Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, neka se pripremi narodni poslanik Radiša Ilić.

 Poštovani predsedniče, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, Narodna skupština Republike Srbije danas raspravlja o Predlogu zakona o državljanstvu i, kako ste već čuli od kolega prethodnika, poslanička grupa SPS će podržati ovaj predlog zakona. Smatramo da je dobro što će Narodna skupština Republike Srbije usvojiti ovaj zakon jer je reč o jednom kvalitetnom dokumentu, o jednom sveobuhvatnom zakonu, koji ima sistemski karakter, koji će rešiti neka sporna pitanja koja postoje sada u Republici Srbiji.
Moglo bi se reći da ovim zakonom Republika Srbija iskazuje pozitivan odnos prema državnoj zajednici SCG, jer preuzima ustavna rešenja vezana za državnu zajednicu. Može se reći da ovaj zakon pokazuje jedan evropski kurs zakonodavca, zato što ovaj zakon jeste jedno usklađivanje sa međunarodnim standardima koji se odnose na sticanje i prestanak državljanstva.
Može se takođe reći da je ovo zakon koji će rešiti pitanje jednog ogromnog broja ljudi koji su proterani i izgnani sa teritorije bivše SFRJ i svoje utočište su našli na teritoriji Republike Srbije.
A i dobro je što će se ovaj zakon doneti da se vidi da li jedna kategorija lica koja žive u Republici Srbiji, koji su građani Republike Srbije, imaju i državljanstvo Republike Srbije.
Ovo ne govorim slučajno, zato što državljanstvo kao status omogućuje pojedincu uživanje određenih građanskih prava, obezbeđuje mu državnu zaštitu, ali pored prava to državljanstvo podrazumeva i ispunjavanje određenih obaveza svakog državljanina naše Republike.
Mislim da je dobro što je zakonodavac utvrdio u članu 14. Predloga zakona vrlo precizno uslove sticanja državljanstva, jer mislim da će ti uslovi sticanja državljanstva pomoći da se u prethodne tri-četiri godine nastala sporna pitanja reše na adekvatan način.
Dakle, tu mislim na situaciju koja je u prethodne tri godine formirana na jugu Srbije u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, kada su lošim, nekvalitetnim, pa mogu reći čak i zlonamernim radom Vlade ta područja dovedena u situaciju da im je na veštački način izmenjena etnička struktura i da smo praktično u situaciji, dakle, da je ta izmenjena veštačka struktura proizvela jednu novu, ako hoćete i društvenu, i političku i sveukupnu situaciju na jugu, koja se u prethodnih nekoliko dana pokazala da može biti i problem, koji će zahtevati ozbiljno rešavanje na nivou cele Srbije.
Moram pomenuti ovaj primer, zato što se zaboravlja da je prethodna vlada DOS obezbedila sprovođenje jednog sporazuma koji je potpisala sa OEBS na potpuno neregularan način nekoliko puta. U stvari, prvo je ukinula tada važeće lokalne samouprave, donosila je četiri puta odluke o uvođenju prinudnih uprava u ove tri opštine. Za one koji ne znaju, o ovome smo razgovarali prilikom donošenja Zakona o lokalnim izborima. Tada sam pomenuo nekoliko stvari, pa smatram, pošto danas ovaj zakon daje osnova da se o tome nešto ponovo kaže i da se ukaže, da tada ono što smo govorili da će biti loša rešenja koja su usvojena, da će se Srbiji obiti o glavu, pokazalo se tačnim.
Naime, moram pomenuti da je Vlada Republike Srbije, prethodna DOS vlada, donela četiri odluke gde je uvela prinudnu upravu, mislim na ove tri opštine, i time suspendovala legalnu lokalnu samoupravu. Onda je sprovođenjem određenih tehničkih radnji, na potpuno neregularan način, promenila etničku strukturu, dajući, pre svega, mogućnost da se u biračke spiskove upiše svako ko to hoće, i pripadnici albanske manjinske zajednice su to obilato koristili, i to na štetu Srba i Roma.
Moram reći da smo tada upozoravali da se ogroman broj ljudi upisao na osnovu lažne dokumentacije, da su se upisivala lica koja su se trajno iselila, lica koja nisu nikada živela tu. Pomenuli smo podatak da je u biračkim spiskovima tada nađeno tri posto lica koja su se vodila kao umrla.
Našli smo podatke i predočili Narodnoj skupštini Republike Srbije da je oko 1.200 maloletne dece upisano kao birači koji imaju pravo glasa, da je upisano sto bračnih parova koji nikada nisu registrovani na teritoriji te tri opštine, a čak je bilo i paradoksalnih situacija, da je prijavljen boravak 48 osoba u stambenoj prostoriji od 45 metara kvadratnih. Ovo pominjem zato što su sve to bili primeri koji su pokazali kako se na jedan vrlo lak način, ali nažalost tada uz pomoć vlasti, može promeniti etnička struktura.
Moram reći da je prethodna vlada, a iz kojih razloga ne znam, izvršila amnestiju terorista koji su delovali u tom kraju, verovatno da bi pokazala neke dobre namere. Međutim, te dobre namere su se obile o glavu. Moram reći da su i tada izmenili odredbe zakona, ova Narodna skupština je to uradila, a tako je bila ukinuta mogućnost da neko može biti kandidat za odbornika jedino ako šest meseci ima prebivalište na teritoriji određene opštine. Mi smo tada upozoravali da će ukidanje te odredbe zakona biti zloupotrebljeno i to se pokazalo tačnim.
Sada imamo jednu situaciju da je posle toga, posle sprovedenih izbora, u potpuno promenjenim uslovima, jedna manjinska zajednica preuzela lokalnu vlast i sada se postavljaju politički zahtevi. Pomenuo sam na samom početku diskusije oko ovog zakona da će biti dobro da vidimo sprovođenjem ovog zakona ko su naši državljani, jer ima mnogo političke neistine u onome što sada predstavnici albanske manjinske zajednice ističu.
Naime, pre nekoliko dana, prilikom obeležavanja 28. novembra, a to je državni praznik Republike Albanije, bilo je rečeno da Albanci ne participiraju u organima vlasti Republike Srbije, što je notorna laž, i da Albancima nije bilo dozvoljeno u prethodnom periodu da učestvuju u lokalnoj samoupravi, što takođe nije istina. Predsednik SO Preševo, a oni sa malo dužim političkim pamćenjem će se setiti, davao je izjave da Albanci od 1992. godine učestvuju potpuno normalno u organima vlasti i zna se da je on nekoliko puta bio poslanik ove Narodne skupštine Republike Srbije. Znači, nije bilo prepreka za učešće Albanaca ne samo u javnom, nego i u političkom životu.
Ovo govorim zato što se kuca na otvorena vrata, način upotrebe pisma, jezika, grba, sve je to detaljno uređeno, dakle, to je dokument koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila. To je zloupotreba tih mogućnosti, koje postojeći pravni propisi daju manjinskoj zajednici, pa i Albancima. U ovom slučaju se podrazumeva da oni traže prava koja već imaju i to podseća sve na već ranije viđeni scenario.
U svakom slučaju, dobro je da konačno, nakon sprovođenja ovog zakona, dođemo do bitnih podataka ko su državljani Republike Srbije.
Jer biti državljanin Republike Srbije, pored prava i državne zaštite, podrazumeva i ispunjavanje određenih obaveza, pa će svi biti u situaciji da te obaveze ispunjavaju.
Jednom rečju, SPS smatra da je reč o dobrom zakonu, sa dobrim rešenjima, sa rešenjima koja predstavljaju deo međunarodnih standarda vezano za pitanje državljanstva. Reč je o jednom zakonu koji je Srbiji potreban i da će se pozitivni efekti ovog zakona vrlo brzo videti nakon početka neke njegove primene, a sa njegovom primenom rešićemo i neka druga pitanja koja se sada postavljaju kao politička, a koja to suštinski nisu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a neka se pripremi narodni poslanik Vesna Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni zakoni o državljanstvu odslikavali su duh prošlih vremena, a iza sebe je ostavljena država koja više ne postoji. Danas nema ni SFRJ ni SRJ, ali građani su tu gde jesu i njima se mora prilagoditi zakon koji ih opredeljuje kao državljane Republike Srbije. Takođe i svima onima koji žele da postanu državljani Republike Srbije to se mora zakonski omogućiti.
Specifičnost naše trenutne situacije, u kojoj se nalazi srpski narod kao i ostali građani Srbije, nameće rešenje koje treba da zadovolji življenje, egzistenciju i lično opredeljenje svakog čoveka. Posle raspada SFRJ van granica Republike Srbije, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, ostao je veliki broj pripadnika srpskog naroda u nekoliko država.
Nažalost, veći deo Srba je proteran sa svojih ognjišta i u nemogućnosti su da se vrate sa statusom izbeglica, a ima ih oko pola miliona. Besmisleno je tim licima uslovljavati status za dobijanje državljanstva godinama provedenim u Srbiji u statusu izbeglica, što se pokazuje u članu 52, gde je taj rok određen za deset godina. Takođe, pri uzimanju našeg državljanstva tim licima se prethodno mora pomoći da obezbede pravnu zaštitu imovine u bivšoj državi, koja će možda biti ugrožena promenom državljanstva.
Članom 23. reguliše se državljanstvo lica koja su rođena na teritoriji bivše SFRJ. Pored izbeglih lica, imamo i pripadnike srpskog naroda koji su danas ostali da žive u Sloveniji, u Federaciji BiH, u Hrvatskoj i Makedoniji. Ta lica nisu imala prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Mogu li oni ostvariti pravo na dvojno državljanstvo? To je izvodljivo i već viđeno kada je reč o našim građanima koji žive po zapadnim zemljama, a da li će to biti moguće za pripadnike našeg naroda u ovim državama ostaje da se vidi.
Takođe, želim da podsetim na jednu činjenicu, mada bolnu i veoma teško ostvarljivu, a to je Kosovo i Metohija. U proteklih pet godina na Kosovo se slio veliki broj albanskih emigranata i verovatno falsifikatima pribavio sebi državljanstvo Republike Srbije, s obzirom da je pravno gledano Kosovo i Metohija još uvek u sastavu Srbije. Bez obzira kada će moći pravno i administrativno Srbija da deluje na teritoriji Kosova i Metohije, država mora da nađe mehanizam da ih proglasi ništavnim. Svima je jasno da se na taj način stvara veštačka demografska slika u očima inostrane javnosti.
U članu 46. pojašnjava se situacija o vođenju evidencije o licima koja stiču državljanstvo, bez obzira po kom osnovu su ga stekli. Smatram da je to malo specifična situacija i da bi o licima koja su stekla državljanstvo po međunarodnim ugovorima morala da se vodi drugačija evidencija. Mislim da su neophodni podaci o razlozima dobijanja državljanstva i o statusu u bivšoj državi.
Članom 29. i članom 42. reguliše se otpust iz državljanstva, pa se navodi da se licu neće dati otpust iz državljanstva dok traje ratno stanje, neposredna ratna opasnost ili vanredno stanje, odnosno iz razloga bezbednosti i odbrane zemlje ili iz ekonomskih i drugih interesa Srbije i Crne Gore. Šta ako su u toku sudski postupci prema licima koja traže otpust ili sudski procesi koji su okončani, ali postoji mogućnost obnove postupka? Kakav je status lica koje dobije otpust iz državljanstva, a naslednik je imovine koju ne mogu da poseduju strani državljani? Možda lice poseduje saznanja koja mogu da se tretiraju kao državna tajna ili nešto slično. Kako se tada postupa?
Na kraju, jedna stvar koja je veoma bitna, a koja je u sferi socijalne politike nadležnog Ministarstva za socijalna pitanja, a u vezi je sa donošenjem ovog zakona. Naime, dobijanjem državljanstva, što je neophodno i realno, doći će do automatskog ukidanja svih socijalnih beneficija koje su pripadale izbeglim licima. Poznato je da većina izbeglih lica prima pomoć od države, kao što su hrana, smeštaj, korišćenje električne energije, školski udžbenici, zdravstvena zaštita i drugo. Ukoliko se ovaj zakon usvoji, Vlada mora odmah da reaguje na taj način što će socijalnim davanjima tim licima premostiti jedan određeni period, jer nije jednostavno odjednom ostati bez socijalnih dotacija, a obično su izbegla lica bez posla i bez sredstava za život.

Reč ima narodni poslanik Vesna Obradović, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predmet skupštinske procedure je Predlog zakona o državljanstvu, čiji je predlagač Vlada Republike Srbije, a za koji će stranka G17 plus glasati.
Status državljanstva je jedan od osnovnih ljudskih i građanskih prava pomoću kojeg se iskazuje suverenost države. Glavni razlog za donošenje ovog zakona sagledava se u činjenici važenja paralelnih zakona u ovoj oblasti i prestanak postojanja država u kojima su oni doneti. Dosadašnja primena paralelnih zakona stvarala je zamršeni čvor i apsurdne situacije, da su ljudi rođeni u istom mestu bili državljani različitih pravnih subjekata.
Donošenje ovog zakona će prokrčiti šumu propisa koji su do sada važili i olakšati primenu, a u cilju priznavanja postojeće političke realnosti oličene u Beogradskom sporazumu i Ustavnoj povelji državne zajednice Srbija i Crna Gora, u kojoj se donošenje ovog zakona i propisuje. Napisan na osnovu starih zakona o državljanstvu Socijalističke Republike Srbije iz 1983. godine i Zakona o državljanstvu SRJ iz 1996. godine, novi zakon je u odnosu na njih moderniji, funkcionalniji, jednostavniji, zadržavajući u isti mah njihova bitna svojstva.
Novi zakon nudi rešenja za sticanje državljanstva koja su utemeljena u većini razvijenih zemalja, a stranka G17 plus se zalaže da ovim zakonom pošaljemo pravu poruku našim narodima, građanima u rasejanju, da realno mislimo na njih, jer se novim zakonom o državljanstvu napušta načelo - jedna država jedno državljanstvo, što je od posebnog značaja kada je reč o ljudima našeg porekla u svetu.
Najbitnija novina je da je prestao apsolutizam kriterijuma prebivališta, zbog koga su mnogi građani srpskog porekla ostajali bez mogućnosti da budu i formalno deo svoje srpske otadžbine. Svi oni koji su se iselili iz Srbije sa namerom da žive u inostranstvu, njihovi potomci ili bračni drugovi, po ovom novom zakonu o državljanstvu imaju mogućnost da postanu srpski državljani, ako su navršili 18 godina starosti, ako im nije oduzeta poslovna sposobnost i ako podnesu i potpišu izjavu da Republiku Srbiju smatraju svojom državom.
Razlog zbog kojeg se stranka G17 plus zalaže za donošenje ovog zakona leži u skoroj prošlosti naše zemlje, u tragičnim ratovima i krizi koja je besnela u prethodnoj deceniji, kada je mnogo ljudi ostalo uskraćeno za ovaj status, zahvaljujući zamršenim propisima koji su tada važili. Ovim zakonom te će greške biti umanjene, jer se u njemu nalazi prihvatljivo rešenje za raseljena lica koja su, sticajem pomenutih okolnosti, ostala apatridi.
Državljanstvo Srbije mogu da dobiju i rođeni u nekoj drugoj republici bivše SFRJ, koji su imali državljanstvo te Republike i koji su kao izbegli, prognani ili raseljeni danas ili u inostranstvu ili na području Srbije. Novim zakonom o državljanstvu predviđa se tri umesto dosadašnjih pet godina prebivališta u Srbiji da bi se dobilo srpsko državljanstvo, a ne zahteva se po svaku cenu gubitak stranog.
I ovim se zaokružuje onaj deo novih propisa po kojima se državljanstvo stiče prijemom.
Osim toga, predviđena je mogućnost da državljanstvo Republike Srbije dobiju stranci za koje predlagač Vlada Srbije proceni da je to u interesu naše zemlje. Svedoci smo ovih dana da je gospodin Džon Timoti Bajford dobio državljanstvo posle 30 i više godina boravka u Srbiji, a ovde je dao veliki doprinos svojim emisijama "Neven", proslavljajući stvaralaštvo Čika Jove Zmaja.
Ovaj zakon dodatno olakšava proceduru dobijanja državljanstva, jasno naznačava uslove pod kojima se državljanstvo dobija, veoma je razumljiv i koncizan, što je retkost u današnjem svetu kompleksnih pravničkih propisa. U tome je njegova najveća vrlina.
Značajna novina predviđena ovim zakonom je i vođenje evidencije o državljanstvu. Dok se sada o državljanima Republike Srbije vodi više evidencija u matičnim knjigama rođenih, u posebnim knjigama jugoslovenskih državljana, u knjigama državljana Republike Srbije i kod različitih organa, novi zakon predviđa da se evidencija vodi samo u matičnim knjigama rođenih, a nadzor nad vođenjem ove evidencije vršilo bi ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Donošenjem ovog zakona postavićemo još jedan kamen u temelj suvereniteta i pravnog poretka naše zemlje, uvažavajući realnost u kojoj se nalazi Republika Srbija, za šta se G17 plus i zalaže.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Nedimović.

Dame i gospodo, mi pravnici znamo da je pravo na državljanstvo jedno od ličnih prava građana i naravno nije sporno da ova materija treba da bude regulisana zakonom, ali čini mi se da malo suviše vi kolege koji ćete glasati za ovaj zakon hvalite tekst koji nam je Vlada predložila.
Mi iz Srpske radikalne stranke mislimo da ovde ima poprilično stvari koje bi trebalo ispraviti i u tom smislu smo podnosili amandmane. Očekujemo da će gospodin Jočić u toku rasprave u pojedinostima prihvatiti bar neke od ključnih amandmana koji će sigurno popraviti zakon, što će možda da nas ubedi da i mi glasamo za ovaj zakon.
Takođe, mislim da nije tačno da svi poslanici iz skupštinske većine pokušavaju nekim patetičnim pričama da objasne građanima Srbije, pošto nas građani Srbije gledaju, kako će ovaj zakon značajno da doprinese dobijanju državljanstva naše sunarodnike koje je ratni vihor doveo u Srbiju. Tvrdim vam da to nije tako, a pre svega zato što je do sada postojala zakonska mogućnost utvrđivanja državljanstva za ta lica.
Činjenica je da su se vlasti do sada prema tom problemu odnosile u zavisnosti od svoje procene za koga bi ti ljudi glasali kada bi dobili državljanstvo. Pošto je uglavnom bilo jasno da bi svi ti ljudi, kao što to i čine, glasali za SRS, uvek se nalazilo načina da se prolongira donošenje rešenja po zahtevima za izdavanje državljanstva i upis u knjigu državljana.
Ni ova sadašnja vlast nije ništa bolja što se tog problema tiče. Sada se zahtevi podnesu, pa se čeka otprilike onoliko koliko je ova vlada u funkciji. To obično znam iz uže i šire porodice i kruga prijatelja, komšija itd. Potpuno argumentovano govorim o ovim stvarima. A da sam u pravu i da je to tačno, govori i ovaj predloženi član 52, koji je predvideo da državljanstvo Republike Srbije dobija i državljaninom Republike Srbije u smislu ovog zakona smatra se lice koje 10 godina ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Na ovaj način, to je gospodin Nikolić jutros govorio, potpuno je zanemareno nekoliko stotina hiljada Srba koji su u onoj tragičnoj "Oluji" došli u Srbiju. Znam, ministre Jočiću, da ste rekli da ćete prihvatiti, jer smo uložili amandman, a mislim da je nedopustivo da je ovo uopšte predloženo na ovaj način i da predlagač nije vodio računa o tako velikom broju sugrađana, sunarodnika Srba iz zapadnih srpskih zemalja.
Ima ovaj zakon poprilično što tehničkih, što nekih pravnih grešaka koje treba ispraviti i sada ću ovako ukratko, iako smo mi uložili nekih desetak amandmana, da se osvrnem na neke najkarakterističnije propuste.
Pošto ste Crnu Goru tretirali kao neku drugu državu članicu, a to je pomalo podrugljivo, i mislim da su naši amandmani umesni, treba jasno da se napiše da se radi o Republici Crnoj Gori. Ili, u članu 9, gde se govori o državljanstvu Republike Srbije, državljanstvo poreklom stiče dete rođeno u inostranstvu, čiji je jedan od roditelja u trenutku njegovog rođenja državljanin Republike Srbije itd. Onda kažete, ako je dete pod starateljstvom, prijavu i zahtev može podneti staralac. Ovo je potpuno nepravnički, jer ne da može podneti staralac, nego podnosi staralac.
Znate dobro, ministre, da su roditelji i staraoci izjednačeni u obavezama i pravima prema detetu i čujem da će ministar prihvatiti, i to je potpuno u redu. U članu 11. kažete da zahtev iz stava 2. ovog člana može podneti usvojenik. Nemojte sa ovim može podneti, nego prihvatite naše amandmane – podnosi. Znači, podnosi ili ne podnosi.
Mislim da su to sve amandmani koje je neophodno usvojiti da bi ovaj zakon bio uređen pravnički. Još nešto što je vrlo interesantno u članu 18. i još nekoliko članova, a govorite o uslovima za sticanje državljanstva, i kaže – lica, ako im nije oduzeta poslovna sposobnost.
Nije u redu da se piše ovako u negativnom kontekstu, nego valjda lica koja imaju poslovnu sposobnost.
Mislim, ministre, da je to amandman koji zaista možete da usvojite, a uostalom, svi naši amandmani su koncipirani tako da ne diraju u suštinu ovog zakona, ali ga uređuju, i ako prihvatite ove naše amandmane, zakon će ostati onako kako ste ga zamislili, ali će imati smisla. Završiću, i govoriću u pojedinostima, samo sa članom 54. Neverovatno mi je da treba, ministre, 60 dana, odnosno vašem ministarstvu treba 60 dana da samo propišete obrasce za primenu ovog zakona. Mislim da je ovo predugačak rok, skratite ga i kada se usvoji zakon neka što pre krene njegova primena.

Reč ima narodni poslanik Branislav Nedimović, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre, pred nama se nalazi Predlog zakona o državljanstvu Republike Srbije. Ovo je izuzetno važan zakon za Republiku Srbiju i zbog toga će se poslanici DSS-a u danu za glasanje pozitivno izraziti o njemu.
Koji su razlozi zašto će poslanici DSS-a glasati za ovaj zakon? Pre svega što trenutno u pravnom sistemu Republike Srbije egzistiraju dva zakona o državljanstvu. Jedan je Zakon o jugoslovenskom državljanstvu, a koji je donet pre otprilike desetak godina, tačnije 1994. godine, sa svojim izmenama, odnosno novinama od 2001. godine, a isto tako egzistira Zakon o državljanstvu SFRJ, koji je donet 1979. godine i pretrpeo je izmene 1983. godine. Nesumnjivo je da se radi o tekstovima zakona koje je nagrizao zub vremena i potrebno je doneti novi zakon koji će na novi način urediti problematiku državljanstva.
Postoji još jedna činjenica koja ukazuje na to da treba doneti jedan ovakav zakon o državljanstvu. Pravno, državljanstvo je jedno od osnovnih ljudskih prava. Pravno, državljanstvo regulisano je u Deklaraciji UN o ljudskim pravima, gde je predviđeno da svako lice ima pravo na državljanstvo, da niko ne može biti lišen državljanstva i da svako lice ima pravo da promeni svoje državljanstvo.
Rešavanjem pitanja državljanstva rešava se i problem personalnog suvereniteta jedne države. Veoma je važno da država zna na koje svoje državljane se odnosi pravni sistem. Veliki broj društvenih promena desio se u prethodnih desetak godina, pa ne postoje države u kojima su nastali ovi tekstovi zakona: Zakon o jugoslovenskom državljanstvu i Zakon o državljanstvu SFRJ. Te države ne postoje, ne postoji SFRJ i ne postoji SRJ.
Vremenom su nastale brojne nezavisne države na području bivše SFRJ, koje su donele svoje zakone o državljanstvu.
Veliki broj lica tokom devedesetih godina je bio prognan sa svojih ognjišta i oni su našli utočište u Republici Srbiji. Do dana današnjeg u velikoj meri oni nisu uspeli da ostvare svoje pravo na državljanstvo. Ovo su sve razlozi koji govore u prilog činjenici da treba doneti novi zakon o državljanstvu Republike Srbije.
Možda najvažnija činjenica koja govori u prilog donošenja ovog zakona jeste što je prošle godine doneta Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora kojom je konstituisana zajednička država. U članu 7. Ustavne povelje kaže se da je državljanin države članice istovremeno i državljanin državne zajednice Srbija i Crna Gora. Ovde se radi o složenom sistemu državljanstva, gde primat ima državljanstvo države članice.
Nekoliko ciljeva se želelo postići ovim predlogom zakona o državljanstvu Republike Srbije. Pre svega da se izbegne mogućnost stvaranja apatrida, odnosno lica bez državljanstva, da se pojednostavi postupak sticanja i prestanka državljanstva, kroz činjenicu da se izbegnu neke formalnosti koje su postojale u ranijim predlozima zakona, kako bi pojedinci što lakše dolazili do sticanja našeg državljanstva, odnosno da bi im što lakše prestalo državljanstvo Republike Srbije.
Apatridi ili lica bez državljanstva, odnosno ta problematika je regulisana brojnim međunarodnim dokumentima koji egzistiraju u međunarodnom pravnom sistemu, pre svega Konvencijom o pravnom položaju lica bez državljanstva, koja je doneta 1954. godine, i Konvencijom o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. godine.
Na ovaj način, ovim tekstom Predloga zakona o državljanstvu Republike Srbije, na liberalan način omogućava se licima da steknu državljanstvo Republike Srbije ili da im to državljanstvo prestane.
Predlagač zakona je predvideo četiri načina na koja se može steći državljanstvo Republike Srbije. Između ostalog, to su sticanje državljanstva poreklom, rođenjem na teritoriji Republike Srbije, prijemom i na osnovu međunarodnog ugovora. Dakle, postoje dva osnovna načina sticanja državljanstva, a to je sticanje državljanstva poreklom, odnosno na osnovu krvi, i sticanje državljanstva rođenjem na teritoriji Republike Srbije.
U svom izlaganju bih se malo više zadržao na jednom dopunskom načinu sticanja državljanstva, a to je - sticanje državljanstva prijemom. Ovde dolazi do sticanja državljanstva rešenjem nadležnog organa.
Posebno je zanimljiv član 23. ovog predloga zakona koji kaže sledeće: "Pripadnik srpskog ili nekog drugog naroda ili etničke zajednice na teritoriji Republike Srbije, koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije, može biti primljen u državljanstvo Republike Srbije ako je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom."
U stavu 2. ovog člana se kaže: "Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, u državljanstvo Republike Srbije može biti primljeno i lice rođeno u drugoj republici ranije SFRJ koje je imalo državljanstvo te republike ili je državljanin druge države nastale na teritoriji ranije SFRJ, koje kao izbeglo, prognano ili raseljeno lice boravi na teritoriji Republike Srbije ili je izbeglo u inostranstvo".
Zašto citiram ovaj član Predloga zakona o državljanstvu? Potičem sa teritorije Srema, tačnije iz grada Sremska Mitrovica. Tokom 1990. godine veliki broj lica je prognan i raseljen ili je izbegao na teritoriju opštine Sremska Mitrovica sa prostora Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Dakle, postojao je u ranijem Zakonu o jugoslovenskom državljanstvu jedan institut prihvatanja jugoslovenskog državljanstva, koji je donekle regulisao njihov status. Međutim, to je bilo jedno prelazno rešenje, koje je bilo inkorporirano u Zakon o jugoslovenskom državljanstvu.
Ovim članom 23. omogućava se izbeglim, raseljenim i prognanim licima, kojih ima još veliki broj, odnosno oni koji još nisu ostvarili pravo na državljanstvo, da to svoje pravo ostvare. Potrebno je samo da se ispune neki uslovi koji su predviđeni članom 23. ovog predloga zakona, a to je da je lice navršilo 18 godina, da nije lišeno poslovne sposobnosti i da potpiše izjavu kojom prihvata državu Srbiju kao svoju državu.
Istovremeno je potrebno da ono podnese zahtev i organ nadležan za poslove unutrašnjih poslova doneće rešenje o prihvatanju ovakvog lica u državljanstvo Republike Srbije. Na ovaj način rešićemo veliki broj problema koji postoje na velikom delu teritorije Republike Srbije, gde postoji veliki broj lica bez državljanstva.
Ova lica ne mogu na ravnopravan način da egzistiraju na prostorima naše Republike zajedno sa ostalim građanima Republike Srbije. Oni su lišeni nekih prava koje bi uživali da su državljani. Pre svega, Zakon o radnim odnosima u državnim organima predviđa - da bi jedno lice moglo da zasnuje radni odnos u državnom organu, mora da bude državljanin Republike Srbije. Oni trenutno ne mogu da ostvare pravo na rad kroz ovaj način, dakle ne mogu ni na jedan način da zasnuju radni odnos u državnom organu.
Na ovaj način mi bismo omogućili ovim licima da aktivno učestvuju u društvenom životu. Na kraju, naglasio bih još jednu stvar koja je izuzetno važna u ovom predlogu zakona. To je pitanje koje se tiče evidencije državljanstva. Evidencija državljanstva vodiće se – ukoliko se ovaj zakon usvoji, a nadam se da će pored poslanika DSS-a i sve poslaničke grupe u parlamentu Republike Srbije glasati za ovaj predlog zakona zato što je to dobar predlog zakona –samo u matičnim knjigama rođenih.
Ovim je iskorišćena mogućnost koja je data Zakonom o matičnim knjigama, gde bi se državljanstvo moglo evidentirati u matičnoj knjizi rođenih. Na ovaj način mi bismo sklonili iz upotrebe veliki broj registara koji postoje trenutno, a gde se evidentiraju državljani. Postojao bi samo jedan registar na osnovu kog bi mogli da evidentiramo koji su naši državljani, a isto tako na jednom mestu bi mogli tačno da vidimo ko je državljanin naše Republike Srbije.
Još jednom vas pozivam da svi glasate za ovaj predlog zakona o državljanstvu zato što on odražava odredbe Konvencije o državljanstvu, koja je doneta 1997. godine od strane Saveta Evrope, iako je naša država nije ratifikovala, ali je izuzetno važno da rešenja koja su predviđena ovom konvencijom uvrstimo u naš tekst zakona, zato da bi kasnije mogli da na ravnopravan način učestvujemo u evropskim integracijama.
Još jednom vas pozivam da glasate za ovaj predlog teksta zakona. Hvala vam.