Ovo je tačka dnevnog reda koja se čekala nekoliko meseci. Čekala se zbog toga što Vlada Republike Srbije dosta dugo nije imala ili, da budem preciznije, gotovo od osnivanja i formiranja nije imala ministra zaduženog za privatizaciju. Verovatno je to deo neke taktike, igre, da se ministar kandiduje za predsednika i da se to prepusti nekoj stihiji. Svedoci smo da je ovih osam meseci nastavljena stihija, za ovih osam meseci ona nije stvorena, nego je nastavljena tamo gde je prethodnik stao.
Obzirom da je tri petine izlaganja predsednika Vlade bilo posvećeno rezultatima rada ove vlade, a one dve petine biografskim podacima o kandidatima, stičem utisak da danas ne treba da ponavljamo onu raspravu koju smo imali pre osam meseci, bez obzira što smo čuli po drugi put jedan mini ekspoze. Moramo da se orijentišemo i da vidimo zašto to što bi trebalo da predstavlja Vladu Republike Srbije ne vlada u Srbiji, ili ako ima nekih naznaka da Vlada, to sasvim loše izgleda.
Naravno, ne može da se zaobiđe logička, prirodna, a rekao bih ideološka, politička, pa i finansijska ako hoćete, i svaka druga veza između ove i prethodne vlade. Da li sada ovu zvali DOS minus 1, pa to sve u zagradi plus 1, 2, 3, ili nekim drugim nazivom, ali sve se to svodi na isto.
Imali smo prethodnu vladu koja je očigledno bila zadužena da završi prvu fazu tranzicije. Ona nam je pričala o tome kako se pravi kuća, ali od krova, nikako od temelja. Imali smo razne bravure, u političkom smislu i parlamentarnom, da je mogao da glasa ko je god hteo. Parlamentarizam da se svede na najniže moguće grane, organizovani kriminal, infiltraciju, kao i sve što bi se predložilo sa Zapada, predloženo je kao najveća tekovina.
Nešto slično se dešava i sa ovom vladom. Uzima ono što je prethodna u nacrtu napravila, promeni nekoliko reči, kao postoji neka bitna razlika od one prethodne vlade, kao nešto novo.
Opet to podržavaju MMF, investicioni fond, OEBS, druge institucije vladine i nevladine i ko zna koje organizacije. Dobijaju se aplauzi ukoliko se postupi po nalogu iz inostranstva.
Šta to znači konkretno kod nas u našem životu? To gotovo da nikoga ne interesuje. Imamo situaciju da Vlada uživa podršku, pa ne uživa podršku, pa stranke koje činu Vladu na lokalnom nivou sarađuju, pa ne sarađuju, pa međusobno se podržavaju, a imamo dokaz o tome da se dešava nešto neprirodno, ali očigledno smišljeno. Smišljeno da se u ovoj situaciji političke nestabilnosti vapi za političkom stabilnošću. Ono što nepogrešivo možemo da pogodimo, to je da ova vlada za osam meseci nije obezbedila političku stabilnost.
Vlada koja nema političku stabilnost ne može da bude taj organ koji treba da sprovodi izvršnu vlast u ovoj zemlji. Zato se javlja unutar Vlade sukob političkih i onih drugih interesa i zato nije ni čudo što se u ovoj vladi dešava da ministar za kapitalne investicije nacrni ministra finansija, mnogo više nego da je u pitanju lider neke od opozicionih stranaka.
U takvim uslovima ne može da se radi. To zbunjuje građane, a čim se Vlada neprirodno sastavi ne predstavlja izvornu, autentičnu volju građana Republike Srbije, i onda se kao bumerang javlja odsustvo građana sa izbora, pa nije ni čudo što je 30 i nešto posto sada izašlo. Ukoliko se nastavi ovako, verovatno će još veća apatija kod naših birača da bude, a to je upravo interes ove vlade. Ona je na tom tragu, na tom putu.
Kada se u okviru stranaka demokratskog bloka, bez obzira koga sve tu trpate, svađate, prepirete, budite sigurni da građani prepoznaju međusobno unutrašnje pozicioniranje prema građanima Srbije, a ne nešto novo, strateški novo, nešto različito, nešto što bi sutra moglo da znači neku konkretnu, opipljivu, pa makar i malu korist. Građani osam meseci ne vide tu korist.
Po starom maniru priča se o velikim uspesima, transformaciji, reformama, reformski zakon stupa 2007. godine, reformsko ovo 2005. godine, ovo reformsko videćemo. Kada? Kada se sklope kockice onda će biti.
Politička stabilnost nije obezbeđena, a unutar stranaka demokratskog bloka postoje teške podele, opet radi pozicioniranja, ali mi se čini da ova podela oko izlaska na izbore, okupatorske izbore na Kosovu i Metohiji, može da bude ta kap koja će da prelije tu čašu čemera i jada koja se skuplja odavno kod naših građana. Mislim da ste olako ušli u to.
Kao što ste primetili, ta medijska potpora, a ona postoji, jer gotovo svi mediji imaju svoje sponzore i znaju šta treba da zastupaju, to je ta ista demokratska priča, a ona se svodi na priču o nekoj novoj realnosti. Nema tu strategije.
U toj strategiji nema naših interesa, interesa ove države i ovog naroda. Tu se javlja kao nova realnost - mi smo dobri, mi želimo, ali, znate, sa Zapada stižu pritisci, pa moramo to da uradimo. Za sve je takvo opravdanje.
Preti nam dužničko ropstvo i to nam ozbiljno preti, ono se najavljuje, preti nam da će u predstojećim stečajnim postupcima takođe da se razvrgne i taj preostali deo društvene svojine. Ko će to da kupi već se zna, nema tu neke principijelne razlike, da li je Beba, Čeda, Kole, ovaj, onaj, sve je to isto. Ako je ono ranije bilo burazersko, ovo je kumovsko, partijsko. Skrivaju se pare, peru se pare. Najveći uspeh u Elektroprivredi, malopre smo čuli, ušli smo u konekciju. Naravno, Hamović i Lazarević mogu da završe posao, mogu slobodno da posluju, sistemi su u rasulu.
Da biste shvatili u kakvoj je situaciji Srbija i sa ovom vladom pogledajte železnicu. Kažu da je železnica ogledalo jedne države. Ako pogledate našu železnicu i pitate ljude koji rade na železnici, pitate one koji koriste usluge železničkog saobraćaja, dobićete pravu sliku stanja u našoj državi. Niti se zna ko vrši vlast, niti se zna šta su to strateški ciljevi, niti se zna u kom pravcu treba da ide reforma, niti se zna u kom roku koja etapa treba da se završi, i ni po jednom od tih pitanja se ne postiže politička saglasnost.
A onda kao iz vedra neba se kaže - mi to radimo kao tekuće, ali ono glavno ćemo da radimo tek kada se promeni Ustav. Niti ima jedne celovite vizije na šta bi to ličio ustav, a apsolutno sam siguran da bi taj novi ustav ličio na Beogradski sporazum. Sećate se, nekoliko njih ga je potpisalo, a dvojica su odmah rekli - mi ne znamo šta smo potpisali.
Onda se ovde kaže - mi se deklarativno zalažemo za državnu zajednicu, treba joj dati šansu, treba pružiti itd, ali ona druga strana neće. Kada se kaže da može u dva koloseka, dobro, šta da radimo, to je nova realnost. To je ta politika. Prihvata se neka nova realnost, a nova realnost to je neki mač koji stoji sa strane, ili da ne budem toliko oštar, da kažem da je to onaj štap i ona šargarepa, pa se sada sve i svašta uslovljava.
Šta zameram ovoj vladi? Zameram ovoj vladi što nije ispunila nijedno obećanje. Vlada je rekla da će da posveti pažnju tome šta se dešava u Hagu protiv naših građana. Posvetila je pažnju pa je ministar odveo jednog pritvorenika. Šta je drugo uradila po pitanju Haga? Ništa. Blokirali su zakon, izmenu Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, ne pada im na pamet da se otvori neka kancelarija ili bilo kakva asocijacija, nije bitno kako šta da se zove, da pomogne ljudima tamo da dokažu istinu.
Zašto bi oni pomagali? Predsednik okružnog suda, koji je bio u to vreme Vidovdana 2001. godine kada je bila isporuka, sada je sudija Vrhovnog suda. Nikakva odgovornost ne postoji. Šta se pomaže? Dreknuli neki oko porodica haških pritvorenika, a Vlada kao da je jedva dočekala.
Šetaju se ovde razne delegacije, svako može da nam drži predavanja o humanosti, o demokratiji. Nikada ova vlada nekog nije upozorila da to u Srbiji ne sme da se radi. Ova vlada do kraja nije izvela neke stvari. Zašto bi? Ova i ona prethodna vlada tražile su amnestiju za šiptarske teroriste. Oni su svi narodni heroji i sada kažemo 17. mart. O čemu to pričamo? Čemu se nadamo mi sa ovom vladom?
Kolika je podrška ove vlade najbolje pokazuju prethodni izbori, ne samo lokalni, nego i oni predsednički. Neću da izražavam u procentima, ali sa ovim sastavom i ovim predlogom, neću da se bavim ni podacima ko su predloženi kandidati, na bazi jednog od predloženih kandidata može da se zaključi da je Vlada došla do epohalnog zaključka da, ako skupi 25 ljudi koji predstavljaju neku stranku koja je dobila po jedan posto, Vlada obezbeđuje neku većinu. Ta većina u biračkom telu budite sigurni da je sada ispod 20% u zbiru. Evo i dokaza. Jedan od kandidata za ministra nije ni procenat ostvario na ovim izborima.
Ova vlada u ovom sastavu, pa i u nekom drugom kohabitacijskom, pa čak i u onom tumačenju reči kohabitacija, ne može da izvuče Srbiju. Ne može da izvuče Srbiju jer nema elementarne političke stabilnosti. Narod ne veruje ovoj vladi. Dokaz za to jeste da i kada se pojavi neki društveni konflikt ljudi nemaju načina drugačije da ga reše pa moraju da izađu na ulicu.
Ova vlada ne sme da stane pred građane nego jednostavno pusti neka to ide nekim svojim tokom, to će da dohvate mediji, oni će to da razvodne za dva, tri, pet ili šest dana. Ako to ne uspe, onda se servira neka nova bombasta vest. Tu je Legija, Beba, Čeda, ovi drugi koji mogu da skrenu malo pažnju, Hamović, Dinkić sa njegovim finansijskim lobijem gura svoj posao.
Da ne pričam, to je opštepoznata stvar, zna se koja stranka drži finansije, zna se koja stranka drži policiju, zna se koja stranka drži državnu bezbednost, zna se koja stranka drži neke investicije, zna se koja stranka treba da se zaduži, sve se zna, sve je isparcelisano i sada da se vratim na ono pre osam meseci.
Ovo je vlada kompromisa, finansijskih lobija iz zemlje i iz inostranstva, koja neće baš mnogo da talasa, pustiće ovo da sve ide nekom maticom, a u odgovarajućem trenutku, kada izgube i poverenje građana na izborima, obavestiće nas, to je demokratski, mi priznajemo, s tim što se usput izgubila država i zato mi izlazimo i kritikujemo.
Vaše je pravo da predložite, vaše je ovlašćenje, obzirom da imate odgovarajuću većinu da to izglasate, vaše je da se organizujete da radite, ali vodite računa malo i o građanima Srbije, vodite o tome da vi nemate političku stabilnost i da nas vi, ovakvi kakvi jeste i ovako kako radite, vodite u pogrešnom smeru. A kada se budemo orijentisali, videćemo da je neko pao u jamu.