Verovatno je Srbiji potreban ovakav zakon i jednostavno život je nametnuo potrebu da se ova materija uredi, jer smo do sada imali nešto slično, što je bio praktično jedan surogat, gde su opštim pravilima poslovanja pojedine banke i pojedine firme, koje su se opredelile na ovakav oblik poslovanja, i verifikacije i identifikacije učesnika u nekom pravnom poslu, to svojim opštim aktima uređivale. Nije bilo mnogo korisnika, nije bilo ni verovatno neke preke potrebe da se to uredi, ali sada stvarno postoji potreba da se ova oblast uredi.
Konkretno bih se osvrnuo na pojedine odredbe Predloga zakona. Moram da kažem da opet imamo problem sa lošim prevodom, mada me čudi, obzirom da je u Saveznoj skupštini doneta jedna odluka da se čuva ćirilica, ne samo kao font ili oblik slova nego valjda i pojmovno da se sačuva.
Skrenuo bih vam pažnju, jer će verovatno član 3. stav 1. da unosi zabunu u praksi, jer elektronski dokument, ovde ste naveli, da se ne može osporavati samo zbog toga što je u toj elektronskoj formi. To je nedovoljno, jer ovaj zakon pre svega treba da se primenjuje od strane tih tela koja treba da rade ovaj posao, ali mnogo veći značaj ovaj zakon treba da ima za poslove pravnog prometa, a to znači za elementarnu sigurnost učesnika u poslovima i jasnoću sa kojom sud treba da rešava, a sigurno su neminovni i poneki sporovi u ovoj oblasti.
Vi ćete sud zbuniti pojedinim odredbama ovog zakona. To se odnosi, pre svega, na ovo što ste naveli u članu 2. u pogledu definicija. Vi ste definisali neke pojmove koji se koriste i to tako rogobatno, a te definicije niste do krajnjih konsekvenci sproveli kroz odredbe od šestog člana do praktično nadzora. To može biti veliki problem.
Verovatno ste svesni da u članu 4. stav 1. ova uvodna rečenica "određeni dokument", a mnogo je bolje da ste naveli tu elektronski dokument i na kraju rečenice izbrisali reči elektronski dokument, jer ovako zbunjujete one koji treba da primene ovaj zakon, naći će se u čudu. Slično je i sa članom 10 – "kvalifikovani elektronski potpis u odnosu na podatke u elektronskom obliku". Bolje da ste stavili u elektronskom dokumentu. To bi bilo značajnije. U članu 15. ne može najmanje 15 dana, jer ako je nešto najmanje, može da postoji i manje i malo. Valjda tu treba da se navede najkasnije. Čuvajte naš jezik, divan je.
U članu 23. elektronski sertifikat se može izdati. Valjda - izdaje se. Dajte da to bude malo jasnije. U članu 27 – korisnik odgovara za nepravilnosti koje su nastale zbog neispunjavanja obaveza utvrđenih odredbama. Valjda zbog neispunjavanja obaveza iz ovih članova. Nešto što će stvarno da zbuni sud, koji treba da reši da li je u pitanju naknada štete ili da li postoji neko pravo, ili da li će dati dokaznu snagu nekom elektronskom dokumentu.
To je već ovo što ste napisali u članu 27. stav 2 – "korisnik može biti oslobođen odgovornosti u slučajevima kada se može dokazati". Valjda ukoliko dokaže. Nije potreba da se to gramatički sređuje nego pojmovno.
U članu 33. kažete nadležni organ. Taj nadležni organ je valjda Vlada, koja utvrđuje te premije osiguranja, odnosno najniži iznos osiguranja. Da ne ređam dalje, to su stereotipni problemi lošeg prevoda, ali mi smo suočeni ne samo sa problemom lošeg prevoda, nego što ste dali pogrešan sadržaj nekim pojmovima, tako da loš prevod nije samo lingvistička stvar nego postaje suštinski problem.
Taj zakon će morati nekako da se doradi, uredi, preuredi. Praksa će naložiti njegovo sređivanje. Veliki nedostatak ovog predloga zakona je taj što nemate jasnu naznaku sa kojim kvalifikacijama treba da budu ta lica koja rade u telima koja izdaju sertifikate. Vi imate opisno dato, odgovarajuće. Ne znam šta je odgovarajuće, jer kada mi neko kaže odgovarajuća sprema, pod tim mogu da shvatim šesti, sedmi, osmi, bilo koji stepen.
Da se osvrnem na ove suštinske probleme; ovo što ste naveli u članu 2. tačka 8) "podaci za proveru elektronskog potpisa - podaci, kao što su kodovi i javni kriptografski ključevi", verovatno mislite i na te kodove da su javni, jer ne znam zašto bi kriptografski bili javni, a kodovi nisu.
Na kraju, moram da vam skrenem pažnju da kod, kako ste naveli ovde, kvalifikovanog elektronskog sertifikata, koji ima punu dokaznu snagu, koji ima prezumpciju tačnosti, garantuje se identitet i verodostojnost izjave volje koja je sadržana u tom dokumentu ukoliko je šifriran tim kvalifikovanim elektronskim putem. Ne vidim ovde odredbe o tome šta može da posluži kao garancija korisniku u slučaju zloupotrebe.
Zbog čega? Nedavno smo imali prilike da pročitamo u novinama o problemu država koje imaju razvijene informacione sisteme, gde se dobar deo platnog prometa obavlja elektronskim putem, gde se kupuje roba na kredit elektronskim putem, uz pomoć elektronskih kartica. Navešću vam jedan primer, da se na oglas preko interneta jedna žena, koja ima kreditnu karticu, koja je tehnološki osposobljena, prijavila, trebalo je da ukuca svoj kod i to je ukucala, i od te ponude ništa nije bilo, ništa nije realizovano.
Posle nekoliko dana dobila je informaciju da je sa njenog računa skinuto toliko i toliko sredstava, a verovatno znate na kraju šta se ispostavilo. Ispostavilo se da se jedan vešt haker predstavio kao da je ponuđač i ljudi su se njemu prijavili i otvorili dušu, što se kaže, a on se lepo njima zahvalio, i kaže, nisam vas pokrao, vi ste meni sami dali vaše podatke.
Ne vidim ovde nijednu odredbu koja onemogućava takvu zloupotrebu. Ako mislite da u našem krivičnom zakonu postoji odredba koja daje neku zaštitu, onda moram da vam kažem da je to samo odredba o tome šta je zabranjeno i kolika je kazna. Ali slaba je korist za onoga ko je oštećen, ukoliko mora to da ide kroz neki postupak, a on ne može efektivno da koristi svoja sredstva i prava.
To sam vam naveo kao primer – pošto ste shvatili ovaj zakon o elektronskom potpisu kao jednu pravnu osnovu na osnovu koje će ovaj niži oblik, a to je taj obični elektronski sertifikat, a verovatno se odnosi na platne kartice i na ovo gde nije potrebna veća verodostojnost u pravnom prometu, ali neophodno je za internu komunikaciju korisnika i banke – jer ne vidim zaštitu. Dali ste samo neki pravi osnov. Taj pravni osnov koji ste dali ovim zakonom je puka deklaracija.
Država je rekla, eto mi smo tu oblast uredili, ali sve to je daleko od države. Ne znam koliko ste na tragu programa Vlade, ukoliko Vlada ima program. Za slične stvari Vlada u nekim zakonima je predložila osnivanje agencija za mnogo benignije stvari. Vi ste ovde registraciju zadržali kod ministarstva, a mislim da je to dobro rešenje. Želim da vam odmah kažem da se registracija za kvalifikovani elektronski potpis itd. vrši pri ministarstvu i to je dobro rešenje. Malo odudara od politike Vlade. Ona sve baca na agencije, vidite i sami.
Ovde će se pojaviti jedan problem, možda niste upućeni u konkretne stvari, pre nekoliko meseci usvojen je Zakon o registraciji privrednih subjekata, a gotovo da je jednoglasno ovde prošao amandman gde se u elektronskoj formi može vršiti registracija. Jedan od razloga što se hvalio taj zakon bio je taj da to brzo i efikasno za tri dana može da se završi u elektronskoj formi. Ovde ćete imati problem. Imaćete problem što taj kvalifikovani elektronski potpis ide i za pravna lica, a ovde kada se vrši registracija nečega što još ne postoji, ne postoji ni mogućnost za elektronsku komunikaciju, jer ne postoji subjekat koji bi izvršio komunikaciju.
Odredbe o odgovornosti ovih tela koja izdaju sertifikate moraju da budu mnogo jasnije i ozbiljnije. Ovo što ste naveli u članu 18. u pogledu uslova koji moraju da budu ispunjeni da bi se neko bavio delatnošću, kako vi to kažete – izdavanja kvalifikovanih elektronskih sertifikata, to mora biti mnogo ozbiljnije. Mora da postoji odredba i o minimalnim novčanim sredstvima kojima garantuje taj koji pruža tu uslugu.
Imate odredbe gde se raskida ugovor, kaže može se raskinuti ugovor, raskida se ugovor, prestaje ugovorni odnos. Sve svoje poslove vezane za kvalifikovani elektronski potpis firma koja je to radila i koja nestaje prenosi nekoj drugoj firmi, prenosi i korisnike, prenosi sve.
Mislim da su na toj relaciji potrebne odredbe da bi ovo imalo neku ozbiljnost, jer ovako kako je navedeno je puka deklaracija i biće velikih problema u praksi.
Ako mislite da podzakonskim aktima možete neke stvari da rešite, moram odmah da vas razuverim i da vas upozorim na jednu stvar. Snaga podzakonskog akta je ograničena, a problem ovog zakona i ovih nedostataka na koje sam ukazao nije tehničke nego pravne prirode. Vi pravne probleme, pitanje odgovornosti, komunikacije, identifikacije, ne možete da svodite na tehnički problem, bez obzira što računar, kao sredstvo komunikacije, jeste tehničko sredstvo.
Ovaj zakon je pravno nedorečen u smislu statusa onoga koji daje sertifikate, u smislu značaja dokumenata, u smislu odgovornosti za propuste. Nije sve krivična odgovornost. Čovek koji se razume u rad računara i ako mu date neki CD da se namontira neki program u računar, on će to da vam odbije, jer zna značaj autorskog prava itd. Plašim se da će razvojem ovoga oblika poslovanja mnogi da iskoriste nedorečenost zakona i da završe neke nečasne i prljave poslove.
Uzmite primer, teoretski je moguće da se vi u elektronskoj formi obratite sudu i da izvrši overu potpisa na tom vašem dokumentu, i to bude dokument kojim se podržava kandidatura jednog predsedničkog kandidata, zakon dozvoljava, to niste isključili. Ako mislite da ste to isključili odredbom člana 3. stav 2. sa ovim tačkama od 1) do 6), ovde ste govorili samo o dvostranim poslovima, ugovorima i izjavama koje se javljaju kao dokaz na sudu. Dao sam primer jedne izjave koja nije dokaz na sudu. Upotrebljava se za nešto drugo. Vrlo sam slikovit primer uzeo da bi bilo svima jasno.
Ako tome dodamo da kada smo ušli ovde u Skupštinu i videli donatorske kompjutere i programe, i videli ko je to koristio – ovi eksperti što se hvale da su stručnjaci, oni neće u Evropu sa kandilom, nego sa računarom, svi imaju računare, ali kandilo malo ko ima, to je njihov mentalni problem, nije tema za ovde – oni su na tim računarima slušali pesmice i gledali filmove i koristili ih za video-igrice. Osposobljeni su da naprave veliki broj falsifikata, a nema zaštite, ovaj zakon ne pruža tu zaštitu.
Ovaj zakon treba da se doradi, ideja je dobra i potreba postoji, a iznad svega postoji potreba da se ovo što bolje i što više precizira i da neka tehnička zavrzlama, neki tehnički propust ne bi prouzrokovao velike i štetne posledice po građane, korisnike, a zašto ne reći i institucije, on treba da se preuredi, doradi, da se prilagodi nečemu što možemo da shvatimo i što svakome može da bude jasno.