Molim vas da svi vodimo računa. Ima redosled. Ministar ima reč, ali pre toga jednu rečenicu. Jedno je sasvim sigurno, da onima kojima se priviđa stalno i kada pada kiša da je to zbog ostataka Miloševićevog režima, da ovo sa tim izgleda nema potpuno nikakve veze. Prema tome, molim barem gospodina Živkucina i ostale da se sa time više ne povezuju i da vode računa šta pričaju javni funkcioneri. Ministar ima reč.

Pre svega bih zamolio da se vratimo na temu, da se vratimo zakonu. No, ne mogu da ne odgovorim na ovo što se stavlja kao zamerka. Znate, kada treba nešto da se otkrije, onda istina ne stoji u fioci, pa da dođete do nje, pa da je otvorite, da je izvučete. MUP je stalno obaveštavao Borisa Tadića i šefa njegovog kabineta o onome šta se dešava.
Prvi sam nazvao gospodina Rakića odmah posle udesa i on mi je sam rekao da nije ništa strašno. Posle toga, ujutru, stalno su išle informacije prema kabinetu Borisa Tadića. Ono što je problem, sada ću da kažem, zato što od obezbeđenja Borisa Tadića i od Vojne obaveštajne službe nije stizala nikakva vest do devet sati uveče.
Mi smo sa te strane imali pomoć da utvrdimo svo činjenično stanje, ali moram da vam kažem kada je u pitanju takva stvar, onda je procedura vrlo složena.
Čak 91 automobil mora da se ispita, da se nađe, moraju da se pretraže svi telefonski razgovori koji su vođeni od poteza Londona do Topčiderske zvezde, da se upare i traže svi oni brojevi koji su tada komunicirali, koliko su komunicirali na baznim stanicama i da se svi ispitaju.
Jednostavno, to je cela istina. Jedina činjenica koja nije dolazila, nije dolazila od obezbeđenja Borisa Tadića. Nemojmo o tome, ali opet vam govorim, vi ste mnogo brzi i politika vam je bila brza, stvari jednostavno ne mogu da se rešavaju tako što kad kažete odmah, da se otkriju. Mora da prođe vreme, pogotovo u policijskom poslu i pogotovo kada je bila naznaka da je ozbiljna stvar u pitanju, a to je atentat na srpskog predsednika, kojeg na sreću nije bilo.

Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Ovde se radi o povredi dostojanstva Republike Srbije.
Dakle, imali smo vlast koja je na ubistvo Zorana Đinđića reagovala tako što je u roku od pola sata objavila fotografije svih ubica, u roku od tri dana uhapsila 200 ljudi, u roku od 40 dana uhapsila 12.000 ljudi. Ni dan-danas se ne zna ko je ubio Zorana Đinđića.
Danas sam ponovo čuo optužbu, preko koje svi ovde prelazite, da DS optužuje DSS za učešće u tome. To je rekao šef poslaničke grupe DS. Hajde jednom izađite sa podacima na videlo. Radi se o novom događaju u kome policija nije ništa saopštila 15 sati, a onda je rekla sve što se desilo. Pre sam za ove koji za 15 sati kažu celokupnu istinu, nego za one koji za pola sata sve znaju, a posle toga se ustanovi da ništa nisu znali. Pre sam za ove kod kojih se svedoci nađu živi, nego za one kod kojih svedoke nađu sa puškomitraljezom pored njih, ubijene.
Jednu stvar samo ne znam. Da li je auto vozilo kuče ili čovek sa bradom? Da li je kuče imalo kupirane uši? To mnogo odlučuje, ti kupirani, oni su zlikovci, možda su oni vrdali volanom.

Možemo li da pređemo na redosled? Zoran Krasić ima reč.

 Pošto smo napokon na temi zakona, mislim da je predlagač ovog zakona olako prešao preko nekih pitanja koja su standard kada su u pitanju propisi o državljanstvu.
Osnovna zamerka ovom zakonu može da se istakne, da nije do kraja jasno da li se ovim zakonom državljanstvo reguliše kao status, kao pravo koje pripada građaninu Republike Srbije, ili se reguliše kao korpus prava koja proističu iz državljanstva. Ta primedba može da se primeti u skoro svim odredbama ovog predloga zakona.
Konkretno bih vam kazao, u ovoj diskusiji neću da pominjem članove koji su obuhvaćeni amandmanima SRS. Recimo, u članu 5. kažete da državljanin Republike Srbije, koji ima državljanstvo strane države, smatra se državljaninom Republike Srbije, kada se nalazi na teritoriji Republike Srbije. Vi ste na ovaj način iz nekih statusnih prešli u prava koja izviru iz nekog statusa. Mogu da vam postavim pitanje –šta kada se taj naš građanin sa dvojnim državljanstvom nađe u trećoj državi. Nadam se da ćete ove nesuglasice oko pravosnažnosti da otklonite.
Moram da vam ukažem na problem da niste do kraja razvili sistem šta znači prijava, a šta znači zahtev. Naročito u pogledu člana 9. i onoga što sledi posle člana 9 – šta je prijava, a šta je zahtev za upis u državljanstvo.
U članu 10. imate gotovo poslednja dva reda koja su višak, pod uslovom da nije stekao državljanstvo Republike Srbije. To potpuno odudara od člana 9. i početka člana 10. To ste morali da ispravite, jer unosi zabunu. Onaj ko primenjuje zakon neće znati da protumači ovo. Tu se nalazi jedan logični problem.
Moram da vam kažem da u članu 16. Predloga zakona verovatno niste imali u vidu iskustvo i praksu, i onaj ko je pisao ovaj predlog zakona. Neću da citiram odredbu, može da se pročita i da se vidi na šta se odnosi. Moram da vam ukažem na jednu praksu koja je važila u bivšoj Jugoslaviji i u Srbiji. Veliki broj kvalitetnih ljudi, umetnika, naučnika, književnika, koji su po rođenju bili stranci, primljeni su u naše državljanstvo u period od 1918. do 1941. godine, i to su značajni ljudi. Pominjem vam član 16. zbog toga što nekoliko umetnika Jermena, Gruzijaca, koji žele da budu Srbi, nisu mogli da ostvare pravo na državljanstvo...
(Dragan Jočić: Mislite na član 19.)
Ne, član 16. Problem je u članu 16, a ne u članu 19. Vrlo precizno vam pričam. Ne citiram uslove koje ste vi prihvatili, ali vam kažem da su čak i proterani iz Republike Srbije ljudi koji su potrebni Srbiji, potrebni su da budu naši državljani, umetnici, ikonopisci, koji su nastanjeni ovde, koji su želeli da prime naše državljanstvo. Vođeni su protiv njih prekršajni postupci, isporučeni su samo zbog toga što nisu mogli da obezbede neki administrativni dokument. Naprosto, odeljenje unutrašnjih poslova nije htelo da primeni postojeći zakon i da omogući tim ljudima sticanje državljanstva.
U članu 27. vi ste tačku 3) naslovili – sticanje državljanstva druge države članica. Znam da je to bolna administrativna tema. Ukazao sam na to na sednici Zakonodavnog odbora. Mislim da sve to što se tiče istovremenog državljanstva, vi ste to regulisali u jednom od ovih članova, ali mi nemamo garanciju da se neće desiti situacija da neko ima dva republička državljanstva i jedno državljanstvo državne zajednice.
Morate na neki način to da regulišete. Ovaj član je jednostran. Znam da se pozivate na ovaj član četrdeset i neki, ali on je jednostran.
Naveli ste u članu 28 – prestanak državljanstva otpustom, da je izmirio porez i druge zakonske obaveze u Srbiji i Crnoj Gori. Vi možete samo da tražite za Srbiju. Za Crnu Goru teško da možete da tražite. Mislim da to rešenje morate da usaglasite. To su vam tačke 3) i 4). Ako ste mislili na državnu zajednicu, vi nemate kompetencije na drugoj teritoriji. Ovde se priča o otpustu iz našeg državljanstva. Vi taj podatak niti imate, niti možete da dobijete, niti vam taj podatak nešto znači.
Što se tiče člana 29, podneto je nekoliko amandmana. Da vam ne prepričavam ovaj član, moram da vam kažem ....
(Dragan Jočić: Prihvatamo ono od malopre.)
To nije obuhvaćeno našim amandmanima, moraćete vi to nekako da intervenišete.
Osma primedba mimo amandmana tiče se člana 20. Samo ću vam dati jedan primer. Moramo da vodimo računa. Neki ne mogu da se otpuste iz državljanstva. Kako načelnik Generalštaba da se otpusti iz državljanstva kad ode u penziju. Morate to da pojačate. Vaša osnovna ideja je dobra, ali morate da je pojačate. Šta bi to bilo ako Aleksandar Vasiljević, on je već sad postao kanadski državljanin, kako nekog da otpustite iz državljanstva, prestala mu funkcija načelnika Generalštaba, hajde, idi u Kanadu. Valjda država ima obavezu da štiti neke podatke, između ostalog i državljanstvo.
Čuli ste nedavno na suđenju u Hagu, general nije mogao da dobije pasoš pet godina od prestanka obavljanja funkcije. Uozbiljite ovo.
U članu 35. kažete – radi sticanja državljanstva. Njegova veza je član 27. Kaže – sticanjem državljanstva druge države; vidite da nema logike u naslovu dva člana.
Pošto mi vreme poprilično ističe, moram da vam kažem, osnovna primedba je da vi posle donošenja ovog zakona nećete znati koje je nadležno ministarstvo u smislu nadzora, a ovo što se tiče vođenja knjiga, mislim da niste do krajnjih konsekvenci razradili sistem, knjiga državljana i matična knjiga rođenih.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Zoranu Krasiću.

Nastavljamo u 15,00 časova.

(Posle pauze – 15,55)

Nastavljamo popodnevni rad.

Po službenoj evidenciji prisutno je 125 poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da postoji kvorum za rad.

Reč ima narodni poslanik Sovranije Čonjagić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas se u Narodnoj skupštini Republike Srbije desilo nešto što nikako ne treba da se dešava. Danas je po ko zna koji put pucano u pokojnog premijera Srbije i u mnoge žrtve koje su postradale od terora. Žrtve sa Ibarske magistrale, ubijeni novinari u Srbiji, a to nikako ne treba da se dešava, i poslanici u ovom visokom domu ne bi trebalo na jedan takav način paušalno da govore o smrti. Oni možda imaju pravo, u skladu sa svojim političkim motivima i svojom političkom kulturom, da skupljaju političke poene na takav način, ali mislim da to ne treba da rade u Skupštini Republike Srbije.

Izvinite, gospodine Čonjagiću, podignite malo mikrofone, ne čuju vas dobro i pređite na temu.