Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač nam je ovaj zakon, odnosno gospodin ministar u ime predlagača, predstavio kao neko epohalno rešenje u ovoj problematici. Čuli ste od ovlašćenog predstavnika SRS gospodina Blažića da se mi koncepcijski razlikujemo sa vladinim predlogom.
Zbog toga nismo ulagali veliki broj amandmana, jer bi bilo nemoguće amandmanima popraviti, a da zakon bude ono što bi SRS učinila u ovoj oblasti. Sa nekoliko amandmana smo, ali svesni da ćete usvojiti zakon koji je Vlada predložila, ipak pokušali krajnje dobronamerno da ovaj zakonski tekst, koji ćete usvojiti, bude zaista smislen i bude primenljiv i bude davao određene efekte.
U ime poslaničke grupe SRS sam podnela amandman na član 113. ovog zakona, predložila sam šta bi to inspektor za životnu sredinu mogao i trebalo da radi. Predlog i naš stav je da inspektor za zaštitu životne sredine u vršenju poslova iz člana 111. i 112. ovog zakona, koji govore o nadležnostima ovog inspektora, može da utvrdi identitet određenog lica kod kojeg se vrši kontrola, odnosno od kojeg se uzima izjava i da ograniči slobodu kretanja lica koja su zatečena u izvršenju krivičnog dela, odnosno prekršaja u određenim slučajevima i pod određenim uslovima i privremeno oduzeti predmete, robu ili uređaje čija upotreba nije dozvoljena ili kojima su izvršene nedozvoljene radnje.
Smatramo da jedino na ovaj način i regulisanjem člana 113. bi se postigli efekti od rada inspektora za zaštitu životne sredine, jer u prethodnom članu 112. imamo nabrojano nekih 27 tačaka za šta je inspektor ovlašćen, ne znam, da naredi, da zabrani, obustavi itd, a to sve jeste u redu i treba da naredi i zabrani i obustavi tamo gde bude bilo razloga za to.
Problem je u tome što, ako pogledate ovaj zakon i pažljivo ga pročitate, ustanovićete da inspektor ne zna kome da naredi, zabrani, obustavi, zato što inspektor nema ovlašćenja ni da legitimiše lice, ni da mu ograniči slobodu kretanja ako je zatečen u izvršenju krivičnog dela, odnosno prekršaja iz ovog zakona, niti može privremeno da mu oduzme predmete, robu ili uređaje čija upotreba nije dozvoljena ili kojima su izvršene nedozvoljene radnje.
Šta se dešava? Inspektor može samo kao običan građanin da dođe i da prijavi i da kaže i da konstatuje, tamo neko je istresao neki otrovni materijal, neće da mi kaže kako se zove, prljave mu tablice na kamionu i ne smem da se približim i to da vidim, ili mora da zove tržišnu inspekciju, policiju, a zašto ako tržišni inspektor ima takva ovlašćenja, zašto takva ovlašćenja ne bi imao i inspektor za zaštitu životne sredine.
Sećate se kada smo usvajali poreske zakone, kada ste poreskim inspektorima dozvolili da mogu da upadaju u kuće, radnje, da plene robu i noću čak. Tada kada se direktno na taj način puni budžet, onda ne birate sredstva. Istina je da se i primenom ovog zakona na izvestan način kroz kazne puni budžet, ali mnogo je značajnije to što ako bi inspektor postupao na način kako smo predvideli u članu 113, odnosno u našem amandmanu, onda bi efekat ovog zakona bio mnogo bolji i onda biste zaista mogli da kažete da će primena ovog zakona dovesti i do zaštite životne sredine i poboljšavanja uslova u zaštiti životne sredine itd.
Znači, predlažem vam, ministre, da još jedanput razmislite o amandmanu koji sam podnela na član 113. Verujte da će vam zakonski tekst biti mnogo bolji i da će efekti ovog zakona biti mnogo bolji, mnogo brži, mnogo efikasniji, ukoliko prihvatite ovaj amandman. Ako vi to ne uradite, pozivam kolege narodne poslanike da glasaju za ovaj amandman.
