Dame i gospodo narodni poslanici i član 18. je u suprotnosti sa članom 5. ovog zakona. Naime, članom 5. predviđate dobrovoljnost mirnog rešavanja radnih sporova, a članom 18. namećete obaveznost mirnog rešavanja radnih sporova.
Sada mi iz SRS kada čitamo Vladine predloge, onda pored onoga što čitamo u redovima, znamo čitamo i između redova. Ovaj član 18. rekla bih da je ključni u ovom zakonu, jer članom 18. u stvari vi zabranjujete, odnosno pokušavate da sprečite štrajkove, kažete: "Delatnosti u smislu stava 1." a stav 1. govori o obaveznosti, odnosno da su "stranke u sporu dužne da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora".
Pa onda kažete: "Delatnosti u smislu stava 1. ovog člana jesu delatnosti koje obavljaju poslodavci u oblasti elektroprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, radio-televizije čiji je osnivač Republika Srbije, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, PTT usluga, komunalnih delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne zaštite".
Šta ovo u stvari znači? Zašto je ova odredba Predloga zakona opasna? Zato, drage kolege, što je očigledno da ono što se priča već mesecima, da će se to desiti, a to je prodaja Elektroprivrede, PTT-a i Beogradskog vodovoda i naravno, zaposleni moraju da mirno rešavaju svoje kolektivne sporove.
Agencija će im poslati nekog arbitra, , on će uredno da arbitrira, dovoljno dugo dok se ne završe ti postupci koji su očigledni i to je ono što svakako treba da se spreči, tako što će se amandman podnet na član 18. ovog zakona prihvatiti.
Vladino obrazloženje zbog čega se odbija ovaj amandman je zaista neuverljivo. Vlada kaže da, s obzirom na to da je gospodin Zoran Antić u obrazloženju svog amandmana rekao da je ovim članom predviđena obaveza za mirno rešavanje spora u nekim određenim delatnostima, a ima za posledicu sprečavanje štrajka zaposlenih u tim delatnostima i što je u suprotnosti sa stavovima SRS.
Vlada kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što uvođenjem obaveznog mirenja u kolektivnim radnim sporovima u delatnostima od opšteg interesa, nema za posledicu sprečavanje štrajka zaposlenih u tim delatnostima. Ostala priča je takođe neargumentovana.
Dakle, Vlada nas ovim obrazloženjem nije ubedila da se zaista iza ovog zakona ne krije ta opasnost; da se iza ovog zakona i iza ovog člana 18. ne krije mogućnost da Vuk Hamović, Lazarević i ostala bratija ne završe posao koji su započeli u Elektrodistribuciji; da se iza ovog člana ne krije ono što se po Beogradu priča da će juče pomenuti veliki beogradski tajkun Nenad Bogdanović da proda "Beogradski vodovod"; da se iza toga ne krije ovo što se ovih dana čita po novinama, a vezano je za delatnost PTT, tu je i proizvodnja prehrambenih proizvoda, a da ne govorimo o ostalom.
Ovde se krije i C "market", "Centroproizvod", "Knjaz Miloš", ovde se krije sve ono što je sporno, sve ono što će imati za posledicu još, otprilike, onoliko nezaposlenih koliko ih ima do sada. Radi se o velikim gigantima, o velikim firmama i kako je krenula, odnosno kako je nastavljena kriminalna privatizacija svih ovih preduzeća, a i ona preduzeća koja se pripremaju, Srbiju očekuje još otprilike više stotina do milion nezaposlenih. Onda se zaista postavlja pitanje šta ova vlada radi, koji joj je krajnji cilj?
Očigledno, ne ono što su obećavali građanima u izbornoj kampanji. Građani će ovaj put to znati i da kazne na narednim izborima, koji će, potpuno sam ubeđena, biti vrlo brzo. Doneli vi ovaj zakon ili ne, štrajkove nećete zaustaviti, ne možete sprečiti građane da blokiraju puteve, da dođu pred Vladu, da vam kažu svoje probleme.
Od vašeg mirnog rešavanja - nema ništa, jer ovaj član 18. koji pokušavate kao kukavičje jaje da podmetnete, slobodno vežite, nećete sprečiti štrajkove nezadovoljnih radnika u Srbiji. Hvala.