Po Poslovniku, gospođa Stojačić.
Molim vas, nemojte me terati da kršim Poslovnik, javljajući se po Poslovniku. Po Poslovniku sam stavio i poslanici su se izjasnili o tome da li će ova inicijativa doći na dnevni red. Poslovnik predviđa jedino taj način da se poslanici izjasne i izjasnili su se da ne dođe na dnevni red jedna inicijativa. To nije ispod žita, to je bilo javno. Moja dužnost je da poštujem odluku.
Dao sam pauzu, po Poslovniku, da se šefovi poslaničkih grupa dogovore. Dogovorili su se i nije bio dogovor da se ljudi ne javljaju po Poslovniku, nego da se zaustavi trenutan redosled javljanja da bi se uspostavila neka radnija atmosfera. Izvinjavam se ako sam nekoga povredio, ali šefovi su se ovde sastali i vi ste učestvovali u tome.
Prema tome, izvolite, po Poslovniku i molim vas da potvrdite ovo što sam rekao.

Hvala lepo, gospodine predsedniče. Ova sednica bi, u svakom slučaju, i po ovom i po nekim ranijim zakonima, trajala znatno kraće da vi toliko često ne uzimate pravo sebi da objašnjavate svaki naš istup za ovom govornicom.
Ono zbog čega sam se javila je da napravim razliku između amandmana i stava DS po ovom zakonu i amandmana i stava SRS po ovom zakonu. DS misli da ovakav zakon treba u pravnom sistemu Republike Srbije i smatra da je neophodno donošenje zakona za mirno rešavanje radnih sporova.

Gospođo Stojačić, izvinite, ali po kom članu Poslovnika objašnjavate razliku u političkim stavovima po nekom zakonu? Zbilja me dovodite u neprijatnu situaciju.

Po članu 100. stav 1, jer ste povredili dostojanstvo narodnih poslanika i Narodne skupštine, izjednačavajući različite nastupe i tumačeći šta ko od nas želi da kaže.

Molim vas, nisam to radio. Budite ljubazni. Samo sam obavestio ko je koliko amandmana podneo. Ako neko pogrešno shvata poetsko izražavanje da neko gine za ideale, to je pravo i nadam se da time nisam povredio Poslovnik toliko da ćete vi sada objašnjavati različiti pristup stranaka.

Svako od nas ima pravo da tumači ko je i na koji način povredio Poslovnik. Da, smatram da ste veoma povredili Poslovnik govoreći da se gospodin Boško Ristić ovde bori i gine za amandmane, kao i ideale SRS. Zaista mislim da je to povreda Poslovnika i uvreda poslanika.
Dakle, amandmani DS vrlo jasno ukazuju na našu želju da usaglasimo ovaj zakon sa postojećim i budućim pravnim aktima koje ova skupština ima na dnevnom redu i želi da donese.
Mi se principijelno i zanatski, stručno, kao ozbiljni ljudi koji se bave pravom, a većina od nas su i profesori univerziteta ili advokati, brine o tome da se zadrži jedinstveni pravni sistem u Republici Srbiji.
Tri amandmana se odnose na usaglašavanje ovog zakona sa zakonom o javnim agencijama, jedan amandman, na član 55, odnosi se na usaglašavanje sa Zakonom o radu, traženjem brisanja člana 153. aktuelnog Zakona o radu. Osnovne naše primedbe se odnose na član 30. i 37. ovog zakona, a usmerene su na institut mirovanja, koji više ne postoji u vašem predlogu, odnosno u Vladinom Predlogu zakona o parničnom postupku. To su suštinske, pravničke i stručne primedbe koje smo dali na ovaj zakon i u potpunosti su, za svakoga ko ume da ih čita, različite i bitno drugačije od amandmana koje je podnela SRS.

Gospodin Marković, replika. Nemojmo da pravimo razliku među poslanicima.

Pravo da vam kažem, ne znam više po kom osnovu sam se javio, jer sam hteo nešto da kažem i o amandmanu, pa nakon toga sam pomenut, bez razloga, što jeste osnov za repliku.
Vaše izvinjenje Bošku Ristiću je zaista bilo na mestu i to je uredu, ali ne mogu da razumem ovaj kasniji sarkazam i osporavanje našeg prava da diskutujemo o amandmanima. Morate da nas razumete. Mi želimo da kažemo naš stav o amandmanima, ma ko da ih je podneo, može to biti Vlada, može biti vladajuća većina, može biti neka druga poslanička grupa, druga stranka, bilo koji poslanik. Jednostavno, to je naše pravo. Bio bih strašno srećan da se drugi poslanici bave Skupštinom na način na koji se mi bavimo Skupštinom.
Mislim da je Boško Ristić objasnio ceo naš stav povodom ovog zakona. Jednostavno smo mislili da je nemoguće podneti ovoliki broj amandmana. I dalje stojimo pri stavu da ovaj zakon treba da postoji, ali smo se nadali da će ga povući gospodin ministar koji, nažalost, opet nije tu.
Da ne bih dužio, reći ću vam još jedan problem sa ovim zakonom. Član 34. definiše da arbitar može da angažuje veštaka i na veštaka se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o izuzeću arbitra. Recite mi da li vi ili bilo ko u ovoj sali mislite da je na ovaj način razrađena mogućnost angažovanja veštaka? Najiskrenije, voleo bih da mi neko objasni da li je razrađena mogućnost angažovanja veštaka.
Znate li vi koji korpus odredbi treba da postoji da bi mi znali kako se angažuje veštak, sa koje liste veštaka, koje su sankcije za njegovo nepoštovanje suda, u kojim rokovima on mora da završi, šta ako ne završi itd.? Opet se vraćam na onu istu priču da je strašno važno da postoji korelacija između određenih zakonskih predloga.
Recimo, ovo je bilo jedno od pitanja koje smo mi raspravljali na Odboru za pravosuđe, gde smo takođe dali neke amandmane.
Sada ću vam reći još nešto vezano za podnošenje amandmana od kad je ova vladajuća većina i od kada je ova vlada u Srbiji. Sudbina svakog amandmana koji podnese DS, a bogami i druge poslaničke grupe, jeste da se odbija, i to se odbija, a da se pri tom ni ne pročita. To je dokazao ministar Stojković, kada smo prošli put razgovarali na Odboru za pravosuđe, posle čega je DS čak i bojkotovala taj odbor.
Zar vi stvarno mislite da ćemo mi da sedimo kući i da radimo amandmane, nekada provodeći i celu noć. Konkretno, znam slučaj kada je bio zakon o parničnom postupku, u poslaničkoj grupi SRS i u poslaničkoj grupi DS se radilo do 24,00 sata ili do 0,3 radilo se na amandmanima.
Da li vi mislite da mi treba da sedimo i da radimo amandmane koje će posle ministar Stojković listom odbiti, a da pri tom ni članovima vladajuće stranke nije jasno zašto se odbijaju amandmani koji praktično ne diraju u suštinu, nego se odnose samo na tehnička pitanja.
Molim vas, vi onda treba da imate malo razumevanja za nas i za naš rad i malo više poštovanja prema nama.

Hvala vam. Imam razumevanje i pohvalio sam to, molim vas, hvala vam.
Narodni poslanik Petar Jojić, inače pričamo o članu 33.

Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju Predloga zakona u prvom delu drugi stav kaže koji su ciljevi i razlozi donošenja i predlaganja ovog zakona. Da vidimo koji su ciljevi, da li se mogu ostvariti i na koji način. Vezano je za član 33, vezano za arbitra. Zbog velikog broja sporova i složenosti postupka koji se zasniva na građanskom procesnom pravu, postupak pred sudom, po pravilu, traje više godina.
Dame i gospodo, da li vi mislite, govorim predlagaču, mada predlagač nije ovde, ministar je odsutan, trebalo je da nam kaže bar jednu istinu i potkrepi je jednom činjenicom, a to je da nam pokaže u kojoj to evropskoj zemlji se bira arbitar ili miritelj na ovakav način. Da li je to u Nemačkoj? Ne. Da li je možda u Engleskoj? Ne.
Da li se kadar za miritelja i arbitra bira na ovakav način. Da li se vodi računa o stručnosti arbitra i miritelja? Dakle, vodi se i te kako. Tamo ne može da radi arbitar ukoliko nema deset godina radnog staža i ako nema položeni pravosudni ispit.
Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija danas ima veliku intelektualnu snagu srpskih civilista i stručnih nosilaca pravosudnih funkcija, pred kojom se mora predstaviti i braniti svaki pokušaj rada na izmeni ili dopuni bilo kakvog zakona ili pak donošenje besmislenih i nedelotvornih zakona.
U Bavarskoj je održano savetovanje na kome su prisustvovali i predstavnici iz Srbije i Vrhovnog suda Republike Srbije. Ti predstavnici su čuli na koji način se bira sudija, na koji način se vodi spor, bilo da je radni, da je civilni, a ako je građansko pravo u pitanju, bilo da je krivično pravo u pitanju.
Šta je cilj i šta želi predlagač, bar toliko koliko se on trudi da nas uveri, donošenjem ovakvog zakona? Efikasnost kao cilj - poziv na reformu pravnog sistema inspirisan je ključnim odrednicama:
1. efikasnost, pod kojom se ne podrazumevaju iste ideje,
2. delotvornost postupka, koji podrazumeva dve komponente, od kojih je jedan razuman vremenski period u kome će se postupak okončati, drugi je da se suštinski i ne samo prividno razreši sporni pravni odnos (da stranka u sporu dobije pravičnu sudsku odluku).
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo se može postići jedino ako, pored uporedno pravnih rešenja i međunarodnih standarda koji nam nameću uvođenje bržega postupka, uvažavamo i naše osobenosti: pravno-istorijske, kulturne, sociološke, ekonomske i druge. A posebno da se pridržavamo sledećih načela i aspekata: pravno-politički aspekt, uporedno-pravni, formalno-pravni, pravno-istorijski, socio-ekonomski i pravno-filozofski aspekt.
Značaj preporuka Saveta Evrope - ovo podrazumeva uvažavanje sledećih procesnih načela od kojih mi nemamo pravo da odstupamo: načelo dispozicije stranaka, načelo oficijelnosti, načelo usmenosti i pismenosti, istorijsko i načelo materijalne istine, načelo neposrednosti, načelo slobodne ocene dokaza, nove činjenice kao dokazi, objektivnost i nepristrasnost, načelo zbornosti i monokratije, a posebno postupak dokazivanja, ocena dokaza i obrazloženje odluka koje treba da budu donete i u ovakvim sporovima koje predlaže Vlada Republike Srbije.
Pobijanje preporuke o mirnom rešavanju sporova, molim vas, ako se zaključi jedno poravnanje, to je jedan ugovor. Ako se zaključi i ovaj sporazum po predlogu, to je opet jedan ugovor, a on može biti pravni posao. Molim vas, ako je u zabludi zaključen sporazum, ako je zaključen pod prinudom ili prevarom, u obrazloženju, ali ni u odredbama Predloga zakona toga nema.
Srpski radikali će uporno istrajati na tome da pročitaju i da se pripreme po svakom članu, bilo ko da predloži zakon, pa i Vlada Republike Srbije, sve zakone ćemo detaljno morati da proučavamo, bićemo uporni da vas uveravamo da ovo neće biti prihvaćeno u stručnoj javnosti.