DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 21.10.2004.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

21.10.2004

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 11:00 do 13:05

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, a neka se pripremi narodni poslanik dr Paja Momčilov.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Antić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, primedba SRS na predloženi zakon o davanju kontragarancija je principijelne prirode. Znate, mi ni do sada nismo imali nikakvu kontrolu utrošaka sredstava u lokalnim zajednicama, u javnim preduzećima. Čak nemamo ni zakonsku regulativu, sa kojom je, čini mi se, Vlada trebalo da izađe odmah po formiranju, kojom bi se kontrolisao utrošak sredstava u tim preduzećima, kao i utrošak svih ovih kontragarancija, odnosno analiza završenih poslova u vezi sa tim.
Ovde je gospodin ministar govorio o Ćupriji, o ćuprijskom vodovodu. To je možda najbolji primer kako se loše troše sredstva koja se ulažu u lokalnu samoupravu. Ćuprija je pre dve godine dobila rezervoar za vodu, zahvaljujući američkoj donaciji, ali je taj rezervoar jednostavno pukao posle par meseci i ni danas građani Ćuprije nemaju rešeno pitanje vodosnabdevanja. Sasvim sigurno im je potrebno da se to pitanje reši. To je osnovna civilizacijska potreba.
Nije problem u tome da li im treba ili ne, problem je kako se sredstva iz donacija i iz kredita troše i problem je što ne postoji zakonska regulativa koja bi pratila lokalne samouprave, koja bi kontrolisala budžete lokalnih samouprava. Tu ima jako puno nelogičnosti i otvorenog lopovluka. Svestan sam, a nadam se da ste i vi svesni, da lokalne samouprave često nemaju snage ni mogućnosti da se same razračunaju sa svim onim nezakonitostima i neracionalnostima u trošenju tih javnih sredstava.
Dosta toga od kredita u ovo vreme je korišćeno, čini mi se i suviše, za ličnu potrošnju, umesto za preporod naše privrede. To je još jedna od principijelnih zamerki SRS. U potpunosti se ne bih složio sa ministrom, sa onom njegovom ružičastom slikom kada je u pitanju stanje naše privrede. Mislim da je situacija mnogo lošija.
I sami ste rekli da je smanjenje javnog duga, smanjenje našeg zaduženja, pre svega, proizvod otpisa dugova od strane međunarodnih finansijskih institucija. Spoljnotrgovinski deficit u toku ove godine je nekih šest milijardi, što znači da je za dve milijarde veći nego prethodni, a prethodne, čini mi se, za milijardu i po, ako ne i dve, u odnosu na onu tamo godinu.
Iz godine u godinu taj spoljnotrgovinski deficit se uvećava. Ako imate dve milijarde u ovoj godini, možete da očekujete u narednoj bar dve i po do tri milijarde dolara, što znači da će naš dug u narednim godinama, bar zato što nema otpisa, naglo da raste i biće sve veći i veći.
Razlog zbog čega se ne treba olako zaduživati u svakom slučaju je i naš bruto društveni proizvod, koji je mali i ne omogućava nam da više sredstava izdvajamo za investicije, za proizvodnju. Gospodin Jelašić, guverner NBS, govorio je o tome da smo na ivici dužničke krize. Čini nam se da kada se odlučujemo za zaduživanje moramo mnogo više računa da vodimo o nekim dugoročnim posledicama svega toga.
Sve u svemu, SRS iz tih principijelnih razloga neće moći da glasa za predloge zakona o kontragarancijama, dok god se ne raščisti sa time kako se troše sredstva koja su već dobijena i dok god se ne vidi neka jasna strategija ubuduće u vezi sa sredstvima koja se uzimaju, da li ta sredstva idu u ličnu potrošnju, javnu potrošnju ili odlaze u razvoj srpske privrede.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik dr Paja Momčilov, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Poštovane koleginice i kolege, vidim da gospodin ministar beži, što je već manir od prošlog zasedanja, ali dobro, ipak ovo govorim zbog naše javnosti, zbog vas ovde u sali, i neće mi biti teško da i u njegovom odsustvu kažem ono što sam naumio.
Vidite, pošto potičem iz zdravstvene struke, lekar sam po zanimanju, najviše ću se baviti onom četvrtom tačkom - Predlogom zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije i Crne Gore po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje urgentnog projekta zdravstva, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Ne mogu a da svoje izlaganje ne započnem skretanjem pažnje, ponovo svima nama, a i našoj javnosti, na jedan nedoličan način na koji nam resorni ministar plasira dokumente, iz kojih treba da nas ubedi da je opravdano da se mi zadužimo kod Evropske investicione banke za ova sredstva, koja su namenjena za različite stvari.
Kao što je predlog rebalansa budžeta vrlo loše urađen i u formalnom i suštinskom pogledu, isto tako se mi danas suočavamo sa istim problemom. Dobili smo jedan mali papir na kome se lepo kaže, naslovi su krupni, poveći, i kada čovek pročita same naslove prosto ne zna šta je u pitanju.
Sada ću vam pročitati naslov obrazloženja za ovu četvrtu tačku o kojoj raspravljamo: "Obrazloženje za donošenje Zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije i Crne Gore po zajmu Evropske investicione banke za urgentan projekat zdravstva, po hitnom postupku". Posle toga slede četiri redića i to je obrazloženje. Ovo nije nikakvo obrazloženje. Ovo čak nije ni grubi pokušaj da se nešto objasni. Ovo je sramota i ovo je ponižavanje Skupštine, Vlade i nas narodnih poslanika.
Gospodin ministar je pokušao nešto da obrazloži i onda je pričao, poprilično neupućen, o tome kako je kredit, o kome sada pričam, namenjen za kliničke centre. Ne zna gospodin ministar da kredit uopšte nije namenjen za kliničke centre. A, jedan drugi projekat, i trošenje para, koji ide, namenjen je za kliničke centre. Ovo su bolnice u unutrašnjosti, kojima hoće da se nešto pomogne.
E, sad, ovde prvo imamo jednu terminološku farsu koja meni smeta. Ovde raspravljamo o urgentnom projektu i po hitnom postupku. A, gledajte (pokazuje materijal) 30. decembra 2003. godine je potpisan projekat između Evropske investicione banke i Srbije i Crne Gore, kakva je to sada urgencija kada mi tek danas pričamo da treba da pružimo garancije da bismo mogli da povlačimo ova sredstva.
A, šta je onda ovde redovan postupak? Možda decenija, možda sto godina. Kako Vlada radi, i neki njeni ministri, verovatno su to godine koje su određene za normalan postupak kod nas.
Dalje, ono što je jako interesantno, pošto obrazloženja nema, a ovo što je Dinkić kazao o bolnicama, sakloni bože, to veze nema sa realnošću i sa nekim objašnjenjem, i pođe se lepo na sajt Ministarstva zdravlja, gde postoji naslov "Kredit Evropske investicione banke za hitnu obnovu zdravstvenih ustanova u Srbiji". I, naravno, ni tu nema obrazloženja, nego samo namene - za šta se namerava utrošiti ovaj novac i pobrojane su izvesne stavke; recimo, građevinski radovi, infrastruktura, poboljšavanje opštih uslova za boravak pacijenata, bez specifikacije; ni koliko para kome od 20 bolničkih centara u Srbiji, ni zašto.
A što je najcrnje, nema obrazloženja zašto je to potrebno, pa da se kaže - iz fondova se za zdravstvenu službu obezbeđuje toliko, a nama nedostaje toliko, pa onda uzimamo ovoliki kredit da bi te i te manjke namirili; onda bi to bilo obrazloženje, onda bi to "pilo vodu", i onda bismo mogli da to pozdravimo i, eventualno, usvojimo neku ovakvu kontragaranciju.
Ali, ako malo pažljivije pročitate ovo, onda dođete do nečeg vrlo interesantnog. Kaže - tehničku podršku će pružati konsultantska kuća Karl Bro, angažovana za Projekat unapređenja kapaciteta Ministarstva zdravlja; tehničku podršku da bolnice gradite, odnosno da radite građevinske radove. Evo šta su ti radovi - velike popravke i zamene delova postojećih građevinskih objekata (krovovi, vrata, prozori).
Ovde nema srpske pameti da može da uradi projekat tehničke obnove zgrada, a da ne nabrajam šta je sve ovde navedeno. To su sve obične, rutinske stvari i potrebe. Ovde nema ničeg suptilnog, što se uvodi u zdravstveni sistem, od opreme, da bi bilo potrebno da nas Karl Bro uči šta da radimo.
E, sad, ako čovek ode malo kod Karl Broa na sajt, da pogleda šta to Karl Bro kaže kada radi projekte u Srbiji, i gle, kaže - radimo tri projekta za 22,6 m. Da li se radi o milionima? Verovatno miliona. Pa onda kaže - dkk, verovatno su to danske krune. Kada to preračunate, to je tri miliona evra. A, gledajte šta kaže u obrazloženju - to su tri vrlo važna projekta za kontrolu hrane, zdravlja i životne sredine.
A šta je cilj? Vidite, vrlo je kratko obrazloženje (pokazuje materijal). Cilj je ulazak Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju i promocija trgovine EU sa Srbijom za sva tri projekta. Suština je ovog projekta trgovina i to je uloga Karl Bro agencije kod dobijanja ovog kredita.
Mi znamo ovo, što je zlo, da stranci koji nam tobož pomažu donacijama i kreditima, u startu uzimaju oko 35%. Kakva je to pomoć? Zašto da mi dajemo, da se zadužujemo, da bi nam stranci kazali gde da ugradimo prozore i vrata na bolnici. Da li je to pošteno i racionalno trošenje para?
To mi zameramo gospodinu ministru i ovim kreditima. Nećemo takvu konsultaciju. Nećemo pranje para na taj način i nećemo da uspostavljamo spregu između stranih i naših lopova. Mi u našim medijima ne možemo da pročitamo o aferi koja sada hara Zapadnom Evropom i Nemačkom, to što piše "Štern". Evropska zajednica je oštećena za 50 miliona evra, odnosno za sredstva koja su namenjena rekonstrukciji Termoelektrane A, i jure onog lopova koji je uzeo tih 50 miliona evra u džep. Sto ljudi je bilo pod istragom nemačke policije.
Zato smo mi protiv toga. Ovo "miriše" sve na to. Imamo iskustvo s projektima koji se rade u našoj zemlji, kada se radi o transfuziji, i pitamo se gde su pare, sredstava Evropske zajednice i evropskih poreznika, utrošene do sada i koji je rezultat. Ko je sve uspeo da od toga ima materijalne koristi? Neka se kaže tačno koliko je otišlo konsultantskim grupama, pa neka se kaže i da li su te konsultantske grupe imale čak i naše visoke funkcionere iz Vlade kao konsultante, koji su bili korisnici tih sredstava.
E, to se događa danas u Srbiji i mi nećemo više da učestvujemo u očiglednoj pljački koja nam se kroz ovakve projekte nudi.
Na samom kraju, da pomenem ova razna populistička tumačenja gospodina ministra o tome kako je pre bilo strašno; jeste, bilo je strašno, jeste Srbija osiromašena, ali je ovi današnji lopovi čerupaju, i to je nemoralno, siromaha pljačkati. Kada bogatom ukradeš nije u redu, etički nije u redu. Ali, kada siromahu staviš ruku u džep, e to je nemoralno, i zbog toga smo protiv ovakve politike i ovakve sofisticirane krađe kroz kredite.
Gospodin ministar se hvali kako stalno vraćaju deviznu štednju. Pa, onda - vraćaju onaj zajam za obnovu Srbije. Zašto ne vrate dinarski iznos ljudima koji su dali za zajam za izgradnju Srbije? To ne postoji. Znači, ko je tada bio lopov, ko je švercovao devize, zamenjivao, znate kako smo svi na ulicama zamenjivali, pa je mogao da plati u devizama, njemu ćemo vratiti. Onaj koji je bio pošten i nije hteo da trguje devizama, pa je dao to u dinarima, taj ne može to da vrati. Postavljam pitanje ministru - hoće li obeštetiti te ljude?
Lako je to utvrditi – kao pojela inflacija. U momentu kada je davan taj kredit i zajam, neka se vidi kurs deviza i dinara i neka se ti ljudi obeštete. Ono što se kaže – mi smo od Pariskog kluba dobili... šta smo mi dobili? Mi smo u sankcijama i u ratu koji je sledio polupani, i kada bismo našu poštenu ratnu štetu dobili, ne bi nama trebali nikakvi krediti, a za to se ne zalaže gospodin ministar i većina ovde. To je naša surova realnost. Nismo za ovakve kredite, nismo za ovakvu farsu, nismo za ovakav sofisticirani vid pljačke države u režiji naših mešetara sa strancima. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala. Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi Veroljub Arsić.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, dođosmo u situaciju da građanima Srbije konačno obelodanimo ono na šta SRS ukazuje u poslednje četiri godine, da ukažemo na opasnost koja nas direktno vodi u totalno zaduživanje, u dužničko ropstvo. Činjenica je da su ovi zakoni o kontragaranciji verifikovani na nivou državne zajednice, odnosno Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora i činjenica je da će, bez obzira na protivljenje poslanika SRS, nadam se još nekog od poslanika iz ove skupštine, ovi zakoni u danu za glasanje biti usvojeni.
Ministar reče da nam je dug bio 14,2 milijarde dolara, da je sada 9,2 milijarde. Ne reče, doduše, ali to reče gospodin Krasić, da je taj dug od 1990. godine. Dakle, u ovih deset godina koje stalno nabijate, pored ostalog i SRS, znate da je SRS u tih deset godina samo dve godine učestvovala u vlasti...
Ne reče ministar da su ovo od 14 do 9 milijardi kamate na sredstva koje su uredno zaračunavane svih ovih deset godina i da su ogromna naša sredstva u inostranim bankama bila zamrznuta i da se na njih nije obračunavala kamata. Deset godina je zemlja bila pod sankcijama, deset godina su naša sredstva u inostranstvu korišćena, a mi od toga koristi nismo imali.
Ne reče nam ministar, kad već pominje taj dug od 14,2 milijarde dolara, koliki je dug bio 1990. godine bez ovih kamata koje su obračunavane ovih deset godina. Ne reče nam da je ono što je otpisao Pariski klub i što će otpisati Londonski klub, ako već nije otpisano, samo deo kamata koje su nam zaračunali i koje nismo mogli da otplaćujemo, jer smo bili pod sankcijama. Sećaju se poslanici koji duže prate političku scenu u Srbiji da su tranše kredita išle u Međunarodnu banku i vraćane nazad, jer nije moglo da se uplati.
Reče ministar – regulisali smo odnose sa Rusijom. Doduše, ne reče nam kako su regulisani odnosi. Vrlo dobro se sećamo da je Rusija bila dužna srpskoj privredi, odnosno privredi Jugoslavije 2,8 milijardi, u ono vreme klirinških dolara i da su ti klirinški dolari, kao dug Rusije, sve vreme stajali i Rusija ih je priznavala. Pre nekog vremena, kada su ministar i njegov šef otišli u Rusiju i prebili – mi vama dugujemo za gas, a vi nama dugujete za proizvode "Lole" iz Železnika, "Zastave" iz Kragujevca, MIN-a iz Niša i hajde to da prebijemo. Tako se dugovi regulišu, tako i dete iz prvog razreda osnovne škole može da reguliše dug – ja tebi dugujem ovo, ti meni duguješ ovo i da niko nikom ništa ne duguje.
Pitam se zašto ministar i njegov šef nisu pre to uradili, nego su čekali da završe to pre dva-tri meseca. Zna ministar da spoljni dug i kontragarancije na spoljni dug donose proviziju onima koji regulišu posao. Doduše, to neće pisati u ovome, ali dobro znamo. Što kaže pokojni Branko Ćopić – znamo mi njih.
Ne reče da se spoljni dug jedino može kontragarancijom regulisati, iz prostog razloga što javnim preduzećima koja će se zadužiti po ovom osnovu oni koji treba da daju kredit ne veruju, upravo zbog onog dela citata Brankove izjave. Zna ministar da se unutrašnji dug lako reši, čarapa na glavu, puška u šake, u Narodnu banku, tu su pare i unutrašnji dug je regulisao.
Zašto su preduzeća koja treba da koriste ove kredite dovedena u ovakvu situaciju? Dovedena su unazad četiri godine, od 6. oktobra 2000. godine naovamo. Reče ministar – nismo imali struje. U doba najvećeg bombardovanja po dva sata nije bilo struje; zahvaljujući monterima i radnicima, požrtvovanosti radnika u EPS-u, za dva sata posle bombardovanja grafitnim bombama struja je dolazila u naselja.
Ne veruju vam i traže kontragarancije države zbog toga što u foteljama tih javnih preduzeća sede vaši ljudi, a znajući vas znaju i njih, znajući koliko ste vi alavi na proviziju znaju da su oni još alaviji, jer njima mnogo više treba. Vi ste bili u situaciji da ste mogli malo da se potkožite do sada.
Kako to da ranije javna preduzeća nisu morala da traže kontragaranciju države, nego su samo dobijala garanciju banaka za ogromne razvojne projekte? Sećam se izgradnje gasovoda od Batajnice do Paraćina, projekta koji je koštao enormno mnogo, bio sam u preduzeću, gradio se taj gasovod i znam da su samo "Jugobanka" i Narodna banka dale garancije i mi smo komotno povlačili sve tranše kredita kako je stizalo. Zašto to danas ne može ni za najobičnije parče vodovoda, o tome bi trebalo poslanici, pre svega opozicije, ali i vladajuće većine, da razmisle pre nego što dignu ruku za ove projekte.
Čuli smo od uvaženog narodnog poslanika gospodina Paje Momčilova ko je taj Karl Bro. Dakle, čovek koji će da uzme proviziju za zdravstvo. Ko je Karl Bro za vodovod? Ko vam je Karl Bro za obnovu Beograda, za obnovu i razvoj EPS-a, i za obnovu i upravljanje elektroenergetskim sistemom? Znamo ko je Karl Bro. To su Hamović i Lazarević. Vi više ne možete nijedno parče uglja da ubacite u obrenovačku termoelektranu dok Hamović i Lazarević to ne odobre.
Koliko od toga će Karl Bro i ovi drugi "karlbroovi" koji će se pojaviti u ovome dobijati? Koliko od toga dobija direktno ministar Dinkić, ili ako nije on, neka kaže ko je taj koji će od provizije dobiti kontraproviziju, s obzirom da na garanciju traže kontragarancije.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da poslanici SRS-a sigurno neće glasati za ovo zaduženje, jer nećemo da vidimo Srbiju, ukoliko od naših glasova zavisi, u situaciji u kojoj su bile nedavno Argentina i ostale latinoameričke zemlje.
Gospodo narodni poslanici iz vlasti, stavite prst na čelo, pa ako imate malo savesti, glasajte za ove zakone i dovedite Srbiju u položaj da ćemo morati teritorijama da plaćamo ove kredite.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, kao što ste već čuli, Srpska radikalna stranka neće glasati u Skupštini da se daju garancije Skupštine Republike Srbije po osnovu raznih zajmova, kako to od nas traži gospodin ministar u Vladi Republike Srbije Mlađan Dinkić.
Naime, Srpska radikalna stranka smatra da ako već moramo državu da zadužujemo treba da je zadužujemo u svrhu povećanja produktivnosti, proizvodnje, otvaranja novih pogona, otvaranja novih radnih mesta, a ne usmeravati zajmove i kredite u javnu potrošnju.
Ako poštujemo ovaj princip Srpske radikalne stranke, nova radna mesta i novi pogoni stvoriće novu vrednost i novu poresku obavezu, odnosno porez na promet, porez na dodatu vrednost, nazovite kako god hoćete, i puniće budžet, kako Republike Srbije tako i ministarstava i organa lokalne samouprave.
Međutim, ovde iznenađuje to da se od Skupštine Republike Srbije traži da da neku kontragaranciju, a nigde ni u jednom od ovih pet ili šest dokumenata koje smo dobili ne piše na koji rok je taj kredit, koliki je grejs-period tog kredita, ako ga ima, i kolike su kamate. Ne vidim ovde pod kojim uslovima mi treba da damo kontragaranciju da bismo zadužili državu za nekih 320 miliona evra.
Gospodin ministar je trebalo da ostane ovde, bar dok je bila ova rasprava, da nam odgovori na pitanje, pošto u ovim dokumentima to ne piše. Mislim da je to njegov posao, a ne da ovde politikantski tvrdi da ukoliko ne odobrimo ove zajmove, odnosno kredite, treba povećati porez da bi se do ovog novca došlo.
Samo Elektroprivreda, i to po tri osnova – za obnovu energetskog sektora 59 miliona evra, za upravljanje elektroenergetskim sistemom 22 miliona evra i za obnovu i razvoj elektroenergetskog sistema ponovo 60 miliona evra – treba da dobije na ovaj ili onaj način negde oko 150 miliona evra.
Kaže se, ako ova sredstva ne odobrimo da ćemo morati da povećamo porez. Ako ova sredstva odobrimo moraćemo da povećamo cenu struje. Jedno bez drugoga ne ide, a pitanje je, ukoliko ova sredstva ne odobrimo, da li treba povećavati poreze. Tvrdim da ne treba, jer je Elektroprivreda zbog sumnjivog poslovanja EFT-a Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića izgubila u protekle četiri godine oko 400 miliona evra, tri puta više nego što sada Elektroprivreda treba da se zaduži.
Skupština Republike Srbije je formirala Anketni odbor za ispitivanje svega ovoga i kada su Vuk Hamović i Vojin Lazarević bili saterani, radom tog odbora, u ćošak, članovi tog Anketnog odbora koji su iz vladajuće koalicije nisu doneli zaključak da je bilo zloupotreba, već su ostavili da to neka revizorska kuća, koju će neko da plati (čitajte slobodno: potplati), uradi i da ta revizorska kuća napravi izveštaj koji odgovara Vuku Hamoviću i Vojinu Lazareviću.
Odobravanjem ovog zajma dozvoljavamo da ta gospoda i deo tog novca koji će biti iz ovog zajma ponovo trpaju u svoje džepove. Čini mi se da ova država polako ali sigurno, zbog ovakvih koalicija i ovakvih vlada koje nemaju hrabrosti da se suoče sa kriminalom i korupcijom, polako ulazi u vladavinu ljudi iz senke.
Trenutno su vladari u Republici Srbiji, vladari iz senke, Vojin Lazarević i Vuk Hamović. Svi novi sporazumi koji se ponovo dogovaraju oko uvoza energenata isključivo idu preko te njihove kuće EFT.
Bez obzira koliko se upinjali, još uvek nije utvrđena šteta koja je nastala kada smo struju uvozili i kada to nije bilo potrebno, kada je došlo do prelivanja brana gde se nalaze akumulacije i potencijali električne energije. Ako mislite da iz ovih zajmova to nadoknadite Elektroprivredi i da će SRS za to da glasa, grdno se varate.
Kada je u pitanju projekat vodovoda za pojedine gradove i opštine, u iznosu od 25 miliona evra, iz ovog predloga vidi se ko su promoteri – oni koji su se nadali da će zadržati vlast u pojedinim gradovima i opštinama. Nažalost, uspeli su da zadrže vlast u Beogradu, nisu u Novom Sadu i u drugim gradovima u Republici Srbiji, ali je činjenica da ni ova sredstva ne treba odobravati, jer se postavlja pitanje kolike su bile plate, po raznim osnovama, toj gospodi u opštinskim upravama.
Kada neko hoće da izazove nestabilnost ili nezadovoljstvo u narodu najlakše je da uzme i napiše kolike su plate narodnim poslanicima, a plate narodnih poslanika su dečija igra u odnosu na to koliku platu je imao predsednik izvršnog odbora, recimo, Skupštine opštine Niš. Poslanička plata je bila deset puta manja od njegove, i sada treba da odobravamo kredite za obnovu i rekonstrukciju vodovoda gospodi koja su nenamenski i bahato trošila sredstva građana Srbije.
Kada je u pitanju Urgentni projekat zdravstva, 50 miliona evra, tu je moj kolega Paja Momčilov lepo objasnio o čemu se radi, samo me interesuje pod kojim će vidom taj novac da se potroši, hoće li to biti ponovo stavka "specijalizovane usluge", u iznosima od više milijardi dinara, i hoće li se opet trošiti nenamenski novac građana Republike Srbije.
Ista je situacija za obnovu grada Beograda. Od čega da ga obnavljate? Od koga? Da li od sopstvene vlasti, onih koji su ponovo ušli u Beograd? Juče sam razgovarao sa predsednikom opštine Kučevo. Pobedio je ispred SRS-a i demantovao u jednom delu gospodina Vučića. Nije se samo rukovodstvo Demokratske stranke, koje je bilo na vlasti u Kučevu, ugrađivalo u sve moguće poslove, u faks aparate, u telefone. Ugrađivali su se čak i u čačkalice. Da bi nastavili to ugrađivanje treba da odobrimo zajam u iznosu od 90 miliona dinara.
Da stvar bude još gora kada je Beograd u pitanju i kada je Elektroprivreda u pitanju, gospodo, nijednom niste postavili pitanje šta ćemo sa štetom koja je nastala prilikom agresije NATO-a na Republiku Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Elektroprivreda je trpela najveća moguća razaranja, fizički su bili uništavani pogoni. Štete su mnogo veće nego krediti koje sada podižemo, ali zahvaljujući tim kreditima izgleda da pokušavate da opravdate one koji su učestvovali u svemu tome, i oni pokušavaju da se opravdaju.
Kako vidim, imate želju da odustanete od ratne štete, nego ne smete zbog građana Republike Srbije, ali zato sve ono što nije uspelo da se uradi u toj agresiji hoćete da postignete na drugi način, ovim kreditima i zajmovima.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović.
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, DS će glasati za sve zakone o kontragarancijama, kao što je to mnogo puta ovde do sada rečeno. DS podržava sve predloge Vlade Republike Srbije i sve političke korake koji doprinose modernizaciji Srbije.
Možda termin modernizacija ne nailazi na dobar prijem i na razumevanje, ali to ne menja ništa u suštini stvari. Zaista, modernizacija znači u svom bitnom delu značajno poboljšavanje materijalne infrastrukture i svi ovi zakoni i svi ovi krediti za koje je potrebna garancija Republike Srbije predstavljaju dobar način da se unapredi stanje materijalne infrastrukture u Srbiji.
Želim da kažem nešto što je ovde ministar finansija već rekao. Treba se samo setiti da u zimu 2000. godine i 2001. godine u Srbiji skoro dva meseca nije bilo struje. To je stanje stvari koje je u ovoj državi usred Evrope u 21. veku bilo aktuelno stanje.
Nažalost, nije moguće pronaći bolje izvore finansiranja, zbog toga što kapacitet javnih prihoda u Srbiji nije dovoljno veliki da bi se sve ovo, i unapređenje elektroenergetskog sistema, i stvaranje uslova za brzu izgradnju sistema vodosnabdevanja u velikim gradovima, na bolji način uradilo.
Najveći nacionalni problem koji Srbija danas ima jeste milion nezaposlenih ljudi. Nije moguće stvoriti uslove za dovoljan nivo investicija ukoliko ne postoji materijalna infrastruktura. Srbiji danas nedostaje 10% električne energije, Srbiji danas treba jedna termoelektrana ili nekakav drugačiji izvor električne energije da bismo tekuću potrošnju mogli da zadovoljimo bez uvoza. Nažalost, nemamo milion i po dolara, kao država, da taj novac uložimo.
Srbiji je takođe neophodno da se unapredi sistem prenosa električne energije, distributivna mreža, kontrola elektroenergetskog sistema, i ne postoji bolji i jeftiniji izvor za te namene od kredita koji se nama nudi.
Takođe, voleo bih da pitam one građane u Novom Sadu i Nišu koji danas nemaju priključak na gradski vodovod da li su oni za ovaj zakon o kontragaranciji, da li su oni za to da se revidiraju ugovori koji omogućavaju da se vraćaju krediti pod najpovoljnijim okolnostima, jer je Srbija za vreme Vlade Zorana Đinđića i za vreme Vlade Zorana Živkovića uspela da izdejstvuje takav status zemlje da dođe do uslova od pola ili jednog procenta godišnje kamate, da dobije ove kredite.
Bilo bi dobro da kritičari ovog zakona upitaju te građane Novog Sada i Niša koji nemaju priključak na vodu i kanalizaciju, da li oni smatraju da bi ova skupština trebalo da glasa protiv zakona o kontragarancijama.
Ovom prilikom izražavam duboko žaljenje što ovaj zakon do sada nije usvojen. Veoma sam zadovoljan zbog toga što je Vlada, u kojoj DSS ima odlučujuću ulogu, rešila da ovakav zakon stavi na dnevni red, zbog toga što to pokazuje da je politika investiranja koju je vodila Vlada Zorana Đinđića i Vlada Zorana Živkovića u suštini bila ispravna.
Na kraju, želim da kažem nešto o stavu koji je ministar finansija izneo o zaduženosti zemlje. Istina je, naravno, da je sklopljen ugovor sa Londonskim klubom, kao što je pre toga sklopljen ugovor sa poveriocima Pariskog kluba. Želim da podsetim javnost i narodne poslanike na izjave relevantnih činilaca, kada je ovaj ugovor o otpisu duga prema Londonskom klubu napravljen. To je učinjeno u onom trenutku kada je Boris Tadić postao predsednik Srbije, zbog toga što je Srbija pokazala da je sposobna da glasa za Evropu, zbog toga što je Srbija pokazala da je većinski proevropska i prodemokratska.
Ovo su zakoni koji Srbiju približavaju Evropi i zbog toga DS glasa za zakone o kontragarancijama. Hvala lepo.