Hvala, predsedniče. Slušajući celokupnu diskusiju vezanu za ovu tačku dnevnog reda, kao i jučerašnju raspravu na Odboru za finansije, čudo je što je ovako loš zakon predvodio ministar finansija, a Vlada ga prihvatila.
Danas ministar nije prisutan ovde prilikom rasprave, iako je očigledno da i od poslanika pozicije i opozicije činjenicama se dokazuje da ovaj zakon ne bi trebalo uopšte da se usvoji. Jedino što je bilo logično da Vlada, odnosno ministar u ime Vlade povuče ovaj predlog zakona, pa po zaključku Odbora za finansije ovaj transfer sredstava se izvrši za tri meseca kao privremeno rešenje, a da se u tom roku postupi po zaključku i predloži nov tekst zakona sa objektivnim kriterijumima koji bi opredelili transfer sredstava za opštine u Srbiji i gradove.
Moram da se osvrnem, pošto dolazim iz opštine Kraljevo, imajući u vidu kriterijume koji nisu menjani sa izmenom zakona o lokalnoj samoupravi, a i danas je mnogo poslanika govorilo koji bi to još dodatni kriterijumi trebalo da budu predviđeni da bi se objektivni razlozi i činjenice uporedile za svaku opštinu i za ova četiri grada, i jedno pravično rešenje se našlo u transferu sredstava iz budžeta, i da se vrate opštinama i gradovima.
Kraljevo, velika opština, a nažalost najveća teritorijalna u Srbiji, a 11. po broju stanovnika, a juče sam izneo na Odboru da jedan od kriterijuma je trebalo, pored ovih predviđenih, i teritorijalna veličina opštine da bude. Isto tako, broj izbeglih, raseljenih i prognanih lica, pa Kraljevo je sa preko 20 hiljada ovih lica, mada je ministar rekao da nema podataka koliko tih lica ima, ne samo na teritoriji opštine Kraljevo, nego u Srbiji. Svedoci smo sada da je u toku postupak prijavljivanja izbeglih lica, koja treba da se prijave do 13. januara 2005. godine radi utvrđivanja statusa.
Smatram da je bruka i sramota za jednu državu da nije u stanju posle toliko godina da da tačne podatke i da ima tačne podatke, i ne samo u opštinama, nego u svakom naseljenom mestu i gradu, i na teritoriji cele Republike Srbije, koliko je tih lica, i da prati status, i socijalni i ekonomski, i celokupno stanje u kojima se nalaze.
To je samo dokaz kako država brine i o tom delu stanovništva koji je u najtežem položaju, mada je većina građana Srbije u vrlo teškom položaju.
Neshvatljivo je, a što se vezuje za stanje koje se nalazi u opštini Kraljevo, a možda je i teže nego u mnogim opštinama, a ovde je pominjan Kragujevac i još neke opštine čiji su poslanici sa tih teritorija podneli amandmane na raspodelu ovih sredstava. Kao poslanik iz Kraljeva, mada nas ima još poslanika, smatrao sam, kao što je stav SRS-a, da ne treba podnositi amandmane, jer imajući u vidu sredstva koja su opredeljena u budžetu, predlaganjem amandmana oduzima se ili se predlaže da se nekome oduzme.
Nažalost, mnogi drugi činioci utiču na stanje u jednoj opštini, na funkcionisanje lokalne vlasti, na položaj građana te opštine, pa pomenuću, a već je vezano za funkcionisanje i lokalne vlasti, i odnos Vlade Republike Srbije i odgovarajućih ministarstava utiču na probleme koje imaju pojedine opštine.
Kraljevo, kao najveća teritorijalna opština, sa preko 130.000 stanovnika, bez izbeglih, raseljenih i prognanih, nema obilaznicu, nema drugi most preko reke Ibar, saobraćajni kolaps u Kraljevu traje svako jutro i svakog popodneva. Privreda ne radi, a tzv. restrukturiranje velikih kolektiva, a što je u nadležnosti Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva za privredu, trebalo je da pomogne "Magnohromu" Kraljevo i trebalo je da pomogne fabrici vagona. Svesni smo da tu nikakve pomoći nema, jer nema nikakvog programa za 63 velika kolektiva u Srbiji, kao što nema ni za "Magnohrom" ni fabriku vagona.
Činjenica je da je predsednik Upravnog odbora "Magnohroma" već više godina Igor Tadić, rođak našeg predsednika Tadića, a koji je sada savetnik predsednika Srbije za privredu, a najbolje znaju stanje u "Magnohromu" zaposleni koji u suštini nemaju više posla, radi vrlo mali deo, a od 5.000 radnika ostalo je 2.400 da se vodi da je u radnom odnosu. To je suština što se tiče "Magnohroma".
Znači, taj Igor Tadić, a sada savetuje istovremeno i predsednika Srbije za rešavanje privrednih problema u Srbiji, a verovatno i putuje u inostranstvo sa njim, pošto je predsednik Tadić advokat srpske privrede, srpskih biznismena, a nema rešenja za "Magnohrom", kao što nema ni za 63 kolektiva u Srbiji.
O fabrici vagona ne treba ni govoriti, navodno taj program i ne postoji za fabriku vagona. Direktor koji je obišao 40 zemalja sveta, koga je postavila Vlada Srbije i Upravni odbor, smenjen je, a nije se došlo ni do jednog posla, a čak u predizbornoj kampanji i ministar za kapitalne investicije je došao u fabriku vagona i obećao velike poslove za Brazil, Indiju i druge zemlje. To je samo bila priča u predizbornoj kampanji.
Postavio sam i pitanje na jednoj od sednica Odbora za finansije ministru Dinkiću šta je sa Fondom za razvoj, ko kontroliše raspodelu tih sredstava i korišćenje tih sredstava.
On se složio sa pitanjem i rekao – i ja bih voleo da znam kako se ta sredstva dele. To je odgovor ministra Dinkića.
A znamo kako je radio Fond u okviru prethodne vlade, DOS-ovske vlade, odnosno Demokratske stranke, sa Rašetom kao primerom, da ne govorim druge primere, i verovano se tajna oko Fonda nastavlja, i Fond je ponovo vezan za najuži krug ljudi, koji su direktno vezani za Vladu Srbije i za uske krugove pojedinaca koji su članovi Vlada Republike Srbije.
Kriterijum koji je pominjan šta je nerazvijena, a šta razvijena opština, ne znam, nije ministar tu da ga pitam, a verovatno će biti prilike da pitam ministra za privredu kako se opština Kraljevo tretira, kao razvijena ili nerazvijena opština. Znam za izraz koji se upotrebljava od zvaničnika bivše i sadašnje aktuelne vlasti – Kraljevo devastirano područje. Pitao sam šta to znači, ali mi niko nije objasnio.
Sa ovim završavam ovu diskusiju i smatram da je ovaj predlog zakona trebalo povući, ići sa privremenim finansiranjem do marta i utvrditi objektivne kriterijume.