Poštovani poslanici, posle toliko izgovorenih reči da se vratimo temi. Tema je izbor tri ministra u Vladi Srbije, ministra privrede, ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom i ministra prosvete i sporta.
Istovremeno, uvažavajući Skupštinu, uvažavajući javnost u Srbiji, reći ću samo na kraju nekoliko reči. Poći ću od nečega što je najopštije, što je najčešće pominjano u današnjoj diskusiji. Neću se baviti nekim pojedinostima, skretanjima, digresijama, kojih je bilo toliko mnogo. Najčešće je postavljano pitanje da li se u proteklih nekoliko meseci u Srbiji živi bolje, da li ima privrednog oporavka?
Rekao sam, nekoliko je meseci, imamo godine iza sebe, nekoliko godina pre 2000, posle 2000. godine i jedan broj godina pre 2000. godine, a govorim samo o jednom periodu koji je kraći od osam meseci. Za tih nešto manje od osam meseci mogu da kažem da se u Srbiji živi ipak malo bolje, da se živi malo bezbednije, sa manje straha i da ima nešto manje korupcije nego što je bilo pre. Da se to postigne, bilo je potrebno doneti neke zakone koji ranije nisu doneti i ojačati institucije, umesto da se jača gola neograničena vlast.
Naravno, u ovoj raspravi je postavljeno još jedno pitanje, da li se mi zalažemo, i to samo deklarativno, za ulazak u Evropu, a zaboravljamo pri tom kako se u zemlji živi. Reći ću vam i jedno i drugo. I jedno i drugo je uzajamno i tesno povezano.
Čuli smo, kada je reč o ministrima iz vlade koja je bila na vlasti do decembra prošle godine, čitav jedan program šta bi trebalo uraditi. Naravno, sledi samo jedno pitanje, zašto to nije urađeno u proteklih nekoliko godina. Pravo pitanje je da li je osam meseci duže od tri godine, koliko ste imali prilike. Delovalo je prosto neverovatno da neko iz prethodne DOS-ove vlade uopšte može da govori o korupciji.
Znate, DOS je uveo korupciju u Skupštinu. DOS je proizveo nešto čega nikada nije bilo, a to je da se u Skupštini krade.
Učinjene su zamerke kada je reč o stanju u pravosuđu, ali reći ću vam koliko je dobrih zakona kojima se garantuje nezavisnost pravosuđa u međuvremenu doneto. Što ti prethodni zakoni nisu doneti?
I u svim drugim oblastima, kada smo ušli u Vladu Republike Srbije zatekli smo prvu pustoš. Jedan resor, drugi resor, nema nijednog sistemskog zakona. Pomenuli smo Zakon o energetici, pomenuli smo ove silne zakone o pravosuđu. Pominjem i reformu državne uprave. Doneta je strategija za reformu državne uprave. Čitav niz zakona će biti donet. Ni jednog jedinog zakona nije bilo. Kako vi mislite da promenite stvari u Srbiji, da reformišete Srbiju, kako ste mislili bez svih tih zakona.
Ali, zato umesto toga čuli smo nebrojeno puta izgovorenu jednu reč: nekada je odzvanjala reč komunizam, reč socijalizam, samoupravljanje, sada odzvanja reč modernizacija.
Postavljam pitanje, šta ta reč uopšte znači, ako išta znači? Da li je iko od vas sposoban da definiše pravo značenje te reči?
Šta je modernizacija? Kako to šuplje zvuči ili kada zazvuči konkretnije, onda je vi svodite na to da je potrebno napraviti vodovod i kanalizaciju. Pobogu, ko u današnjem svetu tome ne stremi. Čime se vi dičite danas?
Ne znam kako ste došli do toga da govorite o tome da je potrebna puna saradnja sa Hagom i da te saradnje nema. Hajde da raščlanimo jednostavno tu rečenicu. Ako je nema, ako prebacujete ovoj vlasti, doći ću na to kako zamišljamo i kako vidimo saradnju sa Haškim tribunalom, onda postavljam pitanje, zapravo, što to vi niste uradili u proteklim godinama, što niste vi tu priču završili?
Naravno, kada je reč o saradnji sa Haškim tribunalom, kada je reč o jednoj međunarodnoj obavezi, odmah da budem potpuno jasan. Ona se ostvaruje postepeno, i ne može odmah, i vi najbolje pokazujete da nije preko noći to moguće postići, jer vi to niste uradili. S druge strane, i tu je razlika između vas i nas, može se ta saradnja ostvarivati na različite načine. Vi ste izabrali jedan način. Taj način mi nikada nećemo izabrati, iza njega nećemo stati. Vi ste izabrali način na koji je otišao u Hag Stakić, na koji su otišli braća Banović, na koje je hapšen Šljivančanin, vi ste izabrali onaj način koji je SFOR u Bosni i Hercegovini hapsio, ubivši jednog čoveka u Prijedoru u istočnoj Bosni.
Vi ste izabrali onaj način koji je SFOR primenio kada je hapsio Jeremiju Starovlaha i njegovog sina. To je golo nasilje, to je za vas način na koji se sarađuje sa Hagom. Ne sarađuje se samo na taj način. Pogledajte susedne zemlje. Može to i drugačije, ako mora.
Nemojte stavljati u usta jednog čoveka koji u jednom trenutku, govorim o pukovniku Beari, doneo odluku da ne može zemlja da trpi zbog njega i otišao u Hag. Ne, vi biste i njega na silu, vi biste i njega u bukagijama.
Najzad, saradnja sa Hagom se može ostvarivati pred našim sudovima. Te poruke dolaze iz celog sveta, dolaze iz samog Haga, imamo Specijalni sud za ratne zločine, a zašto se on na tim stvarima ne bi oprobao.
Uzmimo samo jedan primer, Kosovo. Hajde da vidimo kako će izgledati jedan proces vezan za Kosovo pred našim sudom u odnosu na Haški sud. Nijedna institucija nije savršena. Prema tome, pružimo mogućnost ovom sudu da pokaže šta se zapravo dešavalo na Kosovu i Metohiji.
Zaista je potrebna posebna smelost, a i još nešto pride, potegoste i pitanje Kosova i Metohije. Reći ću vam, pogledajte izbore, pogledajte uslove u kojima se ti izbori održavaju.
Priznajem, pokušali smo pre nekoliko godina da nešto uradimo preko izbora, pozivao sam Srbe da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji. Prošlo je nekoliko godina, ništa se nije promenilo osim što se desio 17. mart.
Danas uslova za njihov izlazak na izbore nema. Da ponovim one reči koje su možda starinske, ali su više nego jasne, više nego otvorene, više dolaze iz srca, a to su reči Srpske pravoslavne crkve - roblje ne ide na izbore. Vi biste hteli ljude koje sprovode u transporterima na izbore, potpuno nebezbedne, da šaljete na izbore.
Najzad, nismo li u ovoj skupštini voljom svih poslanika, pa i poslanika DS-a, izglasali jedan plan. Izgleda da je vama bliži, draži plan Unmika, nego plan Vlade Republike Srbije, iza koga ste vi stali, glasali ste tada. Objasnite zašto danas mislite nešto drugo.
Mi nismo isključivi ni jedan način. Kažemo - hajde, postoji UNMIK-ov plan, postoji plan Vlade Srbije, pronađimo neko srednje rešenje, može se kombinovati i ta njihova lokalna samouprava, ali mi za Srbe na Kosovu tražimo nešto više, tražimo samoupravu, tražimo teritorijalnu autonomiju. Može se o svemu tome razgovarati. Vi ste jednostavno izigrali nešto što je volja naroda, koja je izražena u ovoj skupštini. Ovo je najmerodavnije mesto da odmeri, da izrazi volju naroda, vi ste tu volju naroda izabrali. Onda ste krenuli da nabeđujete one druge, koji poštuju volju naroda, da su krivi.
Ne bi meni nikada palo na pamet da ovo pitanje potežem, jer nam je dosta naših srpskih međusobica i rasprava, da vi to pitanje niste pokrenuli. Ispali su krivi oni koji poštuju Skupštinu, koji poštuju volju naroda, a ne vi koji ste je pogazili. Stvar je tu potpuno jasna.
Još nešto, pošto je bilo mnogo reči o tome šta je ova vlada i kakvo ona uporište i kakvu podršku ima. Znate, i to kažem poslanicima SRS-a, da mi imamo dvopartijski sistem, onda bismo mogli da govorimo o tome ko je gubitnik, ko je dobitnik na ovim izborima. Ovo je parlamentarni sistem, ovde imamo više političkih stranaka i one stranke koje obezbede većinu u Skupštini jednostavno je imaju dokle imaju. Mi ćemo poštovati volju nečega što je skupštinska većina u ovom trenutku.
Još nešto, pominjani su izbori. Podsetiću vas na to da i pre nego što je Vlada obrazovana, imajući u vidu odnos snaga i potrebu da neke poslove zajednički obavimo, rekao sam da Vlada pristaje da ograniči svoj mandat, ima osam meseci, ali tada sam rekao šest meseci, u redu, hajde da donesemo ustav, da posle toga idemo na nove izbore. Prema tome, stranka
na čijem sam čelu ne beži od ovih izbora, kao što Vlada ne beži od ovih izbora.
Najzad, nešto što nosim zaista kao gorak utisak iz ove današnje rasprave. Suočeni sa ovim mukama i nedaćama koje stoje pred nama, i odnosima u državnoj zajednici, i Kosovu i Metohiji, i pritiscima koji dolaze spolja, i nesumnjivo teškom, nasleđeno teškom socijalnom i ekonomskom situacijom u zemlji, ako mi ne postignemo minimum jedinstva bar u nekoj od ovih stvari, onda nas zaista neće biti.