ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.12.2004.

4. dan rada

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala. Izvolite, gospodine Popoviću.       

Aleksandar Popović

Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što je u članu 10. Predloga zakona, a taj član sam već citirao i neću vas zamarati da ga ponovo citiram, utvrđeno da se "održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine utvrđuje ovim zakonom, posebnim zakonima i drugim propisima", a tu su navedene i praktično sve oblasti koje su spomenute u amandmanu narodne poslanice Gordane Čomić. To bi bilo dupliranje i ponavljanje u odnosu na tekst koji već postoji. Uzgred da kažem, ovaj tekst je doslovno prepisan iz prvog člana bivšeg zakona, zakona iz 2002. godine. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Narodni poslanik Rajko Baralić, povodom istog amandmana Gordane Čomić, a u vezi zaključka iz Kardifa (98) 333.

Rajko Baralić

Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedniče, dame i gospodo, insistiranje, uvek i u svakoj prilici, na ujednačavanju našeg zakonodavstva sa evropskim, može da bude u nekim segmentima i štetno.
Nedavno smo imali situaciju da ministar zdravlja Vlade Republike Srbije, gospodin Tomica Milosavljević, daje izjavu u vezi sa sokovima koji su namenjeni građanima Srbije, koji su uvezeni iz Slovenije, a radi se o Fruktalovim sokovima. Kaže da je nivo radioaktivnosti tih sokova deset puta na višem nivou nego što je dozvoljeno po našem zakonodavstvu. Ako tome dodamo da zakonodavstvo EU ima taj stepen tolerancije kada je u pitanju hrana i kada je u pitanju pomenuti problem, onda je logično pitanje za svakog od nas, da li je težnja ka takvom standardu dobra po našu decu i naše građane.
Za mene je važniji kritički pristup i važnije ono što doprinosi zdravlju nacije, a pre svega našoj deci, pa zbog toga nisam spreman da uvek bez ikakvih uslova prihvatam ona zakonska rešenja koja dolaze iz Evropske unije, samo zbog toga što su iz Evropske unije.
Posebno ako smo pri tom imali, kako ste vi ovde izgovorili danas, zakone koji su iz sedamdesetih ili iz devedesetih.
Uvek bi se založio za ona rešenja koja su iz 1850. ukoliko su takva da obezbeđuju zdravstvenu ispravnost hrane na tom nivou koji garantuje zdravlje pre svega našoj deci. Zbog toga mislim da pristup koji ima gospodin Stanimirović u vezi sa ovim amandmanom nije takav da bih se za njega mogao izjasniti pozitivno.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Baraliću.
Da li se još neko javlja o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Milan Stanimirović

Demokratska stranka – Boris Tadić
U članu 3. posle tačke 7) dodaje se pet novih tačaka koje glase:
7a - prirodna dobra čine javna prirodna dobra i prirodna dobra posebnih vrednosti;
7b – javno prirodno dobro jeste neuređen ili uređen prostor ili očuvani deo predela, jednako dostupan svima;
7v – prirodno dobro posebne vrednosti jeste očuvani deo žive i nežive prirode posebnih vrednosti diverziteta, jedinstvenih i reprezentativnih, geoloških, fizičko-geografskih, hidroloških, bioloških, pedoloških, klimatskih i drugih značajnih odlika predela, zbog kojih ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj i zbog čega, kao dobro od opšteg interesa, uživa posebnu zaštitu;
7g – detaljna istraživanja podzemnih voda obuhvataju istraživanja koja se izvode radi dobijanja detaljnih podataka o kvalitetu i rezervama podzemnih voda, uključujući i uslove za njihovo iskorišćavanje;
7d – katastar prirodnih resursa jeste registar sistematizovanih informacija i podataka o prirodnim resursima, njihovom kvantitetu, kvalitetu i ekonomskoj proceni koja uključuje kartografski prikaz i statističke informacije.
U članu 3. tačka 21) briše se. Obrazloženje – ovim amandmanom se definišu izrazi koji su upotrebljeni, odnosno predlažu da budu upotrebljeni u zakonu, a nije navedeno njihovo bliže značenje.
Dakle, DS predlaže amandmanima da se utvrde pravila i uslovi održivog trajnog korišćenja, a ne eksploatacija prirodnih resursa. DS i građanima Srbije se obraća, jer kaže da je ovo vrlo važno pitanje.
Tražimo amandmanima ustanovljavanje uslova održivog korišćenja resursa. Do sada se radilo od slučaja do slučaja, bez sistematskog pristupa.
Govorim i o amandmanu na član 3a, da ne bih ponovo izlazio. Posle člana 3. dodaje se novi naslov "Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine", kao i član 3a koji glasi: "Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine ostvaruje se donošenjem i sprovođenjem odluka kojima se obezbeđuje uravnoteženost između zaštite životne sredine i ekonomskog razvoja kroz integraciju zaštite životne sredine u sve sektorske politike, planiranjem i održivim korišćenjem prirodnih resursa, dobara i energije, uspostavljanjem monitoringa, kontrolom i unapređivanjem kvaliteta životne sredine, sprečavanjem, ublažavanjem i ograničavanjem nepovoljnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, uvođenjem energetski efikasnijih tehnologija i korišćenjem obnovljivih prirodnih resursa, integracijom ekonomskih analiza i uslova zaštite životne sredine na proporcionalnoj osnovi, uspostavljanjem informacionog sistema prirodnih vrednosti i životne sredine, promovisanjem i upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse koji manje ugrožavaju životnu sredinu, obezbeđenjem i sprovođenjem ekonomskih instrumenata za finansiranje sistema zaštite životne sredine, zaštitom posebno vrednih, ugroženih ili oštećenih područja, sanacijom štete nanete životnoj sredini, smanjenjem, ponovnim korišćenjem, reciklažom i regeneracijom otpada, učešćem javnosti u aktivnostima i procesima donošenja odluka u oblasti sistema zaštite životne sredine i primenom načela utvrđenih ovim zakonom."
Ovaj amandman se predlaže u setu amandmana radi uređivanja uslova održivog korišćenja prirodnih resursa za koje sada Evropska unija donosi i priprema strategiju. Takođe želimo da ukažemo da je neopravdano izostavljanje ovih odredbi i da ovu oblast treba urediti na način da se ovom zakonu daju okviri za utvrđivanje uslova održivog korišćenja prirodnih resursa, kako bi ostavili i za naredne generacije.
Ovim amandmanima tražimo ustanovljavanje uslova održivog korišćenja resursa. Do sada se radilo od slučaja do slučaja, bez sistematskog pristupa, a resursi su voda, mineralne sirovine, šuma, divljač, riba itd. Ispunjavamo zahtev građana koji je bio jasan, da je prethodna vlada, uz pomoć OEBS-a, uključila građane Srbije u pisanje zakona i da se odvoji nož od pogače kod prirodnih bogatstava, da onaj koji utvrđuje bilanse resursa sam daje dozvole za njihovo korišćenje i sam ih kontroliše, o čemu je bilo reči i u načelnoj raspravi.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Posebno hvala, gospodine Stanimiroviću, što ste govorili o narednim amandmanima. Izuzetno korektno.
Izvolite, ministar Popović, pa ovlašćeni predstavnik Ivan Živadinović, ispred G17 plus.
Poslovnik kaže, predstavnik Vlade dobija reč kad je zatraži, ali pošto je više ne tražite, izvolite gospodine Živadinoviću.

Ivan Živadinović

G17 Plus
Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, hvala za ovo. Gospođa Gordana Čomić je podnela amandman na član 3. koji definiše značenje izraza – pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja, pa postoji nekih 26 definicija. Tačka 21) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju štetne i opasne karakteristike.
Pošto ove amandmane na zakon o zaštiti životne sredine nije pisala gospođa Čomić nego prethodna ministarka životne sredine Anđelka Mihajlov, ona je ovde neke stvari zaboravila. Vlada neće prihvatiti ove amandmane, a ni Skupština Srbije, jer izraz "opasne materije" upotrebljen je u kontekstu upravljanja opasnim materijama u slučaju udesa u skladu sa Direktivom Evropske zajednice 96/82 o industrijskim udesima.
Gospođa Anđelka Mihajlov je ponovo pokazala svoje neznanje, a to se dešavalo i pre dve godine, kada su nam Šiptari zagadili Ibar, pa smo imali jednu aferu u Kraljevu, gde su se prepucavale lokalne i republičke vlasti. Tada je veliki stručnjak, inače profesor univerziteta, gospođa Anđelka Mihajlov, davala izjave tipa – fenol je aromatični alkohol, što je za mene, kao hemičara i specijalistu hemije životne sredine neprihvatljivo, a mogu vam reći da učenici u osmom razredu osnovne škole, kada izjave tako nešto, dobiju jedinicu.
Gospođa Anđelka Mihajlov je tada davala izjave i da je fenol teško rastvoran u vodi, a preporučujem vam da pitate bilo koga ko radi u laboratoriji da pročita šta piše na flašama sa fenolom i videće da se fenol odlično rastvara u vodi i u bilo kojim drugim neprotočnim rastvaračima.
Predlažem gospodinu Stanimiroviću da još jednom pročita sva obrazloženja koja mu je gospođa Anđelka Mihajlov dala, da ne bi dezavuisao Skupštinu i javnost Srbije, jer ovaj zakon neće obrađivati temu koju oni predlažu, ova skupština će prihvatiti zakon koji je predložila Vlada Srbije, ne iz razloga što je to reparirani predlog zakona koji je predložila prethodna ministarka, koja, uzgred budi rečeno, za tri godine vlasti nije uspela da progura nijedan zakonski akt u ovoj skupštini, a naplatila je dobar deo troškova promocije ovih zakona i promocija ovih zakona je ličila na leteći cirkus Montija Pajtona po Srbiji.
Imao sam i sam priliku da pre dve godine prisustvujem jednoj takvoj promociji, kada je ekipa iz Ministarstva životne sredine došla u Užice, podelila nam pedesetak primeraka iskopiranog zakona, smejali smo se 15 minuta, jer niko nije imao pojma o čemu se radi, a posle toga je ekipa zadovoljna došla u Beograd.
Naravno, problemi životne sredine i dalje su ostali isti. To ova skupština neće dozvoliti i Vlada Republike Srbije neće dozvoliti, već ćemo krenuti ka nekom sistemu koji će ovu Srbiju vratiti na pravi put. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama. Reč ima ministar Popović.

Aleksandar Popović

Hvala, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, ni jedan ni drugi amandman nisu sporni, ali su oni već sadržani u tekstu zakona. Dakle, pošto je gospodin Stanimirović bio ljubazan pa je govorio o oba amandmana, što se tiče onog prvog koji je citirao, to je amandman 4 koji je podnesen na član 3. Predloga zakona, u članu 11. su definisani pojmovi prirodnih vrednosti koji čine prirodni resursi, zaštićena prirodna dobra i javna prirodna dobra. Što se tiče pokušaja da se dodaju tačke 7g i 7d, one će se definisati posebnim zakonima. Ne prihvata se brisanje tačke 21) zato što ta tačka nije u skladu sa direktivom 96/82 EU o industrijskim udesima.
Sada ću da ponovim nešto što sam već rekao u petak. Direktive su obavezujući materijal koji se implementira u zakonodavstvo zemalja EU. Dokumenti poput onog iz Kardifa, mnogo puta ovde spominjanog, a interesantno je da 2002. godine, kada se govorilo o zakonu, kardifski dokument iz 1998. nijednom nije bio spomenut, u međuvremenu je neko saznao da postoji taj dokument.
Dakle, dokumenti govore o strategiji, govore o principima, ne mogu se direktno implementirati. Direktiva EU, koja je zapravo mehanizam za sprovođenje kardifskog dokumenta, biće primenjena u srpskom zakonodavstvu kada, nadam se, ova skupština izglasa ovaj paket zakona i time smo taj problem rešili.
Što se tiče drugog amandmana o kome je gospodin Stanimirović govorio, to je amandman 5. koji je gospođa Čomić podnela na predlog tri zakona, praktično, svi principi o kojima se ovde govori su spomenuti u članu 9. Predloga zakona.
Sada da kažem nešto o nožu i pogači i o održivom razvoju, i da onda nastavimo da diskutujemo o amandmanima, a da se ne vraćamo uvek na istu priču. Ovaj koncept zakona upravo i reguliše održivi razvoj. Nijedan zakon neće moći od strane Vlade Republike Srbije da bude usvojen i da bude poslat u ovu skupštinu ukoliko ne bude bio u skladu sa principima, između ostalog, i održivog razvoja, koji su spomenuti u ovom zakonu, kada ovaj zakon bude usvojen.
Postoje tri mehanizma: kroz analizu uticaja, kroz stratešku analizu uticaja i kroz integrisanu dozvolu, koji omogućuju da se, u svakom slučaju, ingerencije, programi i projekti životne sredine ugrade u sektorske politike.
Konačno, što se tiče noža i pogače, ako se slažemo da nož i pogača ne treba da budu u istoj ruci, a mislim da se slažemo, onda je upravo ovaj zakon taj koji to omogućuje. Dakle, ministarstvo zaduženo za resor zaštite životne sredine daje odobrenje, nadležna resorna ministarstva daju dozvole. Prema tome, ništa ne može da se krčmi u Srbiji ako nije u skladu sa ovim zakonom i ako nadležno Ministarstvo za zaštitu životne sredine ne daje odobrenje.
U čemu je razlika? Razlika u odnosu na prethodni koncept je u tome što su u prethodnom konceptu nož i pogača bili u istoj ruci, pa je ministarstvo zaduženo za oblast zaštite životne sredine davalo dozvole, kontrolisalo i davalo. To je suštinska razlika. Ovde nož i pogača nisu u istoj ruci, a u konceptu iz 2002. su bili. Drago mi je što se svi slažemo oko toga, barem verbalno, da ne treba da budu. To je izraz podrške konceptu ovog zakona.