Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Mita Avramov podneo je amandman kojim predlaže da se naslov iznad člana 16. i član 16. brišu.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Mita Avramov.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i dosadašnji članovi i ovaj član ne može da se "dene" nigde u ovaj zakon. SRS se zalaže da se izbriše član 16. u celosti, pošto je neprimeren. Ponovo se uključuju agencije koje treba da se staraju o pravima i obavezama radnika koji je dobio otkaz ili nešto slično, koji treba da odgovara za neki prekršaj na svom radnom mestu. Ponovo je uključena agencija.
SRS je apsolutno protiv svih agencija koje su do sada ustrojene u ovoj novoj Vladi, pa takođe i u ovom segmentu, jer postoje razni načini da subjekti nađu svoja prava od sindikata, od lokalne samouprave. Međutim, sve se to preskače, i daje se pravo agencijama koje će rešavati te probleme na najefikasniji način.
Kako se to ovde kaže, da li pojedinačno ili grupno, pa se čak kaže u zakonu ako neko pojedinačno podnese neki zahtev i prigovor agenciji, agencija će obavestiti i ostale učesnike u roku od tri dana, pa da im dostave da li hoće i njih da zastupaju ili ne. Tako u nedogled i to se onda oteže ko zna koliko dugo vremena da bi se rešio neki spor ili slučaj koji može da se reši sa jednim kvalitetnim razgovorom sa predstavnicima sindikata koji su u toj firmi, koji imaju ulogu mirovne misije i koji treba da zastupaju prevashodno interese radnika, a ne samo da se bave zimnicom, ogrevom itd.
Znači, agencija ovde ima široka ovlašćenja. Protiv agencije ne može niko da se žali. Može da se podnese žalba, ali agencija tu žalbu može da odbaci kao neosnovanu itd. Iz tog razloga SRS smatra da treba ovaj član 16. i naslov iznad člana 16. da se briše.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 16. ima naslov - Učešće miritelja u kolektivnom pregovaranju. Za početak da kažem da smo nekada imali zakon o kolektivnim ugovorima koji je regulisao i ovu situaciju, takođe neuspešno, ali kao predmet spora i razlog zbog čega treba da se uključi mirotvorac koga odredi agencija je ono što stoji u članu 2. stav 1.
Znači, predmet spora je zaključenje, izmena, dopuna ili primena kolektivnog ugovora. Ostvarivanje prava na sindikalno organizovanje i štrajk. Ostvarivanje prava na sindikalno organizovanje je Ustavom zajamčeno pravo i oko toga nema mogućnosti da se bilo šta pregovara i dogovara. Pravo na štrajk je regulisano drugim propisom i takođe je ustavna kategorija, ona je zagarantovana.
Vi ste ubacili u članu 16. - "učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora". Imamo tri nivoa kolektivnog ugovaranja. Na svakom od tih nivoa postoje tri strane, odnosno kasnije dve strane koje učestvuju u zaključenju kolektivnog ugovora i sada mirotvorac treba da se pojavi da ove tri strane natera da zaključe kolektivni ugovor, a oni ne žele da zaključe kolektivni ugovor. Znači, kolektivni ugovor ne postoji.
Spor je kod njih oko neke izmene, neke od odredbi kolektivnog ugovora i treba da se uključi mirotvorac. Spor je primena odredbi kolektivnog ugovora. Da vidimo šta bi sve mogao po vašim propisima da sadrži kolektivni ugovor.
Ako pođemo od Ustava Republike Srbije onda član 35. pominje reči "kolektivni ugovor" i to kaže da zaposlenima može prestati radni odnos protiv njihove volje pod uslovima i na način utvrđen zakonom i kolektivnim ugovorom. To je prvi put gde se pominje kolektivni ugovor. Drugi put u članu 38. gde se navodi da pravo na ograničeno radno vreme, na dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor i odsustvo u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom.
Donosilac Ustava je kolektivni ugovor definisao praktično kao dodatni instrument kojim mogu da se regulišu prava koja zakon poznaje ili da se omogući jedan viši nivo prava od onih koja su zakonom propisana.
Međutim, vi ste u članu 131. Zakona o radu, koji verovatno menjate, a možda ovu odredbu baš i nećete, ali ove druge o rešavanju sporova sigurno, kaže "uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa". To je dato široko. "Postupak zaključenja kolektivnog ugovora, međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlenog i poslodavca. Kolektivni ugovor zaključuje se u pismenom obliku". Jedino tako i postoji. Pobrkana tema, promašeno sve. U Zakonu o radu u članu 153. govorite o arbitraži, a ovde o miritelju koga određuje agencija.
To samo potvrđuje onu osnovnu tezu da se na ovaj način grade čvrste institucije preko kojih se neće primenjivati zakon, institucije u funkciji izbegavanja zakona.
Moram da iskoristim ovu priliku, a o tome ću i kasnije da pričam, ova vlada ne zna šta je sadržina kolektivnog ugovora. Opet potenciram, ono što je najvažnije za taj opšti kolektivni ugovor, to je cena rada. To treba da bude jedno sidro ekonomske politike. Imaćemo memorandum o ekonomskoj politici, imaćemo budžet. Vlada mora da izađe sa svojim ekonomskim programom, mora da ima konzistentnu politiku plata i zarada, ali ne samo u pogledu visine, nego i efektivne isplate toga i zarađivanja sredstava po osnovu rada.
Vi izbegavate sve to što je obaveza Vlade, preko ovakvih institucija, preko mirotvoraca, arbitara i na drugi način. Vi ne želite da koristite inspekciju rada, ne želite da koristite sudove, ne želi Vlada da ispunjava svoje obaveze, a njena je najosnovnija obaveza da sprovodi zakon. Pošto to sve nećete, onda nam nudite ove stvari – postoji institucija, ali nije rešeno.

Da li još neko želi reč? Da, narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle ovako iscrpnog izlaganja gospodina Krasića, stvarno se vrlo malo može reći.
Međutim, u članu 16. kažete: "Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora (u daljem tekstu: učesnici) mogu da podnesu predlog Agenciji za učešće miritelja u kolektivnom pregovaranju". Zašto vi, dame i gospodo iz Vlade, sumnjate da se će već kod potpisivanja kolektivnog ugovora, učesnici, potpisnici kolektivnog ugovora spore, pa da im onda treba i miritelj.
Inače, izašao sam da kažem da ovaj amandman narodnog poslanika gospodina Mite Avramova treba prihvatiti, iz prostog razloga što on, kao predsednik opštine Šid, vrlo dobro zna koji su mu problemi na terenu, a ovo i jeste dokaz da ste vi izgubili vezu sa bazom, da između vas na vrhu u Vladi i građana Srbije, naroda u lokalnoj samoupravi, ne postoji relacija. Izgleda da vrlo malo zalazite u gradove. Smatram da ovaj amandman treba prihvatiti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS sam podneo amandman na član 17. Predloga zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Član 17. po mom mišljenju, treba da se briše. To tražim, jer je član 17. u koliziji sa članom 1. Predloga zakona, kao što je i kompletan Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova u koliziji i sa Zakonom o radu i sa zakonom o parničnom postupku, koji su u opticaju.
Član 17. treba da se briše jer je u koliziji sa članom 1. Predloga zakona, u smislu onog predloga rešenja koje nudi SRS u ovoj oblasti i koje želi da amandmanima izmeni. Zbog toga smo i podneli ovako veliki broj amandmana, jer smatramo da je tekst ovog predloga zakona izuzetno loš. Mi znamo da vi to nećete prihvatiti zato što dolazi od SRS, ali pokušavamo zbog građana Srbije da ukažemo sa što više amandmana na ono što ne valja u ovom tekstu.
Jednostavno, naše je mišljenje, a to je i većina mojih kolega ovde vama rekla, da ovaj posao koji ste predvideli za osobe koje se nazivaju i miritelj i arbitar, treba da rade službe pravne pomoći u opštinama, jer su već verzirane za tako nešto, treba im mnogo manje priprema da krenu taj posao da obavljaju, manji su troškovi osnivanja ovih novih agencija.
Dakle, radi se o još jednom u nizu predloga zakona i zakona, u inflaciji propisa koje Vlada Srbije nudi ovoj skupštini i koji voljom većine uglavnom prolaze i na koji način pokušava da svoju odgovornost prebaci na te agencije koje formira skoro svakim predlogom zakona. Odgovornost je sve veća, jer je i ekonomsko-socijalna situacija u Srbiji sve gora. Zato vam predlažem da, ukoliko imate malo razuma, prihvatite ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, pa Petar Jojić.

Pokušaću da ubedim narodne poslanike da treba da se prihvati ovaj amandman, jer ću početi sa izlaganjem kako bi to u praksi izgledalo kada bi se primenio član 17. Predloga zakona.
U ovom članu je napisano da miritelj, mirotvorac u postupku kolektivnog pregovaranja, a on nije strana u kolektivnom pregovoru, kaže: "prisustvuje pregovorima". Pošto prisustvuje pregovorima, Boško Ristić nema potrebe da se sekira, jer to znači da postupak neće biti preko video-linka, niti sa zaštićenim svedocima, niti sa izmenjenim glasom ili likom.
Znači, miritelj mora da bude prisutan na "n.n." mestu i moraju sve tri strane koje se nisu dogovorile oko kolektivnog ugovora da budu prisutne.
Dalje, on ukazuje učesnicima na predloge koji nisu u skladu sa zakonom i drugim propisima. Sada će da se pojavi problem jednog pojedinačnog kolektivnog ugovora jedne velike firme, gde zaposleni moraju i subotom da rade.
Recimo, sindikat pokrene postupak da se zaključi kolektivni ugovor, poslodavac – gazda insistira da svi radnici moraju subotom da rade, da prelazi 42 časa, tera to na 70 časova nedeljno i sada miritelj treba njih da upozorava. Pazite, vi ste ubacili socijalističko samoupravljanje i dogovaranje u nekoj oblasti gde je zakon.
Ovde nema pogađanja. Kako neko može da pomiri radnike koji ne žele subotom da rade, jer probijaju fond časova, a gazda ih ne isplaćuje, i da pomiri gazdu, kome je interes ne da rade osam sati dnevno, nego, ako može, jedno, 23 časa dnevno?! On bi opet bio nezadovoljan!
Kako sad taj miritelj može između njih da posreduje, da ih natera da se dogovore da li će zakon da se primeni na kilo, dva ili na pola kilograma. Naravno, vi ćete to da opravdate time da je to sve dobrovoljno.
Jeste dobrovoljno, ali će biti i obavezno kada oni, koji moraju da podignu glas zbog nekih nepravdi i nezakonja, dođu na vaša vrata, a vi im kažete – molim vas, to je složeno pitanje, pošto mi hvatamo priključak prema Evropi, vi kao socijalni partneri napravite socijalni dijalog, država će da vam pomogne u toj socijalnoj raspravi i vi se dogovorite oko toga, sedite i završite posao.
Treće, kaže: "pruža stručnu i drugu pomoć učesnicima". Ne znam kako je moguće da neko ko je na čelu arbitraže bude stručna služba i jedne i druge strane. To je nešto nemoguće. Ili, ukoliko je to tendenciozno namešteno, pa s obzirom na to da ga direktor postavlja, u slučaju da ne mogu zajednički da odrede miritelja, onda se unapred zna koja će strana da završi posao.
I pored velikog napora da se nešto prepiše i napravi i pored velikog napora da se ovde održi rasprava i da se ovo donese, budite sigurni, posle ove naše diskusije i ove naše rasprave, najveću grešku će napraviti oni sindikati, oni zaposleni i oni pojedinci koji se budu upustili u ovu ekskurziju koja se zove mirotvorci, mirovnjaci, arbitri, agencija, direktor, budžet, socijalni dijalog, socijalni pregovor.
Izmislite još neku reč koja ništa ne znači kod nas. Mi imamo taj problem što vi pričate o nečemu kao da postoji, a toga nema. Juče reče neko, kako da se dogovore kako da podele jednu pomorandžu, oni su je presekli na pola, a sestra je kasnije rekla, ja sam bila zainteresovana za koru a ovaj drugi kaže ja sam za sok. Problem je u tome što vi radite nešto a nema ni pomorandže.