog rasta od planirane, rast cena u prvih devet meseci 2004. godine kretao se iznad planiranih okvira. Inflacija, merena rastom cena na malo, iznosila je 9,2%, a kurs dinara je pratio ovaj trend. Tome je, svi dobro znamo, značajno doprineo rast cena nafte i baznih metala na svetskom tržištu od oko 3%.
Zbog ubrzanja rasta cena u periodu maj-jul 2004. godine preduzete su određene restriktivne mere u fiskalnoj i monetarnoj politici. Održavanju rasta proizvodnje u drugom i početkom trećeg kvartala ove godine najviše je doprinelo uspostavljanje i održavanje političke stabilnosti, uspešan završetak pregovora i nastavak aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, sporazum o otpisu 62% spoljnog duga Londonskom klubu u iznosu od 1,7 milijardi dolara.
Ono što nam predstoji, to je takođe jedno od tih sredstava jačanja stabilnosti u našoj zemlji, jeste usvajanje novog ustava Srbije. Kao što vam je poznato, Vlada je ponudila Nacrt ustava, pokušavajući tim svojim nacrtom da ide u korak nečemu što bi predstavljalo kompromisno rešenje, prihvatljivo za sve političke stranke okupljene u ovoj skupštini. Rad na tome će se nastaviti.
Biće, pored ovog kompromisa koji je već učinjen, potreba za nekim drugim kompromisom i vladajuća većina je na tu vrstu kompromisa u razgovorima o budućem ustavu spremna, prosto zato što se Srbiji sa ustavom žuri, zato što je preka potreba da se on usvoji, zato što su reforme delimične i ograničene ukoliko se ne sprovedu u samoj osnovi državnog uređenja donošenjem novog ustava.
Sledeća strateški značajna stvar, koju sam naznačio još u svom ekspozeu marta meseca ove godine, a koju su tragični događaji samo ubrzali, jeste rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. Posle martovskog pogroma nad Srbima, nešto što je bilo u tom trenutku očajanje u Srbiji i briga celokupnog društva pretočeno je u Plan Vlade za rešenje kosmetskog pitanja. Taj plan Vlade je jednoglasno usvojila Skupština Srbije.
Suština Plana Vlade Srbije svodi se na jedan predlog samouprave za Srbe na Kosovu i Metohiji, rasute širom Kosova i Metohije, koncentrisane samo nešto više u severnom delu, ali koji sve njih tako rasute treba da okupi, da im da odgovarajuće institucionalne garancije kroz model teritorijalne autonomije.
Posle toga je usledila znatna diplomatska aktivnost Vlade koja je, moram da kažem, pomerila uspavanog džina međunarodne zajednice sa mrtve tačke. Plan Vlade je, bilo kako bilo, prihvaćen kao ravnopravni osnov za dalje razgovore o decentralizaciji. S jedne strane, Plan Vlade Srbije, a sa druge strane Plan UNMIK-a ili, kako tačnije glasi njegov naziv - Okvir za reformu lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji.
Vlada, međutim, nije bila zadovoljna ovim načelnim prihvatanjem, samo činjenicom da je uvaženo, pored UNMIK-ovog plana, postojanje Plana Vlade Srbije, i smatra da ono što je do sada urađeno u razgovorima koji su vođeni ne predstavlja dovoljan osnov da Srbi izađu na izbore za Pokrajinsku skupštinu zakazane za 23. oktobar.
Mi smo uvereni da posle pet godina kolektivnog zlostavljanja Srbi moraju da dobiju sigurna jemstva sopstvene samouprave, da bi se potom uključili i u kosmetske institucije samouprave, a ne još jednom bili obmanuti i prevareni. Vlada je sigurna, želim to da istaknem nekoliko dana uoči održavanja izbora za Skupštinu Kosova i Metohije, da bi jedinstvenom politikom države, kako je donedavno vođena, ovaj cilj bio ostvaren.
Moram, nažalost, da konstatujem da je ovakva jedinstvena politika narušena, ali i pored toga Vlada odlučno nastavlja da sprovodi svoju politiku definisanu planom koji je Skupština jednoglasno usvojila.
Naredna strategija koju je trasirala ova vlada, a za koju uživa nepodeljenu podršku i Skupštine i društva, jeste orijentacija ka evropskim integracijama. Posle, u osnovi nepovoljnog, trećeg godišnjeg izveštaja Evropske komisije početkom ove godine o mestu državne zajednice Srbija i Crna Gora u procesu stabilizacije i pridruživanja i brojnih razgovora sa najodgovornijim funkcionerima Evropske unije, Vlada je prihvatila predlog, ponudu Evropske komisije da se nastavak ovog procesa kreće u pravcu zaključivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali sporazuma koji bi bio praćen sa dva aneksa, koji će se posebno odnositi na ekonomske, trgovinske i sektorske politike u dve države članice.
To nam je otvorilo put za pisanje Studije o izvodljivosti i pripremama za zaključivanje sporazuma. Za Srbiju se time otvaraju dve značajne pogodnosti: prvo, ekonomski deo pregovora je odblokiran; drugo, time nije dovedena u pitanje državna zajednica, bar ne od strane Srbije, koja će i dalje insistirati na integracijama a ne na dezintegracijama.
Na ovom mestu, naravno, hoću da vas podsetim i na izradu nacionalne strategije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, koja će kao jedan razvijen i detaljan dokument biti završena do kraja ove godine. To su glavni pravci delovanja Vlade. Mogu slobodno da kažem da svim ovim što je urađeno u prethodnom periodu, što je urađeno u proteklih nekoliko meseci, građevina životno potrebne vladavine prava, kao i čvrstih institucija u Srbiji, postepeno se sklapa.
Siguran sam da je Vlada za nepunih osam meseci utrla dobar put u dnevnoj trci sa vremenom, uprkos brojnim društvenim problemima, još uvek postojećim incidentnim situacijama, zbog čega se često ne vidi ono što je urađeno u vremenu koje je relativno kratko, dakle manje od osam meseci, i uz maksimalne napore.
Sada želim, dame i gospodo narodni poslanici, da vam predložim kandidate za ministre u Vladi Srbije. Osnovne podatke o njima iz njihovih biografija imate pred sobom i želim još ...

Izvinite, predsedniče, molim vas, u 11,30 časova u svim poslaničkim grupama podeljen je za sve poslanike materijal. Molim vas, otvarajte materijale. Izvolite.

Biće prilike da se sa ovim biografijama kandidata za ministre upoznate, mada ću neke osnovne podatke o njihovim resorima i o njima dati sada.
Želim, dakle, Narodnoj skupštini da predložim za novog ministra prosvete i sporta dr Slobodana Vuksanovića. Vlada Srbije pridaje poseban značaj prosveti i sportu, jer se radi o više nego važnim segmentima društva. Ministarstvo prosvete i sporta do sada je predložilo nekoliko važnih zakona, a jedan od njih je usvojen, to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja. Drugi zakon
je Vlada utvrdila; reč je o zakonu o antidoping kontroli.
U toku je izrada više važnih zakona iz ove oblasti: to je zakon o visokoškolskom obrazovanju, zakon o udžbenicima, zakon o osnovnoj i srednjoj školi. Svi ti zakonski projekti biće predstavljeni Skupštini do kraja godine. Formiran je Savet za razvoj sporta, gde su uključeni najznačajniji predstavnici sportskog života i koji je počeo pripremu nacionalne strategije za razvoj sporta u Srbiji.
Sve navedene institucionalne reforme, naravno, treba da obezbede opšti okvir, bez kojeg nije moguće unaprediti naš prosvetno-obrazovni sistem. Ekonomske reforme, pak, koje vode pokretanju privrede predstavljaju neophodnu osnovu za razvoj i promene u sistemu obrazovanja, s obzirom da moderan obrazovni sistem zahteva velika sredstva.
Važno je, takođe, kada je reč o ovom resoru, da Skupština što pre izabere Nacionalni prosvetni savet, koji će kao nezavisno stručno telo, sastavljeno od predstavnika svih relevantnih institucija, pedagoških i obrazovnih, odrediti smer daljeg razvoja naše prosvete, naravno u skladu sa nacionalnom prosvetnom tradicijom i opštim standardima Evropske unije.
Želim posebno da izrazim veliko zadovoljstvo dosadašnjim radom Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, na čijem je čelu bio Predrag Bubalo, i da ovom prilikom pomenem neke od značajnijih rezultata koji su postignuti. Na inicijativu ministra Bubala, u Ministarstvu je napravljena nova organizaciona struktura koja je, pored postojećih, dopunjena sa dva potpuno nova sektora. To su sektor za strana ulaganja i sektor za koncesije.
Upravo ovaj prvi sektor za strana ulaganja predstavlja okosnicu aktivnosti kada je u pitanju politika i promocija stranih ulaganja. Podrazumevajući aktivnosti za privlačenje stranih ulaganja, odnosno restrukturiranje srpske privrede, kao jednom od važnih prioriteta Vlade, učinjeni su ozbiljni pomaci u realizaciji ovog cilja; dakle, kada je reč o stranim ulaganjima, formiranjem kompetentnog tima koji se time bavi i donošenjem akcionog plana za uklanjanje administrativnih prepreka stranim ulaganjima.
Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom je obavilo nekoliko važnih poslova, pokrenulo je stvari sa mrtve tačke, kada je reč o odnosima koji imaju bilateralni karakter, a tiču se ekonomske saradnje sa pojedinim zemljama.
U tom pogledu izdvajam nastavljanje rada poslovnog saveta sa Nemačkom, posle zastoja koji je zatečen prilikom preuzimanja Ministarstva, što je od naročitog značaja za budući razvoj naših ekonomskih odnosa sa Nemačkom.
Sličan problem smo imali i u oblasti ekonomske saradnje sa Italijom, koja je u znatnoj meri bila blokirana sporovima između italijanskog "Fijata" i naše "Zastave", odnosno "Duferka" i "Sartida". Pronašli smo najbolje rešenje, kako za nas tako i za Italiju, i kao rezultat toga, "Fijat" je, kao što je dobro poznato, otpisao značajan deo duga "Zastavi", što omogućava znatno bolju perspektivu za našu fabriku. Na talasu tih dobrih reakcija italijanskih privrednika i italijanske poslovne zajednice usledila je poseta najbrojnije delegacije italijanskih privrednika do sada.
Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom je aktivno radilo i bilo uključeno u pregovore oko regulisanja pitanja ruskog i kineskog duga. To ministarstvo se bavilo i permanentno radilo na ozbiljnom restrukturiranju srpske privrede i njenih grana, za koje smo procenili da imaju ozbilju izvoznu šansu. Poslednji primer je donošenje Uredbe o proizvodnoj kooperaciji.
Zahvaljujem ovom prilikom ministru Bubalu na njegovom dosadašnjem radu na čelu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i za novog ministra prelažem dr Milana Parivodića.
Ministar Bubalo od maja ove godine obavljao je dužnost, kao što znate, i koordinatora u Ministarstvu privrede. Zato bih pomenuo i neke od značajnih rezultata koji su postignuti u tom ministarstvu. Umesto prošlogodišnjeg stagnantnog rasta ove godine se, na osnovu privrednih kretanja ostvarenih u prvih devet meseci, očekuje rast proizvodnje od preko 6%, što je iznad očekivanog prosečnog rasta u regionu.
Tokom mandata ove vlade Narodna skupština je donela nekoliko važnih sistemskih zakona koje je pripremilo upravo Ministarstvo privrede. Podsećam vas na njih, Zakon o registraciji privrednih subjekata, Zakon o Agenciji za privredne registre, Zakon o stečajnom postupku, Zakon o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Pripremljen je nacrt zakona o privrednim društvima, a u završnoj fazi je izrada nacrta zakona o izmenama zakona iz oblasti privatizacije, i to sledećih, od samog Zakona o privatizaciji, Zakona o akcijskom fondu i Zakona o agenciji za privatizaciju.
Zahvaljujući usvojenim zakonskim rešenjima značajno će se popraviti uslovi za početak obavljanja privrednih delatnosti. Podsećam na činjenicu da je do sada prosečno bilo potrebno za registraciju preduzeća oko 70 dana, a po novom rešenju ovaj posao će se obavljati između pet i deset dana u Agenciji za privredne registre.
Dakle, dobili smo postupak registracije koji štedi vreme i novac i koji je usklađen sa najboljom praksom Evropske unije. Tokom 2004. godine, za prvih šest meseci, procesom privatizacije obuhvaćeno je 155 preduzeća, ostvaren je prihod od 76,6 miliona evra, obezbeđeno je 72,2 miliona evra za investicije i 2,6 miliona evra za socijalni program.
Pojačane su aktivnosti na finansijskom i organizacionom restrukturiranju 67 velikih društvenih preduzeća.
Najzad, Fond za razvoj Republike Srbije odobrava povoljne kredite malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima. Posredstvom Fonda u ovoj godini za 350 dugoročnih investicionih programa odobreno je kredita u ukupnom iznosu od 3,5 milijarde dinara. Realizacijom ovih programa biće otvoreno više od 5.000 novih radnih mesta.
Ujedno za brži razvoj nedovoljno razvijenih opština odobrena su sredstva za 54 programa, a za devastirane opštine 47 programa. Siguran sam da navedeni rezultati oba ministarstva, koje je Predrag Bubalo sa svojim timom postigao, predstavljaju najbolju preporuku za njegov izbor na novu funkciju ministra privrede.
Zato na kraju, dame i gospodo poslanici, predlažem Narodnoj skupštini Republike Srbije da za ministra prosvete i sporta izabere dr Slobodana Vuksanovića, da za ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom izabere dr Milana Parivodića i da za ministra privrede i privatizacije izabere dr Predraga Bubala.
Hvala vam.

Zahvaljujem predsedniku Vlade.
Podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka jedan sat 38 minuta 24 sekunde, Demokratska stranka Srbije jedan sat, Demokratska stranka - Boris Tadić 44 minuta 24 sekunde, G17 plus 37 minuta 12 sekundi, Srpski pokret obnove - Nova Srbija 26 minuta 24 sekunde, Socijalistička partija Srbije 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a to su tri poslanika Socijaldemokratske partije, po pet minuta, saglasno članu 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Istovremeno vas obaveštavam, na osnovu člana 38. stav 3, za predstavnika poslaničke grupe DS za drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, tačka 2 - Predlog za izbor članova Vlade Republike Srbije, ovlašćen je ispred poslaničke grupe Demokratske stranke gospodin Dušan Petrović.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 186. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram pretres o predlogu predsednika Vlade za izbor članova Vlade Republike Srbije.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Gospodin Aleksandar Vučić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade Republike Srbije, poslanička grupa SRS neće glasati za predložene članove Vlade Republike Srbije, a reći ću koji su razlozi zbog kojih to nećemo učiniti.
Neću da ulazim u tehničke probleme, koje nam je predstavio predsednik Narodne skupštine objašnjavajući i uveravajući nas da je potrebno da sve obavimo u jednom danu, zajedno sa glasanjem o rebalansu budžeta. U tu vrstu lokalno-globalne trgovine mi u SRS nećemo da učestvujemo, a ponosni smo što niko od građana Srbije to neće moći da pripiše nijednom srpskom radikalu.
Mi, niko od nas od SRS-a, nema ništa lično protiv ljudi koji su predloženi. Nećemo da ulazimo u lične rasprave, da li su ti kandidati, ili ono što su nam dali kao njihove biografije, dovoljni da neko za njih glasa ili ne.
Da li zaslužuju većinsko poverenje poslanika ili ne, nećemo da govorimo čak ni o njihovom stranačkom ili političkom opredeljenju. Jednostavno, samo na nekoliko stvari ćemo ukazati koje više govore, čini mi se, o onome što ne biste mogli formalno, ali suštinski svakako biste mogli da nazovete tehničkom redakcijom ili tehničkim izmenama unutar Vlade.
Naime, predsednik Vlade je rekao da je izuzetno zadovoljan radom jednog od ministara, dosadašnjeg, koji je bio i koordinator u Ministarstvu za privredu. Reč je o gospodinu Bubalu, ali ga onda pomera na drugo mesto, da više ne bude ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, jer je bolje obavljao ulogu koordinatora nego ministra.
Dobijamo novog ministra koji će biti ministar ne zbog ovakvih ili onakvih kvaliteta, već zbog obezbeđivanja većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije jer ima kontrolu nad tri poslanička mandata.
Idemo sa trećim ministrom, o kojem malo šta znamo u političkom životu Srbije, ali možemo da verujemo na reč ili ne onome što je ovde o njemu napisano, jer je vrlo malo ili gotovo ništa o njemu rekao predsednik Vlade Republike Srbije.
Ono zbog čega smo mi protiv jeste osnovno pitanje na koje nema odgovora, uz sve parametre sa kojima možemo da se složimo ili delimično ne složimo, a koja je predsednik Vlade ovde izneo.
To pitanje glasi: "Da li građani Srbije žive bolje? Da li građani Srbije osećaju poboljšanja? Da li građani Srbije imaju veći životni standard?" Jednostavno mislim da nemaju i to čujemo, osećamo na svakom koraku, čujemo od svih ljudi, vidimo, sve je veći broj siromašnih ljudi u Srbiji, sve je veći broj onih koji su stvarno opljačkani, sve je veći broj onih koji se osećaju ostavljenim, i od države, i od svih onih koji su obećavali narodu da će o njima da brinu.
Tu ne odvajam Vladu Republike Srbije od predsednika, pošto je on suprotno njegovim nadležnostima u izbornoj kampanji govorio i obećavao ljudima da će imati veće plate, veće penzije, "da će obezbediti nova radna mesta, i to kao ambasador naše privrede svuda u svetu" i mnogo toga još. Šta smo od svega toga videli? Ništa.
Čak i u izveštaju koji pominje predsednik Vlade, Evropske komisije, koji smo dobili i mi poslanici, govori se o mnogo toga što bi trebalo još da se uradi, o mnogo toga što bi trebalo da promenimo, ali mnogo toga što ne bi trebalo da prihvatimo, ne zbog toga što se neko sa nekim inati ili svađa, već prosto zato što to bi išlo na uštrb ekonomskih interesa, pre svega građana Srbije.
Moram samo da kažem, pošto sam se začudio pomalo retorici gospodina predsednika Vlade, koji je ovoga puta više od 20 puta ponovio te evropske integracije, te naše želje za ulazak u evropske tokove, ne znam zbog čega toliko ponavljanje i naglašavanje, zašto nam nije rekao ono što je Evropska komisija saopštila.
Niko valjda nema ništa protiv da građanima Srbije bude dobro, da im bude bolje, ali imamo protiv kada se to koristi kao metafora, a to je nekada i gospodin Koštunica kritikovao kod nekih drugih političkih stranaka. Kada se to koristi kao metafora kojom ćete, sa jedne strane, da obeležite neke druge koji tobože tome ne streme i koji to ne žele i, sa druge strane, da kažete - aha, ja sam isti partner kao i neki drugi koji će poslušno da ispunjavaju sve naloge koji s te strane stižu.
Postavlja se pitanje zašto nije rečeno da je Evropska komisija rekla da do 2012. godine nema prijema drugih zemalja regiona, koji su znatno bliže EU od Srbije i Crne Gore, u članstvo EU. Znači, mi narednih 10 godina o tome nemamo šta da pričamo. Naše je da gledamo i da pričamo, i da vidimo kako i na koji način građani Srbije mogu da žive bolje, i da se mi politički ne tučemo ni oko čega, da se ne svađamo floskulama, da se ne svađamo poluistinama, polufabrikatima i falsifikatima, ti si za Evropu, a ti nisi, ti si za jedno, a ti si za drugo. Ne, da vidimo kako da napravimo strategiju za bolji život građana Srbije.
Kako da pokrenemo proizvodnju. Kaže gospodin Koštunica 6% je uvećana proizvodnja u odnosu na isti period prošle godine. Jeste, ali zbog čega? Zbog čega pre svega?
Pre svega, zbog poljoprivredne proizvodnje, zbog vrednih, marljivih seljaka, paora, poljoprivrednih proizvođača, dobrih i povoljnih vremenskih uslova i svega drugog.
Tako su nam se isto hvalili kada nisu bili zaslužni 2002. godine oni koji su bili na vlasti, a posle toga jedna za drugom fabrike su zatvarane u Srbiji. Imamo smanjenje prihoda iz privatizacije. Pre sedam meseci podneli smo Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao poslanička grupa SRS, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Ne da bismo zaustavili privatizaciju u Srbiji, naprotiv, već da bismo sprečili svaku vrstu mogućnosti nameštanja tendera ili bilo kakve druge zloupotrebe, a upravo da ubrzamo proces privatizacije i dolaska stranog kapitala i novih investicija u Srbiji.
Mi smo u prethodnom periodu imali čudan proces i to ne vezujem samo za ovu vladu. U ovoj vladi se i za vreme ove vlade taj proces nastavio. A to je da smo liberalizovali uvoz svega: drške za metle, verovali ili ne, imate potpuno liberalizovan uvoz, jabuke, šljive, paradajz, paprike, šta god hoćete. Ali, zato imate ograničenje investicija i ograničenje ulaska kapitala u našu zemlju. Tu se država meša na neverovatne načine, kada proceni neko iz Vlade da je negde na neki način tobože ugrožen državni interes. Sada vam kažem, napravljene su afere "Jugoremedije", "Knjaza Miloša", "C marketa".
Šta je naš stav? Ne možemo da ih pobeđujemo političkim odlukama, ne možemo da ih pobeđujemo restriktivnim i represivnim merama, moramo da ih pobeđujemo pametnijom ekonomskom politikom koju će da vodi Vlada Republike Srbije. Ako je "Merkator" spreman da ulazi na treća tržišta, da za to dobije, recimo, za ovo tržište 37 miliona evra beskamatni kredit svoje države, da li iz deviznih rezervi, na drugi, treći ili bilo koji način, zašto to naša država nije u stanju da obezbedi srpskim firmama, srpskim preduzećima.
Ako ne možemo toliko, možemo značajno manje, ali možemo da krenemo u taj posao. Mi moramo novcem i pameću da pobeđujemo, a ne restrikcijama, nametanjem nekih novih dozvola, kasnijom reakcijom države, koja će i polusmešnim oglasima u dnevnim novinama da pokuša da reaguje i neekonomskim merama da spreči ono što moramo ekonomskim putem da sprečavamo.
Čudni su ti pokreti države i Vlade u kontralicitaciji. To je na drugačiji način trebalo da se reguliše i na drugačiji način da se zaštite vitalni i ekonomski, koji jesu, uzgred, nacionalni interesi, a najvažniji nacionalni interes jeste ekonomski građana Srbije i cele države, razume se.
U korpusu finansijskog tržišta imamo osnovne činioce: Agenciju za privatizaciju i Akcijski fond, Centralni registar, Komisiju za hartije od vrednosti, sud, Vladu, Zakon o privatizaciji i Zakon o hartijama od vrednosti. Mnogim od tih činilaca mogli smo da donesemo značajnije reforme, značajnije promene, a ne na način kako pre dva ili tri dana ministar Bubalo u intervjuu za jedne dnevne beogradske novine kaže – mi hoćemo da Komisija za hartije od vrednosti sluša Vladu Republike Srbije. U korpusu finansijskog tržišta, Komisija za hartije od vrednosti mora da se ponaša onako kako se, u smislu državnih organa, sud odnosi prema Vladi Republike Srbije, da ima nezavisnu poziciju.
(Predsedavajuća Emilija Krstić: Da li koristite i sledećih deset minuta?)
Da. Dakle, sud je taj koji prema Vladi treba da ima jednak odnos kao Komisija za hartije od vrednosti prema Vladi Republike Srbije. Ne sme nikakvih novih pritisaka da bude. To je ono što ovde mora da se menja. Kada uvodimo takve vrste restrikcija, mi plašimo strane investitore zbog nepoštovanja principa pravne sigurnosti. Srećom, u ovom mandatu nismo imali donošenje zakona sa retroaktivnim dejstvom, kakve smo imali, naravno kriminalne prirode, u prethodnom periodu.
To je ono što sklanja strane investitore od naše zemlje. Kada kažu da se država osetila ugroženom, pa su političkim merama sprečavali ono što bi po ekonomskim zakonima morali da dozvole, mi imamo problem. Onda mi imamo sprečavanje ulaska svežeg kapitala u našu zemlju, a zemlja nam vapi za svežim novcem i za novim kapitalom. To je ono što u budućnosti po svaku cenu moramo da izbegnemo.
Gospodin predsednik Vlade kaže da mi imamo opštu stabilizaciju privrednih prilika. Kada imate toliki broj nezaposlenih, takve probleme sa spoljnotrgovinskim deficitom, platnim bilansom, mislim da niko ne može da govori o stabilizaciji privrednih prilika. Mislim da osnovni cilj naše ekonomske politike mora da bude brza, efikasna, ali pravična i poštena transparentna privatizacija, i od toga pokretanje proizvodnje.
To da li ćemo uspeti da pokrivamo svaku socijalnu rupu ili ne, nemoguće je. Uvek ćete vi imati problem sa tim, kao i svaka sledeća vlada. Ona će se delimično pokrivati onog trenutka kada uspemo da pokrenemo proizvodnju, pre svega industrijsku proizvodnju, i kada radnike vratimo u fabrike i kada nezaposlenost smanjimo.
Naravno, da to smanjenje nezaposlenosti ne bude administrativno i da ne bude tako što ćemo za 138 posto da povećamo broj zaposlenih u Narodnoj skupštini, kao što je rađeno u prethodnom mandatu, već da se to radi sa preduzećima, malim firmama, koje su u stanju da oplođuju kapital, stvaraju višak vrednosti, stvaraju profit i mesta za nove ljude, nove zaposlene.
Govorio je gospodin Koštunica – evropski opredeljena vlada je donosila dobre zakone, regionalna saradnja, evropske integracije.
Niko nema ništa protiv ako je to u interesu građana Srbije i ako svaki građanin Srbije vidi neku korist. Da vidimo kakvu smo to veliku korist od svega toga imali i šta smo to videli. Osim sve većeg uvoza i sve nižeg izvoza, procentualno posmatrano, a to je ono što je najpogubnije za našu privredu, teško da nekakav benefit i nekakvu korist za našu zemlju možemo da vidimo.
Mislim da građani Srbije to dobro osećaju i zato traže promene. Građani Srbije, pre svega, traže promene ekonomske politike. Ovde govorim o ova dva ministarstva, Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom, koje treba da bude samo neka vrsta protočnog bojlera za dolazak stranih investicija, ne za njihovo sprečavanje, za njihov dolazak, za ulazak stranog kapitala. Naravno, da ekonomskim merama očuvamo ono što je od vitalnog interesa za našu zajednicu.
Sa druge strane, mi moramo da vidimo šta je to što Vlada, osim stvaranja opštih uslova, osim predloga zakona, osim onoga što Skupština radi, može da pospeši, kako i na koji način da se koristi naš novac, da vidimo po kojim kamatnim stopama, gde stoje devizne rezerve naše zemlje sa 2,1 posto, pa neki uzimaju 2,7 posto, pa se ne zna gde se razlika u visini kamatne stope gubi, a naša preduzeća, naše firme od svega toga nemaju apsolutno ništa. Nikakvu stabilnosti ni na koji način nismo time obezbedili.
Predsednik Vlade je govorio o otpisu 62 posto dugova Londonskom klubu. Trebalo je da bude 66 posto, ali siguran sam da je i gospodin Koštunica dobro upoznat ko je odgovoran, čijom krivicom i zbog čijeg otkupa i otplate dugova kojih privatnika iz Srbije to nije dospelo do te sume novca. Trebalo je o tome nekoliko informacija da nam da.
Kaže: "Ustav je prioritet Vlade". Ustav, kao temelj svake države, kao nešto na čemu se zasnivaju prava i obaveze građana, ali koji je pravi i koji jeste fundament svake države, treba da imamo. Mi smo spremni, kao politička stranka, da se dogovaramo o onome što su neophodne izmene u ustavnom aktu koji trenutno imamo, da donesemo novi ustav.
Takođe, nemamo nikakvu vrstu problema, ni ideoloških, ni programskih sa tim. Ali, mi moramo, pre svega Vlada mora brzo i temeljno da radi na ekonomskim reformama, a političari moraju da se dogovore o najbržem mogućem roku, da vidimo kako ćemo to da uradimo i, u skladu sa željom naroda za promenama, da idemo, posle toga, na izbore na svim nivoima.
Rekao je gospodin Koštunica da smo mi u planu Vlade Republike Srbije, koji je ovde usvojen, doneli model teritorijalne autonomije. Mi smo insistirali, što je prihvatila i Vlada Republike Srbije, da se u papir nedvosmisleno unese činjenica da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.
Možemo da razgovaramo o teritorijalnoj autonomiji Srba unutar Kosova i Metohije, ali teritorija Kosova i Metohije ne sme da bude izvučena iz državno-pravnog sistema Republike Srbije.
Sada hoću da kažem nekoliko reči o onome što nijedan medij neće da prenese. Naime, Januš Bugajski, novina "Tajm", najuglednija američka novina, koja predviđa i govori šta će se dešavati, i Ramuš Haradinaj, govore nam istu stvar prethodnih nekoliko dana, to onima koji zagovaraju izlazak Srba na izbore, da upravo taj izlazak treba da pospeši dobijanje nezavisnosti Kosova i Metohije, koje bi trebalo da se dogodi u septembru ili na jesen naredne godine.
A Srbi bi dali legitimitet za ispunjenje standarda, manjinskih prava, zaštite prava srpskog i ostalog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Mediji koji su imali na "Tanjugovom" servisu preveden tekst iz američkog "Tajma", nisu to uopšte objavili.
Postavlja se pitanje zašto, da li je neko u Srbiji po tom pitanju intervenisao? Neko jeste. Mislim da svi znaju iz čije kancelarije. Iz kancelarije predsednika Republike, ali niko o tome neće da govori, niko o tome neće ni reč da kaže, nažalost, ni predsednik Vlade Republike Srbije.
Mi kao najjača politička stranka u Srbiji, a posebno je izražena naša politička premoć na Kosovu i Metohiji, zanimljivo je, nismo bili pitani od najrelevantnijih ni medija ni političkih stranaka kakav je naš stav. Naš stav je jasan. Ne smemo da damo legitimitet i legalitet kosovsko-metohijskim Albancima za stvaranje nezavisnog Kosova. Mi tu vrstu legitimiteta i legaliteta ne smemo da im pružimo.
Da se vratim na ono što treba da predstavlja osnovni zadatak Vlade Republike Srbije, a to jeste ekonomska politika i ekonomski razvoj Srbije. Čini mi se da smo u prethodnom periodu, to će, uveren sam, shvatiti svi građani Republike Srbije i to su već videli, osim ove vrste političke trgovine lokalno-globalne, o kojoj sam govorio, da imamo nedovoljno jasnu politiku socijalne ekonomije i ekonomije, koje bi trebalo da pozove sve one koji bi da ulažu u Srbiju, koji bi da razvijaju njenu privredu, industriju, koji bi da ulažu u nova preduzeća, koji bi da ostvaruju profit.
Vlada Republike Srbije po tom pitanju mora da ima neuporedivo jasniju politiku. Vlada Republike Srbije mora da ima jedan jedini cilj, a to je kako i na koji način mi možemo...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... da pokrenemo našu ekonomiju, kako da se izborimo protiv korupcije kao najvećeg zla današnjice i kako i na koji način da donesemo promene u društvu.
Građani Srbije nemaju više strpljenja, i to nije u pitanju samo Vlada, u pitanju su gotovo svi političari, jer ljudi hoće da vide da su birali one koji žele i mogu da im donesu boljitak.
Iz svega što smo čuli, čuli smo da će se nastaviti sve po istom, svi su radili odlično, a sad će raditi još bolje. Nadam se da nije nagrada za neke koji ulaze u Vladu to što dobiju jedan ili dva posto na izborima. Nadam se da nisu najbolji oni ministri koji su već bili ministri, radili nekoliko meseci, pa na izborima dobili jedan ili dva posto poverenja birača u svojim gradovima, u svojim mestima, da i to, čini mi se, ne govori na najbolji način po onome kako su svoj posao obavljali.
Trebalo bi da predsednik Vlade da preispita to, da preispita i samu koncepciju, samu strategiju i taktiku rada Vlade. Uveren sam da mnogo toga može da se promeni, a nije jedino rešenje i nije najbolji način to što ćete reći - ja sam za Evropu, a vi niste za Evropu. Možemo da budemo za bilo šta, ja ću da kažem, za Evropu, za Rusiju, za Ameriku, za šta hoćete, ako građani Srbije od toga imaju bilo kakve koristi.
Ali do 2012. godine niko za Srbiju neće da čuje u Evropskoj uniji. To nam je saopštila Evropska komisija. Ona nam je to saopštila. Hajde da iskoristimo i tu vrstu položaja, da vidimo šta je to što možemo da dobijemo time, šta je to čime građanima Srbije možemo da obezbedimo neuporedivo bolji život nego što imaju danas.
Interes građana Srbije i njihov bolji život je ono čime Vlada Republike Srbije mora da se rukovodi, a ne mislimo da se do sada time rukovodila, a ne to da li će neko drugi biti zadovoljan tom Vladom, da li će oni moći svojim političkim protivnicima nešto da prebace ili spočitnu ili ne.
Pozivam vas da razmislite o tome, promene su ono što je Srbiji neophodno. Hvala najlepše.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Izvolite, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS-Boris Tadić, narodni poslanik Dušan Petrović.

Poštovana predsedavajuća, gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, DS neće glasati za predlog predsednika Vlade za popunu ministarskih mesta i ovom prilikom se neću upuštati u ocenu svakog pojedinog predloga. DS će glasati protiv zato što se duboko protivi politici Vlade u ovih osam meseci, zbog toga što ciljevi, onako kako ih vidi DS, razvoja Srbije, naši državni i nacionalni ciljevi, ne mogu biti ostvareni politikom kakva je danas aktuelna u Srbiji.
Elementi te politike su naravno spoljnopolitički i unutrašnjopolitički.
Srbija je zemlja sa teškim nasleđem devedesetih godina prošlog veka, ukupan javni život, naš međunarodni položaj, duboko su određeni, veoma teško opterećeni svim onim što smo zajedno kao država, kao narod i kao nacija nasledili od politike koja je vođena devedesetih godina. Dve su bitne odrednice te politike. Jedna je stav prema ispunjavanju međunarodnih obaveza, pre svega prema međunarodnom sudu u Hagu, a druga je politika koju Srbija, a pre svega Vlada Srbije ima prema Kosovu i Metohiji.
Stav DS da je državni interes Srbije puna saradnja sa Haškim tribunalom, što pretpostavlja donošenje teških odluka za Vladu, ali da je to jedini mogući način da mi zaštitimo svoje državne interese i da zaštitimo svakog od osam miliona građana Srbije.
Obespokojavajuća je izjava koju je ministar pravde dan ili dva pre ove sednice izneo, da Vlada Republike Srbije neće poštovati ni Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, koji je deo unutrašnjeg prava, niti odluku Saveta bezbednosti UN kojom je usvojen Statut Haškog tribunala, dakle, ni naše međunarodne obaveze.
DS smatra da ne stoje tvrdnje Vlade i ministra pravde o tome da bi bila ugrožena nacionalna bezbednost ukoliko bi Vlada svoje obaveze izvršavala, i koristim ovu priliku da još jednom skrenem pažnju i da apelujem da je nužno voditi odgovornu politiku, jer 10-11 godina u ovoj državi je vođena politika koja nije respektovala bitne elemente spoljnopolitičkih okolnosti, koja nije respektovala realnost.
Ta politika je dovela do toga da danas nema Srba u Hrvatskoj, ta politika je dovela do toga da je položaj Srba u BiH regulisan Dejtonskim sporazumom i da je BiH pod protektoratom, kao i naši sunarodnici tamo, i takva politika je dovela do toga da je Srbija kapitulirala 1999. godine, iz čega je proizašla Rezolucija 1244 i Kumanovski vojnotehnički sporazum, koji je konstituisao stanje protektorata nad delom teritorije Srbije na Kosovu i Metohiji, i u tom protektoratu danas živi deo naših sunarodnika.
Na ovo se nadovezuje i politika prema Kosovu i Metohiji. Poznat je stav DS i predsednika Republike Borisa Tadića, da je u najboljem državnom i nacionalnom interesu da naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji izađu na izbore za privremene institucije Kosova i Metohije. Kao što sam malopre rekao, danas je oružana sila tamo KFOR i danas je civilna vlast na UNMIK. Danas je javni život na Kosmetu regulisan Poveljom 1244 UN. Danas se Kosovo i Metohija nalazi pod protektoratom. Danas javni život na Kosmetu pre svega definišu bitni činioci međunarodne zajednice.
Ukoliko ne respektujemo ono što predstavlja kreiranje javnog života od strane međunarodne zajednice, između ostalog, to su i izbori koji će se odigrati za koji dan, DS ima jasan stav da je to ugrožavanje nacionalnih interesa, da je to ugrožavanje državnih interesa i da je to smanjivanje manevarskog prostora državi Srbiji da se bori za svoje legitimne interese na Kosovu i Metohiji.
DS ima stav da je Kosovo i Metohija neotuđiv deo teritorije SCG. DS stoji na stanovištu da se jedino na ovakav način, aktivnom borbom za interese države i za interese građana, može ostvariti pomak, pre svega u bezbednosti građana koji žive na Kosmetu, srpske nacionalnosti, a onda otvoriti prostor za formiranje drugih institucija, pre svega pravosudnih, a zatim i prosvetnih i zdravstvenih.
Pasivna politika nije politika DS-a. DS ne beži od odgovornosti. Predsednik države ne beži od svoje odgovornosti. DS i predsednik države su preuzeli breme odgovornosti i pozivamo Vladu Republike Srbije da preuzme odgovornost za vođenje politike u Srbiji.
Elementi unutrašnje politike; gospodine predsedniče, stopa kriminaliteta u Srbiji od početka godine povećana je za 16,1%. Podsećam javnost i poslanike da su gotovo svi načelnici sekretarijata unutrašnjih poslova u Srbiji smenjeni. Podsećam javnost i narodne poslanike da je celokupan upravni aparat u MUP-u zamenjen. Punu odgovornost za povećanje stope kriminaliteta u Srbiji snosi ova vlada.
Predsednik Vlade je pre nekoliko dana, možda nešto više od toga, na jednom eminentnom skupu izjavio da Vrhovni sud Srbije predstavlja, parafraziram, ispravićete me ako sam možda u nijansi pogrešio, najviše korumpiran u pravosudnim ustanovama u Srbiji. Predsednik kaže da je nešto drugo izjavio, a rado ću čuti o čemu se radi.
Želim da skrenem pažnju na dva momenta u pogledu ove tvrdnje. Mi smo očekivali da Ministarstvo pravde i Visoki savet pravosuđa izađu sa vrlo jasnim predlozima o tome šta bi trebalo učiniti da bi se pravosudni sistem u Srbiji reformisao. Prema unutrašnjim procenama eksperata, prema stanovištu DS-a, prema nalazima koje Evropska komisija, ocenjujući javni život u Srbiji, već dve godine unazad iznosi, pravosuđe predstavlja najlošiji deo javnog sistema i javnog života u Srbiji.
Vrlo je važna jedna druga stvar. Ukoliko Vlada ima stanovište, a to je dobro stanovište, da najveći deo procedura koja se sprovode pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu treba poveriti domaćem pravosuđu. Pitam se, kako je moguće poveriti domaćem pravosuđu suđenje za ove teške i najteže oblike kriminala i krivičnih dela, ukoliko naša država i Vlada smatraju da Vrhovni sud Srbije ima problem sa korupcijom.
Vrhovni sud je drugostepena instanca za svako suđenje koje se obavlja pred posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu, kako za suđenja za organizovani kriminal, tako i kada su u pitanju suđenja o ratnim zločinima.
Po stanovištu DS-a, modernizacija u Srbiji je gotovo zaustavljena. Evropska unija znači modernizaciju. Evropska unija znači da imamo dobar sistem vodovodne mreže, dobru kanalizaciju, dobre puteve, dobre pruge, ažurne sudove i efikasnu policiju, modernu i efikasnu vojsku, dobro školstvo, dobro zdravstvo. To je Evropska unija.
Modernizacija je put Srbije ka Evropskoj uniji. Da li će se to desiti 2008. ili 2012. godine zavisi isključivo od nas. Ne zavisi od bilo koga drugog, zavisi, pre svega, od nas, a danas najviše zavisi od Vlade Republike Srbije. DS kaže da Vlada Republike Srbije ne čini dovoljno na modernizaciji Srbije i zbog toga DS ne može da glasa za ove predloge koje daje predsednik Vlade.
Nekoliko ilustracija. Restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji ne postoji. Restrukturiranje velikih sistema, a o kojima je nešto rekao predsednik Vlade, a ima 67, ukoliko se ne varam, postupaka restrukturiranja, potpuno je obustavljeno.
Agencija za privatizaciju danas nije u stanju da imenuje nijednog savetnika u procesima restrukturiranja. Nije u stanju da načini nijedan ozbiljan korak koji bi mogao da dovede do toga da se šabačka "Zorka", "Viskoza", "Zastava" u Kragujevcu, "Azotara" u Pančevu i preostali veliki sistemi pokrenu sa tačke na kojoj se nalaze. Prosto rečeno, ko je imao dovoljno snage, dovoljno umešnosti i dovoljno upornosti nešto je učinio u svom restrukturiranju.
Vlada Republike Srbije i institucije, a pre svega Ministarstvo za privredu valjda to nije moglo ni da čini pošto nije imalo ministra, a nema ga ni dana danas dok ne bude izabran ovde, zbog toga što je vođena pogrešna personalna politika kada je u pitanju Agencija za privatizaciju. Dakle, Vlada Republike Srbije je odgovorna što ništa u restrukturiranju velikih sistema značajno nije učinjeno.