ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 13.11.2004.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

10. dan rada

13.11.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:55 do 14:50

OBRAĆANJA

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se narodnom poslaniku Vjerici Radeti, prekoračili ste 50 sekundi vremena predviđenog po Poslovniku.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Da li to znači da ste vi prekršili Poslovnik?)
Ne, nisam hteo da vas upozorim, zato što sam vam računao ono vreme, odbio sam vam vreme kada ste me upozorili na poštovanje Poslovnika, a u članu 59. vrlo precizno piše da govornik mora da se pridržava dnevnog reda i da je predsedavajući obavezan da ga upozori kada prekrši taj dnevni red. Vi ste potrošili mnogo više vremena govoreći uopšte o životu.
Narodni poslanik Petar Jojić o amandmanu koji je na dnevnom redu.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je podneo gospodin Milovan Radovanović u svakom slučaju je delotvoran i treba ga prihvatiti. Napomenuo bih da je u definiciji ovog člana i predlogu ove norme trebalo dodati i ovo: "ili koje se pojavljuje", dakle, to društvo, pa – koje se pojavljuje u poslovnom prometu i u pravnom saobraćaju. Ova odrednica je upravo u zemljama EU prihvaćena, dakle društvo koje se pojavljuje u poslovnom prometu i koje se pojavljuje u pravnom saobraćaju.
Toliko samo kao napomena, ali mi je bio cilj da podržim ovaj amandman i da predložim ministru da amandman razmotri i da ga prihvati.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Branislav Rankić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na član 55. stav 1. tačka 1) podneo sam amandman koji se oslanja na amandman na član 53. U prvom stavu člana 55. piše – puno ime i prebivalište svih fizičkih lica ortaka i poslovno ime i sedište pravnog lica svakog ortaka.

Dakle, amandmanom je predviđeno da se ovo "i poslovno ime i sedište pravnog lica svakog ortaka" briše (radi se o osnivačkom aktu), a zašto? Zato što SRS zaista smatra da ortačko društvo treba da čine isključivo fizička lica.

Mi ovakvim amandmanima nismo intervenisali ni na član 92. gde se uređuje osnivački akt komanditnog društva, niti na neke druge članove gde se opisuju osnivački akti društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarskog društva, isključivo smo to uradili u ovom članu koji se tiče ortačkog društva.

Iako je ovaj amandman razmatran juče na Odboru za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, obrazloženje predstavnika Vlade je bilo da u svetu postoji ovakav način povezivanja pravnih lica u ortačko društvo. Pitao sam da li imaju jedan primer za to. Predstavnici Vlade nisu imali, imao je kolega narodni poslanik, ali ne radi se o tome.

Mi i dalje mislimo da to što oni imaju, kada je u pitanju povezivanje pravnih lica, nisu ortačka društva. Klasična ortačka društva su ipak samo povezivanje fizičkih lica. Pravna lica u ovom smislu, koja se bave privrednim aktivnostima, već su svojim aktom određena kao jedan od ovih oblika društva. Samim tim, ako su već osnivačkim aktom određeni kao jedan od oblika privrednih društava, oni su na taj način lice i svako drugo međusobno povezivanje je regulisano u petom delu, a tiče se povezivanja privrednih društava i lica.

Ako je već jedno privredno društvo svojim aktom o osnivanju definisano kao privredno društvo, pre svega ima interes da se poveže sa nekim drugim licima, a nikakva druga pravna lica nemaju nikakav interes da se povežu sa drugim fizičkim licima da bi stvorili ortačko društvo. Sva ta druga pravna lica koja se ne bave privrednim aktivnostima imaće interes da pojedinac sa nekim drugim fizičkim licem napravi ortačko društvo koje će predstavljati privredno društvo.

Nismo intervenisali ni u jednom daljem obliku privrednih društava po ovom pitanju, jer smatramo da sva druga društva, i društva sa ograničenom odgovornošću, i komanditno društvo i akcionarsko društvo, mogu da imaju ovakav oblik u osnivačkom aktu. Ali, zaista bi bilo dobro da Ministarstvo prihvati ovo i da ortačka društva ostanu ono što su bila i do sada, da budu lica povezana osnivačkim aktom i da se osnivaju fizička lica njime, jer je to jedino po čemu će se razlikovati.

Ako je ova odredba prisutna kod ortačkih društava, društava sa ograničenom odgovornošću, komanditnih i akcionarskih društava, u čemu je onda razlika između svih tih društava? Razlika je u nijansama i ona nije dovoljna, može se, znači, smatrati da je to nepotrebno.

Evo, toliko, želeo bih da prihvatite ovaj amandman, a oslonjen je na amandman na član 53. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Izvolite, ministar Bubalo.

Predrag Bubalo

Evo, želim da kažem nešto vezano i za prethodni amandman i za ovaj, i za amandmane koji su iz ovog poglavlja. Amandmani se ne prihvataju iz razloga što predloženo rešenje u odredbama ovog zakona, koje se odnosi na ortačko i komanditno društvo, predstavlja prenošenje uporedne prakse drugih zakonodavstava, kao i usklađivanje sa direktivama Evropske unije.
Pravna nauka i praksa u razvijenom svetu je otišla korak dalje. Istina je da smo mi u Zakonu o preduzećima imali upravo ovu vrstu podele društava na društva lica, društva kapitala, ali savremena pravna nauka je otišla korak dalje, briše tu granicu i poznaje četiri oblika privrednih društava. To su - ortačko, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.
Mislim da se ovim nije ništa veliko izgubilo, jer razlika između onoga što smo mi poznavali kao društvo lica... i dalje se odgovara potpunom imovinom. Kod društava kapitala znamo kakva je odgovornost.
Moramo pratiti ono što se dešava ako smo već rekli da je jedan od principa na kojima se zasniva ovaj zakon načelo kompatibilnosti pravnih normi, i evo već sada imamo u savremenom svetu poznate primere fuzije, odnosno stvaranje ortakluka između pravnih lica i velikih multinacionalnih kompanija. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama.
Da li još neko želi reč o amandmanu na član 55? Izvinite, ponavljam pitanje, kada je reč o amandmanu na član 55, da li još neko želi reč? (Ne.)
Pa vi ste govorili o tom članu. A, izvolite, replika, izvinite nisam shvatio. Mislio sam da hoćete povodom amandmana.

Branislav Rankić

Srpska radikalna stranka
Gospodine ministre, vidite o čemu se radi. Vi ste rekli da neke multinacionalne kompanije osnivaju ortačka društva. Ja sam govorio o tome da su te kompanije već svojim osnivačkim aktom, znači, jedan oblik privrednih društava i njihovo međusobno povezivanje je rešeno ovim našim zakonom u petom delu, gde se radi o povezivanju privrednih društava, jer nijedna od tih multinacionalnih kompanija nije neko pravno lice koje se ne bavi već privrednim aktivnostima i koje u suštini nije privredno društvo.
I, ako se takva privredna društva povezuju međusobno, regulisano je da li se povezuju putem društava povezanih kapitalom ili povezanih ugovorom, ili mešovito povezanih i ugovorom i kapitalom; zavisno od toga, oni će oformiti nešto od ovoga, da li će biti koncern, holding ili grupa.
Prema tome, navedite primer nekog pravnog lica koje već nije registrovano kao privredno društvo u jednom od ova četiri oblika, a koje se povezalo sa nekim drugim i napravilo ortačko društvo. Takvih primera nema. Drugo je ovo povezivanje ostalih.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala na razjašnjenju.
Dozvolite mi, mimo Poslovnika, da se zajednički konsultujemo. Molim vas, nadam se da mi dozvoljavate da iskoristim pravo po Poslovniku i da taj sat pauze ne dajem sada, jer među preostalim amandmanima postoji još 20 amandmana koji nisu prihvaćeni.
Svi ostali su prihvaćeni, da vas ne brine ovaj broj amandmana, pa bi bilo međusobno korektno, nadam se, da nastavimo i da završavamo rad govoreći pojedinačno o amandmanima. Hvala vam na razumevanju.
Da li još neko želi reč o amandmanu na član 55? (Ne.)
Na član 75. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Nikolić.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 76. amandman je podnela narodni poslanik Milica Gavrilović.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 90. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dragoljub Stamenković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, u ime SRS podneo sam amandman na član 90. u kome tražim da se stav 1. menja i da glasi: "Komanditno društvo je privredno društvo koje se osniva ugovorom dva ili više lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva (u daljem tekstu: komplementar), a rizik najmanje jednog lica ograničen je na iznos ugovorenog uloga (u daljem tekstu: komanditor)".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: "Komplementar može biti samo fizičko lice, a komanditor - fizičko i pravno lice".

Dosadašnji stavovi 2. i 3. postaju novi stavovi 3. i 4.

Razlog za podnošenje ovog amandmana je što smatramo da se ovim menja pojam komanditnog društva zato što Predlog zakona sadrži pogrešnu definiciju.