Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Molim vas da na početku utvrdimo kvorum.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nataša Mićić, Miodrag Stamenković, Staniša Stevanović, Milorad Belić, Gordana Čomić. Pre podne: Vojislav Mihailović i Dragan Rafailović.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU (nastavak u načelu sa 6, 7. i 8. tačkom)
Reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović - Lune.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo i poštovani ministre, pred nama se nalazi set zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Poslanici DSS-a će za ovaj zakon glasati i podržati ga. Razlozi za to su mnogobrojni.
Do sada, ako gledamo sa zakonske norme, logično bi bilo da je trebalo ove zakone doneti i urediti ovu oblast kako dolikuje svim uređenim evropskim zemljama ili zemljama koje su državotvorne i koje žele da vlada pravo u jednoj zemlji. Svi mi ovde znamo da je ova oblast bila uređena sa preko 100 pravnih normi koje bi mogle da budu dobre ali, u principu, nisu mogle biti sprovedene u praksi.
Pozitivna strana donošenja četiri odvojena zakona iz oblasti zaštite životne sredine je u tome što se neće članovi zakona preplitati, jedan drugog isključivati i dolaziti u bilo kakve kontradiktornosti. Donošenje samo jednog zakona iz ove oblasti bilo bi vrlo teško, pre svega sa tehničke strane, napraviti jedan rogobatni zakon, a u isto vreme, bilo bi vrlo teško i u praksi da bude primenjivo.
Dame i gospodo narodni poslanici, DSS i Vlada Republike Srbije svesna je jedne činjenice, čega moramo svi mi ovde biti svesni, a i cela srpska nacija i svi građani Republike Srbije, da su ovi zakoni od nacionalnog interesa. Zašto to mislim i zašto tvrdim, a iza toga i stojim, kao što stoji DSS i Vlada Republike Srbije? Ovi zakoni će napraviti pravi put kuda treba Srbija da ide, kako ekonomski, a tako i na ekonomskom planu. Zato ovi zakoni imaju nacionalni interes.
To ću i objasniti, ne samo da to bude prazna fraza i da nešto proglasimo od nacionalnog interesa i kažemo, ovi će zakoni napraviti trasu našeg daljeg razvoja, ekonomskog, ekološkog i ma kakvog drugog, ili put u Evropu. Bez ovih zakona ne možemo ići u Evropu, a ni ekonomski napredovati. Kako smo zemlja u tranziciji, predloženim zakonima o zaštiti životne sredine obezbeđuje se da se u našoj zemlji ne može razvijati prljava tehnologija, a samim tim sprečićemo da budemo crna ekološka rupa u Evropi i u svetu i sačuvaćemo naše prirodne resurse.
Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je najbitnije, sačuvaćemo kako ekološku sredinu, tako i zdravlje našeg stanovništva, a pogotovo naših potomaka, a u isto vreme ekonomski ćemo napredovati. Kako bi znali kolika je važnost ovih zakona, moramo biti svi svesni, ne samo mi poslanici već i cela naša nacija, da putem spoljašnjeg uticaja, zračenja, zagađivanjem vode, vazduha, zemlje opasnim materijama može, a i dolazi vrlo često do aberacije hromozoma, do genetske mutacije kod ljudi, što je, nažalost, bila odlika dvadesetog veka, baš zbog spoljašnjeg uticaja i brze industrijalizacije, a ne vodeći računa o zaštiti životne sredine, već samo o profitu.
Taj ceh se plaća povećanjem broja malignih bolesti, i svi vi to dobro znate. Zato su zemlje Evropske unije, ne za džabe, ove zakone digle na nacionalni nivo. Kao lekar moram da kažem i da upozorim kako vas narodne poslanike tako i naše građane Srbije, nestručnu javnost (jer to stručna javnost zna) da jednom mutirani gen ostaje uvek mutiran i može se prenositi sa generacije na generaciju i proizvesti bolest, nažalost, tešku bolest koja je neizlečiva.
Gospodo narodni poslanici, ako sutra otklonimo neki otpadni materijal mi jesmo otpadni materijal i štetnu materiju uklonili iz prirode, ali nismo iz ljudskog organizma i prenosiće se na generacije i imaćemo bolesnu naciju.
Zato, gospodo narodni poslanici, moramo ove činjenice biti svesni. Jednom narušena genetska struktura čoveka ostaje zauvek narušena i ni sa kakvim lekovima ne mogu se lečiti, ma koliko mi davali tamo para.
Zato je mnogo važno i po celu naciju da ovaj zakon kada ga donesemo sprovedemo dosledno. Zakonodavac je video da je to osnovni razlog zbog čega treba donositi ovaj zakon i zato je u članu 6. predvideo podizanje savesti cele nacije i to od predškolskog, preko školskog obrazovnog sistema, na fakultetima, a u isto vreme kroz informativni sistem, kroz kulturu, kroz zdravstveni sistem.
U suprotnom, da nema ovog člana, gospodo narodni poslanici, ovaj zakon ne bi imao ovakvu važnost i čak bih i ja bio protiv toga da se donosi. Ovako, ovaj član je dovoljan da postoji razlog da bismo ga izglasali svi mi. Samo ako nacija bude svesna činjenice očuvanja životne sredine ovi zakoni će imati pun efekat i tako ćemo moći da sprovedemo i član 6.
U drugom poglavlju – Zaštita prirodnih vrednosti, u članovima 21 - 32. predviđeno je da se moraju čuvati prirodni resursi, kako sa njima treba postupati i preduzimati mere da ne dođe do zagađivanja i uništenja. Ovde bih posebno izdvojio zaštitu zemljišta i vode, gde moramo biti svesni da su to naši najveći resursi, kako sa ekološkog, tako i sa ekonomskog aspekta. Ukoliko imamo nezagađeno zemljište, vodu, naša je šansa za proizvodnju zdrave ekološke hrane koju možemo izvoziti.
Gospodo narodni poslanici, kada smo išli u kampanju, setimo se svi do jednog, kada smo govorili o poljoprivredi, šansa nam je u proizvodnji hrane i to ekološke hrane. Evo šanse da dokažemo i da za ovaj zakon glasamo, jer ovaj zakon jedino može obezbediti zdravu proizvodnju zdrave i ekološke hrane, sve ostalo je farsa, priča i laž.
Mi znamo u izborima da kažemo da nam je voda strateška sirovina u 21. veku. Znamo da to sve zemlje sveta znaju i ljubomorno čuvaju ono što imaju, a zemlja Srbija je bogata zdravom vodom i zato moramo to sačuvati. Pre svega, potičem iz Užičkog regiona gde su najveće ekološke rezerve zdrave vode i zato ovaj zakon, posebno moram da naglasim zbog Užičana, moramo sprovoditi do kraja i ne dozvolite da u Užički region uđe prljava tehnologija.
Gospodo narodni poslanici, u Užičkom regionu, u Kosjeriću, prodali smo cementaru i niko nema ništa protiv stranog kapitala ali imamo protiv zagađivanja životne sredine. Ono što Nemac ima pravo na zdravu životnu sredinu, da se sprovodi zakon. Da je bilo ovog zakona ne bismo danas imali na polju pored fabrike cementa, blizu Skrapeža, imamo preko 10 hiljada petrola-koksa. Ova vlada je pokušala da zabrani proizvodnju, odnosno da se izgrade novi objekti za preradu petrol-koksa. Oni su to uradili bez ikakvog pitanja, iako je republički inspektor zabranio to građevinski.
Vlada je radila, ali nije imala ovaj zakon da se to sprovede i da se kazni. Da nismo imali ovaj zakon, ne bi mogli da se žale Međunarodnom sudu u Parizu.
Dame i gospodo narodni poslanici, neko će reći da ovi zakoni usporavaju srpsku ekonomiju. Ne. Ovi zakoni su tačno i precizno do kraja se uskladili između ekologije i ekonomije. Kako su se uskladili? Tako što su se u pravne norme uobličili, kako u Evropi, tako i u svetu, a da je to tako već sam vam rekao da će oni štititi naše najbitnije prirodne resurse, vodu, vazduh, zemlju i moći ćemo da proizvodimo hranu za izvoz. Suprotno, ako govorimo o industriji, oni će u svakom slučaju štititi industriju, ona koja nije prljave tehnologije.
Šta bismo uradili ako uzmemo prljavu tehnologiju, zaposlimo stanovništvo i privremeno podignemo standard stanovništva. Znamo da prljava tehnologija zapošljava više, ali obrnuto bi nam se ubrzo vratilo kao bumerang, bolestan narod i taj ceh bi platili i brzo bismo te pare dali za lečenje bolesnih ljudi, a da možemo da ih izlečimo bilo bi dobro. Mi bi samo srljali nizbrdo, a ne napred. Zato jedan dinar uložen u ekologiju jeste uložen u zdravlje naroda i pet puta se više vraća, možda i deset.
Zapamtite, gospodo narodni poslanici i srpski narode, da se jedan dinar uložen u preventivu, u zdravlje čoveka, vraća deset i više puta i taj uložen dinar u lečenje teških bolesti ne daje efekta, a ovaj dinar daje efekta. Zato moramo da poslušamo DSS i ovu vladu da zajednički to izglasamo.
Još jednom ću vam na kraju reći da ova vlada DSS u svom energetskom bilansu ne predviđa izgradnju nuklearki, ali moramo da znamo još jedno, to je naš ministar Naumov izjavio više puta, ali moramo da se setimo šta to Kori Udovički izjavi da će energetski bilans pospešiti što će uvoziti gume i ložiti u termoelektranama. Šta to znači? To je direktno atak na zdravlje srpskog naroda. Nemate šta da učite, nego setite se i glasajte za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, a neka se pripremi narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, oštećenje ozonskog omotača, alarmantna situacija u atmosferi i poremećaj klime naveli su mnoge svetske stručnjake da se ozbiljno počnu baviti ovim problemima, tako da su mnoge države u svetu već uveliko poodmakle u rešavanju ovih problema po pitanju ekologije i zaštite životne sredine.
Donošenjem ova četiri zakona činimo prvi ozbiljan korak u daljem rešavanju naših problema vezano za ekologiju, tj. za zaštitu životne sredine.
Sredina u kojoj ja živim, opština Lazarevac, jeste industrijski grad sa velikim koeficijentom zagađenosti i tu imamo veliki problem, posebno kada su u pitanju izduvni gasovi, zagađenost vazduha, a radi se o Velikim Crljenima i Vreocima. Gospodine ministre, primetio sam da veoma pažljivo pratite ovo, pa bih vas zamolio da pribeležite neke stvari vezane za Lazarevac. Uskoro ćete imati posetu udruženja građana, tj. Ekološkog društva iz Lazarevca. Oni već duže vreme pokušavaju da naprave kontakt sa Vladom i niko nije saslušao njihove probleme.
Pored te zagađenosti naveo bih jedan primer TENT B u Obrenovcu na Ušću. Savršeno funkcionišu njihovi izduvni filteri koje postavljaju na dimnjacima, tako da je to jedan primer kako treba savesno rukovati izduvnim gasovima, a što nije praksa u mnogim fabrikama u Srbiji, što znači da je u pitanju ne samo siromašno društvo u kome se nalazimo, nego je u pitanju faktor čovek koji nesavesno i neodgovorno rukuje tim velikim kompleksima fabrika.
Hteo bih da kažem nešto o ugroženosti voda, posebno pijaće vode. Znamo da se u seoskim sredinama gde se koriste površinski bunari, korišćenjem raznih herbicida, đubriva zagađuje zemljište i na taj način slivanjem vode u bunare se nanose veliki problemi, tako da ljudi u manjim sredinama piju zagađenu vodu i izlažu se velikom zdravstvenom riziku na taj način.
Hteo bih da kažem vezano za "Kolubaru", potrebno je u atmosferi što više kiseonika, jer su se desile velike količine ugljendioksida i na taj način je došlo do poremećaja klime, potrebno je pošumljavanje, o čemu smo govorili u prvoj tački dnevnog reda. Navešću primer površinskih kopova "Kolubare" gde imamo oko 200 hektara zemljišta gde su prošli bageri i ostavili pustoš iza sebe, a tu su ranije bili neki privatnici koji su imali zadatak da vrše rekultivaciju tog zemljišta. Oni su parkirali svoje stare mašine i uzimali ogromne pare od elektroprivrede, tako da sada imamo preko 200 hektara nerekultivisanog zemljišta, čime bismo veliki doprinos dali u daljem pošumljavanju tog terena i te oblasti.
Takođe, hteo bih da kažem vezano za pošumljavanje, govorili smo o očuvanju šuma. Veoma je zabrinjavajuće neplansko sečenje šuma i tu treba baciti poseban akcenat na očuvanje šuma i neorganizovanu seču.
Kada je reč o opasnim materijama, hteo bih da kažem da je ta oblast zakonski veoma dobro regulisana, po svetskim standardima ADR, gde je zaista taj zakon dobro urađen, samo što mi imamo jedan izvestan problem što smo ipak siromašno društvo i što se tiče rukovanja i transporta tih opasnih materija ne možemo svim tim zahtevima u svim segmentima da odgovorimo, ali ono što je najbitnije, smatram da za sada to dobro funkcioniše.
Jedan od najvećih problema u našoj zemlji je zračenje. Više puta je pominjano i bombardovanje Srbije 1999. godine, uz pomoć i podršku DS. Naveo bih još jedan strašan primer koji sam lično video svojim očima u Bratuncu, gradu pored Ljubovije, pored Drine. Bio sam 1994. godine na tom groblju gde mi je majka sahranjena i posle šest meseci sam otišao na to isto groblje i doživeo sam nešto strašno kada sam video preko 500 novih grobova. U tom momentu sam mislio da su prenele te izbeglice neke svoje mrtve. Međutim, to je, u stvari, za pola godine preko 500 ljudi umrlo upravo iz okoline Sarajeva, upravo zbog posledica zračenja. Kako i na koji način regulisati to? Da li će nekada neko za to odgovarati i kojim zakonom te ljude kazniti?
Što se tiče monitoringa i intenzivne kontrole zračenja i uopšte zagađenja životne sredine, to je jedan od dobrih predloga u ovom zakonu i naravno da to treba podržati. Međutim, ne smatram da je adekvatno samo informisanje, da to bude jednom u dve godine, da ovaj parlament jednom u dve godine informiše javnost o količini zagađenosti sredine. Mislim da bi bilo najbolje da to bude jednom godišnje, izveštavanje, da se obaveštava javnost.
Takođe, hteo bih da kažem na koji način najbolje možemo da sprovedemo sve ove mere, a to je jačanje svesti kod samih ljudi, obrazovanjem i vaspitanjem kako mlađih generacija, tako i starijih i rigorozno sprovođenje ovih zakona, koji su dosta pristojni, dobar je predlog, takođe i aktivnije učešće samih lokalnih struktura u svemu ovome.
Hteo bih, na kraju, da postavim pitanje kako se može Srbija zaštititi od zračenja i od DS, takođe, to je kao jedan ekološki problem i gospodina koji ima tri mladeža i dva padeža, a nije političar.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, odnos prema životnoj sredini pomalo liči na odnos prema zdravlju. Kao što zdravlje cenimo tek kad ga izgubimo, tako i životnu sredinu tek kad se degradira. Upravo zbog toga, preka je potreba i krajnje je vreme da se u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, u odnosu na postojeće stanje, a posebno u odnosu na praksu, učini neophodan korak napred.
Set ovih zakona sa kojima je izašla Vlada pred Skupštinu Srbije je taj prvi ali veliki korak napred. Socijalisti će podržati predloge sva četiri zakona, naravno i rešenja predložena u njima, uopšte gledano, a o pojedinostima će biti reči kada dođe na dnevni red rasprava o amandmanima.
Ipak, istaći ću samo neka pitanja koja su navedena u zakonu, bez namere da napravim možda pravi izbor. Želim da se zadržim na tri pitanja.
Prvo, predlogom zakona utvrđene su obaveze korisnika prirodnog resursa, odnosno dobra, da u toku izvođenja radova i obavljanja aktivnosti, kao i po njihovom prestanku, planira i sprovodi mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine. Ko degradira životnu sredinu, dužan je da izvrši rekultivaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu. Dakle, princip – korisnik plaća.
Takođe, želim da se zadržim na još jednom, a to je odgovornost za zagađivanje životne sredine. Propisane su obaveze pravnih i fizičkih lica i odgovornost za zagađivanje. Zagađivač koji prouzrokuje zagađenje životne sredine odgovara za nastalu štetu, po načelu objektivne odgovornosti. Za zagađivanje životne sredine odgovorno je i pravno i fizičko lice koje je nezakonitim, ali i nepravilnim delovanjem omogućilo ili dopustilo zagađivanje životne sredine. Zagađivač je dužan da nadoknadi troškove za ugrožavanje i rizik po životnu sredinu i troškove uklanjanja štete životnoj sredini i prostoru.
Vrlo kratko, imajući u vidu stanje životne sredine želim posebno da istaknem i način izveštavanja o ugroženosti životne sredine. Onako kako je to u članu 76. i 77. Zakona predviđeno da Vlada jedanput u dve godine podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine, ja predlažem, imajući u vidu stanje u kome je naša životna sredina, da ne čekamo dve godine da dobijemo stanje ugroženosti životne sredine u Srbiji. Ilustrovaću to samo sa par primera, kada je u pitanju Beograd, koji je ekološki veoma ugrožen, a ilustrovaću to na primerima jednog dela Beograda, odnosno njegovih opština.
Kada je u pitanju zagađivanje vazduha u opštinama Lazarevac i Obrenovac i opet, pre svega, termoenergetskog kompleksa "Nikola Tesla" u Obrenovcu i Velikim Crljenima, područje opštine Lazarevac i delimično Ub i Lajkovac poseduju značajne energetske potencijale na bazi kojih su razvijani veliki površinski kopovi za eksploataciju uglja i snažan termoenergetski sistem TE "Nikola Tesla" A, B i Veliki Crljeni. Oni su postali značajan činilac degradacije životne sredine. Svakodnevno se izlučuju velike količine gasova, pepela, prašine i otpadnih voda koje zagađuju vazduh, zemljište, podzemne i površinske vode.
Sagorevanjem uglja u TE u Obrenovcu i Velikim Crljenima, stvaraju se ogromne količine pepela koji delom izlazi kroz dimnjak, dok se preostale količine odlažu na deponije. Deponije se ne tretiraju na odgovarajući način tako da se pri nepovoljnom pravcu vetra, a uvek je na tom području za nekog nepovoljan pravac vetra, celo područje zasipa velikim količinama pepela koji sadrže i teške metale.
Ugrožena su čitava naselja: opština Obrenovac, Grabovac, Dren, Skela, opštine Lazarevac, Veliki Crljeni, Stepojevac, Leskovac, Sokolovo, Junkovac, Vreoci i dr. Kada se to dogodi pune su kuće pepela i šljake. Bašte, njive sve je zatrovano.
Ilustrovaću to jednim primerom. Pri sagorevanju, samo u Termoelektrani A i B, a mislim da ministar bolje zna te podatke od mene, ali pri sagorevanju 90.000 tona uglja dnevno, kroz dimnjak izađe 219 tona raznih čestica, a 17.000 tona pepela i šljake odlaže se na deponije koje su, uzgred rečeno, ogromne - 400 i 600 hektara, a ne manje kasetne itd.
Drugi primer "Vreoci", sa problemom jalovišta, nastao je posle prerade uglja koji se pali pa se ne zna šta je gore – da li jalovište ili gasovi kada se to zapali. Zatim, fekalne vode, ugljena prašina, otpadne vode, a to područje je inače proglašeno crnom tačkom ekologije u Srbiji. Nije to sve i nije samo to. Primer iz nadležnosti opština, opet u tom području, opet u Obrenovcu, skoro u gradu smetlište, ozbiljna deponija smeća na koju se godišnje deponuje 39.000 do 40.000 kubika otpada i smeća koje je postalo, umesto nekada poznatog svratišta ptica selica, leglo glodara i ekološka bomba, ne samo za Obrenovac već i Beograd.
Kažu da je opština dobila 10 miliona za to, potrošila 32 miliona, a nije uradila ništa. Trebalo bi to proveriti. Inače, ne verujem ni da sadašnji sastav skupštine opštine, odnosno vlast ko vrši u Obrenovcu da će moći nešto da uradi, jer je konstituisana po principu kriznih štabova iz 2000. godine.
Ako se svemu tome dodaju nedostaci prigradske vode u opštinama, a njih je sedam, da ne govorim o kanalizaciji. Nje nema ni u centru Beograda, pa je ovo Dedinje koje je tako poznato, na kome ne živi samo Karić sa svojom imperijom, već i ljudi starosedeoci, nema kanalizaciju. Ni centar Beograda na petsto metara od centra Zeleno brdo nema kanalizaciju. Ako imamo još u vidu da je Sava postala prirodna kanalizacija u koju se još od "Zorke" Šabac izbacuje kiselina, otpadi razni, termoelektrana "Prva iskra" Barič, sve po sistemu, odneće to negde nekome drugom reka Sava.
Kada sve to ima u vidu, a nabrojao sam samo neke primere, može se videti stepen ugroženosti životne sredine i zdravlja i prava ljudi na tim područjima na zdravu životnu sredinu i zdrav život. Radi se o ogromnom delu Beograda. Nije Beograd samo centar i nije Beograd samo centralna ulica koja se po pet puta popravlja, ni podzemne garaže, ni nepotrebne petlje, Beograd je i ovo što je ugroženo.
Nisam navodio slične primere za opštine Surčin, Zemun, Palilula, Čukarica, Grocka, pa nisam naveo ni za prevoz opasnih materija i nekako se uvek dogodi u centru Beograda da one naprave incident itd.
Ti ljudi na tim područjima, kao i svim drugim, sa pravom zahtevaju od države da ih zaštiti predviđenim načelima, posebno zagađivač plaća, a država da omogući sprovođenje ovog zakona do kraja.
Smatram da je donošenje ovog seta zakona prvi, ali važan korak. Očekujem i tražim nove korake, brze i odlučne, da se zakon striktno sprovede, da se predviđeni period usklađivanja sa ovim zakonom ne potroši pa da se u tom periodu ne preduzimaju nikakve mere. Hvala lepo.

Replika, po Poslovniku?
(Ivan Živadinović, sa mesta: Kao ovlašćeni predstavnik.)

Po Poslovniku? Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, prethodni govornici su napravili istu grešku, pretpostavljam da još uvek nisu dobili izveštaj Vlade Republike Srbije. Spominjali su član 67. gde je u prvobitnom delu predviđeno da Vlada jedanput u dve godine podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o stanju životne sredine u Republici. Po izveštaju koji smo dobili od Vlade Republike Srbije 2. decembra, usvojen je amandman, tako da će Vlada jednom godišnje podnositi izveštaj Narodnoj skupštini o stanju životne sredine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, a neka se pripremi narodni poslanik Snežana Pantić-Aksentijević.