Dame i gospodo narodni poslanici, bio je red da pred premijerom i prisutnim članovima Vlade izvršimo svođenje računa.
To je sada za Vladu i za samog Koštunicu splet nesrećnih okolnosti, da jednom novom kombinacijom u svom kabinetu, imenovanjem tri nova stara ministra, jer gospodin Bubalo, koji je i neformalno bio ministar privrede, od odlaska Dragana Maršićanina sada to zvanično i postaje, zapravo je bio povod da nam se danas premijer obrati, da neki od ministara dođu ovde i da vidimo šta je Vlada, koju smo kritikovali prilikom njenog konstituisanja, uradila za proteklih osam meseci.
Jasno je bilo iz ekspozea Vojislava Koštunice u martu da sastavljanje Vlade na takav način, sakupljanje koalicionih partnera koje smo mi pravim imenom nazvali "s koca i konopca", uz jednu fluktuirajuću većinu Vlade na staklenim nogama, posle ucena i pritisaka, nije bilo olakšanje za građane Srbije.
Mi srpski radikali nismo maliciozni ljudi, ali imamo veoma bogato istančano političko iskustvo.
Gospodine Petroviću, mi smo znali onda, kao što i sada znamo, da bilo kakav vid saradnje sa Demokratskom stranom, a naročito posle održanih predsedničkih izbora, direktne podrške Borisu Tadiću i nažalost njegove kakve-takve pobede i njegovog ovakvog načina vladanja danas u Srbiji, nije dobro ni za Koštunicu, ni za ovu vladu, a ponajmanje za građane Srbije.
U tom kontekstu vi iz Demokratske stranke nemate mogućnosti da nekim argumentima osporite ono što mi pričamo već nekoliko meseci, od kada ste vi u kohabitaciji, a tu reč su sada građani dobro razumeli i vide o čemu se tu radi, sa Koštunicom i njegovom ovakvom Vladom.
Što se tiče politike na nacionalnom, na ekonomskom i na socijalnom planu, nije tu bilo nikakvih povoljnih pomaka, onih koji utiču bitno na životni standard naših građana. Naime, iako je juče Mlađan Dinkić rekao da je broj onih koji su pronašli zaposlenje u ovoj godini 21.000 na preko milion nezaposlenih, to je samo stvar administrativnog prikaza, taj podatak koji je Dinkić juče izneo. Činjenica je da je skoro 3% stanovništva u Srbiji potpuno gladno, bez mogućnosti da sebi obezbedi normalnu egzistenciju.
Više nije samo u pitanju Kragujevac, koji je bio sinonim za gladne, za nezaposlene, takva vam je danas cela Srbija i svaki grad gde god da pođete. Prosto neshvatljivo da bez skrupula Aleksandar Vlahović, kao bivši ministar privatizcije, govori da su radnici ostavljeni bez posla u pljačkaškoj privatizaciji za vreme DOS-ove vladavine, kada je Vlahović bio ministar, da ste sa Novakovićevom kartom iz Soluna izglasali Zakon o radu, koji je ostavio toliko ljudi bez posla i da niste prihvatili, mislim pre svega na one koji čine okosnicu u ovoj vladi i na Koštunicu, i na DSS, i na njegove koalicione partnere.
Zahtev srpskih radikala u februaru da se Zakon o privatizaciji hitno promeni, Zakon o radu i naročito da se mnogo veća pažnja obrati na ono što je danas najveća boljka svih naših građana, a to je kako će da prežive, kako će da pronađu posao, kako će da izdržavaju decu, kako da dočekaju zimu i kako da se obračunaju ti ljudi, prosečni stanovnici, sa nečim sa čime bi državni aparat trebalo da se oštro obračuna, a to je nagomilani kriminal, korupcija koja je uzela maha, počev od mesne zajednice, nivoa jednog naseljenog mesta, preko opštine, odnosno grada.
Ako danas pitate nekog stanovnika u Srbiji kako on to zamišlja da bi bilo bolje, bez obzira na to kako ko se prekomponuje, ko je premijer i kakva je buduća vlada, reći će vam da bi bilo bolje svim građanima Srbije kada bi bilo manje lopova, kada ne bi bilo finansijske oligarhije, kada ne bi bilo srpskih tajkuna.
A jedan od takvih ljudi, navodno poslovan čovek i kandidat za gradonačelnika na proteklim izborima, ovih dana je izjavio da on aludira da bude drugi ili treći čovek u DSS-u, i nije mu važno koje je to mesto, važno je da bude tu negde.
Ako je DSS na čelu sa Koštunicom i sa takvim koalicionim partnerima u kohabitaciji sa DS-om, čija je najbolja pojava njen predsednik Boris Tadić, oličenje zla, ne samo za Srbe sa Kosova i Metohije, već za celokupni srpski narod koji jasno zna šta su državni i nacionalni interesi, za šta Boris Tadić, onako narcisoidan, u tri radna dana, koliko je imao na mestu predsednika Republike, nije imao vremena da razmišlja, ako je DSS sa Koštunicom kao premijerom republičke Vlade u kohabitaciji sa Tadićem, koji za potpredsednika ima Dušana Petrovića, Bojana Pajtića, Nenada Bogdanovića, teško onda Srbima koji su navikli jedva na taj termin šta je to kohabitacija.
Teško onda nama, ako nam se što pre ne ukaže prilika da kao zaista odgovorni ljudi, koji smo neokaljana obraza izašli na sve izbore i sami protiv svih ostvarili takav rezultat, ako ne budemo uskoro imali priliku da građanima Srbije pokažemo da je zaista pravi izbor da što veći procenat glasova dobije upravo SRS.
Zbog takve situacije, a ovde je ipak potpredsednik Vlade, gospodin Labus, koji je bio sinonim za ulazak naše zemlje u tzv. međunarodne institucije, pa se pokazalo da nam nisu baš tako naklonjeni, a i sam Koštunica je kao predsednik Jugoslavije rekao - više svet duguje nama, nego što mi dugujemo svetu.
Pokazalo se da on sa pozicije premijera sada više nema nameru da onima koji nas bezuslovno ucenjuju upućuje takve poruke, zbog toga što Vlada nema nikakav legitimitet utemeljen u biračkom telu u Srbiji, zbog toga što je u kohabitaciji sa onima koji su se, poput gospodina Petrovića, fotokopirali i faksirali.
Jer, gospodine Petroviću, vas u Šapcu zovu "Dule 5%", i bolje bi vam bilo da objasnite nama zašto se niste kandidovali za predsednika opštine, kada već imate takav ugled i autoritet koji očigledno nemate, nego da držite pridike onima koji sami protiv svih pobeđuju, gotovo da pobeđuju, a budite sigurni da će 2005. godina biti samo pobeda srpskih radikala.