Advokati kao poslanici i u liku ministra, poslanika opozicije i vlasti mogu u Advokatskoj komori lepo da se dogovaraju oko nekih odredbi, međutim ovaj amandman ne sme da se prihvati. Ja sam iznenađen što ministar nije oštrije napao ovaj amandman.
Pročitajte uvodnu rečenicu ovog člana. Ovim članom se definiše zakonska prezumpcija. Kaže - ako je stranka izdala advokatu punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, advokat je na osnovu ovog punomoćja ovlašćen, tačka 1), tačka 2), tačka 3), standardno, normalno, očekivano. Vi tražite da prezumpcija bude i da je dobila ovlašćenje da primi dosuđene troškove od protivne strane. Takva prezumpcija ne može da stoji, jer advokat se nalazi u nekom, čak tvrdim da to nije ugovorni odnos, ali u nekom odnosu se nalazi sa svojim vlastodavcem, a ne sa protivnom stranom.
Ovakva prezumpcija nije moguća, jer ako bi stajala ovakva prezumpcija, onda niko ne sme da uzme advokata. Sve se zna. Ovde smo dobili besplatne reklame za advokatske kancelarije. Prošetajte se, idite u Opštinu Vračar i odmah će da vam kažu da javana preduzeća zastupa ta advokatska kancelarija, Niš - zna se ko zastupa.
Vi lepo u advokatsku komoru, pa se dogovorite tamo, raspravite to ko ima poziciju, ko je ostvario monopol. Nemojte da poništavate elementarna prava građana koji su stranke. Ovo ne smete da prihvatite i dobro je što niste ovo prihvatili. Ovakva prezumpcija je zabranjena.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 97. amandman je podneo narodni poslanik Ištvan Ipšanović.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodi poslanik Ištvan Išpanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pokušao sam da ispravim, čini mi se, jednu grešku koja je načinjena u Predlogu zakona. Naime, u članu 97. predviđeno je na kom jeziku se dostavljaju pismena učesnicima u postupku. U članu 97. stav 2. Predloga zakona stoji: "ako je u sudu u službenoj upotrebi i neki od jezika nacionalnih manjina, sud će na tom jeziku dostavljati sudska pismena onim strankama i učesnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne manjine i u postupku se služe tim jezikom.''
Kao nekadašnji sudija, kada sam zamislio šta će se desiti kada sudija napiše dostavnu naredbu, pa jadna daktilografkinja pogreši i nekom učesniku pošalje pismeno na drugom jeziku, da li će to biti, eventualno, povreda postupka zbog greške daktilografkinje?
Pokušao sam da dam drugačije rešenje i veoma jednostavno, i napisao sam da se pismena dostavljaju na jeziku na kojem se postupak vodi.
Prema tome ne treba niko da razmišlja na kom će se jeziku pismena dostavljati, nego da se uvek dostavljaju na jeziku na kojem se parnični postupak vodi. Mislim da je to mnogo bolje rešenje nego u Predlogu zakona, pa predlažem predlagaču da prihvati moj amandman.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

 Dame i gospodo, moj prethodnik je podneo amandman koji jeste celishodan i koji racionalizuje ponašanje suda, ali time ne ugrožava pravo pripadnika nacionalnih manjina.
Pre svega, gospodin Ipšanović je čovek koji pripada nacionalnoj manjini i koji ima i sudsku praksu u vezi sa ovakvim postupanjem i sigurno da u potpunosti oseća pravu meru u obavezama koje sud treba da ima i koje zakon treba sudu da nametne u postupcima gde su stranke pripadnici nacionalnih manjina. Na ovaj način se veoma precizno određuje kojim će jezikom komunicirati sud sa strankama, a to je jezik koji je utvrđen na početku postupka, kada je postupak pokrenut i sa kojim su se i sud i stranke saglasile.
Prema tome, nema razloga da sud istražuje kojoj nacionalnoj manjini pripada određena stranka, pa da svakom ponaosob šalje pismena na različitim jezicima.
Sa druge strane, kada su u pitanju pravna lica, to je nemoguće utvrditi. Primena ove odredbe na pravna lica je nemoguća, zato što pravna lica nemaju nacionalnu pripadnost. Inače, Ustavom je zagarantovano pravo da stranke nisu dužne da se izjašnjavaju kojoj nacionalnoj manjini pripadaju. Na predloženi način, kako je poslanik predložio, na najbolji način se uređuje obaveza suda i komunikacija na jeziku na kojem se postupak vodi, a to se utvrđuje na samom početku tog postupka.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 103. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo pitanje treba rešiti na jednostavan način. Radi se o tome da ako građanin koji podnese tužbu protiv pet lica i dostavi je u četiri primerka, a za petog tuženog, recimo, nije podneo podnesak u primerku, u tom slučaju, po ovom predlogu, sud bi trebalo da vrati tužiocu tužbu, da dostavi u dovoljnom broju primeraka. Ovo se može jednostavno rešiti o trošku te stranke koja nije u dovoljnom broju primeraka dostavila sudu svoj podnesak. Neka sud fotokopira o trošku stranke.
Evo zašto sam za ovako rešenje. Zato što će se dogoditi da se taj postupak odugovlači bespotrebno, jer će sud vratiti podnesak tužiocu ili tuženom i tražiti da u dovoljnom broju primeraka dostavi sudu. Protok vremena je u praksi dugačak. Može trajati šest meseci ili godinu dana, pogotovo ako je u pitanju drugostepeni sud. Zbog toga smatram da je racionalno rešenje, jedino moguće i praktično, da se fotokopira u sudu, ali o trošku stranke od koje sud traži da dostavi podnesak u dovoljnom broju primeraka.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ovo je dobar amandman i treba ga prihvatiti. Nažalost, nedorečen je.
Ne znam zašto je kolegi Jojiću promakla, ili je možda svesno tako i želeo, jedna druga stvar u ovom članu zakona, a to je da, u slučaju da se advokatu slučajno desi da umesto pet pošalje četiri primerka, taj podnesak će se smatrati da nije blagovremeno predat, odnosno odbaciće se. Mislim da je to ozbiljan problem, jer omaškom se svakome može desiti da ne pošalje dovoljan broj primeraka. Može se desiti da ih pošalje poštom, pa da u samoj pisarnici nego izgubi jedan primerak.
Sve su to moguće stvari. Znate, kada stigne i krenu u pisarnici da vade, pa da lupaju ko je pristigao, ko nije. Mislim da je u ovom članu napravljena ozbiljna greška i ne znam kako bi to moglo da se reši. Možda bi moglo da se reši nekim brzim izmenama ovog zakona. Mislim da će bezrazložno nekada neko ostati uskraćen u ostvarenju njegovog prava. Inače, što se tiče samog amandmana, ovog dela koji je gospodin Jojić predložio, što se tiče fotokopiranja, to je stvarno jedan dobar amandman i stvarno utiče na skraćenje postupka.
Jednostavno, vama se može desiti da neko ko je zainteresovan da se postupak odugovlači svaki drugi ili treći podnesak pošalje u manjem broju primeraka, pa vi vidite koliko je to godišnje. Recimo, četiri puta u manjem broju primeraka, četiri puta ponovo poziv da on dostavi odgovarajući broj primeraka i prođe vreme, tako da pretpostavljam da ćete ga usvojiti. Imao sam potrebu stvarno da ukažem na ovaj poslednji stav koji, usled omaške, usled bilo čije tehničke greške, može dovesti do toga da zaista neko bude uskraćen u ostvarivanju svog prava. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Vučković, ne, reč ima ministar pravde gospodin Zoran Stojković.