Replika, gospođa Bošnjak.

Pravo na repliku, osećam se kao prethodna govornica ili govornik. Htela bih da pitam uvaženog kolegu čija je reč "apel"?

Reč ima narodni poslanik Miloš Dišić, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Krstin.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonima se uređuje sistem zaštite životne sredine, kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini, a ako je tako, znamo da je i ovo prvi set zakona iz ove oblasti u Republici Srbiji, onda su, gospodo, ovi zakoni morali više da favorizuju lokalnu samoupravu, jer je upravo lokalna samouprava ta koja bi trebalo da bude glavni nosilac, odnosno sprovodilac ovih zakona.

Pokušalo se donekle da se to sprovede u ovom zakonu, ali mislim da je to nedovoljno. Ne znam zbog čega se Vlada stidi ili plaši da veću odgovornost prepusti lokalnoj samoupravi, a da Vlada bude glavni kontrolor u sprovođenju ovog zakona. Da li zbog finansijskih sredstava koja bi pripadala u tom slučaju lokalnoj samoupravi ili možda zbog bojazni da lokalna samouprava neće moći da to izvede do kraja?

Pošto i lokalne samouprave, kao i pokrajine i republike moraju imati svoj sopstveni program zaštite životne sredine, u tom slučaju se moralo imati i više poverenja u njih. Ne može biti većih čuvara životne sredine od samih građana i onih koji sprovode Zakon o zaštiti životne sredine na terenu, a upravo i to je lokalna samouprava, zajedno sa Republikom, što znači za praćenje kvaliteta zaštite životne sredine prve informacije potiču upravo sa terena i iz same lokalne sredine.

Što se ovog zakona tiče, mišljenja sam da je ovo pokušaj da se napravi prvi dobar zakon iz ove oblasti, da je to početak, ali ima dosta nedostataka. Jedan od prvih nedostataka je u subjektu sistema zaštite životne sredine, što se u jednom delu daje odgovornost i pokrajinama, što očito može biti smetnja lokalnoj samoupravi i Republici iz dela raspodele sredstava iz fonda i intervencija na terenu kod udesa i katastrofa izazvanih prirodnim putem ili ako ih čovek izazove. Pošto sav teret pada na lokalnu samoupravu i kod saniranja ovih posledica, mislimo da prednost u odnosu na pokrajinu moraju imati lokalne jedinice.

Mišljenja sam da je iz ovog zakona trebalo izbaciti pokrajinu kao subjekt zaštite životne sredine. S obzirom da znamo da je to nemoguće zbog omnibus zakona koji predviđa i pokrajine, a ovaj zakon je donesen u vreme najgore dosovske vlasti do današnjeg dana, trebalo je raditi zakon koji će živeti dugo, uz možda neke male korekcije ako to bude potrebno, tako da srž zakona bude nepromenjen.

To ste mogli uraditi i imali biste podršku Srpske radikalne stranke i saradnju sa njima. Poslanici Srpske radikalne stranke u Odboru za zaštitu životne sredine su bili konstruktivni i radili su u interesu i ovog zakona i Republike Srbije, a sve u cilju da se dođe do što kvalitetnijeg zakona, i bićemo spremni na saradnju u svakom momentu što se tiče ovog zakona.

Zakon nedovoljno poklanja pažnju edukaciji mladih i mislim da ministarstvo nema jasnu koncepciju u tom delu, a to je izuzetno važno jer svest građana mora biti veća i jača od zakona, i samo tako i ovaj zakon će biti uspešno sproveden. Ne smemo više dozvoliti da nam na lokalnom nivou rade neka udruženja građana, što se tiče ovog zakona i očuvanja životne sredine.

Ne kažem da ne treba biti udruženje građana, da bi pratili samo kontrolu, ali ne da glavne projekte i glavne zakone iz te oblasti donose ljudi koji nemaju kvaliteta ili nisu stručnjaci iz ovih oblasti. Imamo primer opštine Inđija, gde su na takvim mestima razni ljudi, ali nikako stručnjaci iz ovih oblasti, pa se razne negativne pojave i dešavaju po tom pitanju.

Pošto se u svetu sve više pažnje poklanja zaštiti životne sredine, zato je i neophodno da se svake godine podnese izveštaj o realizaciji i o zaštiti životne sredine. Ovde imamo da je usvojen amandman, ranije u tekstu zakona bilo je predviđeno dve godine, a sada je to amandmanom promenjeno, pa ovde ne bih komentarisao taj deo, ali ovo sam radio pre nego što je došao red na sam amandman.

Ovaj zakon nedovoljno poklanja pažnju i zaštiti voda. Znamo da su naše vode zagađene i osiromašene živim svetom. Dozvolili su se nekontrolisani ulovi i na nezakonit način (struja, bombe i prirodan gas plinskim bocama), a prema onima koji se uhvate u krivolovu blago se postupa, kazne su male ili se čak podmite čuvari voda i sve se tako blago završi.

Znači, u toj oblasti bismo morali imati rigorozniju kontrolu i kod samih zagađivača voda, ma koji oni bili. Možda niste u mogućnosti da ovim zakonom zaštitite vode i šume, jer njima gazduju drugi, pa odgovornost ne pripada baš ovom ministarstvu, ali ipak Vlada o tome mora da nađe neki konsenzus i da se dogovori ko bi morao biti taj koji bi kontrolisao sve to.

Vi, kao Vlada, morali ste se dogovoriti oko tog dela odgovornosti, a sve u cilju efikasnosti o očuvanja bogatstva voda i šuma koje postoje. Uzmimo primer Vojvodine, kada su u pitanju "Vojvodinašume" i vode stanje je veoma kriminalno. Da napomenem samo, da se ne zaboravi, lov ptica pevačica i njihov izvoz u Italiju, a uhvaćen je bivši ministar u takvim prljavim radnjama, ali ni do danas nemamo informaciju kakvu je kaznu taj gospodin zaslužio, mada se to moralo desiti, da javnost zna.

Šume nam se neplanski seku i da niko ne odgovara, a da ovaj zakon skoro baš ništa nije obratio pažnju na to. Desiće se da ćemo imati katastrofalne erozije. Prema tome, morali bismo tome veću pažnju poklanjati. Rođen sam na Kopaoniku, gde sam video niz takvih primera, da se šume zaista seku a da se ništa ne prijavljuje, znači neplanski. Platićemo skupu cenu svega toga jednog dana. Da se to ne bi desilo, morali bismo da obratimo pažnju.

Ovde se osnivaju fondovi i agencije. SRS je protiv osnivanja svake agencije. Smatramo da bi se ovde dodatno taj dinar, koji pripadne agencijama, mogao upotrebiti da bude čisto ekološki dinar, da se prebaci, a da ono što bi radila agencija rade inspektori i ministarstvo.

Hteo bih samo da kažem kod inspektorskih službi, da bi ovde zaista trebalo, a ne kao što se sada dešava po lokalnim samoupravama, da se prime pravi stručnjaci iz ovih oblasti. Znamo da ih je malo u državi, ali barem tamo gde ih ima, ministarstvo bi moralo da povede kontrolu kod prijema takvih ljudi na radna mesta.

Hoću da vam kažem primer iz Inđije. Imamo jednog diplomiranog ekologa koji ne može da nađe posao i odbijan je više puta na konkursima, a ne znam da li imate tu informaciju ko je primljen, mislim da su tamo čak i neki nastavnici, učitelji iz bilo koje oblasti. Trebalo bi u tom pravcu da povedete računa, da se ne dešava da nam razni ljudi iz raznih oblasti rade ono što nikada ne mogu u privatnom životu da rade, ni da pomisle.

Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin, a ako slučajno ostane vremena, posle toga narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobili smo zakon o zaštiti životne sredine, koji dolazi na vreme. Trebalo je još i ranije stići, ali s obzirom kako reče predsednik Srbije, mi ćemo u Evropu 2017. Imamo vremena, verovatno ćemo mi dopunjavati ovaj zakon više puta i u više saziva.
U članu 4. zakona o zaštiti životne sredine se kaže da sistem zaštite životne sredine, u okviru svojih ovlašćenja, obezbeđuju Republika, autonomna pokrajina, opština, odnosno grad, preduzeća, druga domaća i strana pravna lica, građani, grupe građana i njihova udruženja. Sve ovo razumem, ali prolazeći kroz Srbiju, nailazimo na divlje deponije smeća i nailazimo na nešto na šta ne bi trebalo da naiđemo, smatrajući ovu Srbiju ekološkom državom, a to smo bili do 1999. godine, dok nam NATO nije uradio ono što nam je uradio i malo više nam poslao osiromašenog uranijuma.
Međutim, kako ovde stoji, u ovlašćenjima svojim AP je dužna i jedan od činilaca koji bi trebalo da spreči ekološku katastrofu.
A dolaskom DOS-a na vlast, već u 2001. i 2002. godini, u Vojvodini je počela jedna seča šuma i uništavanje i onog zaštitnog pojasa koji obezbeđuje naseljena mesta i vodotokove da ne dođe do nekih erozija.
Dolaskom Čanka, mogu da vam kažem, živim u jednom divnom mestu i za jednu godinu uspeli su oko četiri kilometra da poseku šume, zapravo, fabriku kiseonika. Znamo za Vojvodinu da je jedan deo Srbije koji nije dosta pošumljen, u stvari nije procentualno ni minimalno pošumljen onoliko koliko bi trebalo, verovatno po nekim evropskim standardima.
Naime, ne bih mogao da pričam o zakonu o zaštiti životne sredine a da ne spomenem Srednje-banatski okrug, opštinu Zrenjanin i mesto Elemir, gde je poznata fabrika sintetičkog kaučuka, gde sam kao narodni poslanik zajedno sa određenom grupom ljudi ipak uspeo malo da sprečim tada gospodina Tresača, direktora "Petrohemije", da se ne izgradi jedna fabrika poznata u narodu, narodnim jezikom nazvana "Čađara" ili fabrika koja služi za karbonska punjenja. Ja sam imao prilike da vidim slike jednog naseljenog mesta u Rumuniji. To je stvarno katastrofa. Ovce su crne, krovovi su crni, ljudi su crni i, verujte mi, oni ne znaju šta znači belo, sivo i zeleno.
Prema tome, Ministarstvo bi moralo da se postara stvarno da opstane ova ekološka država, posebno naznačena od strane EU, a verovatno bi bila i dalje da nije 1999. godine izvršena NATO agresija, međutim, morate naterati i lokalnu samoupravu da se o ovome stara, jer ovde u ovome stoji da otprilike deset opština nemaju inspektora za zaštitu životne sredine.
Gospodo, ne možemo mi otići u Evropu, ne možemo ispuniti zahtev Evrope ako jednostavno ne ispunimo ni tih 10% i ne pošaljemo tamo inspektore, jer to je dosta bitno za zaštitu životne okoline. Može se o ovom zakonu puno pričati, međutim, bitno je da svi mi shvatimo da se ovaj zakon mora sprovoditi, odnosno da ga vi morate sprovoditi, a uz vas da ga sprovode i svi oni činioci koji čine ovu državu, a to je AP i tu su opštine, preduzeća i ljudski činioci.
Prema tome, ovaj set zakona trebalo bi da se podrži, jednostavno, ako se bude sprovodilo kako jeste i kako vi ovde pišete, onda bi to imalo nekakvu svrhu, a ovako bez toga ne bismo to mogli sprovoditi do kraja. Nadam se da ćete imati uticaja na gospodu iz Pokrajinske vlade, na gospodina Čanka, koji je predsednik Upravnog odbora "Vojvodina šume" i koji je zdušno počeo da seče, nenormalno seku se šume u Vojvodini, a vi biste to morali da sprečite zajedno kao Ministarstvo.

Pre gospodina Jojića, samo reč pet minuta Dobrici Jankoviću, koji nije bio tu.
Dogovorili smo se pet minuta najviše, molim vas, međusobno razumevanje.

Gospodine predsedniče, uvaženi ministre, kolege poslanici, ne treba propustiti kada je tema životna sredina, makar i ponovili, da je obaveza ovog doma da sagleda, a u odlučivanju kako ćemo se opredeliti prema predlozima zakona koji su pred nama, da detaljno i u smislu što boljeg odnosa prema javnosti, pokaže razumevanje za momenat, za situaciju i za stanje u oblasti o kojoj se govori u našoj državi i shodno tome u oblasti zakonodavstva kada je ista tema u pitanju.
Sa druge strane, gde se EU, dakle, ono okruženje, nalazi sa prvog aspekta, u realnom stanju, u realnom životu kada su te stvari u pitanju i kada je u pitanju zakonodavstvo. Ako to dobro sagledamo, ako dobro razumemo razlike s jedne i sa druge strane po jednom i drugom pitanju, onda ćemo biti u mogućnosti da se pravilno odredimo prema tome hoćemo li glasati za ove predložene zakone ovako kako su ponuđeni ili ne.
U tom smislu, rekao bih da je oblast životne sredine u ovim zakonima preduslov za naše usklađivanje i pristup EU. Kada to tako postavimo i kada na ova pitanja tako gledamo, onda treba da kažemo da tri zakonska predloga, koja su prethodno koncipirana kao pravilnici, potpuno zauzimaju svoja mesta u oblastima kojima se bave. Zakon četvrti koji preostaje u skoro punoj meri, dakle, isto to predstavlja. Zašto kažem u skoro punoj meri, zato što u 80% predstavlja ono što je prethodno već bilo kao predmet rasprave ovde, izostavljen je onaj deo na kome mi insistiramo, a to je uravnoteženo korišćenje životne sredine.
Skoro svi amandmani DS-a koji su podneti odnose se na pokrivanje tog dela koji čine razliku po našoj oceni. Dakle, da se zakonima koji regulišu ovu oblast ne svede odnos prema životnoj sredini na eksploataciju kada su u pitanju resursi, nego na njihovo uravnoteženo korišćenje ili ono što Evropa u stvari već radi, a to je razvoj tih resursa.
Ako uravnotežimo odnos prema tim resursima, doći ćemo u situaciju da ih ne potrošimo prekomerno i prevremeno, da se ne zateknemo i da ne dođemo do situacije kada smo na nekim mestima iscrpli rezerve, o čemu god da se radilo, nego će se to razviti u nešto što će na kraju dobiti okvire onoga o čemu treba da brine ovaj dom, a to je strategija u toj oblasti.
Prema tome, ponoviću, DS će glasati za ovaj zakon, odnosno mislim na sva četiri predložena, ali sa ozbiljnom naznakom i naglaskom na ovom delu o čemu sam govorio, da je potrebno dobro proceniti amandmane i to onako kako su oni usmereni, a oni jesu kao grupa amandmana koncipirani u tom pravcu, dakle, da se ide od eksploatacije prema uravnoteženom korišćenju resursa. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, i to je poslednji prijavljeni govornik u načelnoj raspravi.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlaganjem ovih zakona od strane Vlade uočio sam i jednu činjenicu, a to vidite svi vi.
Dakle, od bombardovanja SRJ do današnjeg dana od strane zemalja NATO pakta, koje su na državu Srbiju, odnosno SRJ bacile 22,5 hiljade tona razornog eksploziva sa otrovima, niko nije mogao da veruje da će idioti sa zapada, slobodno mogu da kažem idioti sa zapada, koji su se obrušili na SRJ, protiv naše zemlje da povedu hemijski rat. Niko nije mogao da poveruje od građana u Pančevu da će između 14. i 15. aprila 1999. godine neprijatelj da baci oko 80 tona razornog eksploziva, čak i sa kasetnim bombama koje su obogaćene siromašnim uranijumom.
Dame i gospodo, kada govorim o ovome želim sa punim ogorčenjem da govorim, jer se u Pančevu godišnje dogodi ono što se ni u jednom gradu ne dogodi, a to je da godišnje umre, prema svim statističkim podacima i prema istraživanjima mnogih medicinskih ustanova u našoj državi, 1.500 građana, među kojima dece, žena i muškaraca.
U Pančevu je zavedena ekološka taksa i građani Pančeva ne znaju gde je pola milijarde novca sakupljenog od građana, odnosno od firmi i preduzeća koje plaćaju ekološku taksu. Postavljam pitanje da li je moguće, a ujedno obaveštavam ministarstvo nadležno za ekologiju da proveri račun za zaštitu i unapređenje životne sredine u Subotici broj 840714562843-56, da li su slučajno sredstva namenjena ekologiji jednim delom išla i na ovaj žiro-račun.
Kada su poslanici SRS pre dva meseca postavili pitanje zašto se građani iseljavaju iz Pančeva, jer je došlo do ogromne količine koncentrata u vazduhu iz Rafinerije i Petrohemije, ministarstvo i Vlada su intervenisali i utvrđeno je do sada od strane inspekcije i Vlade da je na četiri mesta dolazilo do curenja određenih štetnih materija, koje su prouzrokovale brojne posledice po građane Pančeva, naročito naselja Vojlovica, Topola, Strelište, centar grada i šire, gde živi oko 150.000 stanovnika.
Ne znam, ali bih voleo da me neko uveri i da saopšti podatak, mada u našem krivičnom zakonu postoji krivično delo u oblasti ekologije, da li je izrečena ijedna kazna bilo kom odgovornom licu. Kažem vam, dame i gospodo narodni poslanici, moramo prozvati javne tužioce, sudove i policiju šta rade. Da li je policija podnosila krivične prijave, da li je javni tužilac dobio krivičnu prijavu, da li je stavio zahtev za sprovođenje istrage protiv odgovornog lica i direktora ili nije? Ako nije, tom javnom tužiocu nema mesta na kome jeste.
Prema tome, bez krivične odgovornosti džabe je propisivati bilo kakve norme.
Nadam se da će Ministarstvo za ekologiju, na čelu sa ministrom Popovićem, biti energičnije, i mora biti energičnije i preduzimati određene mere da se protiv ovih neodgovornih rukovodilaca u preduzećima, a pogotovo kada je u pitanju Rafinerija i hemijska industrija.
Hemijska industrija u Pančevu ima sedam fabrika koje proizvode izuzetno teške otrove opasne po život. Pančevo je crna tačka u Evropi. Evo vam razglednice Pančeva, kako izgleda ponekad Pančevo i kako je izgledalo Pančevo neposredno posle bombardovanja. Od ovih moćnika sa zapada naša vlada mora zatražiti naknadu štete. Ne sme se zaobići, niti se sme oprostiti idiotima sa zapada šteta zbog koje su stotine i stotine hiljada naših građana pretrpeli posledice, a tek slede posledice decenijama i vekovima.