Dame i gospodo, gospodine predsedniče, narodni poslanici, nesumnjivo je da je pred nama jedan od vrlo važnih zakona na ovoj sednici Narodne skupštine i zakon o državljanstvu je takav zakon koji uređuje pitanje statusa lica i njegove pravne veze sa državom.
Činjenica da jedna pravna veza uspostavlja prvi kontakt i odnos sa jednom državom naravno da može da podstakne da ta veza preraste u dublju kulturnu ili duhovnu vezu sa dotičnom državom i da se kasnije, u narednom periodu, usvoje društvene vrednosti koje postoje u toj državi. U tom smislu, ovaj zakon o državljanstvu, može se reći da će Srbiju, kada se analiziraju njegove norme, predstavljati kao otvorenu državu.
On je liberalan zakon, a razlog za donošenje ovog zakona vrlo jasno proističe iz promenjene pozicije državne zajednice Republike Srbije u njoj, a nakon donošenja Ustavne povelje većina nadležnosti koja je nekada bila stavljena SRJ sada je preneta na Republiku Srbiju. Celokupna struktura ustrojstva državne zajednice koja je tada nastala ukazuje da je promenjen položaj države Srbije i materija državljanstva nema sumnje da se stavlja u njenu nadležnost. U tom slučaju, a to je i gospodin ministar rekao, primat države članice, a u ovom slučaju Republike Srbije, jeste bitan, jer sticanjem državljanstva Republike Srbije automatski se stiče i državljanstvo državne zajednice.
Nema sumnje da jedno od načela koje je ovde istaknuto, a to je sprečavanje nastanka apatrida, jeste vrlo važno i mnoge konvencije koje su usvojene u Evropskoj uniji to pitanje regulišu. Imamo, kada se analiziraju odredbe zakona, niz primera, dodajući po pojedinim članovima, na koji način se vrlo konkretno to pitanje rešava, pitanje sprečavanja nastanka apatrida. Recimo, imamo situaciju u članu 13, gde se kaže da se pitanje sticanja državljanstva rođenjem odnosi i na ona lica koja nemaju državljanstvo ili su im roditelji bez državljanstva. Na taj način se sprečava nastanak apatrida.
Član 14. stav 2, kada je pitanju sticanje državljanstva prijemom, a kada su u pitanju stranci, imamo situaciju da se pitanje otpusta iz državljanstva ne reguliše ili se reguliše tako da nije potrebno da se donosi potvrda, ukoliko bi to lice ostalo bez državljanstva. Član 45, koji reguliše pitanje poništaja sticanja ili prestanka državljanstva, govori o toj situaciji da se poništaj sticanja i prestanka državljanstva neće desiti, odnosno takvo rešenje se neće doneti ukoliko bi to lice na koje se to pitanje odnosi ostalo bez državljanstva.
Ta kvalifikacija da se ovaj zakon bori protiv nastanka apatrida vrlo jasno se uočava kroz sve norme koje su ovim zakonom regulisane. Ono što je bitno obeležje Predloga zakona jeste činjenica da oni naši sunarodnici koji su u rasejanju i oni naši sunarodnici koji su zbog ratova i politike pojedinih država bivše Jugoslavije, raspada te države, došli u Srbiju, sada imaju priliku, jasno preciziranim normama u ovom zakonu, da steknu državljanstvo Republike Srbije. To je jedan od oblika integracije naših sunarodnika u pravni sistem Republike Srbije.
To je jasno regulisano u članu 18, a gde se kaže da iseljenik i njegov potomak mogu da budu primljeni u državljanstvo Republike Srbije ako su navršili 18 godina i nije im oduzeta poslovna sposobnost, i ako podnesu izjavu da Srbiju smatraju svojom državom. Jedna liberalna odredba, a to se odnosi na bračnog druga i potomka, koja omogućava svim sunarodnicima koji su u rasejanju da steknu državljanstvo Republike Srbije.
A vrlo važne odredbe su regulisane članom 23. i prelaznim i završnim odredbama, a koje se odnose na naše sunarodnike koji su izbegli sa teritorija bivše SFRJ i koji su bili na Kosovu. Imamo situaciju da naši sunarodnici iz BiH steknu državljanstvo Republike Srbije po dosta liberalnim uslovima.
Odredbe koje se odnose na postupak sticanja državljanstva, ovde su vrlo pojednostavljene, a to je jedna tendencija koju smo imali iz zakona koji su bili pred ovim parlamentom. Postupak je vrlo jednostavan i vodi se, kada je u pitanju sticanje državljanstva prijemom, pred Ministarstvom unutrašnjih poslova, pred nadležnim organom. Vrlo jasno se na osnovu zahteva koji je podnet u vrlo kratkom roku, postupak je hitan, i donosi rešenje, i nakon dostavljanja, lice se upisuje u knjigu državljana.
Dobra strana zakona je i to što je pitanje evidencije vrlo pojednostavljeno. Više nećemo imati onih evidencija koje smo imali u ranijem periodu, nego će se sve evidencije o državljanstvu voditi u matičnim knjigama. To je dobro, jer danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje upis u sve druge evidencije i počinje upis u matične knjige.
DSS smatra da je ovo odličan zakon i da umnogome, u tom smislu što je liberalan, omogućava da se državljanstvo Republike Srbije stekne na mnogo jednostavniji način. U tom smislu će ga i podržati. Hvala.