Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od zakona koji je Srbiji i te kako potreban i, u svakom slučaju, ukoliko se amandmani koje su podneli narodni poslanici SRS usvoje, ovo će biti zakon koji će biti i primenljiv, za razliku od mnogih zakona koji su u poslednjih mesec dana donošeni u ovoj skupštini, a posle su postajali samo ikebana za vitrine ministara. Od ovog zakona će imati i koristi država.
Vreme koje je preostalo mojoj poslaničkoj grupi maksimalno ću iskoristiti. Član 19. kaže - nezavisno od uslova iz člana 14. stav 1. tačka 1) do 4) ovog zakona, u državljanstvo Republike Srbije može biti primljen i stranac čiji bi prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljao interes za Republiku Srbiju.
U članu 14. od tačke 1) do tačke 4) kaže se - da je navršio 18 godina, da ima otpust iz stranog državljanstva, da je do podnošenja zahteva najmanje tri godine neprekidno proveo u Srbiji i da podnese pisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.
Dakle, ovim članom 19. mi ćemo dati državljanstvo strancu koji je bez prebivališta u Republici Srbiji, koji je navršio ili nije navršio, to je nebitno, 18 godina, koji nema otpust svoje države i državljanstvo svoje države, i nije proveo tri godine do podnošenja zahteva tj. nije živeo na teritoriji Republike Srbije.
Ovde su moguće mnoge zloupotrebe. Moguće je dovesti državu čak i do karikiranja. Vi se sećate pre možda nepune dve godine da je austrijski skijaš Andreja Goldberger, uhvatili ga Austrijanci u narkomanskoj krizi, uhvatili da se dopinguje, on se naljutio na svoju državu Austriju, došao u Srbiju, podneo zahtev, naši mu dali državljanstvo, dali mu pasoš. On se posle tri meseca odljutio na svoju državu i vratio se a država Srbija ispala smešna.
Mislim da ovaj član ponovo pruža mogućnost da neko nema dom ili namerno bruka državu Srbiju.
Stav 2. ovog člana kaže: "Bračni drug lica koje je pod uslovima iz stava 1. ovog člana steklo državljanstvo Republike Srbije može primljen u državljanstvo Republike Srbije i ako ne ispunjava uslove iz člana 14."
To znači da ćemo mu primiti i bračnog druga u državljanstvo, i ako je možda interes naš da on postane državljanin, ali nikako ne mora da bude interes da i njegova žena ili njen suprug postanu državljani Srbije. Dame i gospodo narodni poslanici, vi se sećate svojevremeno, pre sedam osam godina, Bosna i Hercegovina, odnosno samo onaj deo Bosne i Hercegovine, Bosansko-hrvatska federacija je imala stravičan priliv Arapa, a posle se ispostavilo da su to klice Al Kaide, koje su posejane u Bosanskom kantonu Bosansko-hrvatske federacije.
S obzirom da se u Raškoj oblasti već pojavljuju ljudi koji nisu državljani Republike Srbije, niti zajednice Srbije i Crne Gore, s obzirom na vehabije, uglavnom se posle dva tri meseca izjašnjavaju kao vehabije i deluju kao vehabije, mislim da bi mnogo opreza moralo da bude pri primeni ovog člana i smatram da ovaj član 19, a mislim da jedan od naših amandmana to traži, treba da se briše.
U članu 28. prestanak državljanstva otpustom, pa kaže - državljaninu Republike Srbije prestaje državljanstvo otpustom ako podnese zahtev itd. i tačka 2) kaže - ako nema smetnji u pogledu vojne obaveze. Ako neko traži da bude otpušten iz državljanstva Republike Srbije, ne vidim razloga da ga teramo da prvo služi vojsku, pa da mu posle toga damo otpust. Mislim da ova tačka 2) u članu 28. nema mesta i nema potrebe da stoji.
Ako neko prestane da bude državljanin Srbije, to znači da prestaje da bude i zainteresovan za ovu zemlju, za ovu državu. To znači da je neće ni braniti sutradan, jer je već našao državljanstvo na drugoj strani.
U članu 32 - ako lice koje je dobilo otpust iz državljanstva Republike Srbije ne stekne strano državljanstvo u roku od godinu dana od dana dostavljanja rešenja o otpustu, organ koji je doneo rešenje može ga poništiti na pismeni zahtev tog lica. Institut državljanstva onda svodimo na nešto što je manje-više neobavezno. Ako neko traži otpust iz državljanstva i dobije otpust iz državljanstva, onda se više ne možemo igrati sa tim, i ponovo pišmanio se, neće više da se vrati i da postane normalno državljanin ove države.
Naslov iznad člana 33, prestanak državljanstva odricanjem; treba uneti izričit stav da ako se neko odrekne državljanstva nema pravo više nikada da trži državljanstvo Republike Srbije. Njegovi potomci mogu, ali ako se on odrekao državljanstva, mislim da više nikada ne treba mu pružiti mogućnost da postane državljanin.
Član 34. je besmislen, jer lice koje je otpušteno iz državljanstva Republike Srbije i steklo je strano državljanstvo i lice kome je na zahtev roditelja prestalo državljanstvo Republike Srbije otpustom ili odricanjem može ponovo steći državljanstvo Republike Srbije ako ponovo podnese zahtev za ponovno sticanje državljanstva. To znači, platiće taksu od 100, 200 dinara i igrati se sa jednim od najvažnijih instituta države Srbije, sa državljanstvom, pogotovo ako neko traži, odriče se srpskog državljanstva, više nema potrebe ikada da mu se pruži mogućnost, jer se ovako devalvira i institut državljanstva i država Srbija kao zajednica.

 Reč ima narodni poslanik Išpanović Ištvan, a neka se pripremi narodni poslanik Boris Karaičić.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas vodimo raspravu o zakonu o državljanstvu, jednom veoma značajnom zakonu, sistemskom zakonu kako je ovde već rečeno i o zakonu koji je veoma bitan za sve građane Srbije.

Koliko je to važno, koliko je važan zakon govori činjenica, a to je u prepodnevnom delu rasprave spomenuo gospodin Dačić, da se u jednoj susednoj zemlji, ne u decembru, nego za tri dana sprovodi referendum o jednom delu zakona, odnosno o jednom rešenju koje je slično rešenju obuhvaćenim članom 33. ovog zakona. Sprovodi se referendum, da li da se da državljanstvo onim pripadnicima mađarskog naroda koji žive van granice i nemaju nameru da se presele u svoju matičnu državu, nego da dobiju državljanstvo ako to državljanstvo zatraže, a da nemaju obavezu da žive u toj matičnoj državi.

Znači, ukoliko se na tom referendumu, od oko 8 miliona birača, jedna četvrtina, oko dva miliona birača Mađarske izjasni za jedno takvo rešenje, tada će mađarska država biti dužna da donese zakon kojim se omogućava određenim građanima van granice da steknu mađarsko državljanstvo bez preseljenja u Mađarsku.

Ovo vam govorim zbog toga što je to bitno, jer će neki naši građani koji imaju naravno državljanstvo Srbije, odnosno državljanstvo državne zajednice, steći još jedno državljanstvo. Mislim da je dobro što je potpuno promenjen raniji stav države da svako može imati samo jedno državljanstvo.

Političke prilike, menjanje granica itd, stvaranje novih država prouzrokuje da se takav stav ne može više održati i jedan proces koji je započet 2001. godine, kada je promenjen Zakon o jugoslovenskom državljanstvu, sada se primenjuje, odnosno još temeljitije razrađuje, omogućavajući sticanje državljanstva ne samo na klasičan način kao što je bilo ranije, nego dozvoljavajući dvostruko državljanstvo.

Nadam se da je promenjena situacija i baš bih želeo da to čujem i od gospodina ministra. Nedavno, pre četiri-pet godina, na granici nisu bili samo oni policajci koji su vam udarali pečat u pasoš, nego su bili prisutni i radnici DB-a, koji su pratili da neko ne prođe ko ima dvostruko državljanstvo.

Tako se dešavalo veoma često tamo gore na granici gde živim da su ljudi bili privođeni kod tih radnika DB-a, jer je recimo policajac na granici video da neko ima u pasošu upisano da je rođen u Subotici. Odmah je bila sumnja, a putuje mađarskim pasošem, bila je sumnja da on ima dvostruko državljanstvo, a pošto to nije bilo moguće pre 2001. godine, onda su ti ljudi bili privođeni, maltretirani, oduziman im je pasoš itd.

Iz ove rasprave koja je danas vođena jasno proizilazi da se radi o jednom veoma modernom i dobrom zakonu i ne vidim posebnog razloga da za ovaj zakon ne glasaju svi poslanici u ovoj skupštini. Istina, SRS je istakla određene rezerve na neke važnije članove, ali mislim da nema posebnog razloga da i oni ne prihvate ova rešenja i da ne glasaju za zakon. G17 plus će podržati ovaj zakon i pozivam vas da i vi to uradite. Hvala lepo.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Boris Karaičić, a neka se pripremi, ako bude bilo vremena, narodni poslanik Božidar Koprivica.

Uvažene kolege, uvaženo predsedništvo, uvaženi ministre, na kraju radnog vremena vas molim za nekoliko minuta vaše pažnje.
Dobar zakon o državljanstvu je odraz dobre države. Ne bih se toliko bavio brojevima i o tome koliko je koji član dobar, jer mislim da je zakon u celini dobar i da je nov pristup ovom pitanju.
Ali ću vas upozoriti da mnoge države, pogotovo nakon pada komunizma, imaju drugačiji pristup ovom pitanju. Zapravo je državljanstvo postalo odraz snage države. Iza dobrog zakona o državljanstvu se krije nastojanje da država bude jača, moćnija, snažnija i da poveća broj stanovništva.
Stanovništvo, odnosno ljudi koji čine jednu zajednicu nisu više definisani kao ranije, ne kao narod koji pripada jednoj zajednici po poreklu, već kao ljudi koji imaju određene, pre svega određene ekonomske, saglasnosti i interese. Čitav svet ide u pravcu da poreklo, etnički pristup više nije toliko važan. Dešava se, pogotovo u sportu poslednjih godina, da ljudi koji su rođeni u Keniji, u Africi, osvajaju medalje i to zlatne za jednu Dansku, Norvešku, Finsku, Nemačku. Dešava se da ljudi koji su rođeni u Indiji mahom postaju državljani SAD zbog toga što postoji ekonomski interes, i te države omogućavaju tim ljudima da svoje znanje koriste u službi tih država.
To je tendencija koju ne možemo da prihvatimo, jer pripadamo onim državama koje tek treba da se ekonomski razviju, ali možemo da učinimo ono što ovaj zakon čini, da ljudima koji su ovde, imaju svoje probleme ili kao apatridi ili kao ljudi koji hoće da imaju dva državljanstva zbog toga što je otac ili majka druge etničke pripadnosti, da njima omogućimo da svoj život lakše žive. Taj član 51. zaista treba da bude uvažen na način da ljudi koji su doživeli stresne situacije mogu da dobiju državljanstvo na lakši način i da ti utiču i na ekonomske i društvene prilike u ovoj zemlji.
Ovde je već rečeno da je u ranijem periodu bilo mnogo zloupotreba tih stvari, pa su razne garniture na vlasti smatrale da neki ljudi ne treba da imaju državljanstvo zbog toga što bi glasali za onu drugu stranu. Mislim da je to nebitno u ovoj stvari. Mislim da mi nakon ovog zakona više nemamo ni jednu osobu koja predstavlja problem državljanstva. Ljudi imaju problem da ne mogu da dobiju putne isprave, ne mogu da putuju u inostranstvo, ne mogu da se školuju i da koriste ona prava koja im pripadaju.
Dakle, državljanstvo zaista jeste pravo pojedinca u današnjem savremenom svetu, ali je i obaveza. Danas imamo situaciju da naši državljani albanske etničke pripadnosti ovu državu ne vide kao svoju. To pitanje nije rešeno u prošlosti i zbog toga apelujem da se ustanovi jedno merilo koje nije lako ustanoviti, ali ako je država ozbiljna može tome da teži, da oni ljudi koji ne vide ovu državu kao svoju, poštuju tradiciju ove države, njene simbole, ono što je čini državom, da oni ne mogu da koriste ona prava koja im pripadaju ako to ne podrazumeva da svoje obaveze ispunjavaju.
Neke od tih stvari su lako rešive, plaćanje poreza, služenje vojske itd. Oni ljudi koji to ne žele da rade, ne mogu da koriste prava koja pripadaju svim građanima ove zemlje.
Na kraju bih vas pozvao da podržimo ovaj zakon i radujem se što će, nakon primene ovog zakona, broj ljudi koji imaju ovaj problem biti mnogo manji nego pre.

Hvala. Gospodine Koprivica, nema dovoljno vremena za vas.
Kao što sam danas nagovestio, prema članu 81. stav 4. Poslovnika, zbog obimnosti i važnosti dnevnog reda sednice, određujem sutrašnji dan kao radni i ponedeljak kao radni. Nastavljamo sutra u 10,00 časova.