Dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade Republike Srbije, poslanička grupa SRS neće glasati za predložene članove Vlade Republike Srbije, a reći ću koji su razlozi zbog kojih to nećemo učiniti.
Neću da ulazim u tehničke probleme, koje nam je predstavio predsednik Narodne skupštine objašnjavajući i uveravajući nas da je potrebno da sve obavimo u jednom danu, zajedno sa glasanjem o rebalansu budžeta. U tu vrstu lokalno-globalne trgovine mi u SRS nećemo da učestvujemo, a ponosni smo što niko od građana Srbije to neće moći da pripiše nijednom srpskom radikalu.
Mi, niko od nas od SRS-a, nema ništa lično protiv ljudi koji su predloženi. Nećemo da ulazimo u lične rasprave, da li su ti kandidati, ili ono što su nam dali kao njihove biografije, dovoljni da neko za njih glasa ili ne.
Da li zaslužuju većinsko poverenje poslanika ili ne, nećemo da govorimo čak ni o njihovom stranačkom ili političkom opredeljenju. Jednostavno, samo na nekoliko stvari ćemo ukazati koje više govore, čini mi se, o onome što ne biste mogli formalno, ali suštinski svakako biste mogli da nazovete tehničkom redakcijom ili tehničkim izmenama unutar Vlade.
Naime, predsednik Vlade je rekao da je izuzetno zadovoljan radom jednog od ministara, dosadašnjeg, koji je bio i koordinator u Ministarstvu za privredu. Reč je o gospodinu Bubalu, ali ga onda pomera na drugo mesto, da više ne bude ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, jer je bolje obavljao ulogu koordinatora nego ministra.
Dobijamo novog ministra koji će biti ministar ne zbog ovakvih ili onakvih kvaliteta, već zbog obezbeđivanja većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije jer ima kontrolu nad tri poslanička mandata.
Idemo sa trećim ministrom, o kojem malo šta znamo u političkom životu Srbije, ali možemo da verujemo na reč ili ne onome što je ovde o njemu napisano, jer je vrlo malo ili gotovo ništa o njemu rekao predsednik Vlade Republike Srbije.
Ono zbog čega smo mi protiv jeste osnovno pitanje na koje nema odgovora, uz sve parametre sa kojima možemo da se složimo ili delimično ne složimo, a koja je predsednik Vlade ovde izneo.
To pitanje glasi: "Da li građani Srbije žive bolje? Da li građani Srbije osećaju poboljšanja? Da li građani Srbije imaju veći životni standard?" Jednostavno mislim da nemaju i to čujemo, osećamo na svakom koraku, čujemo od svih ljudi, vidimo, sve je veći broj siromašnih ljudi u Srbiji, sve je veći broj onih koji su stvarno opljačkani, sve je veći broj onih koji se osećaju ostavljenim, i od države, i od svih onih koji su obećavali narodu da će o njima da brinu.
Tu ne odvajam Vladu Republike Srbije od predsednika, pošto je on suprotno njegovim nadležnostima u izbornoj kampanji govorio i obećavao ljudima da će imati veće plate, veće penzije, "da će obezbediti nova radna mesta, i to kao ambasador naše privrede svuda u svetu" i mnogo toga još. Šta smo od svega toga videli? Ništa.
Čak i u izveštaju koji pominje predsednik Vlade, Evropske komisije, koji smo dobili i mi poslanici, govori se o mnogo toga što bi trebalo još da se uradi, o mnogo toga što bi trebalo da promenimo, ali mnogo toga što ne bi trebalo da prihvatimo, ne zbog toga što se neko sa nekim inati ili svađa, već prosto zato što to bi išlo na uštrb ekonomskih interesa, pre svega građana Srbije.
Moram samo da kažem, pošto sam se začudio pomalo retorici gospodina predsednika Vlade, koji je ovoga puta više od 20 puta ponovio te evropske integracije, te naše želje za ulazak u evropske tokove, ne znam zbog čega toliko ponavljanje i naglašavanje, zašto nam nije rekao ono što je Evropska komisija saopštila.
Niko valjda nema ništa protiv da građanima Srbije bude dobro, da im bude bolje, ali imamo protiv kada se to koristi kao metafora, a to je nekada i gospodin Koštunica kritikovao kod nekih drugih političkih stranaka. Kada se to koristi kao metafora kojom ćete, sa jedne strane, da obeležite neke druge koji tobože tome ne streme i koji to ne žele i, sa druge strane, da kažete - aha, ja sam isti partner kao i neki drugi koji će poslušno da ispunjavaju sve naloge koji s te strane stižu.
Postavlja se pitanje zašto nije rečeno da je Evropska komisija rekla da do 2012. godine nema prijema drugih zemalja regiona, koji su znatno bliže EU od Srbije i Crne Gore, u članstvo EU. Znači, mi narednih 10 godina o tome nemamo šta da pričamo. Naše je da gledamo i da pričamo, i da vidimo kako i na koji način građani Srbije mogu da žive bolje, i da se mi politički ne tučemo ni oko čega, da se ne svađamo floskulama, da se ne svađamo poluistinama, polufabrikatima i falsifikatima, ti si za Evropu, a ti nisi, ti si za jedno, a ti si za drugo. Ne, da vidimo kako da napravimo strategiju za bolji život građana Srbije.
Kako da pokrenemo proizvodnju. Kaže gospodin Koštunica 6% je uvećana proizvodnja u odnosu na isti period prošle godine. Jeste, ali zbog čega? Zbog čega pre svega?
Pre svega, zbog poljoprivredne proizvodnje, zbog vrednih, marljivih seljaka, paora, poljoprivrednih proizvođača, dobrih i povoljnih vremenskih uslova i svega drugog.
Tako su nam se isto hvalili kada nisu bili zaslužni 2002. godine oni koji su bili na vlasti, a posle toga jedna za drugom fabrike su zatvarane u Srbiji. Imamo smanjenje prihoda iz privatizacije. Pre sedam meseci podneli smo Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao poslanička grupa SRS, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Ne da bismo zaustavili privatizaciju u Srbiji, naprotiv, već da bismo sprečili svaku vrstu mogućnosti nameštanja tendera ili bilo kakve druge zloupotrebe, a upravo da ubrzamo proces privatizacije i dolaska stranog kapitala i novih investicija u Srbiji.
Mi smo u prethodnom periodu imali čudan proces i to ne vezujem samo za ovu vladu. U ovoj vladi se i za vreme ove vlade taj proces nastavio. A to je da smo liberalizovali uvoz svega: drške za metle, verovali ili ne, imate potpuno liberalizovan uvoz, jabuke, šljive, paradajz, paprike, šta god hoćete. Ali, zato imate ograničenje investicija i ograničenje ulaska kapitala u našu zemlju. Tu se država meša na neverovatne načine, kada proceni neko iz Vlade da je negde na neki način tobože ugrožen državni interes. Sada vam kažem, napravljene su afere "Jugoremedije", "Knjaza Miloša", "C marketa".
Šta je naš stav? Ne možemo da ih pobeđujemo političkim odlukama, ne možemo da ih pobeđujemo restriktivnim i represivnim merama, moramo da ih pobeđujemo pametnijom ekonomskom politikom koju će da vodi Vlada Republike Srbije. Ako je "Merkator" spreman da ulazi na treća tržišta, da za to dobije, recimo, za ovo tržište 37 miliona evra beskamatni kredit svoje države, da li iz deviznih rezervi, na drugi, treći ili bilo koji način, zašto to naša država nije u stanju da obezbedi srpskim firmama, srpskim preduzećima.
Ako ne možemo toliko, možemo značajno manje, ali možemo da krenemo u taj posao. Mi moramo novcem i pameću da pobeđujemo, a ne restrikcijama, nametanjem nekih novih dozvola, kasnijom reakcijom države, koja će i polusmešnim oglasima u dnevnim novinama da pokuša da reaguje i neekonomskim merama da spreči ono što moramo ekonomskim putem da sprečavamo.
Čudni su ti pokreti države i Vlade u kontralicitaciji. To je na drugačiji način trebalo da se reguliše i na drugačiji način da se zaštite vitalni i ekonomski, koji jesu, uzgred, nacionalni interesi, a najvažniji nacionalni interes jeste ekonomski građana Srbije i cele države, razume se.
U korpusu finansijskog tržišta imamo osnovne činioce: Agenciju za privatizaciju i Akcijski fond, Centralni registar, Komisiju za hartije od vrednosti, sud, Vladu, Zakon o privatizaciji i Zakon o hartijama od vrednosti. Mnogim od tih činilaca mogli smo da donesemo značajnije reforme, značajnije promene, a ne na način kako pre dva ili tri dana ministar Bubalo u intervjuu za jedne dnevne beogradske novine kaže – mi hoćemo da Komisija za hartije od vrednosti sluša Vladu Republike Srbije. U korpusu finansijskog tržišta, Komisija za hartije od vrednosti mora da se ponaša onako kako se, u smislu državnih organa, sud odnosi prema Vladi Republike Srbije, da ima nezavisnu poziciju.
(Predsedavajuća Emilija Krstić: Da li koristite i sledećih deset minuta?)
Da. Dakle, sud je taj koji prema Vladi treba da ima jednak odnos kao Komisija za hartije od vrednosti prema Vladi Republike Srbije. Ne sme nikakvih novih pritisaka da bude. To je ono što ovde mora da se menja. Kada uvodimo takve vrste restrikcija, mi plašimo strane investitore zbog nepoštovanja principa pravne sigurnosti. Srećom, u ovom mandatu nismo imali donošenje zakona sa retroaktivnim dejstvom, kakve smo imali, naravno kriminalne prirode, u prethodnom periodu.
To je ono što sklanja strane investitore od naše zemlje. Kada kažu da se država osetila ugroženom, pa su političkim merama sprečavali ono što bi po ekonomskim zakonima morali da dozvole, mi imamo problem. Onda mi imamo sprečavanje ulaska svežeg kapitala u našu zemlju, a zemlja nam vapi za svežim novcem i za novim kapitalom. To je ono što u budućnosti po svaku cenu moramo da izbegnemo.
Gospodin predsednik Vlade kaže da mi imamo opštu stabilizaciju privrednih prilika. Kada imate toliki broj nezaposlenih, takve probleme sa spoljnotrgovinskim deficitom, platnim bilansom, mislim da niko ne može da govori o stabilizaciji privrednih prilika. Mislim da osnovni cilj naše ekonomske politike mora da bude brza, efikasna, ali pravična i poštena transparentna privatizacija, i od toga pokretanje proizvodnje.
To da li ćemo uspeti da pokrivamo svaku socijalnu rupu ili ne, nemoguće je. Uvek ćete vi imati problem sa tim, kao i svaka sledeća vlada. Ona će se delimično pokrivati onog trenutka kada uspemo da pokrenemo proizvodnju, pre svega industrijsku proizvodnju, i kada radnike vratimo u fabrike i kada nezaposlenost smanjimo.
Naravno, da to smanjenje nezaposlenosti ne bude administrativno i da ne bude tako što ćemo za 138 posto da povećamo broj zaposlenih u Narodnoj skupštini, kao što je rađeno u prethodnom mandatu, već da se to radi sa preduzećima, malim firmama, koje su u stanju da oplođuju kapital, stvaraju višak vrednosti, stvaraju profit i mesta za nove ljude, nove zaposlene.
Govorio je gospodin Koštunica – evropski opredeljena vlada je donosila dobre zakone, regionalna saradnja, evropske integracije.
Niko nema ništa protiv ako je to u interesu građana Srbije i ako svaki građanin Srbije vidi neku korist. Da vidimo kakvu smo to veliku korist od svega toga imali i šta smo to videli. Osim sve većeg uvoza i sve nižeg izvoza, procentualno posmatrano, a to je ono što je najpogubnije za našu privredu, teško da nekakav benefit i nekakvu korist za našu zemlju možemo da vidimo.
Mislim da građani Srbije to dobro osećaju i zato traže promene. Građani Srbije, pre svega, traže promene ekonomske politike. Ovde govorim o ova dva ministarstva, Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom, koje treba da bude samo neka vrsta protočnog bojlera za dolazak stranih investicija, ne za njihovo sprečavanje, za njihov dolazak, za ulazak stranog kapitala. Naravno, da ekonomskim merama očuvamo ono što je od vitalnog interesa za našu zajednicu.
Sa druge strane, mi moramo da vidimo šta je to što Vlada, osim stvaranja opštih uslova, osim predloga zakona, osim onoga što Skupština radi, može da pospeši, kako i na koji način da se koristi naš novac, da vidimo po kojim kamatnim stopama, gde stoje devizne rezerve naše zemlje sa 2,1 posto, pa neki uzimaju 2,7 posto, pa se ne zna gde se razlika u visini kamatne stope gubi, a naša preduzeća, naše firme od svega toga nemaju apsolutno ništa. Nikakvu stabilnosti ni na koji način nismo time obezbedili.
Predsednik Vlade je govorio o otpisu 62 posto dugova Londonskom klubu. Trebalo je da bude 66 posto, ali siguran sam da je i gospodin Koštunica dobro upoznat ko je odgovoran, čijom krivicom i zbog čijeg otkupa i otplate dugova kojih privatnika iz Srbije to nije dospelo do te sume novca. Trebalo je o tome nekoliko informacija da nam da.
Kaže: "Ustav je prioritet Vlade". Ustav, kao temelj svake države, kao nešto na čemu se zasnivaju prava i obaveze građana, ali koji je pravi i koji jeste fundament svake države, treba da imamo. Mi smo spremni, kao politička stranka, da se dogovaramo o onome što su neophodne izmene u ustavnom aktu koji trenutno imamo, da donesemo novi ustav.
Takođe, nemamo nikakvu vrstu problema, ni ideoloških, ni programskih sa tim. Ali, mi moramo, pre svega Vlada mora brzo i temeljno da radi na ekonomskim reformama, a političari moraju da se dogovore o najbržem mogućem roku, da vidimo kako ćemo to da uradimo i, u skladu sa željom naroda za promenama, da idemo, posle toga, na izbore na svim nivoima.
Rekao je gospodin Koštunica da smo mi u planu Vlade Republike Srbije, koji je ovde usvojen, doneli model teritorijalne autonomije. Mi smo insistirali, što je prihvatila i Vlada Republike Srbije, da se u papir nedvosmisleno unese činjenica da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.
Možemo da razgovaramo o teritorijalnoj autonomiji Srba unutar Kosova i Metohije, ali teritorija Kosova i Metohije ne sme da bude izvučena iz državno-pravnog sistema Republike Srbije.
Sada hoću da kažem nekoliko reči o onome što nijedan medij neće da prenese. Naime, Januš Bugajski, novina "Tajm", najuglednija američka novina, koja predviđa i govori šta će se dešavati, i Ramuš Haradinaj, govore nam istu stvar prethodnih nekoliko dana, to onima koji zagovaraju izlazak Srba na izbore, da upravo taj izlazak treba da pospeši dobijanje nezavisnosti Kosova i Metohije, koje bi trebalo da se dogodi u septembru ili na jesen naredne godine.
A Srbi bi dali legitimitet za ispunjenje standarda, manjinskih prava, zaštite prava srpskog i ostalog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Mediji koji su imali na "Tanjugovom" servisu preveden tekst iz američkog "Tajma", nisu to uopšte objavili.
Postavlja se pitanje zašto, da li je neko u Srbiji po tom pitanju intervenisao? Neko jeste. Mislim da svi znaju iz čije kancelarije. Iz kancelarije predsednika Republike, ali niko o tome neće da govori, niko o tome neće ni reč da kaže, nažalost, ni predsednik Vlade Republike Srbije.
Mi kao najjača politička stranka u Srbiji, a posebno je izražena naša politička premoć na Kosovu i Metohiji, zanimljivo je, nismo bili pitani od najrelevantnijih ni medija ni političkih stranaka kakav je naš stav. Naš stav je jasan. Ne smemo da damo legitimitet i legalitet kosovsko-metohijskim Albancima za stvaranje nezavisnog Kosova. Mi tu vrstu legitimiteta i legaliteta ne smemo da im pružimo.
Da se vratim na ono što treba da predstavlja osnovni zadatak Vlade Republike Srbije, a to jeste ekonomska politika i ekonomski razvoj Srbije. Čini mi se da smo u prethodnom periodu, to će, uveren sam, shvatiti svi građani Republike Srbije i to su već videli, osim ove vrste političke trgovine lokalno-globalne, o kojoj sam govorio, da imamo nedovoljno jasnu politiku socijalne ekonomije i ekonomije, koje bi trebalo da pozove sve one koji bi da ulažu u Srbiju, koji bi da razvijaju njenu privredu, industriju, koji bi da ulažu u nova preduzeća, koji bi da ostvaruju profit.
Vlada Republike Srbije po tom pitanju mora da ima neuporedivo jasniju politiku. Vlada Republike Srbije mora da ima jedan jedini cilj, a to je kako i na koji način mi možemo...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... da pokrenemo našu ekonomiju, kako da se izborimo protiv korupcije kao najvećeg zla današnjice i kako i na koji način da donesemo promene u društvu.
Građani Srbije nemaju više strpljenja, i to nije u pitanju samo Vlada, u pitanju su gotovo svi političari, jer ljudi hoće da vide da su birali one koji žele i mogu da im donesu boljitak.
Iz svega što smo čuli, čuli smo da će se nastaviti sve po istom, svi su radili odlično, a sad će raditi još bolje. Nadam se da nije nagrada za neke koji ulaze u Vladu to što dobiju jedan ili dva posto na izborima. Nadam se da nisu najbolji oni ministri koji su već bili ministri, radili nekoliko meseci, pa na izborima dobili jedan ili dva posto poverenja birača u svojim gradovima, u svojim mestima, da i to, čini mi se, ne govori na najbolji način po onome kako su svoj posao obavljali.
Trebalo bi da predsednik Vlade da preispita to, da preispita i samu koncepciju, samu strategiju i taktiku rada Vlade. Uveren sam da mnogo toga može da se promeni, a nije jedino rešenje i nije najbolji način to što ćete reći - ja sam za Evropu, a vi niste za Evropu. Možemo da budemo za bilo šta, ja ću da kažem, za Evropu, za Rusiju, za Ameriku, za šta hoćete, ako građani Srbije od toga imaju bilo kakve koristi.
Ali do 2012. godine niko za Srbiju neće da čuje u Evropskoj uniji. To nam je saopštila Evropska komisija. Ona nam je to saopštila. Hajde da iskoristimo i tu vrstu položaja, da vidimo šta je to što možemo da dobijemo time, šta je to čime građanima Srbije možemo da obezbedimo neuporedivo bolji život nego što imaju danas.
Interes građana Srbije i njihov bolji život je ono čime Vlada Republike Srbije mora da se rukovodi, a ne mislimo da se do sada time rukovodila, a ne to da li će neko drugi biti zadovoljan tom Vladom, da li će oni moći svojim političkim protivnicima nešto da prebace ili spočitnu ili ne.
Pozivam vas da razmislite o tome, promene su ono što je Srbiji neophodno. Hvala najlepše.