Da li još neki ovlašćeni predstavnik ili predsednik želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SPS, SRS, G17 plus, DSS-a i jedan poslanik SDP-a.
Dajem reč narodnom poslaniku Ljiljani Nestorović, a sledeći je narodni poslanik Ivica Dačić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, dobro je što je ovaj zakon danas na dnevnom redu. Da je bilo sreće bio bi odavno na dnevnom redu jednog ovakvog tela, odnosno Narodne skupštine, još u vreme kada se raspadala SFRJ, jer mislim da su se mnogi problemi tada pojavljivali upravo zbog nepostojanja sluha države.
Ovakav liberalan zakon, kao što je ovaj, potreban je, jer su mnogi ljudi koji imaju prirodno pravo, po ovom zakonu sada definisano da budu građani Srbije, to pravo izgubili, proveli godine bez tog prava. Njihovi životi su u velikoj meri bili gori nego što su inače mogli da budu, tako da mislim da je ovaj zakon, koji je sada ovde pred nama, trebalo, da je bilo sreće i pameti, mnogo ranije da se nađe pred narodnim poslanicima ovog cenjenog doma.
Svejedno, nema nikakve sumnje da je potrebno doneti novi propis kojim bi se uredila oblast državljanstva radi usklađivanja kako propisa iz ove oblasti sa Ustavnom poveljom državne zajednice, tako i Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje. Dalje, radi usklađivanja sa međunarodnim standardima sadržanim u konvencijama, a pre svega u Evropskoj konvenciji o državljanstvu, na šta se u obrazloženju predlagač zakona i poziva.
Inače, osnovni principi Evropske konvencije iz 1997. godine o sticanju državljanstva jesu da svako lice ima pravo na državljanstvo i jeste sprečavanje nastanka apatrida, odnosno lica bez državljanstva, kao i da niko ne sme biti proizvoljno lišen svog državljanstva.
U daljem tekstu konvencije sadržan je niz pravila za ostvarivanje ovih principa, ali i izuzetaka kad se proklamovana načela ne mogu ostvariti.
Sasvim je jasno da se Predlogom ovog zakona zaista ublažuju uslovi za sticanje državljanstva, omogućava se dvojno državljanstvo, proširuje krug lica za sticanje državljanstva i uspostavlja vođenje evidencije. Međutim, analizirajući ovaj zakon došla sam do saznanja da u Predlogu ovog zakona postoji nekoliko članova, tačnije rečeno tri člana kojima se sve što je u ovom zakonu dobro relativizuje i kojima se omogućava samovolja državnih organa, u ovom slučaju MUP-a.
Jedan od ova tri sporna člana čak je direktno suprotan uspostavljenom pravnom poretku naše zemlje, ali i međunarodnim konvencijama, tačnije Evropskoj konvenciji o sticanju državljanstva, na koju se pozivate, reč je o članu 45. Iskoristiću vreme što imam da u načelu kažem šta je po mom mišljenju problem.
U članu 45. se definiše da je potrebno održati pravo na državljanstvo ili poništiti odluku koju ste doneli na osnovu izjave nekoga da se želi odreći državljanstva ukoliko, pa navodite – na osnovu lažne ili falsifikovane izjave ili izjave na osnovu netačnih činjenica ili drugih zloupotreba i nepravilnosti u sprovedenom postupku, odnosno za takvo lice upisano u evidenciju državljana doneće se rešenje o poništenju sticanja ili prestanka državljanstva.
U 2. stavu stoji da se rešenje o sticanju i prestanku državljanstva Republike Srbije ne može poništiti ako bi lica iz stava 1. ovog člana ostala tom prilikom bez državljanstva, odnosno postala apatridi. Tu se pozivate na Konvenciju usvojenu 1997, koja to pitanje definiše 7. članom koji ima naslov – gubitak državljanstva po sili zakona ili na inicijativu države ugovornice. Lepo se kaže da je zakonodavac dužan da izbaci sve one odredbe koje jedno lice ostavljaju bez državljanstva, ukoliko se ona primene.
Ne znam da li je propust onoga ko je analizirao ovu konvenciju, jasno stoji da je sticanje državljanstva države na prevaru, korišćenjem lažnih informacija ili skrivanjem bilo koje relevantne činjenice koje se može propisati podnosiocu zahteva, mora usloviti upravo poništenje prethodno donete odluke, kada se nije imalo u vidu da je prevara ili falsifikat u pitanju.
Imate to podvučeno dalje u tom članu gde kaže da država ugovornica, država koja je članica Saveta Evrope, ne može da predvidi svojim unutrašnjim pravom gubitak državljanstva na osnovu svih ovih stavova koje su ovde definisali, a osim ako bi primenom tog zakona lice postalo apatrid, izuzev slučajeva koje sam pomenula, ukoliko se poslužio nekom prevarom, falsifikatom i sličnim stvarima.
Ne samo da ovim članom 45. dezavuišete naš Krivični zakon i Zakon o opštem upravnom postupku, već i Konvenciju koja striktno kaže da upravo samo u tom slučaju treba oduzeti pravo na državljanstvo ili poništiti odluku da je lice tražilo da se odrekne državljanstva. Svoje pravo, pošto sam podnela amandman na taj član, iskoristiću dodatno, da vas uverim da je napravljena greška kojom se daje legitimitet kriminalnom delu, a to ne može da bude osnov, čak i kada lice ostaje bez državljanstva.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, SPS će, kao što je rekao Bojan Kekić kao ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda, glasati za ovu tačku dnevnog reda.

Smatramo da je ova oblast veoma važna. Smatramo da u Republici Srbiji trenutno živi veliki broj građana bez državljanstva Republike Srbije. Nažalost, taj veliki broj građana se nalazi na teritorijama koje su problematične i sa aspekta bezbednosti i sa aspekta separatističkih tendencija koje postoje u nekim sredinama.

Takođe, jedan broj građana srpske nacionalne pripadnosti nema državljanstvo Republike Srbije, i zato je bitno da ovoj oblasti pristupimo ne samo sa aspekta usklađenosti ovog zakona sa nekim međunarodnim standardima i zakonodavstvom EU, već i sa aspekta konkretnih interesa Republike Srbije i srpskog naroda u celini. Zato mislim da se MUP ovde rukovodio principom tla, odnosno teritorije. Državljanstvo se može sticati na dva načina, po liniji tla i po liniji krvi.

Imajući u vidu sve ovo što se dešavalo srpskom narodu u celom prošlom veku, moramo omogućiti svim Srbima, gde god oni živeli i čije god oni imali državljanstvo, da imaju pravo i na to drugo, dvojno državljanstvo Republike Srbije. Mislim da je to veoma važna stvar i veoma je bitno da samo tumačenje ovog zakona i sprovođenje ovog zakona bude takvo da upravo to omogući, ali da jedan od uslova za sticanje državljanstva ne mora biti otpust iz prethodnog državljanstva.

Mađari imaju u decembru mesecu referendum u Mađarskoj o dvojnom državljanstvu. Ne znam da li naša država nešto zna o tome i da li nešto preduzima u tom smislu. Govorim o Vladi i o predsedniku Srbije kao nosiocima izvršne vlasti. Postoji jedan broj Srba koji su proterani iz Hrvatske, proterani iz BiH, kojima treba da bude rešeno pitanje državljanstva i to je rešavano u proteklim godina, ali ne u potpunosti.

Postoji jedan broj Srba koji žive u zemljama Zapada, koji imaju srpsko poreklo, koji nemaju prebivalište, čiji roditelji nisu živeli u Republici Srbiji, a kojima je stalo da imaju i državljanstvo Srbije, a da pri tom ne moraju da žive u Srbiji i pri tom ne moraju da imaju otpust iz državljanstva te države.

Mislim da treba naći rešenja koja će biti tolerantna, pre svega govorim o srpskom pitanju, jer veliki broj Srba živi van Srbije i, ako bi se moglo meriti u procentima, moglo bi se reći da je taj broj veoma visok i da se govori i o nekim gradovima u inostranstvu, da u njima živi više Srba nego u nekim gradovima u Srbiji.

Sa druge strane, znate da neke okolne države imaju veoma rigorozne uslove za sticanje državljanstva, kao što je Hrvatska, koja po mišljenju Saveta Evrope i po mišljenju evropskog parlamenta ispunjava međunarodne standarde iz oblasti ljudskih prava.

Četvrti i peti uslov za sticanje državljanstva po njihovom zakonu o hrvatskom državljanstvu jeste da poznaje hrvatski jezik i latinično pismo. Peta tačka je da se iz njegovog ponašanja može zaključiti da poštuje pravni poredak i običaje u Republici Hrvatskoj i da prihvata hrvatsku kulturu. Ovo su izgleda evropski standardi, jer za ovo se pozitivno opredeljuje Evropski parlament i Savet Evrope.

Vi ste ovde napisali da stranac koji prihvata državljanstvo Srbije treba da potpiše izjavu da priznaje Republiku Srbiju. Ne znam kako tačno glasi formulacija, da priznaje državu Srbiju kao svoju. To je u redu, ali vam navodim i konkretne primere, mnogo rigoroznije. Ovo su primeri koji su neuporedivi sa našim primerima. Koliko ima naših državljana koji ne znaju srpski jezik, koji ne znaju ćirilično pismo. Koliko ima naših građana kojima ne pada na pamet da nauče srpski jezik, a imaju naše državljanstvo.

Ne kažem da mi treba da se ponašamo kao Hrvatska. Nije nama Hrvatska uzor. Nije nama Hrvatska cilj. Zašto bi nam onda bili cilj oni koji Hrvatsku poštuju kao naš uzor. Sve u svemu, mislim da moramo više da vodimo računa o našim nacionalnim i državnim interesima i u ovom smislu nema razloga da MUP ne primeni rigoroznije uslove kad je reč o sticanju državljanstva.

Takođe, MUP treba da preduzme određene mere protiv onih koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije, a nisu državljani Srbije. Ne govorim o strancima, turistima i ostalima koji ovde rade ili borave itd. Govorim o onima koji ovde žive, a nisu naši državljani. Ali, čiji su to državljani? Uzmite primer Bujanovca, Medveđe, Preševa, gde vi i dan-danas imate situaciju da oni govore o tome da je 50 posto njihovog stanovništva proterano iz Bujanovca.

Vi imate situaciju da se, kao što je rečeno, ističu albanske zastave, zastave države Albanije na teritoriji Republike Srbije. Niko je ne skida. Prošli sastav MUP je hapsio one koji su skidali hrvatske zastave u Beogradu, istina sa diplomatskih predstavništava.

Skinite tu zastavu, jer to je zastava države Albanije. Takođe, vi znate da u našoj državi postoje neki ljudi, postojali su, ne znam da li ih još ima u državnoj administraciji, koji rade na najvišim državnim mestima a nemaju državljanstvo Srbije, i kako je to moguće.

Vi znate da su neki funkcioneri postojali, a da su kasnije primani u naše državljanstvo. Vi znate da je za svakog poslanika uslov da se kandiduje da ima državljanstvo, a za najviše državne funkcionere i savetnike najviših državnih funkcionera to nije uslov.

Znači, ima mnogo stvari gde bi trebalo povesti računa i nisu samo predmet teksta zakona, nego i ponašanja MUP i drugih državnih organa.

Naravno, ima i nekih naših državljana koji svojim ponašanjem ne doprinose baš puno ugledu Republike Srbije, ali mi ne možemo ništa učiniti da ih otpustimo iz našeg državljanstva, jer to nigde nije pravilo i to je zabranjeno, jer svako mora da ima državljanstvo.

Znate kako, imate neke državljane koji se nalaze na visokim državnim funkcijama i ugrožavaju državne i nacionalne interese.

Ovde ste godinama govorili da je prepreka za normalizaciju odnosa Srbije, SPS, SRS, a ispostavilo se da predsednik Srbije udara automobilima u vozila američke ambasade i njihovih činovnika.

Stejt department je noćas potvrdio stavove ministra Jočića, ali moram, ministre, da vam se izvinim, mislim da to nisu vaši stavovi, nego su stavovi koji su usaglašeni sa Stejt departmentom, dakle, da je to saobraćajni incident. Ako grešim, ispravite me, nije bitno. Američka administracija je to noćas rekla.

Mi imamo izjave u današnjim novinama, kako nije sramota te ljude da tako govore. Pogledajte izjave, da počnemo od najbenignije, da počnemo od Marka Nicovića – najverovatnije je Tadića napalo tzv. antihaško bratstvo, dakle, zbog istupa o neophodnosti slanja Srba optuženih od strane Tribunala. Nisam znao da je antihaško bratstvo zastupljeno u američkoj ambasadi.

Takođe, imate predsednika Srbije Tadića koji kaže u današnjim novinama – hoće da me ubiju. Ko hoće Tadića da ubije? Dakle, službenik obezbeđenja američke ambasade.

Imate, dalje, izjave Dragoljuba Mićunovića, koji kaže da je to pokušaj atentata na Borisa Tadića, da on predstavlja već viđeni scenario i da sve to podseća na vreme vladavine socijalista i radikala.

Izvinite, molim vas, mi sa njima nismo imali saobraćajne incidente. Mi smo imali mnogo ozbiljnije rasprave.

Takođe, imate DS, koja kaže da je zatražila od MUP Srbije, kao i svih institucija koje se bave bezbednošću, da u što kraćem roku otkriju identitet učesnika prekjučerašnjeg napada.

Otkriven je taj identitet, a da li mogu sada da vas nešto pitam, ministre, da li je još neko bio u tim famoznim kolima ili je on bio sam, osim kučeta, da li je bilo živog bića, jer šta bi bilo da je bio neki američki diplomata u autu? Da vas pitam otvoreno, šta bi bilo da to nije bio čovek koji radi u američkoj ambasadi, nego u ambasadi Rusije? Mislim da su to veoma neozbiljne stvari, ali to ne dolikuje instituciji predsednika Republike. Nažalost, neki od vas su ga podržali i tako vam i treba.

Što se tiče ostalih izjava, Svetozar Marović kaže – oni koji još misle da mogu ukloniti one koji žele napredak, moraju znati da će to biti đavolski teško. Znači, SAD žele da uklone sve one koji žele napredak ovoj zemlji.

Takođe, Vuk Drašković kaže – reč je o dramatičnom upozorenju i da su terorističke strukture Miloševićevog režima ponovo u akciji. Ne znam, traži Vuk Drašković od premijera Koštunice i resornih ministarstava da napadač i organizator napada na Tadića budu hitno otkriveni i da se BIA, policija i pravosuđe odmah očiste od Miloševićevih ljudi. Dajte da se američka ambasada, CIA, FBI očiste od Miloševićevih ljudi.

Naravno, ima tu i izjava Vladana Batića, čuvenog ministra pravde, koji je hteo da uvede smrtnu kaznu; zna, kaže on, da to nije po evropskim standardima, ali neka važi samo pet sati, samo da pobijemo sve ove koji nam ne odgovaraju, pa ćemo opet da se vratimo na evropske standarde. Nažalost, protiv tog ministra nema nijedne krivične prijave, a ima krivičnih prijava Tadića protiv Koštunice, i to je vaša stvar, tu vi vršite vlast.

Što se tiče tog Batića, on kaže – taj napad je još jedna potvrda da je Srbija balkanska Kolumbija i banana republika, gde se kriminal vratio i deluje iz sve snage. Svaka čast, to doprinosi normalizaciji odnosa Srbije i Amerike.

Čedomir Jovanović kaže, svi su se ujedinili, svi to kažu, pa kaže – svi smo mi Tadići. Mi smo to oduvek znali da su oni svi isti, samo što hoće da se predstave različito.

Kaže on ovako – napad na Topčiderskoj zvezdi upozorava nas da Srbija iz prošlosti ne bira sredstva kako bi ostvarila svoj cilj. Svaka čast, dobri odnosi sa Amerikom su prošlost.

Nenad Čanak kaže ovako – pokušaj atentata na predsednika Srbije Borisa Tadića, dakle, izvršili su isti oni koji su ubili premijera Srbije Zorana Đinđića. Znači, obezbeđenje američke ambasade je izvršilo ubistvo Zorana Đinđića.

Ovo je sramotno šta se dešava u ovoj Srbiji. Ovakve izjave potvrđuju svu neozbiljnost političke elite koja se nalazi navodno na mestu elite u Srbiji. Oni bi danas trebalo da se izvine građanima Srbije, američkoj ambasadi. Naravno, Boris Tadić ne treba da se izvinjava bilo kome, jer što se nas tiče mi svi znamo kakav je on, ali bi trebalo da podnese ostavku, jer ugrožava interese Srbije. Vitalni interesi Srbije su dobri odnosi Srbije i SAD, koje je on ugrozio. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Ivici Dačiću.

Po Poslovniku, narodni poslanik Milan Marković.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je ukusno terati šalu sa nečim što je vrlo ozbiljno. Meni je krajnje neshvatljivo da kada je tema dnevnog reda zakon o državljanstvu šef jedne poslaničke grupe izađe ovde, čita naslove iz novina i tera šalu sa nečim što je krajnje ozbiljno. Da li zaista mislite da građani Srbije i mi iz Demokratske stranke verujemo gospodinu Jočiću da je ovo bio samo jedan trgovački putnik kao onaj na autoputu?
Da li ste svesni čemu se uopšte smejete? Ne znam šta vas čini toliko razdraganima povodom ovoga što se sinoć desilo? Možda je vama žao što se nije desilo nešto ozbiljnije?
Jedino što smo juče mogli da saznamo to je da naša policija nije bila u stanju 24 časa da sazna ko je lice koje je učestvovalo u incidentu. Jedino što sam razumeo iz jučerašnje konferencije za štampu ministra Jočića jeste da treba da se zahvalimo američkoj ambasadi što su nam javili ko je čovek koji je učestvovao u incidentu.
Tu ostrašćenost i tu mržnju koju vi narodni poslanici pokazujete prema predsedniku Republike, tu vašu želju da se ponovi ono što se desilo u martu, to vaše dobacivanje, smejanje, ne znam na šta već ovo liči, to više govori o vama i o sramoti i stidu koji ste naneli ovoj Narodnoj skupštini i ovoj državi.
Gospodine Dačiću, treba da se stidite ovoga što ste izgovorili za govornicom u vašem izlaganju, isto kao i predsedavajući gospodin Anđelković, koji je dopustio da se na ovakav način vređa predsednik Republike, da se na ovakav način tera šega sa nečim o čemu mora najozbiljnije da se razgovara.
Koliko je sve ovo neozbiljno vidi se iz toga što, iako nije utvrđeno ko je gospodin, sem imena i prezimena, koji je izazvao incident, nije ni rekonstruisan taj incident. Vi ovde već dižete ne znam kakvu graju, srećni ste prosto što ste našli priliku da se, narodski rečeno, sprdate sa institucijom predsednika Republike, sa Narodnom skupštinom i sa građanima koji ovo gledaju.
Iskreno se nadam da nećete imati to zadovoljstvo koje ste imali 11. marta i vi iz Demokratske stranke Srbije nećete moći da čašćavate po Palati pravde i po drugim mestima. Boris Tadić, nadamo se, neće doživeti sudbinu koju je doživeo Zoran Đinđić.

Prvo, ne znam šta je bilo 11. marta. Valjda je 12. marta bilo.

Drugo, molim vas da se razjasnimo u vezi jedne stvari. Ovaj parlament uvažava predsednika Republike na isti način kako predsednik Republike uvažava odluke parlamenta. Koliko on poštuje odluke parlamenta to smo videli u prethodnih mesec dana.

Treće, gospodin Dačić je citirao, nije ništa govorio. On je samo citirao izjave kako se postaje neko i ko su sve državljani Srbije. Mislim da je to bilo u skladu sa temom. Vi ste govorili povodom Poslovnika, nisam vas prekidao iako se niste pozvali ni na jedan član Poslovnika, niti ste citirali taj član. Shvatio sam da ste ipak iskoristili pravo na repliku, iako na to niste imali pravo, ali mislim da treba da obezbedimo tolerantnost u ovoj skupštini i zato sam to učinio.

Pošto ste pomenuli gospodina Dačića, ima reč gospodin Dačić, pa onda još nekoliko poslanika.

Imam pravo na repliku, pošto je gospodin Marković govorio o povredi Poslovnika.
Kada sam počeo da govorim predsedavajući je bio predsednik parlamenta Marković. Ne znam u čemu je neko tolerisao ili ne moje izlaganje, nijednom rečju nisam u posprdnom tumačenju pomenuo Borisa Tadića i funkciju predsednika Republike, nego sam govorio o onome šta su izjavili pojedini navodno visoki funkcioneri političkih stranaka o navodnom atentatu.
Što se toga tiče, sve što sam rekao samo sam citirao. Citirao sam i Stejt department. Možda ne verujete, ali poštujem šta je rekao Stejt department. Rekao je da je u pitanju saobraćajni incident i priznao je da je taj incident napravio radnik njihove ambasade i naložili su mu da sarađuje sa našim organima vlasti. To sam noćas pročitao na internetu.
Znači, ako Demokratska stranka želi da iz ovoga napravi atentat, priču o atentatu, nemam ništa protiv. Ne mogu da nađem vezu između Miloševićevih ubica i radnika obezbeđenja američke ambasade. Ne mogu da nađem vezu između neke navodne prošlosti i američke ambasade. Ne mogu da nađem vezu o kojoj govorite. Govorite o Evropi, o svetskim integracijama, o NATO-u, a nećete da se umrežite u sistem veza i bezbednosti sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije.
Naravno da je ono što je govorio gospodin Marković sramotno, da nekome drugome spočitava navodno radovanje zbog ubistva Zorana Đinđića. Dobro znate da je Socijalistička partija Srbije, a pretpostavljam i ogromna većina svih drugih stranaka, izrazila saučešće povodom tog slučaja i dan-danas smatramo da je to tragedija za Republiku Srbiju, ali nemojte nas optuživati za to što je Đinđić ubijen. Čanak je rekao da su ga ubili isti oni koji su sada pokušali da ubiju Tadića.
Što se nas tiče, mislim da se nisu čaše dizale povodom ubistva Đinđića u nekim strankama, nego možda u nekim kriminalnim klanovima. Što se toga tiče, sa kim ste se družili, sa kim ste poslovali, sa kim ste vodili biznis, sa kim ste došli na vlast, tako ste i prošli. Što se toga tiče, Socijalistička partija Srbije još jednom kaže da predsednik Srbije mora da bude obezbeđen kao i sve druge institucije, ali ovde nije reč o atentatu, ovde je reč, kako se kaže, o saobraćajnom incidentu. Tako kaže Stejt department.
Da li u ovome ima nečega zbog čega bih morao da se stidim, kako kaže gospodin Marković? Ne. Stidite se vi, gospodine Markoviću, zato što pravite farsu od nečega što nije bio atentat. Stidite se zato što lažete građane Srbije da je bio ugrožen život Tadića, a postavite pitanje ko je izazvao taj incident. Da li je incident izazvalo Tadićevo obezbeđenje ili radnik američke ambasade?
Znači, nemojmo govoriti sada o tome. Sprdao bih se sa ovom temom da sam rekao da ću se o ovoj temi javiti povodom tačke o zaštiti životinja, pošto je ker doživeo stres kada se sve to desilo. To neću da govorim. Samo skrećem pažnju na ono što su izjavljivali političari. Treba da se stide zbog ovoga što su izjavili, jer lažu građane Srbije, lažu kad kažu da postoje kriminalne grupe i ubice koje potiču iz vremena Miloševića, koji danas ubijaju.

Gospodine Dačiću, četiri minuta.

Lažu, i zato sam se i javio, da izvrgnem ruglu njihove izjave. Ne znam kako se danas osećaju ti ljudi koji su juče sve ovo rekli i ako hoćete mogu sve ponovo da pročitam. Kako se danas oseća Čanak kada je juče rekao da su oni koji su ubili Đinđića pokušali da ubiju i Tadića, kada zna da je to bio radnik američke ambasade? Kako se oseća Vuk Drašković kada kaže, da ga citiram da me ne bi tužio, "da su terorističke strukture Miloševićevog režima ponovo u akciji".
Mislim da su to veoma ozbiljne stvari. To su ozbiljne stvari, ponašanje državnih institucija, rukovodilaca političkih stranaka i odgovornosti za ono što se javno čini i za ono što se javno kaže.
Kod nas nema nikakve odgovornosti za tako nešto i to zaslužuje izvrgavanje ruglu. Činjenica da će ...
(Predsedavajući: Gospodine Dačiću, pet i po minuta.)
... zaslužuje ozbiljno upozorenje i zaslužuje reakciju MUP-a.