Da li još neko od predsednika ko nije iskoristio vreme želi reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Predsednik poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS imala je najviše zamerki na izbor, položaj i nadležnost poverenika, na samu funkciju poverenika i ovaj amandman koga slede mnogi amandmani posle toga u stvari ima za zadatak da izbriše funkciju poverenika. Naravno, to će zavisiti od glasanja. Voleo bih da je stari poslovnik na snazi, pa da sudbina ovog amandmana odmah opredeli i naše ponašanje prema ostalim amandmanima koji su sa ovim u vezi, ali mislim da nećemo ni trošiti previše vremena da obrazlažemo praktično jedan isti amandman.
Moram da vas upozorim na to da je položaj poverenika zaista izuzetno jak i voleo bih da je predlagač predvideo da poverenik bude nestranačka ličnost, više nego da bude iz opozicije. Onda bih mogao da prihvatim da postoji čovek sa ovoliko ovlašćenja, sa ovoliko nadležnosti, čak i sa imunitetom, za koga Ustav Republike Srbije nije predvideo imunitet. To je ono što me najviše zabrinjava.
Vi uvodite imunitet za nekakvog poverenika, a znate vrlo dobro da je imunitet uveden u članu 77. za narodne poslanike, u članu 86. za predsednika Republike, u članu 94. za Vladu, i imate još za sudije (101. član) i za tužioce (član 106). Ustav ne predviđa imunitet više ni za koga u Srbiji. Vi sada uvodite imunitet za poverenika ravan imunitetu ustavnih kategorija.
Predlažete, tražite da se za poverenika izabere lice sa priznatim ugledom. Voleo bih tog jezikoslovca da vidim ovde, da izađe za govornicu i da mi kaže šta to znači "priznati ugled".
Čovek je ili ugledan ili nije. Recite mi u koju grupu ljudi će taj biti svrstan, a to će biti prvi čovek u Srbiji sa priznatim ugledom. Mi još nismo imali nijednog čoveka za koga bismo rekli da ima priznat ugled. Čovek može da ima ugled, a priznati ugled znači da ćemo morati da imamo komisiju koja će da proverava može li povereniku da se prizna ugled.
Šta mi još smeta kod poverenika? U članu 34. stav 2: "Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu..." Sada vas pitam, mogu li ministri samostalno da odlučuju o prijemu lica u stručnu službu, može li predsednik Narodne skupštine samostalno da odluči ko će biti zaposlen u Narodnoj skupštini, a ko ne? Odjednom poverenik, koji bira i svog zamenika i celu svoju stručnu službu, postaje čovek koji u svom domenu ima mnogo više vlasti od specijalnog tužioca.
Mislim da prepisivanje zakonodavstva iz razvijenih zapadnih demokratija ovde nije primenjivo. Tamo kada ljudi kažu specijalni tužilac znaju da je on nepotkupljiv, znaju da će glavu dati da istraži delo ili pojavu ili da iskoreni nešto i da neće odustati dok ne dođe do kraja. Kada se tamo formira nekakav skupštinski odbor, izlazak pred taj odbor predstavlja strah za ministre ili za one koje odbor prozove.
Samo u tekstu napisano da ćemo imati poverenika čije su odluke, rešenja i zaključci obavezujući, lepo će zvučati kada vam to pročitaju na Zapadu. Ali, vi to ovde uopšte nećete moći niti hteti da sprovedete.
Naravno, predlagač zakona je odstupio od ustavnog načela da predlogom zakona mora da predvidi finansijska sredstva, da sredstva moraju da budu obezbeđena u budžetu Republike Srbije. On je ovlaš napisao da se sredstva za njegov rad obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, a naš je budžet tako napregnut da je ministar finansija oteo NIS-u šest milijardi da krpi rupe u budžetu i time nadmašio čak i onoga koga smo zvali "Boža derikoža".
Zbog toga, da ne širim priču o povereniku, zbog toga je poslanička grupa SRS mišljenja da je ovo trebalo konstituisati na drugi način. Naravno ...

Vreme.

Mislim da imam pravo minimum 10 minuta, po mom proračunu.

Pet minuta po amandmanu.

Naravno, ima još dovoljno vremena. Vi ste svom poslaniku danas omogućili da govori dva i po minuta duže, ali nešto ste bili dobro raspoloženi, pa bih vas zamolio da prenesete to dobro raspoloženje još 20 minuta.       
Naravno da bi moglo da se diskutuje i o opravdanosti toga da ovu funkciju vrši ministarstvo nadležno za poslove informisanja, zato što i ono mora da daje neke informacije. Vlada Republike Srbije ima Administrativni odbor, koji je za mnoga rešenja koja daju ministarstva pojedinačno, drugostepeni organ. Mogao je taj administrativni odbor, a može i lice koje odredi opozicija.
Dokazali biste da želite da se sprovede ovaj zakon ako biste opoziciji poverili funkciju poverenika, pa da on pojuri ministarstva i državne organe za informaciju koju nisu dali. Ovako, nestranačka ličnost koja već ima "priznati" ugled i dokazanu stručnost u borbi za ljudska prava. Još jednom, zameram što fotografija lica nije ušla ovde i što nije navedeno godište onoga ko će biti ovde.

Hvala, 7,35 minuta. Poslušao sam vas kao svog poslanika, pa sam i vama dao minut duže od ona dva minuta.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, gospođa Snežana Lakićević-Stojačić.

Demokratska stranka nije prihvatila amandman SRS iz nekoliko razloga. Namerom izostavljanja poverenika faktički se "ubija" ovaj zakon. Poverenik je vrlo važna institucija ovog zakona i ispoljava najviše standarde po preporukama Saveta Evrope prilikom konstituisanja i usvajanja ovih zakona i ima ga najveći broj zemalja.
Te velike promene koje su pretrpeli određeni zakoni u zemljama koje su uvodile ovo novo pravo u svoj pravni sistem između ostalog odnosile su se i na to da se u mnogima od njih uvidelo da je poverenik mnogo bolji, mnogo važnija institucija, da bi se udovoljilo potrebama svih onih koji traže javnu informaciju, da prilikom ulaganja žalbe dobiju adekvatan odgovor.
Institucija poverenika, saglasno odredbama ovog zakona, ne opredeljuje se ni u jednom članu kroz činjenicu da mora da bude vanstranačka ličnost. Citiraću odredbu člana 30. stav 4. koji kaže: "Poverenik ne može biti lice koje obavlja funkciju ili je zaposleno u drugom državnom organu ili političkoj stranci." Dakle, odnosi se isključivo na činjenicu da poverenik ne može imati zasnovan radni odnos u nekoj političkoj stranci.
Uopšte ne vidim razloga da se posebno potencira činjenica da li će poverenik biti član neke političke stranke, vanstranačka ličnost, iz pozicije ili opozicije. Ugled poverenika se stvara i načinom njegovog imenovanja. Predlaže ga nadležni odbor Narodne skupštine, a biraju većinom glasova poslanici republičkog parlamenta.
Ukoliko izražavate sumnju u odluku većine, u činjenicu da će čovek koga bude izabrao srpski parlament biti neko ko ima ugled u ovom društvu, onda izražavate sumnju u validnost republičkog parlamenta, pa samim tim izražavate sumnju i u volju naroda.
Nije tačna konstatacija da je odredba o povereniku neustavna. Po Ustavu Republike Srbije, sve ono što nije zabranjeno, dozvoljeno je. Samim tim, u potpunosti nije u suprotnosti sa važećim Ustavom činjenica da se poverenik postavi ovim zakonom kao organ kome će se ulagati žalba.
Zbog toga mislim da je suština amandmana koji se odnose na poverenika da se ovaj zakon obesmisli, jer ukoliko biste pretpostavili da se žalba ulaže ministarstvu zaduženom za poslove informisanja, faktički biste došli do toga da po žalbi odlučuje organ koji ima obavezu da dostavi javnu informaciju na zahtev bilo kog fizičkog lica koje ima opravdano pravo da zna određenu informaciju. Jednostavno, došli biste do činjenice da onaj ko ima obavezu odlučuje i po žalbi, koja se ostavlja takođe njemu.
Samim tim, mislim da je ovaj član strašno važan, da je poverenik institucija u koju moramo imati poverenja, da će ugled i poverenje zasnivati na čoveku kojem budu data ovlašćenja, a bude imenovan za poverenika; zavisiće od ugleda ovog parlamenta, a ukoliko je svima nama stalo da ovaj parlament ima ugled, nema razloga da sumnjamo u posao koji će obavljati poverenik.

Gospodin Nikolić, po Poslovniku, član 97.

Pošto sam ubeđen u to da moja koleginica ima dovoljno intelektualnih sposobnosti, mislim da me je namerno pogrešno protumačila. Pročitaću vam član 30. stav 4. za koji ste rekli da ga ja nisam dobro protumačio: "Poverenik ne može biti lice koje obavlja funkciju ili je zaposleno u drugom državnom organu ili političkoj stranci". To znači da poverenik ne može da bude lice koje obavlja funkciju u političkoj stranci. To je čisto tumačenje, kao sunce. Evo, pitajte nekog od svojih koalicionih partnera.
To znači da čak ni predsednik opštinskog odbora neke političke stranke ne može da bude poverenik. To znači da ponovo isključujete ljude koji se bave politikom. Zašto? Da li su to kužni ljudi, da li su to nepošteni, nemoralni ljudi? Ako predsednik Vlade može da bude funkcioner političke stranke, ako je vaš predsednik Republike zadržao funkciju predsednika stranke, iako u Ustavu piše da predsednik Republike ne može da obavlja drugu javnu funkciju, kako to da poverenik ne može da bude predsednik opštinskog odbora? Predsednik Republike može da bude predsednik stranke, a poverenik ne može da bude predsednik mesnog odbora političke stranke.
Jesmo li jednaki svi? Ako smo jednaki, ovo ograničenje mora da se izbaci. Vi ste veoma skloni ograničenjima. Tu ponovo zadirete u ljudska prava i slobode. Svako ima pravo da bira i da bude biran, pa i onaj ko se bavi politikom. Mogli ste da kažete da na određeno vreme prestane da se bavi politikom. Inače, čovek koji se ne bavi politikom za mene nije potpun, nije savršen.
Nije vam smetalo kada je sudija Ustavnog suda postao potpredsednik Opštinskog odbora DS u Novom Sadu. Nije vam smetalo kada je predsednik Ustavnog suda postao član G17 plus, tad vam to nije smetalo. Odjednom poverenik ne može da obavlja funkciju u političkoj stranci.
Razumem, tranzicija je pri kraju, dolazite do sve novijih saznanja, ali vratite se i unazad, poništite izbore koji nisu bili u skladu sa novim saznanjima. Ako je novo saznanje da političar ne može da bude poverenik, onda je to saznanje da ne može da bude ni sudija Ustavnog suda i da ne može da bude predsednik Republike. Zato što smo ravnopravni pred Ustavom, pred zakonom i pred Bogom.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Zbog toga sam već rekao da mi se ne sviđa rešenje iz amandmana (nažalost, nisam ga blagovremeno video) – da ministarstvo odlučuje, i tu ste potpuno u pravu, ali ni ovaj poverenik sigurno, na način na koji ga vi zamišljate, neće moći da ispunjava ovu funkciju.