Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SRS, DSS i DS.
Dajem reč narodnom poslaniku Radojku Obradoviću, neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče Vlade, ministri, na dnevnom redu je izbor članova Vlade. To je prilika da analiziramo sve ono što je Vlada uradila u sedam meseci, koliko je prošlo od njenog formiranja. Pre ove tačke dnevnog reda izjasnili smo se o rebalansu budžeta, što je takođe prilika da analiziramo kako izgleda politika Vlade po različitim segmentima.
Da bismo uopšte ušli u tu analizu, a većina mojih prethodnika je prešla preko te činjenice, to je zatečeno stanje. Da bismo govorili o svemu onome što je Vlada uradila za svega sedam meseci svog rada, moramo da se setimo kako je izgledala Srbija 3. marta ove godine, kada je Vlada izabrana; kako su izgledale one tri godine modernizacije Srbije do trenutka kada je ova vlada preuzela dužnost.
Setimo se svih onih afera koje smo imali u sudstvu, setimo se svih onih afera u samoj Vladi, setimo se kredita koje su ministri dobijali od različitih republičkih fondova. Setimo se toga da je Srbija ponovo bila zemlja pod sankcijama zbog šećera. Bile su afere koje nisu mogle da budu rešene.
Srbija je bila jedina zemlja, verovatno, pored još nekih afričkih ili azijskih nerazvijenih zemalja, u kojoj se apsolutno nije znalo koliko ima narodnih poslanika. U dugom periodu Narodna skupština je imala mnogo više od 250 narodnih poslanika. Srbija je imala brojne agencije koje su napravljene mimo zakona. Tako je ona izgledala, tako je izgledala modernizovana Srbija 3. marta, kada je ova vlada preuzela dužnost.
Ova skupštinska većina i stranke koje formiraju ovu vladu, kao jedan svoj primarni cilj su istakli nezavisno sudstvo, nezavisnu zakonodavnu, odvojenu od izvršne vlasti. Moram vas podsetiti da je ovo prvi put da na mestu predsednika najvažnijih skupštinskih odbora sede ljudi iz opozicije. Toga nikada u prošlosti nije bilo.
Ovo je prvi put da je Skupština iznad Vlade Republike Srbije. U dugom nizu godina unazad Vlada je bila iznad Skupštine. Prioritet ove vlade bilo je rešenje problema u sudstvu. Sve ono što je urađeno u prethodne tri godine vodilo je dodatnom potčinjavanju sudstva izvršnoj vlasti. Ova vlada je krenula, pre svega, u izmenu zakona koji regulišu oblast pravosuđa i sudstvo konačno postaje nezavisno od izvršne vlasti. Ova vlada krenula je u izgradnju institucija, a institucije se izgrađuju kvalitetno samo na jedan način: donošenjem zakona.
Za sedam meseci rada ove vlade Skupština Republike Srbije usvojila je 50 zakona. To je više nego što je usvojeno u 2002. i 2003. godini.
Narodna skupština Republike Srbije je 2002. godine usvojila svega 22 zakona, a Vlada u senci DSS, u to vreme, predložila je Skupštini devet zakona, a vlada koja modernizuje Srbiju svega 22 zakona. Ova vlada ne vrši pritisak na medije, u ovoj vladi nema korupcije. Vidim
da uveseljavam ministre iz prethodne vlade, ali oni su davali kredite iz Fonda za razvoj svojim kolegama, a ne ova vlada.
Ova vlada je značajno smanjila spoljni dug i on sada iznosi 12 milijardi, za razliku od prethodne vlade koja je, uz sve ono što je urađeno, podigla spoljni dug i dovela zemlju na ivicu dužničke krize. Treba vratiti 750 miliona evra spoljnog duga sledeće godine, svih onih kamata i glavnice koje dospevaju na otplatu.
Ova vlada je stvorila uslove za restrukturiranje javnih preduzeća, konačno je usvojen Zakon o energetici. Ono što je zamerano opoziciji u prethodnom sazivu, to je da nije stvorila uslove da se usvoji Zakon o energetici, koji je bio na dnevnom redu. Valjda je to zadatak vladajuće većine, a ne obaveza opozicije. Usvajanjem tog zakona otvorena su vrata za restrukturiranje jednog od najvažnijih sektora koji još ova država ima – sektor energetike.
Jedno od ključnih bilo je pitanje privatizacije. Donet je taj zakon i u to vreme je DSS imala primedbe na model. Vreme za izmenu modela je prošlo i nastavilo se sa primenom tog zakona. Bilo je zastoja u procesu privatizacije i prihodi koji su, inače, bili precenjeni u onom budžetu koji je prethodna vlada predložila, nisu realizovani.
Ali, lako je sprovesti Zakon o privatizaciji, imate cementare, fabrike duvana. Njih jednom prodate, pa ih više nema. Treba prodati ona preduzeća koja više ne funkcionišu. Kao što je Zakon o stečaju bio loš kada je trebalo da se primenjuje na zemljoradničke zadruge i za mala i srednja preduzeća sa nekoliko zaposlenih, a bio je odličan kada se prodavao "Sartid". To možete da prodate samo jednom, posle toga ga više nema. Ova vlada rešava probleme i u oblasti privatizacije.
Prema tome, apsolutno u svim segmentima pokazuje se da ova vlada ostvaruje rezultate. Sedam meseci nije dovoljno da se bitno popravi život građana Srbije, ali je dovoljno da se pokaže koji je to pravac rada Vlade i da se otvore perspektive, da za 2005-2006. ova vlada može da napravi značajne pomake u popravljanju života građana.
Srbiji je potrebna modernizacija. Srbiji su potrebne promene, ali su Srbiji potrebne promene isključivo nabolje i to je ono što je najveći rezultat ove vlade, ona popravlja stanje u Srbiji u različitim segmentima, ali popravlja stanje nabolje, za razliku od mnogih segmenata u prethodnoj Vladi gde su stvari popravljale, ali uglavnom nagore.
DSS i Poslanički klub DSS podržaće promene i podržaće rad ove vlade, jer on omogućava da građani Srbije iz dana u dan žive bolje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Proroković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, kadgod se obavlja rekonstrukcija Vlade, ovo je svojevrsna rekonstrukcija Vlade, mada izazvana prevremenim odlaskom dva ministra, to je prilika da se napravi saldo politike koju je Vlada u prethodnom periodu vodila. Neću ulaziti u druge oblasti, govoriću o ekonomskoj politici Vlade u prethodnih sedam-osam meseci, od marta do danas, i govoriću o rezultatima koje je ta ekonomska politika dala.

Naravno, to jeste deo teme, jer izborom novih ministara mi treba da potvrdimo, a radi se o ekonomskim resorima, još jednom da potvrdimo legitimitet Vlade za nastupajući period.

Ekonomska politika Vlade, kako smo je mi u DS shvatili, na osnovu jedne strane ekspozea gospodina premijera u momentu kada je Vlada birana i, s druge strane, na osnovu izjava koje je ekonomski tim Vlade davao u periodu neposredno pre i posle formiranja Vlade, bazirala se na sledećem: prvo, na tri ključna instrumenta za realizaciju ekonomske politike - jedan je bio budžet, drugi kreditno-monetarna politika i treći je tzv. sektorska politika, definisane strategije i neposredni projekti po pojedinim sektorima u ekonomskoj sferi Vlade.

Ključni ciljevi su bili definisanje uslova koji treba da podstaknu privredni rast, između ostalog promovisanje, tzv. razvojni budžet. O njemu neću govoriti obzirom da smo o njemu prethodnih nekoliko dana, raspravljajući o rebalansu budžeta, imali prilike da kažemo šta mislimo i o politici tzv. razvojnog budžeta.

Da bi se ostvario razvoj i podsticanje privrednog rasta, obećano je smanjenje poreskog opterećenja, obećana je povećana zaposlenost i to kroz jeftinije kredite plasirane preko Fonda za razvoj, preko aktivnije uloge Nacionalne službe za zapošljavanje, preko bržeg, efikasnijeg razvoja sektorske Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, preko brže, efikasnije privatizacije u tzv. sektoru malih i srednjih, ali društvenih preduzeća.

Naravno, paralelno s tim, obećavana je zaštita nacionalne privrede, obećanje koje se može izreći jednom kovanicom, nama svojstvenom u poslednje vreme, a to je tzv. ekonomski patriotizam, koji bi trebalo da omogući zaštitu, pre svega domaćih vlasnika i s tim u vezi postizanje osnovnih ciljeva koji su prethodno definisani.

Pitam sve poslanike - da li je u proteklih osam meseci došlo do smanjenja poreskog opterećenja? Nije. Poresko opterećenje nije smanjeno.

Naprotiv, ono je povećano kroz uvećane akcize na akcizne proizvode, mada moram da priznam da je paralelno došlo do smanjenja čitavog niza akciznog opterećenja, ali na proizvode čiji je promet veoma mali i sledstveno tome u maloj meri opterećuje poslovanje domaće privrede, a da je na ključnim akciznim proizvodima došlo do značajnog povećanja akciza.

Da li je došlo do smanjenja poreskog opterećenja na zarade ili smanjenja doprinosa na zarade? Naravno da nije, jer prostora za takvo smanjenje nije bilo.

Dakle, prvi obećani cilj koji će se postići u neposredno nastupajućem periodu – rasteretiti poreski privredu Srbije – nije ostvaren. Naprotiv, dodatnim zahvatanjem, pre svega kroz povećanje akciza, došlo je do dodatnog poreskog opterećenja koje je jednako pogodilo i privredu i stanovništvo.

Kakav smo budžet dobili u martu? Tačno je, on je po svim svojim performansama bio razvojni, s tom razlikom što je bio nerealan, nerealno postavljen i što je bio papir koji je trebalo da bude podaren kao ovaploćenje predizbornih obećanja iz decembra prošle godine, bez ikakve namere da se taj budžet zapravo u međuvremenu i realizuje.

Kao posledica svega toga imali smo do juče raspravu o rebalansu budžeta koji, ne da nije razvojni, nego je socijalni i koji spasava makroekonomsku stabilnost u zemlji. Dakle, nismo sprovodili razvojnu politiku kroz tzv. primenu instrumenata budžetske politike, nego obrnuto, budžetska politika je dodatno ušila nivo privredne aktivnosti.

Što se zaštite domaće privrede tiče, kao što je jedan od prethodnika rekao, domaća privreda se prepušta oštroj konkurenciji i ne bih želeo da se shvati da sam protiv liberalizacije kao načina da se postigne ubrzano restrukturiranje privrede, ali postavljaju se prepreke tamo gde su nam one najmanje potrebne.

Svi vrlo dobro znamo da bez investicija nema novih radnih mesta, a domaći investicioni potencijal je veoma ograničen. Postavljanjem prepreka za inostrane investicije mi smo, faktički, umanjili potencijal investicioni, koji je trebalo da završi u našoj zemlji i da na taj način stvorimo nove generatore rasta.

Moram da priznam da je upravo ovakva nekonzistentna budžetska politika izazvala dodatnu restriktivnu kreditno-monetarnu politiku koja se desila u junu i julu ove godine, čime je dodatno umanjen kreditni potencijal u domaćem bankarskom sistemu i čime je dodatno smanjena šansa srpske privrede da dođe do trajnog oporavka.

Ne bih se mnogo dičio rastom bruto društvenog proizvoda koji je ostvaren u prethodnom periodu iz razloga što su izvori tog rasta ograničeni. S jedne strane, izvor rasta u poljoprivredi je izuzetno dobra godina zbog izuzetno dobrih klimatskih uslova.

S druge strane, izvor rasta u industrijskoj proizvodnji jeste prethodna uspešna privatizacija i taj izvor je ograničen.

Izvori rasta se iscrpljuju završetkom oktobra i, kao što mnogi ekonomisti predviđaju i pridružujem im se, od novembra treba očekivati pad obima industrijske proizvodnje, upravo zbog toga što se ekonomska politika Vlade, čak i pre vremena oglušila o te potencijalne pokazatelje koji su pozitivni u proteklih šest ili sedam meseci. To nije nešto za šta možemo tvrditi, a to je dokazano, da je zaslužna Vlada Republike Srbije od marta, nego je rezultat ili zasluga drugih ili dobrih povoljnih okolnosti na osnovu kojih je ovaj rast ostvaren.

Svi drugi pokazatelji su izuzetno loši. Ponoviću više zbog javnosti, a manje zbog vas, trgovinski deficit uvećan za 50%, za 4,2 milijarde u ovoj godini biće više od 6,3 milijarde. Platno-bilansni deficit ili deficit tekućih plaćanja takođe je uvećan za 50%. Dve milijarde dolara je iznosio u prošloj godini, a u ovoj godini platno-bilansni deficit iznosiće tri milijarde dolara.

Obim direktnih stranih investicija do osmog meseca svega 380 miliona dolara, a od toga 70% plaćanja iz prethodnog perioda. Ne želim ni da poredim sa obimom direktnih stranih investicija koji je ostvaren u prethodnoj godini, ali ova računica govori da ćemo u ovoj godini biti plasirani na poslednjem mestu, upoređujući Srbiju sa svim zemljama u regionu.

S obzirom da će Crna Gora završiti privatizaciju Telekoma do kraja godine i privatizaciju KAP-a, bojim se da će i Crna Gora imati veći obim direktnih stranih investicija u poređenju sa Srbijom. Zaista ćemo biti na poslednjem mestu, a što najbolje govori o atraktivnosti ambijenta za ulaganja.

Dok na jednoj strani imamo hrabre izjave, a koje potpuno razumem, jer Vlada mora da šalje pozitivnu poruku, ali problem je što ne radi pozitivna činjenja da bi ta poruka bila iskrena i istinita. Na jednoj strani imamo poruku investitorima da nikada stabilniji ambijent nije bio, a na drugoj strani imamo prost protest saveta stranih investitora koji kažu, državo, prestani da se mešaš u izgradnju privatnog sektora, jer na taj način dodatno podižete rizik i mi nemamo nameru da ulažemo u Srbiju ukoliko se takva politika nastavi.

To je samo jedan od elemenata nekonzistentnosti, s jedne strane, između obećanja i, s druge strane, između onoga što se realizuje; s jedne strane, između poruka investitorima i, s druge strane, činjenja svesno ili nesvesno da ti investitori nikada ne dođu u Srbiju.

Šta se dešava sa zaposlenošću? Zaposlenost pada po stopi od -2,4%. Vrlo dobro se sećamo obećanja da će biti osnovana agencija za osiguranje stambenih kredita, da će Garancijski fond snažno sa svojom aktivnošću eksplodirati u periodu posle marta ove godine.

Da će Fond za razvoj biti rekapitaliziran, dodatno izdvojena sredstva iz budžeta da bi se finansirao razvoj male i srednje privrede.

Želeo bih da čujem koliko je garancija Garancijski fond izdao u periodu od marta do danas. Kao što bi bilo dobro čuti, koliko je stambenih kredita Agencija za osiguranje stambenih kredita do danas osigurala. Bilo bi dobro čuti koji nivo sredstava je iz budžeta odvojen ka Fondu za razvoj za rekapitalizaciju, da bi se na taj način podstakao razvoj privatnog sektora.

Umesto izdvajanja dolazi do smanjenja. Podsetiću vas da je prošle godine to izvršenje iznosilo milijardu dinara, a u ovoj godini imaćete manje od 800 miliona dinara. Imali ste plan milijardu i 200, a u ovoj seči rebalansom i Fond za razvoj je ostao uskraćen za svojih 400 miliona dinara. Dakle, to još jednom govori o nekonzistentnosti između onoga što se obećava, između dobrih namera, pretpostavljam, Vlade Republike Srbije, i onoga što se radi.

Imamo situaciju u kojoj su mnogi zakoni doneti i to je tačno. DS je za te zakone glasao. Podsetiću vas, ovo je više sportskije priznati i reći da je najveći deo ekonomskih zakona upravo pripremljen u prethodnom periodu od strane prethodne Vlade; oni navedeni zakoni o stečaju, o agenciji za privredne registre, o registraciji privrednih subjekata, kao i nacrt zakona o trgovačkim društvima.

Moje pitanje glasi, tu se potpuno slažem sa konstatacijom da nema stabilnosti bez zakona, a nema operacionalizacije zakona bez institucija, šta je urađeno na osnivanju agencije za privredne registre? Šta je urađeno na osnivanju agencije za licenciranje stečajnih upravitelja? Šta se radi na edukaciji sudija za primenu novog stečajnog zakona, čime, naravno, ne prozivam ministra pravde, a s obzirom da je to posao ministra za privredu.

Postavljam pitanje, šta se dešava sa osnivanjem drugih institucija koje su morale da operacionalizuju zakone. Obrnuto, imaćemo zakone kao mrtvo slovo na papiru. Pri tom, opasnost da bude još veća, zakonom smo suspendovali stari način registracije privrednih subjekata, a od 1. februara novi treba da bude primenjen, pa ako nema institucije, nema primene i onda ćemo imati veliki problem.

Na vreme vas upozoravam, s obzirom da vidim da je kako-tako skrpljena skupštinska većina, da ćete taj problem imati u februaru i da taj posao mora izuzetno ozbiljno da se shvati, da bi iza toga mogli da imamo nesmetanu registraciju privrednih subjekata; obrnuto, ili će sve stati ili se neće znati ko učestvuje na tržištu u našoj zemlji.

Isto važi i za agenciju za licenciranje stečajnih upravitelja, kao što isto važi za izmene i dopune Zakona o finansijskim tržištima i hartijama od vrednosti.

Očigledan je sukob između zakona, a za šta je delimično odgovoran deo Vlade koji je sedeo u ondašnjoj Saveznoj vladi, o finansijskim tržištima i hartijama od vrednosti, donet godinu i po dana posle Zakona o akcijskom fondu, i Zakona o akcijskom fondu koji ne omogućuje Akcijskom fondu da prodaje akcije. A ne možete tu neusklađenost ispraviti zaključkom vlade, uredbom, odlukom. Vi bar znate da se odlukama, zaključkom, uredbom ne može suspendovati štetna zakonska norma ili kontradiktorna zakonska norma koja se nalazi u ovim zakonima.

Čudi me da to nije bio prioritet Vlade na početku njenog mandata, jer tu se krije ogroman rezervoar potencijalnog realnog pokrića budžetskog deficita. Zbog toga danas imamo aferu "Knjaz". Imamo aferu, jer se mnogi investitori pitaju da li je prodaja i ukrupnjenje paketa urađeno u skladu sa zakonom, jer kada tumačite Zakon o akcijskom fondu, dolazite do jednog stanovišta, a kada tumačite Zakon o finansijskim tržištima, do drugog stanovišta.

Tu se mora poštovati, nažalost, Zakon o finansijskim tržištima, koji u mnogo čemu tera državu da obavi ovakvu akciju. Zašto taj zakon nije došao na dnevni red u aprilu i imali ste ga pripremljenog, kao i mnoge druge koje je ova skupština nasledila iz prethodnog saziva, od prethodne vlade, i time biste sebi stvorili mogućnost da prihod od privatizacije podignete za najmanje osam milijardi dinara prostom prodajom paketa akcija koje se nalaze u Akcijskom fondu. Možda je to bila namera, da se te akcije ne prodaju i da se na neki drugi način obavi dodatna privatizacija.

Ne želim da sumnjam u namere, ali ako u narednom periodu taj zakon ne budete podneli Skupštini, DS će to učiniti umesto vas. Pokrenuće inicijativu, jer je jako važno da Akcijski fond ne bude izigran od privatnih investitora na finansijskom tržištu.

Zapanjujuće deluju izjave pojedinih ministara Vlade koji napadaju nezavisnost pojedinih finansijskih institucija. Dok se u ovoj zemlji ne bude shvatilo da su Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar isto što i sud u pogledu nezavisnosti, u pogledu samostalnosti u poslovanju, u pogledu osetljivosti na pritiske koji dolaze sa bilo koje strane, mi nećemo imati stabilan makroekonomski ambijent.

Dok god se ne pošalje jasna poruka da i država nekada može da izgubi, ali tako što ne ugrožava nezavisnost ključnih finansijskih institucija, mi nećemo imati stabilnost i nećemo imati strane investicije, a bogami neće biti ni domaćih investicija.

Dakle, to su sve, uslovno da kažem, crtice koje smo u Demokratskoj stranci uspeli da skupimo, s obzirom da smo tek danas obavešteni da će ova sednica biti na dnevnom redu, koje dovoljno govore o tome kakva se ekonomska politika vodila u prethodnih sedam meseci.

Šta se dešava sa sektorskim politikama? Da li danas iko iz Vlade može da izađe i da kaže - da, mi imamo razvojni sektorski agrarni budžet, da, mi imamo razvojni sektorski budžet u Ministarstvu za kapitalne investicije, posle smanjenja od tri milijarde dinara u Ministarstvu za kapitalne investicije, posle smanjenja od 1,7 milijardi u Ministarstvu poljoprivrede.

Da li danas neko može da kaže - da, mi ćemo nastaviti sa politikom subvencioniranja preduzeća i to ćemo još intenzivnije u narednom periodu raditi, kao što je bio slučaj iz obećanja datog u momentu kada se ova vlada formirala.

Ne može zbog toga što jednostavno neka populistička obećanja – za koja vas ne krivim, za koja se cena plaća na izborima, a cena se plaća i mnogo pre toga, jer se vrlo brzo prepozna da nešto što je obećano ne može da bude konvertovano u realnost –ne mogu da budu transformisana u aktivne elemente ekonomske politike.

Šta je sa pojedinačnim projektima? Ovde je jedan od mojih kolega pomenuo restrukturiranje javnih preduzeća. Nisam siguran da je tu urađen značajan napredak. Čak bih rekao da je tu napravljen korak unazad kada je u pitanju restrukturiranje Elektroprivrede Srbije, jer je samo zahvaljujući štrajku koji se desio u rudarskim kopovima deo tih rudarskih kopova nazad vraćen u sistem Elektroprivrede. Da li je to bila politika? Nije vraćen, izvinjavam se, nego je odložen početak njihovog izdvajanja.

Da li je to bila politika rada, ekonomska politika koja je definisana u martu ove godine? Taj mnogo puta pominjani Zakon o energetici je takođe nešto što je ostavljeno u nasleđe od prethodne vlade, ali moram da priznam da su neki članovi iz ondašnje opozicije, a nekada pozicije, učestvovali u izradi tog zakona.

Ako već imamo Zakon o energetici, zašto još uvek nemamo izabranog, od strane Skupštine, direktora NIS-a? Njega Skupština bira po zakonu. Četiri meseca imamo Zakon o energetici, a još uvek nemamo predlog da se izvrši stabilizacija jednog od najvažnijih javnih preduzeća.

Ostavite vi to kako je bio izabran direktor ili vršilac dužnosti direktora u prethodnom periodu. Nismo imali zakon o energetici, čekali smo da ga donesemo i platili smo cenu u decembru. To više nije tema. Tema jeste sprovođenje ekonomske politike ove vlade.

Šta je urađeno na restrukturiranju ŽTP-a? Šta je urađeno na restrukturiranju drugih javnih preduzeća?

Zašto stoji investicija aerodrom? Šta se dešava sa restrukturiranjem JAT-a? Zašto se populistička obećanja daju kada god deset ljudi prepreči svaki sokak u svakom mestu i obećava se da će se šakom i kapom sipati iz državnog budžeta, u kome para nema?

To je suština našeg negativnog stava prema ekonomskoj politici i kad god neko govori o tome kada će biti novi izbori i ko je odlučujući faktor u izazivanju tih novih izbora, sugerišem da se pitanje postavi obrnuto. Podsećam, ovo je tranziciona Vlada.

Tranziciona vlada ima misiju koja je mnogo veća od misija i ciljeva vlada u normalnim i razvijenim zemljama. Tranziciona vlada u ekonomskoj sferi ima zadatak da smanji javnu i ličnu potrošnju, a ne investicionu potrošnju, što se čini rebalansom budžeta. Tranziciona vlada ima zadatak da da punu i snažnu podršku razvoju privatnog sektora, a ne da demagoškim i politikantskim obećanjima u predizbornim kampanjama upravo taj isti privatni sektor zaustavlja u svom razvoju.

Tranziciona vlada ima zadatak da uđe oštro i beskompromisno, bez velikih populističkih obećanja sindikatima, u restrukturiranje javnih preduzeća, da smanji sve lične troškove koji se nalaze u budžetu, ne bi li se na taj način postigao prostor da dođe do poreskog rasterećenja.

I te kako smo to radili i zato smo, između ostalog, platili cenu u decembru na izborima i ostali bez vlasti. Tranziciona vlada ima zadatak da stvara, ne samo da donosi zakone, i kada smo već kod zakona, 180 zakona je doneto od 2001. do 2003. godine, a posle toga Skupština nije ni raspravljala o tim zakonima, i ostalo je još najmanje 40 zakona u pripremi. Tranziciona vlada ima zadatak da gradi nove institucije, koje će značiti institucionalnu podršku za nastavak procesa restrukturiranja.

Ako ova vlada ima snage, i krajnje dobronamerno to kažem ako ima snage, da sve ovo što je pobrojano uradi u ekonomskoj sferi, ako ima snage da krupne političke i teške odluke, koje vuku veliku političku odgovornost, donese, onda vredi razgovarati o budućnosti i nastavku rada. Ako nema, s obzirom da se radi o tranzicionoj vladi, onda, verujte mi, i ova i svaka druga koja se bude ponašala na taj način samo će trošiti vreme, a vreme je nažalost naš resurs koga najmanje imamo.

Replika, ministar Naumov.

Zahvaljujem mom cenjenom prethodniku što je spomenuo energetiku i restrukturiranje, jer mi time daje priliku da vam se obratim i ispravim možda neke netačnosti, koje su se u poslednje vreme inače pojavile oko Zakona o energetici, a koje mogu da budu proizvod ili neznanja, a sumnjam da su namerno učinjene.
Zakon o energetici, koji je donet kao jedan ključni sistemski zakon, moderan zakon, nema sličnosti u tom pogledu sa zakonom koji je nama ostavljen u nasleđe, kako kaže gospodin Vlahović.
On se suštinski razlikuje upravo u svega nekoliko stvari suštinskih zbog kojih i onaj prethodni nije mogao da bude usvojen, koji je izazvao štrajkove, zbog koga su se bunili sindikati itd.
Po formi zakon je zakon, on je čak po formi sličan slovenačkom zakonu, jer je od ranije uzeta forma. Bitna je suština, kako se vodi politika razvoja, ko donosi strategiju razvoja, na kojim se osnovama vrši organizacija energetskog sektora pojedinačnog i kako se pledira da bude organizacija samih energetskih subjekata, uz još jednu vrlo važnu primedbu, uz uvođenje novih institucija, koje kod nas do sada nisu bile, kao što su regulatorna agencija, operator sistema i tržišta. Ovde imamo potpuno ili bitno promenjenu ulogu pojedinih entiteta u energetskim sektorima.
Znači, on po liku spolja izgleda slično, dakle, što se tiče glave i ostalog, ali po suštini je različito. Čuo sam da je i na nekoj TV emisiji bilo priče oko toga, ali to zaista nije taj isti zakon. Tu jeste razlika.
Druga vrlo bitna stvar, mi smo u ranijem periodu i kao vlada u senci stalno govorili o reorganizaciji i restrukturiranju tih velikih kompanija zasnovanih na zakonu. On je sada donet, i tek sada počinje i u toku je restrukturiranje i elektroprivrede i naftne privrede. Dakle, upravo ono što do sada nije bilo.
Bilo je samo bombastičnih najava, bez ijednog programa, bez ijednog dokumenta koji je vodio restrukturiranju, da se to obavlja u tim i tim fazama, na bazi takvih i takvih analiza, nego se samo donosilo ovako populistički, otpustićemo, smanjićemo 5.000 ljudi, daćemo 10.000 ljudi. Mi te termine ne koristimo, a upravo se smanjuje broj zaposlenih, na način gde nam podršku daje i Svetska banka, kada dolazi i kontroliše te naše dokumente i rezultate, i ove druge institucije sa kojima sarađujemo.
Konačno, mi smo završili nacrt strategije energetike, energetskog razvoja Srbije do 2015. godine, već su počele prezentacije i 29. će biti još u Privrednoj komori, potom dolazi na Vladu i onda ovde. To je nešto što je vrlo kapitalno i bitno. To omogućava sada dalje da se ceo energetski sektor restrukturiše.
Ono što je bitno, hoću da kažem, kod nas se vrši, to je reorganizacija i naftne industrije, odnosno energetskog sektora, što se radi na mnogo primereniji način, vrlo prihvaćen od strane zaposlenih u elektroprivredi, a sada se izdvajaju ove delatnosti na tih i miran način, nema nekih najava.
Bilo je reči i od gospodina Petrovića, gde se kaže da je modernizacija stala. Hoću da kažem jednu lepu vest, vi znate da se elektroprivreda i ceo sistem uključio u evropsku interkonekciju, što nije slučajno niti je tako lako bilo postići.
Ali ono što je mnogo bitnije, mi ćemo do kraja godine formirati, zajedno sa ostalim zemljama ovog regiona jugoistočne Evrope, energetsku zajednicu koja će omogućiti priključenje celog regiona energetskom tržištu gasa, dakle tržištu Evropske unije, a to je prvi korak ili jedino potrebno pa da se smatra da smo mi postali deo Evropske unije, što se tiče ovog dela elektroenergetike.
Dakle, da li ćemo se mi priključiti Evropskoj uniji 2012. godine ili 2007. godine, kao što je bilo najavljeno, mi uglavnom sa stanovišta elektroenergetike smo obavili posao ove godine i smatra se da nikakve više dodatne zahteve neće pred nas postaviti u vezi sa priključenjem Evropskoj uniji.

Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Mirčić.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, pozivam vas da glasanjem za rekonstrukciju Vlade Republike Srbije podržite Vladu Republike Srbije i podržite politiku koju ta vlada sprovodi.
Politika koja se vodila u prethodnih osam meseci od strane vladajuće većine ukratko se može opisati kao politika pravljenja institucija, zato što u martu, kada je aktuelna politička i skupštinska većina formirana, institucije nisu postojale.
Postojale su razvaline, njih je trebalo popraviti, upravo tako, a u ovom parlamentu se nije znalo koliko je bilo poslanika, broj je varirao između 240 i 310 poslanika, u zavisnosti od toga da li je brojala bivša predsednica Skupštine ili neke stranačke centrale. Srbija nije imala predsednika države, imala je Natašu Mićić u v.d. stanju, a te razvaline su ostale i u ekonomskom i u privrednom sektoru.
Podsetiću vas, u maju u ovoj skupštini, dakle, trebalo je da donesemo izmene i dopune jednog zakona, pa se jedna velika multinacionalna kompanija pobunila zato što je jedan bivši ministar usmeno obećao da izmena i dopuna tog zakona neće biti do 2006. godine.
Takođe, kada smo raspravljali o rebalansu budžeta, videli smo da je bivša ministarka saobraćaja, gospođa Marija Rašeta-Vukosavljević potpisivala neke menice na četiri, pet milijardi dinara, da se to nije nigde evidentiralo, da se u stručnim službama Vlade Republike Srbije nije prikazivalo, pa sada i zbog toga, između ostalog, imamo i makroekonomsku nestabilnost, imamo i probleme sa budžetskim sredstvima.
Pravljenje institucija svakako da vodi opštoj stabilizaciji prilika i opšta stabilizacija prilika i pravljenje institucija podrazumevaju da većina konsultuje manjinu. Dakle, da većina ponudi manjini da učestvuje u procesu donošenja odluka.
Podsetiću vas da je plan za Kosovo i Metohiju usvojen jednoglasno, čini mi se jedna od retkih odluka koja je od početka višepartijskog sistema u Srbiji, od 1990. godine do danas, usvojena jednoglasno.
Takođe, vladajuća većina je izrazila spremnost da konsultuje i uvaži sve sugestije opozicije kada se govori o definisanju i rešenjima novog Ustava Republike Srbije. Vladajuća većina ovo radi iz jednog prostog razloga, zato što nam je potreban kontinuitet državne politike.
Nije bitno ko će biti na vlasti 2010. ili 2012. godine kada će se razgovarati o konačnom ulasku Srbije u Evropsku uniju, bitno je da već sledeće godine ili najkasnije sredinom 2006. godine definišemo našu jedinstvenu državnu politiku koja će se ticati pregovora sa Evropskom unijom, ispunjenja evropskih standarda, i ma ko bio na vlasti 2010. ili 2011. godine tu politiku će svakako poštovati, jer će glasovi poslanika koji su za to glasali u Skupštini i tu vlast obavezivati.
Kada sam već kod Evropske unije, moram da kažem da ono što nije urađeno od januara 2001. godine urađeno je sada, počinje se sa pisanjem studije o izvodljivosti i kraj je pozitivan signal koji je Srbija dobila da može biti primljena u punopravno članstvo već 2012. godine. Kažem, već 2012. godine, jer podsetiću, Rumunija i Bugarska izrazile su svoje opredeljenje još 1992. godine da postanu članice Evropske unije. Trebalo im je punih 16 godina da stignu do tog cilja, a nama će biti potrebno nešto manje, duplo manje, biće nam potrebno osam godina, za razliku od dve spomenute države.
Godina 2012. jeste ostvariv cilj i zbog nekih rezultata koje je postigla prethodna vlada, ali i zbog mnogih rezultata koje je postigla aktuelna vlada. Podsetiću vas na aranžman sa MMF-om, aranžman sa otpisivanjem dugova prema Londonskom i Pariskom klubu, aranžman sa Ruskom Federacijom i Kinom, a sve je vezano za otpisivanje dugova, kao i niz pojedinačnih primera: rešavanje duga Rudarsko-topioničarskog basena Bor prema korporaciji Dajmler-Krajsler, rešavanje duga "Zastave" iz Kragujevca prema firmi "Fijat". Navodim sve ove primere zato što se radi o dugovima.
Država je iz nekog prethodnog perioda ostala prezadužena. Kada su ovoliki dugovi nagomilani, teško je govoriti o grinfild investicijama, teško je govoriti o direktnim investicijama. Ova vlada sada stvara uslove za otpisivanje dugova, rasterećuje našu privredu tog velikog balasta, velikog tereta, i na takav način stvara uslove za dalji razvoj i privrednog, i ekonomskog, i socijalnog sistema.
Dokaz toga jeste i dolazak najveće italijanske delegacije, privredne delegacije, od 1945. godine do danas. Dokaz da se krenulo u drugu fazu, fazu razvoja, jeste i uredba sa kojom je Slovenija počela svoju ekonomsku tranziciju. To je Uredba o proizvodnoj kooperaciji.
Vladu treba podržati i zbog toga što smo u DSS-u duboko ubeđeni da je bitnije gde idemo, nego koliko brzo idemo. Plašim se da smo trčeći prethodnih godina promašili neke putokaze, ušli u jendek. Bilo je potrebno vremena da se vratimo na put koji nas vodi ka Briselu i čini mi se da smo to za svega osam meseci uspeli.
Duboko sam ubeđen da sada idemo pravim putem, duboko sam ubeđen da se Srbija u ovom trenutku nalazi tamo gde je Slovačka bila 1997. godine i duboko sam ubeđen da će se efekti rada vladajuće većine ubrzo videti u svim segmentima društva, onako kako je bilo i u Slovačkoj već 1999. i 2000. godine. Kažem ubrzo, a ne sada, jer država se ne pravi preko noći, a još teže je praviti državu kada je okruženje u kojem se nalazimo i te kako nezavidno.
Srbija će se u 2005. i 2006. godini naći u situaciji mnogo težoj nego danas. Srbiji u 2005. godini će se otvoriti pitanje konačnog statusa Kosova i Metohije. Krajem 2005. ili početkom 2006. godine otvoriće se pitanje konačnog očuvanja državne zajednice. Svedoci smo da se danas otvara pitanje revizije Parisko-Dejtonskog mirovnog sporazuma.
U našem neposrednom okruženju prilike se sve više usložnjavaju, a sve manje rešavaju. Pomenuću samo pitanje Republike Makedonije i potencijalne eskalacije političke nestabilnosti tamo. Sve to vodi ka usložnjavanju i političkih prilika u Srbiji. Srbija te probleme može da reši samo sa mnogo strpljenja i jedinstvenim stavovima, koje će definisati i podržati što je moguće brojnija većina u ovom parlamentu. Zato što takva većina u ovom parlamentu obezbeđuje nešto što se zove nacionalni konsenzus i politika državnog kontinuteta.
Mislim da je Srbija sa ovom vladom i ovom vladajućom većinom konačno počela da vodi politiku državnog kontinuiteta i u ime DSS-a želim da istaknem da svako ko hoće da učestvuje u ovom projektu jeste dobrodošao. Hvala vam.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a neka se pripremi narodni poslanik Đorđe Mamula.

Dame i gospodo narodni poslanici, u prilici smo da iskoristimo situaciju, kada predsednik Vlade vrši personalne promene u Vladi, da raspravljamo o periodu koji je iza ove Vlade, periodu od osam meseci i to dovoljno govori koliko ova vlada želi i koliko je voljna da svoj rad, svoj program i sve ono što je uradila u proteklom periodu redovno predočava ovom parlamentu.
Na početku, kao i svaka vlada, održavajući tradiciju i ova vlada je govorila da će uvek kada se ukaže potreba za preispitivanjem njenog rada ona rado izlaziti pred ovaj parlament, ali evo to je tako u poslednjih nekoliko godina ili tačnije rečeno 2000. godine, od kada je došla ta velika, iznenadna i prekomerna demokratija u Srbiji.
Nikada Vlada nije voljna pred parlamentom, pred javnošću da polaže račune. Činjenica je da su u ovoj raspravi navedena tri osnovna segmenta u radu Vlade, a prvi je stabilnost Srbije.
Srbija je stabilna onoliko koliko je, istine radi, uspešna Vlada u svom radu. Uspešnost Vlade i te kako diktira, uslovljava sastav te Vlade. Svedoci smo da je nakon parlamentarnih izbora, suprotno volji većine građana, formirana ova tzv. koaliciona vlada. To ne bi bilo ništa čudno ni neobično, da samo formiranje i način formiranja Vlade u startu nije opteretio ne samo rad ove vlade, nego političku situaciju u Srbiji.
Ova vlada je prinudno, iznuđeno formirana ovako i ovu vladu sačinjavaju stranke podeljene po sektorima unutar Vlade. I to je diskreciono pravo mandatara, odnosno članova Vlade da dele Vladu po sektorima, po resorima, ali ovo je nešto što se nakon osam meseci pokazalo kao dosta neuspešno.
Mi smo svedoci da u Vladi postoje jasno definisani, isprofilisani sektori koji pripadaju samo jednoj političkoj partiji. Tako je taj tzv. ekonomski sektor pripao ekspertskoj grupi, koja je posle osam meseci ipak uspela u nečemu, što je na neki način veliki minus mandatara, odnosno predsednika Vlade, što je dozvolio da se "ekonomske reforme" stave ispred reformi koje su podrazumevale detaljno, temeljno preuređenje zakona ove države. I svedoci smo da iz takve jedne nametnute ideje Srbija je upala u još veću ekonomsku krizu.
Srbija je odavno u ekonomskoj krizi i to treba javno reći. To je od nekih tamo 70-ih godina. Uvek se kao reper, kao godina polazna uzima 90-ta, ne iz realnih razloga, nego iz političkih, i nemamo mi ništa protiv, ali onda moramo da priznamo da se 2000. godine u Srbiji desila ekonomska katastrofa.
Oni koji su prouzrokovali ekonomsku katastrofu sada jednim delom, manjim, sede u opozicionim, uslovno rečeno, klupama i iznose sa ove govornice, prosto čovek ne može da poveruje kako su naknadno stekli pamet oni koji su rasprodali sve što se prodati moglo u Srbiji, oni koji su upropastili poslednju šansu da se ova Srbija koliko toliko ekonomski oporavi.
Oni koji su na osnovu fiktivnih kredita u komercijalnim bankama kupovali "Soju protein", pa kada Narodna banka kao centralna monetarna institucija poništi takvu odluku oni se brzo dosete, tu istu imovinu založe kod svojih prijateljskih banaka; i šta se desilo; desilo se da su za bagatelu kupili tu firmu, i te kako značajnu i visokoproduktivnu i visokoprofitnu firmu.
A onda, nakon naknadno stečene pameti, kao saučesnici iz opozicionih klupa nama svima prodaju pamet i Srbiji objašnjavaju kako oni, eto, da im je ova pamet, ali ono vreme, možda bi dublje zaglavili u ekonomsku krizu ovu Srbiju.
Mi smo iz SRS-a na samom početku upozorili u kakvu krizu, ekonomsku i političku, ulazi Srbija, samim ovakvim načinom formiranja Vlade.
Ova kriza se produbljuje. Svedoci smo činjenice da je nakon lokalnih i pokrajinskih izbora narod dao svoju ocenu šta misli i onim strankama koje sačinjavaju koalicionu Vladu, a i o svim političkim akterima na političkoj sceni Srbije. To je najrealnija ocena.
Da li neko ima veći ili manji broj glasova, prvenstveno to je zasluga njegovog rada, njegovog delovanja, njegove aktivnosti na političkoj sceni Srbije, pa i ovi što sada sa govornice kukuriču da su postigli uspeh, da vam ne pomogoše ovi iz Vlade, ne bi ni prvi krug prošli, nego ste odmah počeli da vapite za pomoći, pa i sad u drugom krugu, ponovljenim u izborima u Novom Sadu, molite i kumite iste koalicione partnere iz sadašnje Vlade da vam pomognu. Kada ste tako hrabri, izađite sami na crtu, a ova vlada će proći onako kako je narod oceni.