Sve vas bih podsetio, pošto su se mnogi podsećali na reči gospodina Đinđića i takmičili se ko je bio bliži sa njim, samo na jednu njegovu poruku, gde je poručio nešto svojim ubicama, ali nešto vrlo značajno.
Dakle – svakako mogu da ubiju njega, ali ne mogu da zaustave reforme u Srbiji i da ne mogu da zaustave uspostavljanje sistema u Srbiji.
Naravno, mi iz poslaničke grupe G17 plus smo duboko svesni te činjenice da je sistem Srbiji jako potreban i da su reforme u Srbiji jako potrebne, i spremni smo da se sa bilo kojom poslaničkom grupom i bilo kojom političkom partijom takmičimo u tome ko će brže, efikasnije i bolje da sprovodi reforme.
Na dnevnom redu je danas jedan sistemski zakon, a to je zakon o državljanstvu Republike Srbije. Ovo je jedan od ključnih zakona koji utvrđuje osnovni status građanina. On je uslov za sticanje svih ostalih građanskih prava, koja po Ustavu i zakonima pripadaju državljanima Srbije.
Pri donošenju jednog ovako važnog zakona predlagač se rukovodio sledećim motivima. Potrebu za donošenjem novog zakona o državljanstvu inicirale su nedavne društvene i političke promene, a to je, pre svega, redefinisanje državne zajednice, odnosno gašenje Jugoslavije i njenog federativnog društvenog uređenja i formiranje državne zajednice Srbije i Crne Gore, koja sa sobom povlači nove odnose između država članica, a samim tim i potrebu za novim definisanjem državne pripadnosti građana.
Takođe, samom Ustavnom poveljom i zakonom o njenom sprovođenju određena je potreba za novim definisanjem ove oblasti. Pored ovog osnovnog, motiv koji je svakako zastupljen kod predlagača ovog zakona takođe je potreba da se pravno stanje u ovoj oblasti prilagodi faktičkom.
Takođe i potreba da se ovakav jedan zakon prilagodi potrebama razvijenog evropskog društva, kao i opštem cilju našeg državnog razvoja u pravcu članstva ka Evropskoj uniji.
Rukovodeći se svim ovim motivima, predlagač nekim novim rešenjima iz ranijih zakona nudi sada neka nova rešenja. Naime, ovim zakonom se na drugačiji način reguliše državna pripadnost građana, sada je prilagođena političkom obliku društvenog uređenja državne zajednice, pa tako sada građanin najpre državljanin Republike Srbije, odnosno države članice, pa odatle i predlog zakona nosi naziv zakon o državljanstvu Republike Srbije, odakle proističe obavezno državljanstvo državne zajednice.
Ovo rešenje je mnogo realnije i prilagođeno je faktičkom stanju stvari i odnosima Srbije i Crne Gore, jer je ranija državna pripadnost proizilazila iz saveznog državljanstva i određivala se prema prebivalištu. Kao rezultat ovakvog rešenja u ovom predlogu zakona detaljno se regulišu i način i sticanje državljanstva Republike Srbije od strane državljana druge države članice, pa se tako pored mesta prebivališta moraju ispuniti i drugi uslovi, čime se sprečava zloupotreba i promena statusa u državljanstvu u okviru državne zajednice, odnosno fiktivna državljanstva.
Međutim, time se ne sužavaju građanska prava državljana druge države članice, tako da oni imaju ista prava i dužnosti kao i građani Republike Srbije, izuzev izbornog prava.
Ovaj predlog zakona, takođe, prilagođava status državljanstva promenama koje su uzrokovane prethodnim dešavanjima na tlu bivše SFRJ, pre svega velikom broju izbeglica, raseljenih lica i lica bez državljanstva, koja su utočište potražila na teritoriji Republike Srbije.
Ranijim rešenjima je bilo znatno otežano sticanje državljanstva tim licima, pa tako nisu mogla da ostvare ni osnovna ustavna prava koja proističu iz državljanstva, a kamoli neka druga prava. Imali smo slučaj izbeglih lica ka stranim državama, obzirom da ista nisu imala državljanstvo. Ovim rešenjem znatno su olakšani uslovi za sticanje državljanstva Republike Srbije licima sa izbegličkim statusom, kao i članovima njihovih porodica.
Pored ovih lica koja su ipak posebna kategorija, predlog novog zakona olakšava i sticanje državljanstva Republike Srbije i drugim kategorijama lica, imajući u vidu u nekim slučajevima etničku pripadnost, dok u drugim dužinu boravka na teritoriji Republike Srbije, odnosno to se gleda.
Ovakva rešenja, pre svega, proističu iz potreba prilagođavanja koncepta razvoja i širenja Evropske unije, novim migracijama stanovništva, koje su uzrokovane pre svega evropskim faktorima, kao jednom sveukupnom otvaranju Srbije prema svetu.
Međutim, ovakav način sticanja državljanstva nije neograničen jer, imajući u vidu drugu stranu medalje, znači, potencijalne opasnosti i terorizam koji raste, Predlog zakona predviđa mogućnost da organ nadležan za rešenje zahteva za sticanje državljanstva, a to je u ovom slučaju MUP Republike Srbije, ima mogućnost da državljanstvo uskrati ako oceni da je to od opšteg državnog interesa.
Ovakvo rešenje je logično i obzirom da MUP kao državni organ po prirodi svoje funkcije ima podatke o tome da li neko lice ugrožava interese države ili ne, naročito ako je u pitanju bezbednosni interes. Ovaj predlog zakona teži kao uprošćavanju postupka za sticanje državljanstva i smanjenju birokratizacije u tom postupku, jer svako ko je vadio potvrdu o državljanstvu zna kako taj proces može da se iskomplikuje.
Imajući u vidu sve izneto, smatram da je Predlog novog zakona o državljanstvu Republike Srbije dobro rešenje, da je moderno i prilagođeno kako potrebama našeg društva, njegovog razvoja, tako i potrebama savremenog sveta, pa smatram da zakon treba usvojiti.

Pomenuti? Pogrešno tumačenje za repliku, nemojte, molim vas. Nije pomenuta nijedna poslanička grupa.
Po Poslovniku, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svašta smo sada čuli, ali ne želim na to da se osvrćem. Nije važno ni ko je govorio, ni šta je govorio. Izašao sam zbog toga zato što je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije morao da reaguje zbog zastrašujućih reči koje su izgovorene. Nije reagovao. Pretpostavljam da nije čuo govornika. Ne mislim da je to zbog partijske pripadnosti.
Imam dve stvari, zbog važnosti trenutka u kojem se sada nalazimo, da kao pitanja postavim Vladi i Narodnoj skupštini Republike Srbije. Želim da vam predložim da formiramo jednu grupu ili komisiju, kako god hoćete, sastavljenu od predstavnika svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, da se obratimo domaćoj i svetskoj javnosti da zaštitimo institucije Republike Srbije, i da kažemo da nismo neozbiljni kao naš predsednik, da nećemo da urušavamo instituciju ove zemlje i da želimo da nam država postoji i ubuduće.
Da nešto u tom smislu, ima ovde mnogo pametnih glava u svim poslaničkim grupama, uradimo, inače ovako bruka jedna za sve nas. Niko živ na ulicu ne sme da izađe, misle da smo svi pomalo blesavi ako podržavamo ono što se pričalo prethodna dva dana.
Sa druge strane, tražim u ime svih poslanika SRS od ministra Jočića, a opet zbog važnosti trenutka u kojem se nalazimo, da dobijemo ili usmeni ili pisani izveštaj o krupnim pitanjima oko važnog atentata na predsednika Republike Borisa Tadića.
Ako već sve novine dva dana objavljuju da je izvršen atentat, odnosno pokušaj atentata na najvažniju ličnost u ovoj zemlji, tražim od vas, gospodine Jočiću, odgovor na pitanje kako se čovek sa bradom i brkovima, srednje telesne građe, pretvorio u psa rase irski seter. Da li to što je irski seter ima veze sa Irskom republikanskom armijom? Možda je to neka teroristička veza. Želim da se ustanovi ko je bio oficir za vezu između irskog setera i Irske republikanske armije, da nam to javno saopštite, gospodine Jočiću. Želim da nam saopštite, gospodine Jočiću, kako je moguće da se njih devetorica konsenzusom slože samo oko prvog broja registracije, a oko drugog broja ne mogu nikako da se slože, ni preglasavanjem, a kamoli treći, četvrti, peti i šesti da zapamte.
Da malo ovu sprdnju prekinem, pošto su se dosta sprdali sa državom prethodna dva dana. Pošto smo prethodna dva dana slušali notorne gluposti, a žao mi je što, iako ste na vreme pokazali šta se dogodilo u Beogradu, niste do kraja rekli ljudima da su oni u stvari čoveka zamalo ubili, bacili ga na drugu stranu, da je jedva preživeo zahvaljujući slučajnosti, zahvaljujući bahatosti tog obezbeđenja.
A trebalo je da kažete zato što postoje očevici, gospodine Jočiću, trebalo je javnosti da se do kraja kaže šta se tamo desilo. Tražim da znamo kome je sinulo, to je ključno pitanje, kome je palo na pamet, gospodine Jočiću, da javi medijima da je izvršen atentat. Hoću da čujem koji je taj lažov, kome je to palo na pamet i zašto? Ko je taj koji je hteo da zabrine svakog u Srbiji, da otera strane investitore iz Srbije? Ko je taj ko je hteo da nanese nemerljivu štetu Republici Srbiji?
Znam da to vi znate, i znam i ja, ali neću da kažem, nego čekam da to vi kažete. Hoću da čujem ko je zvao glavnog urednika "Novosti", "Blica", "Bete" ili nekih drugih medija, koji su odmah krenuli u ekspanziju vesti o tome kako je izvršen ozbiljan atentat, jedva preživeo, pa su pravili opelo, živi i zdravi opelo pravili sami sebi. Doveli Mićunovića i Đelića da plaču nad sopstvenom sudbinom, mnogo su značajni, mnogo su važni. Haško bratstvo ih napalo, napao ih je, kako reče onaj nesrećnik, zločinački teroristički režim Slobodana Miloševića.
Gospodine Jočiću, da li vi znate šta znači nazvati američku ambasadu, službenika američke ambasade zločincem i pripadnikom zločinačkog i terorističkog režima Slobodana Miloševića? Da li vi razumete posledice, gospodine Jočiću?
Mene interesuje još nešto, možda je taj irski seter, to je ključna stvar oko irskog setera, da li je taj irski seter bio specijalno obučen i gde je obučavan.
Da li je taj irski seter posebno obučen da napada na blindirana vozila, da li grize gume ili grize staklo? Da nam to objasnite, gospodine Jočiću, da nam kažete o čemu je tu reč i da konačno sa tom komedijom završimo, ali da jasno kažemo građanima Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Ovakve komedijaše, ovakve koji misle da mogu da se ponašaju prema građanima Srbije kako god hoće, da jedanput sa tim prekinemo. Očekujem od vas odgovor.
Dosta je bilo nečijih laži, dosta je bilo nečijih marketinških agencija, da ovde rade narodu sve i svašta, da građani Srbije žive sve teže, da jedva krpe kraj sa krajem, a mi ćemo samo da razmišljamo kada će kojem nesrećniku da padne na pamet da od sebe pravi TV zvezdu, Marijanu, Rubi ili bilo šta slično. Ko su ti koji su pretili? Da li ste ispitali koja je to srpska patriotska organizacija? Da vam dam informaciju. Čujem da je pismo izmišljeno, čujem da je ambasador izmislio pismo i da ga je sam pisao. Tražim od vas da to ispitate i da kažete da li je to istina ili ne, da je to pisao zato što treba da se zadrži na tom istom mestu.
(Predsednik: Molim vas, šest minuta je isteklo.)
Ovde se razgovara o ključnim pitanjima za državu. Juče smo ovde razgovarali o atentatu, a na kraju se ispostavilo da treba da razgovaramo o bahatosti nečijih vozača i telohranitelja, koji samo što ne ubiše čoveka.

Gospodine Vučiću, ovo je Narodna skupština, pozvali ste me da radim po Poslovniku. Niste mi definisali član po kome ste se javili.

Član 100.

Jasno je da sam prethodnog govornika upozorio da govori o temi i isto sam jasno stavio do znanja da ga nisam čuo ni ja, ni poslanici šta je pre toga rekao, pa nisam mogao ni na jedan način da ga upozorim, a vas upozoravam da je vreme isteklo. Treći put, molim vas, završite.

Samo hoću da vam kažem da je dosta narodu njegovih muka, da se sa milion problema svakodnevno ljudi u Srbiji suočavaju, a da im je blesavosti preko glave i da slušaju lažne narodne heroje, da slušaju njihove epopeje o junaštvu i  ne znam čemu. Toga je dosta bilo. Još nešto, šta rade na Dedinju u to doba, kada imamo iz predizbornog perioda obećanje - neću na Dedinje, to će Tomislav Nikolić na Dedinje. Eno ga na Dedinju, a Tomislav Nikolić nije ni blizu Dedinja.

Osnova za repliku nema. Po Poslovniku, predsednik poslanik grupe Demokratske stranke Dušan Petrović.

Pošto je uvređen predsednik DS-a, izlazim da repliciram.
U državi koja je pre godinu i po dana imala strašnu i političku i socijalnu traumu, jer je ubijen predsednik Vlade, u državi u kojoj se preksinoć zbio događaj koji je veoma nalikovao događajima koji su prethodili ubistvu Zorana Đinđića, ko ima imalo odgovornosti prema građanima Srbije, ko ima imalo ličnog morala, ne bi diskutovao kao što su mnogi poslanici ovde danas u toku dana učinili. To je pitanje odgovornosti.
Građani Srbije prepoznaju one koji koriste bilo koju priliku da na najprimitivniji način izvrgavaju ruglu vrlo važne događaje, izvrgavaju ruglu najviše državne institucije i to nikoga ne iznenađuje. Ko nije pismen, taj nije ni mogao da protumači da niko od funkcionera DS-a juče atentat nije ni pomenuo, već smo svi, od predsednika DS-a i predsednika Republike Srbije i drugih funkcionera DS-a, rekli da očekujemo da državni organi preduzmu sve što je u okviru njihove nadležnosti obavezno i da obaveste građane Srbije i državne organe o tome šta se zbilo.
Naravno da svi danas sa dužnom pažnjom pratimo šta se dešava i čekamo izveštaj policijske predistrage i istrage, i očekujemo da li će državni tužilac ustati sa optužnicom ili ne.
Bruka i sramota je odlika jednog dela političke scene u Srbiji. To je tako bilo i do sada. Ta politika je upropastila Srbiju u poslednjoj deceniji prošloga veka. Ta politika je u Srbiju dovela strane trupe na Kosovo i Metohiju, ta politika je dovela protektorat u BiH, ta politika je prepolovila broj Srba u Hrvatskoj. Ništa se pametno od te politike i ne može očekivati.
Želim da zaključim, nedostatak morala i nedostatak odgovornosti prema javnom životu odlike su ljudi koji zloupotrebljavaju ovu govornicu, zagađujući javni život u Srbiji. Građani Srbije vrlo jasno i na svakim izborima to prepoznaju, i zbog toga su to stalni gubitnici u srpskoj politici. To je tako bilo do sada, tako će biti i ubuduće. Ostaje im da, jadni i bedni, podržavaju vlade drugih, jer na jedan jedini način, a to je pružanjem neprincipijelne podrške, mogu da održe učešće u javnom životu.

Replika, gospodin Vučić. Gospodine Vučiću, molim vas, neću dozvoliti nikakve priče ni o Reksu, ni o Žući, ni o ma čemu što čini neozbiljnim ovu govornicu. Molim vas, odgovorite repliku na ono što je pomenuto, a molim sve poslanike da poštujemo dostojanstvo i da se vratimo posle toga dnevnom redu. Izvolite.