ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 02.12.2004.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

02.12.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:15 do 18:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o elektronskom potpisu (načela) (2004)
  • Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja (2004)
  • Predlog zakona o elektronskom potpisu (pojedinosti) (2004)
  • Predlog zakona o državljanstvu Republike Srbije (načela) (2004)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Aleksandar Popović, ministar nauke i zaštite životne sredine, želi završnu reč? (Ne.)
    Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
    Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O DRŽAVLjANSTVU REPUBLIKE SRBIJE (načela)
    Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, Božidar Koprivica, Petar Jojić, Mita Avramov, Srđo Komazec, Vučeta Tošković, Vjerica Radeta, Miljko Četrović, Zlatan Jovanović, Zoran Krasić, Branislav Rankić, Milorad Mirčić, Vitomir Plužarević, Goran Cvetanović, Radiša Ilić, Igor Bečić, Darko Glišić, Milan Veselinović, Branislav Stevanović, Tomislav Penezić, Gordana Pop-Lazić, Nataša Jovanović, Milovan Radovanović, Vojislav Milajić, Nemanja Šarović, Milan Stevović, Sreto Perić i Momir Marković.
    Amandmani koji u skladu sa Poslovnikom budu podneti do otvaranja pretresa biće vam uručeni u toku sednice.
    Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
    Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi 5 časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
    Ovlašćena lica za četvrtu tačku dnevnog reda su za Demokratsku stranku Srbije Jovan Palalić, za Demokratsku stranku - Boris Tadić Milan Marković, za Socijalističku partiju Srbije Bojan Kekić.
    Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
    Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres.
    Da li predstavnik predlagača Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova, želi reč?
    ...

    Dragan Jočić

    Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, Republika Srbija je u prilici da posle 25 godina donese novu zakonsku regulativu u oblasti državljanstva, kojom bi uredila način sticanja i način prestanka državljanstva Republike Srbije.
    Kod ovog je takođe važno istaći da je Republika Srbija u prilici da prvi put posle Drugog svetskog rata uredi pitanje u oblasti državljanstva potpuno samostalno. Ranije smo imali dva zakona, savezni zakon o jugoslovenskom državljanstvu i posle nastupanja Ustavne povelje on se primenjuje kao opšti akt država članica.
    Pored pomenutog zakona o jugoslovenskom državljanstvu, čija su rešenja prevaziđena zbog nastalih promena u državljanstvu, u Republici Srbiji se paralelno primenjuje i ovaj drugi, takođe prevaziđeni, Zakon o državljanstvu Socijalističke Republike Srbije.
    Osnovni razlog da se pristupi donošenju novog zakona proizilazi iz novog ustavnog koncepta postavljenog članom 7. Ustavne povelje, kojom je predviđeno da je državljanin države članice i državljanin Srbije i Crne Gore. Naime, prema novom obeležju državljanstva, ono je po svojoj strukturi i dalje složeno, jer se sastoji od državljanstva države članice i državljanstva Srbije i Crne Gore, s tim što državljanstvo države članice ima primat, što do sada u ovako složenom sistemu državljanstva nije bio slučaj.
    Državljanstvo kao pravni odnos između pojedinca i države treba dvojako posmatrati, kao jedno od elementarnih ljudskih prava koje pojedincu pruža status koji mu obezbeđuje uživanje građanskih prava i državnu zaštitu, ali i kao instrument pomoću kojeg država određuje jedan od svojih konstitutivnih elemenata to jest personalno važenje suverene državne vlasti i njenog pravnog poretka.
    U pripremi Predloga zakona o državljanstvu Republike Srbije imali su se podjednako u vidu kako interesi države, tako i interesi pojedinca, čiju zaštitu dodatno obezbeđuju i brojni međunarodni dokumenti iz oblasti zaštite ljudskih prava, a koji obavezuju i našu zemlju.
    Iako naša zemlja nije ratifikovala Evropsku konvenciju o državljanstvu, koju je usvojio Savet Evrope 1997. godine i koja je stupila na snagu 2000. godine, kao zemlja članica Saveta Evrope posebno smo vodili računa o sveobuhvatnom skupu pravila i principa i osetljivosti ove oblasti.
    S tim u vezi naročito se vodilo računa i povinovalo fundamentalnim principima iz konvencije da svako ima pravo na državljanstvo, da niko ne ostane bez državljanstva i da zakonska regulativa ne sme da sadrži rešenja koja prave razliku i vode ka diskriminaciji na osnovu pola, religije, rase, boje kože i nacionalnog ili etničkog porekla.
    Imajući sve to u vidu, uređivanje pitanja sticanja i prestanka državljanstva Republike Srbije rešenja sadržana u ovom Predlogu zakona treba da obezbede sledeće:
    1. dosledno pravno uobličavanje novog obeležja državljanstva koje je ustanovljeno Ustavnom poveljom,
    2. kontinuitet državljanstva,
    3. sprečavanje nastanka apatrida to jest da niko ne ostane bez državljanstva,
    4. da je državljanstvo dobrovoljna veza i da svako ima pravo da promeni državljanstvo i vrati se u državljanstvo koje je prethodno napustio,
    5. olakšano sticanje državljanstva za određene kategorije lica ako za to postoji potreba, kao i uvođenje novih instituta koji omogućavaju da lica koja do sada nisu mogla da steknu državljanstvo Republike Srbije reše to pitanje,
    6. pojednostavljivanje postupka za sticanje i prestanak državljanstva, tako da postupak bude rasterećen dosadašnjeg nepotrebnog formalizma i administriranja.
    Do sada, moram da kažem, skoro da smo ušli u zonu diskrecionog prava ko može, ali i ko ne može dati državljanstvo. Ubuduće državljanstvo, bez obzira na osnov sticanja, evidentira se samo u matične knjige rođenih, a imaćemo potpuno jasnu evidenciju o tome.
    Na kraju, da vas ne bih zamarao obrazloženjem zato što se o ovom zakonu dosta pričalo i vi ste kao poslanici razmatrali dosta seriozno, može se zaključiti da će danom početka primene ovog zakona o državljanstvu Republika Srbija u oblasti državljanstva dobiti moderan, liberalan, sa međunarodnim standardima usklađen zakon, primeren našim potrebama i interesima i u skladu sa našim nastojanjima za uključivanje u evropske integracije.
    Bila su razmišljanja da se sam zakon postavi dosta široko. To nismo mogli da prihvatimo, jer državljanstvo je i obaveza države i imam zadovoljstvo što ovakav predlog zakona suštinski je neizmenjen.
    Neke amandmane smo usvojili, neke smo odbili, ali mogu da konstatujem da skoro svi amandmani koji su bili upućeni na Predlog ovog zakona nisu suštinski menjali strukturu i bit zakona. Nisu uticali na materiju zakona, nego su ga ostavili onakvog kakav on jeste.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala. Pitam, da li izvestioci nadležnih odbora žele reč; Odbora za pravosuđe i upravu Jovan Palalić? (Ne.) Predsednik Zakonodavnog odbora Miloš Aligrudić? (Ne.)
    Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
    Reč ima ovlašćeni predstavnik DSS-a Jovan Palalić. Izvolite.
    ...
    Srpska narodna partija

    Jovan Palalić

    Demokratska stranka Srbije
    Dame i gospodo, gospodine predsedniče, narodni poslanici, nesumnjivo je da je pred nama jedan od vrlo važnih zakona na ovoj sednici Narodne skupštine i zakon o državljanstvu je takav zakon koji uređuje pitanje statusa lica i njegove pravne veze sa državom.
    Činjenica da jedna pravna veza uspostavlja prvi kontakt i odnos sa jednom državom naravno da može da podstakne da ta veza preraste u dublju kulturnu ili duhovnu vezu sa dotičnom državom i da se kasnije, u narednom periodu, usvoje društvene vrednosti koje postoje u toj državi. U tom smislu, ovaj zakon o državljanstvu, može se reći da će Srbiju, kada se analiziraju njegove norme, predstavljati kao otvorenu državu.
    On je liberalan zakon, a razlog za donošenje ovog zakona vrlo jasno proističe iz promenjene pozicije državne zajednice Republike Srbije u njoj, a nakon donošenja Ustavne povelje većina nadležnosti koja je nekada bila stavljena SRJ sada je preneta na Republiku Srbiju. Celokupna struktura ustrojstva državne zajednice koja je tada nastala ukazuje da je promenjen položaj države Srbije i materija državljanstva nema sumnje da se stavlja u njenu nadležnost. U tom slučaju, a to je i gospodin ministar rekao, primat države članice, a u ovom slučaju Republike Srbije, jeste bitan, jer sticanjem državljanstva Republike Srbije automatski se stiče i državljanstvo državne zajednice.
    Nema sumnje da jedno od načela koje je ovde istaknuto, a to je sprečavanje nastanka apatrida, jeste vrlo važno i mnoge konvencije koje su usvojene u Evropskoj uniji to pitanje regulišu. Imamo, kada se analiziraju odredbe zakona, niz primera, dodajući po pojedinim članovima, na koji način se vrlo konkretno to pitanje rešava, pitanje sprečavanja nastanka apatrida. Recimo, imamo situaciju u članu 13, gde se kaže da se pitanje sticanja državljanstva rođenjem odnosi i na ona lica koja nemaju državljanstvo ili su im roditelji bez državljanstva. Na taj način se sprečava nastanak apatrida.
    Član 14. stav 2, kada je pitanju sticanje državljanstva prijemom, a kada su u pitanju stranci, imamo situaciju da se pitanje otpusta iz državljanstva ne reguliše ili se reguliše tako da nije potrebno da se donosi potvrda, ukoliko bi to lice ostalo bez državljanstva. Član 45, koji reguliše pitanje poništaja sticanja ili prestanka državljanstva, govori o toj situaciji da se poništaj sticanja i prestanka državljanstva neće desiti, odnosno takvo rešenje se neće doneti ukoliko bi to lice na koje se to pitanje odnosi ostalo bez državljanstva.
    Ta kvalifikacija da se ovaj zakon bori protiv nastanka apatrida vrlo jasno se uočava kroz sve norme koje su ovim zakonom regulisane. Ono što je bitno obeležje Predloga zakona jeste činjenica da oni naši sunarodnici koji su u rasejanju i oni naši sunarodnici koji su zbog ratova i politike pojedinih država bivše Jugoslavije, raspada te države, došli u Srbiju, sada imaju priliku, jasno preciziranim normama u ovom zakonu, da steknu državljanstvo Republike Srbije. To je jedan od oblika integracije naših sunarodnika u pravni sistem Republike Srbije.
    To je jasno regulisano u članu 18, a gde se kaže da iseljenik i njegov potomak mogu da budu primljeni u državljanstvo Republike Srbije ako su navršili 18 godina i nije im oduzeta poslovna sposobnost, i ako podnesu izjavu da Srbiju smatraju svojom državom. Jedna liberalna odredba, a to se odnosi na bračnog druga i potomka, koja omogućava svim sunarodnicima koji su u rasejanju da steknu državljanstvo Republike Srbije.
    A vrlo važne odredbe su regulisane članom 23. i prelaznim i završnim odredbama, a koje se odnose na naše sunarodnike koji su izbegli sa teritorija bivše SFRJ i koji su bili na Kosovu. Imamo situaciju da naši sunarodnici iz BiH steknu državljanstvo Republike Srbije po dosta liberalnim uslovima.
    Odredbe koje se odnose na postupak sticanja državljanstva, ovde su vrlo pojednostavljene, a to je jedna tendencija koju smo imali iz zakona koji su bili pred ovim parlamentom. Postupak je vrlo jednostavan i vodi se, kada je u pitanju sticanje državljanstva prijemom, pred Ministarstvom unutrašnjih poslova, pred nadležnim organom. Vrlo jasno se na osnovu zahteva koji je podnet u vrlo kratkom roku, postupak je hitan, i donosi rešenje, i nakon dostavljanja, lice se upisuje u knjigu državljana.
    Dobra strana zakona je i to što je pitanje evidencije vrlo pojednostavljeno. Više nećemo imati onih evidencija koje smo imali u ranijem periodu, nego će se sve evidencije o državljanstvu voditi u matičnim knjigama. To je dobro, jer danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje upis u sve druge evidencije i počinje upis u matične knjige.
    DSS smatra da je ovo odličan zakon i da umnogome, u tom smislu što je liberalan, omogućava da se državljanstvo Republike Srbije stekne na mnogo jednostavniji način. U tom smislu će ga i podržati. Hvala.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Da li još neki ovlašćeni predstavnik želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić, izvolite.
    ...

    Bojan Kekić

    Socijalistička partija Srbije
    Poštovani predsedniče, kolege poslanici, uvaženi ministre, pred nama je zakon koji reguliše državljanstvo građana Srbije i državljanstvo građana Srbije i Crne Gore. Državljanstvo, kao obeležje državnosti, jedno je od osnovnih ljudskih i građanskih prava.
    Ako se vratimo malo unazad, zbog problema razdruživanja, odnosno nasilnog i neustavnog otcepljenja pojedinih republika bivše SRJ i nastanka novih nezavisnih država na području bivše Jugoslavije, problem državljanstva u našoj zemlji dugo vremena je bio neadekvatno rešen, a pogotovu za određene kategorije pojedinaca i lica, kao što su - izbegla, prognana i raseljena lica.
    Proces raspada bivše Jugoslavije i nastanka novih država naterao nas je da donesemo i Ustavnu povelju, koja definiše i problem državljanstva. Usaglašavajući sve međunarodne pravne akte, konvencije, sa Ustavnom poveljom, došlo se do ovog zakona koji, pre svega, treba da bude liberalan, da omogući da sve kategorije lica ostvare svoja prava kroz državljanstvo.
    Imajući sve to u vidu mora se reći da će se predloženim zakonom, a i podzakonskim aktima, koja su u direktnoj ingerenciji ministra nadležnog za unutrašnje poslove i Skupštine grada Beograda, postići određeni napredak u rešavanju i problema državljanstva. To je pre svega dosledno pravno uobličavanje novog obeležja državljanstva, kontinuitet državljanstva, sprečavanje nastanka apatrida tj. lica koja su bez državljanstva itd.
    Odredbe ovog zakona predstavljaju prvi korak ka sređivanju stanja u ovoj oblasti, a sigurno je da ćemo biti i te kako zadovoljni ako se uspe da evidencija o državljanstvu bude vođena na jednom mestu, odnosno na taj način predstavljati pravu bazu podataka za sve državne organe i sve državne uprave.
    U konkretnom primeru, za sada, posmatrajući matične službe koje su svojim rešenjima izdavala uverenja o državljanstvu, mi nemamo određene probleme, baš iz tog razloga što se svi zahtevi, tamo gde nije sporna situacija, ako se podnesu do 12,00 ili 13,00 rešavaju u istom danu, ali je problem što se pojedine evidencije vode na različite načine. Tako, do 1980. godine bilo je upisa za državljanstvo po poreklu, a kasnije je došlo do određenih izmena.
    Moram da kažem da je u jednom periodu posle 2000. godine Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova bilo zaduženo za upisivanje, odnosno za rešavanje sukoba nadležnosti državnih organa u okviru izdavanja rešenja o državljanstvu. Tu se javlja problem koji će biti rešen kroz član 53. ovog zakona, da će svi oni zahtevi koji budu podneti posle stupanja na snagu ovog zakona, a pre isteka 60 dana od primene ovog zakona, biti regulisani ovim zakonom.
    Iskoristio bih na kraju priliku da izrazim nezadovoljstvo radom državnih organa. Pre svega mislim na predsednika Republike državne zajednice Srbije i Crne Gore, predsednika Republike Srbije, Saveta ministara, pa i Vlade Republike Srbije, što 28. novembra nisu reagovali u trenutku kada je na jugu Srbije, u opštini Preševo, na zgradi SO postavljena albanska zastava, a ni jedan od čelnika državnih organa nije na taj čin reagovao.
    Sigurno da takav primer ne predstavlja obeležje određene države i sigurno da predstavlja određeno kršenje ne samo atributa državnosti nego i određene moralne norme. Hvala.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Izvolite, reč ima predsednik poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan od sistemskih zakona kojim se jedna oblast dodatno uređuje. Ne kažem da nije bila uređena, ali zaista se desilo mnogo toga sa bivšom SFRJ, SRS, SRJ, a nadam se da nećemo morati da donosimo još jedan zakon kojim bismo i ovu drugu državu članicu potpuno isključili iz osnova za sticanje državljanstva.
    Šta meni smeta u ovom predlogu zakona? Najpre to naglašavanje - državljanin druge države članice Srbije i Crne Gore. Ta druga članica ima svoje ime i ona se zove Crna Gora. Za mene nije - država članica. Za vas jeste. Za mene postoji jedna država i ona se zove Srbija i Crna Gora, ali hajde. Nemojte da bar iritirate tom rogobatnom složenicom - državljanin druge države članice Srbije i Crne Gore.
    Posebno bih obratio pažnju na dva člana. Mislim da je Ministarstvo pretrčalo preko naših primedbi. Posebno na član 45. Da, zaista, po Evropskoj konvenciji dozvoljeno je poništavati rešenje o upisu u knjigu državljana, izdavanje državljanstva, ukoliko je došlo do falsifikovanja, ako postupak nije bio u skladu sa zakonom, ako su davane lažne isprave ili izjave. Ali, gospodine ministre, po članu 45. vi ste predvideli ovlašćenje Ministarstva za unutrašnje poslove da poništi brisanje iz državljanstva.
    Razumem da poništi upis u državljanstvo i onda stavom 2. kažete - ako bi to značilo da ostane bez državljanstva ne može ni da mu se poništi državljanstvo, ali je opasno ako čoveku poništite rešenje o brisanju iz državljanstva.
    Vi znate kako glase međunarodni sporazumi. U većini slučajeva, da biste stekli državljanstvo druge države morate da donesete potvrdu da ste izbrisani iz države koju napuštate.
    (Glas - to nije tačno.)
    Izuzev tamo gde postoje sporazumi o tome da postoji dvojno državljanstvo, draga moja gospođo.
    Ako je naš građanin odneo u Ameriku potvrdu da je brisan iz državljanstva SRJ, pretpostavljam da još nije bilo i Srbije i Crne Gore, kratko je vreme, ali možda ima i takvih potvrda, i to je bio uslov da dobije državljanstvo Amerike, pet godina posle toga poništite mu prethodno rešenje, poništite mu osnov za sticanje američkog državljanstva. O tome obaveštavate američku vladu. Američka vlada poništava državljanstvo tom građaninu. I, on se vraća u Srbiju a nije mu to bila želja i Srbija mu je prihvatila želju da izađe iz Srbije, saglasila se sa tim, dala mu papire koji su mu potrebni.
    Ako ne želite da brišete ovaj član 45, onda bih da obrišete bar ovo "ili prestanak državljanstva". Izazvaće ogromne probleme. Pitanje koliko je naših građana sa potvrdom o prestanku državljanstva steklo državljanstvo druge države.
    Dalje, član 52, da li je bio potreban, on ili član 23, o tome možemo da razgovaramo, ali je to moglo da se reguliše i jednim članom. U principu, predvideli ste dva načina za sticanje državljanstva za pripadnike srpskog ili drugog naroda, ili za pripadnike - državljane bivše SFRJ. Jedan je automatski upis po članu 23. Naravno, pisanom izjavom, a drugi je zahtev za upis ukoliko je imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije u trajanju najmanje deset godina.
    Ne znam, mi smo u poslaničkoj grupi SRS posumnjali na broj deset, ubeđeni u to da je namerno napisano deset godina, kako ne bi bila zahvaćena ovim upisom u državljanstvo i lica koja su Hrvati proterali "Olujom", a vi nas razuverite.
    Međutim, odgovor Vlade na ovaj amandman mi nije jasan. Vlada kaže da ne prihvata amandman budući da po ovom osnovu izbegla i prognana lica ne mogu da reše pitanje svog državljanstva, jer nemaju regulisano prebivalište u Republici Srbiji, već samo borave.
    Ovaj član se odnosi na lica sa regulisanim prebivalištem u Republici Srbiji, koja su se na teritoriji Republike Srbije zatekla na dan raspada prethodne SFRJ. Koji je to dan raspada prethodne SFRJ? Ima li ministarstvo taj datum o kome ništa ne znam? Koji datum Srbija zvanično proglasi kao datum raspada prethodne SFRJ? Da li je to formiranje SRJ, da li je to priznavanje Hrvatske od strane Vatikana ili od strane Nemačke, ili je to možda zahtev Vojislava Koštunice da SRJ bude primljena u Ujedinjene nacije?
    Zaista me interesuje, o ozbiljnom ministarstvu se radi, kome čestitam na tome što je razotkrila aferu DS-a i njenih medijskih agenata i uverilo građane Srbije da su čestiti ljudi bezbedni ukoliko ih vlast ne napadne. Ponavljam, čestitam MUP-u na dobro obavljenom poslu. Interesuje me ovakvo ozbiljno ministarstvo da li može da se ovako ovlaš upušta u zakon kojim reguliše sudbine stotine hiljada ljudi. Nemojte da nam se i ovde osećaju kao prognanici. Hrvatska ih ne prima nazad. Priča da ih prima. Hvali se po svetu, ali ko god ode dobije bombu u avliju ili ga pretuku. Tamo se ne zasniva srpski život, tamo nema nataliteta.
    (Dragan Jočić, sa mesta: Prihvatamo da se smanji 10 godina.)
    Onda ne moram da objašnjavam.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Narodni poslanik Miloljub Albijanić, predsednik poslaničke grupe G17 plus.
    Za one koji nisu čuli, u stvari, prihvaćena je sugestija za 10 godina.
    ...
    Zdrava Srbija

    Miloljub Albijanić

    G17 Plus
    Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o državljanstvu Republike Srbije.
    Na ovaj način mi zaokružujemo i regulišemo jednu od osnovnih ljudskih i građanskih prava. Ako pogledamo rad ove skupštine, ozbiljan posao na donošenju zakona, svakako sva aktivnost ove skupštine će polako da steže obruč oko donošenja novog ustava Republike Srbije. Znači, svi ovi zakoni koje donosimo zapravo nam govore jedno. Došlo je vreme da napravimo konsenzus oko najvišeg zakonskog akta u ovoj zemlji.
    Što se tiče zakona o državljanstvu, jasno je da građani Republike Srbije na osnovu prvog člana imaju državljanstvo Republike Srbije, a iz koga proističe državljanstvo državne zajednice. Na ovaj način, i ako dođe do nekih izmena u budućnosti, vrlo lako je napraviti izmene i dopune, a ono postojeće matično državljanstvo ostaje nepromenjeno.
    Dakle, državljanstvo Republike Srbije u članu 6. stiče se poreklom, rođenjem na teritoriji Republike Srbije, prijemom i po međunarodnim ugovorima. U MUP-u, u službama imamo ogroman broj zahteva za državljanstvom Republike Srbije, pa pretpostavljam da neke od ovih stvari i dodatno rasterećuju administrativni način dobijanja državljanstva, jer svedoci smo da mnoga raseljena, izbegla lica, koja su našla utočište ovde na teritoriji Republike Srbije, podnela su zahtev za dobijanje državljanstva i čekaju na to godinama.
    Pretpostavljam da i raznim mehanizmima ljudi pokušavaju, pa pozivaju ovoga ili onoga, pokušavaju da dođu do tog svog prava, jer su ga negde na matičnom ognjištu izgubili. Na taj način mislim da će ovaj zakon na uspešniji, brži način da reguliše prava naših građana.
    Ovde je opisano u članu 7. na koji način se državljanstvo stiče poreklom itd. Inače, čitav zakon je u jednoj meri pokušao da bude usklađen sa međunarodnim standardima i propisima u ovoj oblasti. Na ovaj način mnogi građani će osetiti da vodimo računa o njima, osetiće se kao stvarni građani ove zemlje, jer im dajemo mogućnost da počnu da koriste i druga prava koja iz ovog prava proističu.
    G17 plus će podržati ovaj zakonski predlog. Naravno, pozivamo i druge političke stranke da podrže ovaj zakon, jer sve što ide u korist građanima, a usklađuje se sa EU, svetskim standardima, jeste podržano od strane G17 plus.