Dame i gospodo, svi narodni poslanici koji su učestvovali u raspravi vezanoj za Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja složili su se u jednom, a to je da Srbiji zaista treba ovakav zakon, da ova materija treba da bude regulisana zakonom.
Međutim, srpski radikali su svojim izjavama naglasili da prema konceptu i stavu Srpske radikalne stranke ova materija nije regulisana na pravi, dobar način. Rekla bih da je ovaj predlog zakona još jedan loš pokušaj Vlade Srbije, jer je činjenica da se prilikom predlaganja zakona, ne samo ovog nego i drugih zakona, Vlada ponaša kao vlada u pokušaju.
Poslanici SRS-a su i prethodnu vladu upozoravali da nije dobro da se prepisuju zakoni. U redu je to da mi svoje zakone treba da uskladimo sa zakonima EU, ali nije dobro da se bukvalno prepisuju, odnosno prevode zakoni, pre svega zbog toga što imamo određene specifičnosti, imamo već izgrađen pravni sistem, a osim toga, kada se bukvalno prevode zakoni, onda se desi ono što se desilo u ovom zakonu, dešavaju se trapavi prevodi, trapavi izrazi, ono što ne može da trpi jedan zakon. Pravna norma mora da bude jasna, kratka i koncizna. Pravna norma ne može biti opisna, narativna, a to je slučaj u ovom zakonu.
Uostalom, čak i predstavnici stranaka koji su bezuslovno rekli da prihvataju i da će glasati za ovaj zakon imali su niz primedaba upravo na formu zakona, a forma je toliko loša da umnogome utiče i na suštinu zakona. Primedbu su čak imali i ovi što su, kažu, tvrd orah, voćka čudnovata.
Kada je u pitanju pristup informacijama od javnog značaja, u poslednje četiri godine, od kada su u Srbiji tzv. transparentne vlade na političkoj sceni, sve se dešava suprotno od toga i sve se dešava u tajnosti. I do sada su bili potpuno pobrkani lončići, nije se znalo ko ima pristup informacijama, niti se vodilo računa o tome koje informacije su od javnog značaja, koje treba da se štite. Jednostavno, Vlada i ostali organi su se ponašali onako kako kome pojedinačno odgovara, odnosno onako kako odgovara nekome sa Zapada ko je tražio ovakvu ili onakvu informaciju.
Naravno, nepažnja prilikom pristupa informacijama od javnog značaja svakako može da dovede u pitanje i bezbednost zemlje i da podriva ekonomsku stabilnost zemlje, o tome je danas takođe bilo govora.
Ali bez obzira na postojanje ovog zakona, ovakvog ili drugačije uređenog, pitanje je koliko mi možemo da zaštitimo informacije koje su od značaja za bezbednost zemlje, ako znamo da se već četiri godine u našim ministarstvima i na ključnim mestima pojavljuju, kao savetnici ministara, kojekakvi žutokljunci od 20-tak godina iz belog sveta, koji nemaju pojma ni o svom pravnom poretku, ni o svom pravnom sistemu, a kamoli o našem i uslovima u kojima se nalazi Srbija i naš pravni poredak.
Ovde se govorilo da je ovaj zakon neka vrsta antikorupcijskog zakona. Zaista se pitam na koji način ovaj zakon sprečava korupciju. Ministar nije tu. On je samo rekao da je to antikorupcijski zakon, ali nije me ubedio na koji to način ovaj zakon može da spreči korupciju. Mislim čak suprotno od toga, jer način na koji su definisani određeni pojmovi daje široke mogućnosti, pre svega zloupotrebe, a onda i mogućnosti korupcije u određenim organima.
Interesantno je da bi za primenu ovog zakona do kraja ove godine trebalo da se izdvoji pet miliona dinara, tako stoji u obrazloženju Predloga zakona, ali takođe stoji da ova sredstva nisu predviđena u budžetu. Sada se pitam da možda informacije koje bi po ovom zakonu trebalo da budu dostupne neće biti predmet kupoprodaje? To bi bilo jako loše, čak i opasno po zemlju Srbiju.
Takođe postoji bojazan da će ovaj zakon u liku nekog poverenika iznedriti novog Bebu Popovića, a svi dobro znamo kakav je bio uticaj tog jednog jedinog čoveka na medije, na pristup informacijama, na procenu da li se nekom informacijom uznemirava javnost ili ne. Pretpostavljam da se sećate, mi srpski radikali to nismo i nećemo zaboraviti, kada je prof. dr Vojislav Šešelj u januaru 2003. godine rekao da je protiv njega u Beogradu napisana optužnica, da se čeka Karla del Ponte da potpiše tu optužnicu i takođe je tada rekao da su u Srbiji jedinice SAS-a koje su tu da hvataju Šljivančanina i Ratka Mladića. Tada su Beba Popović i Dušan Mihajlović rekli da protiv Vojislava Šešelja treba podneti krivičnu prijavu zato što on svojim izjavama uznemirava javnost.
Vrlo brzo posle toga se zaista pokazala tačnom i jedna i druga informacija, protiv Vojislava Šešelja je podignuta optužnica, SAS-ovci su hapsili Veselina Šljivančanina, to javnost Srbije zna, ali se ništa nije desilo onome ko je to demantovao, nikakve odgovornosti nije bilo.
Po ovome što predviđa ovaj zakon takođe nikakvu odgovornost neće snositi neki poverenik koji sam sebi dozvoli da on tumači da li neka informacija uznemirava javnost ili ne.
Takođe mislim da ovaj zakon neće preterano pozitivno uticati ni na medije u Srbiji. I sada snalažljivi novinari dolaze do značajnih informacija, do informacija koje predstavnici vlasti pokušavaju da sakriju. Videli ste ovih dana interesantan članak u dnevnom listu "Nacional" gde smo mogli da pročitamo kompletan meni koji se služio u čast Karle del Ponte u Palati federacije. Na tom ručku je prisustvovao i Boris Tadić i ostali čelnici vlasti u Srbiji. Očigledno je bila namera da se sakriju te velike količine fazana i ostale divljači, ali novinar koji je sposoban uspeo je da dođe do tih informacija, iako nije imao ovaj zakon koji vi sada nudite.
Konkretno, reći ću samo par stvari o nekim članovima ovog zakona, s obzirom da smo mi iz SRS-a podneli veći broj amandmana sa zaista dobrom namerom da predstavnik Vlade, koji nije ovde, i predstavnici skupštinske većine ozbiljno razmisle o našim amandmanima, da uvide da su to zaista amandmani kojima je cilj da se popravi ovaj zakon da bi on zaista bio i primenjiv. Da ne dođete u situaciju koja je uobičajena u ovom parlamentu - ne pada vam na pamet da prihvatite amandman koji podnese poslanik SRS-a.
Mi vam svaki put kažemo da ne donosite ovakav zakon, da ne donosite neprimenjiv zakon. Vi se o to oglušite i posle mesec, dva ili tri pojavite se sa izmenama i dopunama zakona i u tim izmenama i dopunama budu sadržani svi amandmani koje mi nudimo u momentu donošenja zakona. Pokušajte kod ovog zakona to da izbegnete, prihvatite amandmane koje je ponudila Srpska radikalna stranka i, verujte, sa tim amandmanima zakon će imati smisla.
Naše principijelno protivljenje, izraženo kroz amandman, odnosno kroz više amandmana, odnosi se na ustanovljavanje poverenika za informacije od javnog značaja. Smatramo da je to potpuno nepotrebno zato što je to opet ustanovljavanje nekog novog paradržavnog organa, nepotreban trošak u budžetu, a imamo nadležno ministarstvo i svakako je moguće da se u okviru tog ministarstva formira jedna služba koja će biti zadužena za primenu ovog zakona i koja će svakako moći da uradi sve ono što zakon predviđa.
Iako nismo išli pojedinačno, neko od kolega je u toku rasprave rekao da poslanici SRS-a nemaju jedinstven stav, što naravno nije tačno. Imamo jedinstven stav i naš jedinstven stav je da ne treba da se konstituiše ova funkcija poverenika. Iz tog razloga nismo pojedinačno ulagali amandmane na ove članove koji regulišu izbor, položaj i nadležnost poverenika, nego smo samo predlagali brisanje tih članova.
Bez obzira na to moram da pomenem stav 2. člana 30. koji kaže da se za poverenika bira lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.
Drage moje kolege, ovo je prosto neverovatno! Svi mi odlično znamo i vi koji to nećete da priznate znate da su nevladine organizacije i eksponenti nevladinih organizacija u liku Biljane Vučo, Sonje Biserko, Sonje Liht, Nataše Kandić (to je ona što je tukla Srbe sa Kosova i Metohije), da su svi oni u stvari eksponenti nekih organizacija van Srbije koje ih finansiraju i da sve ono što rade ide protiv interesa Srbije i srpskog naroda.
Mi sada izbor poverenika uslovljavamo tim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava. Ovo je apsolutno nedopustivo, čak i ako ostane ova varijanta da ćete imati poverenika i da ove poslove nećete ustupati nadležnom ministarstvu, što bi prema stavu Srpske radikalne stranke bilo jedino ispravno.
Nemam dovoljno vremena da govorim o svim članovima na koje smo uložili amandmane, ali svakako ćemo pokušati da vas ubedimo da je ono što predlažemo u interesu slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, jer ako ne prihvatite naše amandmane verujte da ovaj zakon neće imati nikakvog smisla, da će odredbe ovog zakona biti predmet manipulacija, da će pojedinci da se opredeljuju prema svojim sklonostima ili prema onome koliko ih ko plati, a verujem da ipak nikome u ovoj sali to nije interes. Zato vas pozivam da prihvatite amandmane Srpske radikalne stranke, pa onda možemo i mi da prihvatimo, jedino uz taj uslov, Predlog ovog zakona.