Hvala. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a neka se pripremi narodni poslanik Boško Ristić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina doneo je uglavnom terminološke izmene. Srpski radikali, kao jedina opoziciona stranka u ovom parlamentu, neće glasati za taj predlog, ali smo dužni da kažemo šta je ono što je makar u tom terminološkom smislu nešto bolje ili nešto lošije u odnosu na ono što smo imali do sada.
Dobro je da više nema sintagme "učinilaca ratnih zločina" zato što prejudicirate time da su oni počinili krivično delo. Time se vrši pritisak na sve druge nadležne državne organe koji treba da donesu značajnu odluku u određenom postupku. To je nešto što bi moglo da bude prihvatljivo.
Ono što jeste iz našeg ugla bolje rešenje nego ranije jeste činjenica da bismo mogli da preuzmemo deo postupaka koji se vode pred Haškim tribunalom, ali to ostavlja mogućnost drugima da traže ono što mi mislimo da nemaju nikakvo pravo, posebno kada je reč o vašem obrazloženju, u kojem se kaže da je tim pravilom omogućeno ustupanje potvrđenih optužnica ne samo sudu države na čijoj je teritoriji krivično delo učinjeno ili optuženi uhapšen, nego sudu nadležne države koja je voljna i adekvatno pripremljena da preuzme takav predmet.
Plašimo se da ne dođemo u onu situaciju gde će našim državljanima - zato što su posebno zainteresovani za to, a to suđenje bi bilo bolje od unapred propisane i predviđene smrtne kazne - da sude u Hrvatskoj ili nekoj drugoj od zemalja nekadašnje Jugoslavije.
Ovde se vodi političko-pravna rasprava. Kao što devedesetih godina nije bila podela u Srbiji – ko je za rat, a ko je protiv rata, jer nijedan normalan čovek nikada nije za rat, već je bila podela na one koji jesu za svoj narod, svoju državu i slobodu svog naroda i svoje države i onih koji su protiv svog naroda, protiv svoje države i protiv slobode svog naroda i države.
Tako isto i danas nije podela na one koji jesu za sankcionisanje ratnih zločina i koji su protiv sankcionisanja ratnih zločina, iz prostog razloga što ne postoji onaj ko se protivi sankcionisanju ratnih zločina. A zašto? Iz prostog razloga što svaki normalan čovek jeste za sankcionisanje ratnih zločina kao najtežeg krivičnog dela. Čini mi se da ne postoji nijedan čovek u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji bi bio protiv takve ideje.
Ono u čemu se danas razlikujemo jeste ponovo slično pitanje, dakle, ko je taj koji određuje počinjene ratne zločine? Neki su ovde govorili o Srbiji kao poratnom društvu, o nečemu sa čim mi treba da se suočavamo, a do pre nekoliko meseci su nam govorili o denacifikaciji Srbije, o onome kako Srbija treba da prođe kroz period katarze da bi mogla da uđe u red normalnih zemalja, kako kažu, evropskih civilizovanih država.
Sada moram da kažem, koliko god vi to tražili, koliko god insistirali, ma kako glasno to radili, ma kako bez ikakve argumentacije na tome nastavljali, moram da kažem da to prosto nije istina. Ja ću vam navesti za to medijske primere.
Kako ste svaki put pravili priče o Srebrenici, po deset dana smo gledali filmove o Srebrenici, u redu je, ali nikada nam niste pokazali, nikada niste finansirali, nikada niste ništa učinili da nam pokažete film o Tarčinu, gde su mučeni Srbi u Bosni i Hercegovini, nikada nam niste pokazali film o Lori, gde su mučeni Srbi iz Krajine ili avnojske Hrvatske, kako god hoćete, nikada nam niste pokazali, kada već o Srebrenici govorimo, zločin iz Podravanja ili Kravice.
Da vas pitam gde je zločin i kakav je to zločin bio u mesto Podravanje, garantujem da ni ne znate, zato što vas stotinu preklanih Srba nikada nije interesovalo, zato što vas je interesovalo samo kako politički možete da iskoristite i napadnete nekada nekog Srbina i ništa više.
Interesuje me kada ste to napravili film o stravičnim ratnim zločinima počinjenim nad srpskim vojnicima, vojnicima JNA u Sloveniji, ili ste samo razmišljali kada, kako i koliku ćete proviziju da uzmete za davanje zemljišta "Merkatoru", ili o zapošljavanju svojih najbližih srodnika sa platama od preko 10 hiljada evra.
Vi pokazujete da vas ne interesuju ratni zločini, a ispričaću vam kako su ginuli naši vojnici u Sloveniji, pošto to niko nije želeo da ispriča javno. Više od 30 njih je poginulo tako što su držani bez vode, bez hrane u svojim kasarnama, a onda kada bi izašli u krug bez ikakvog naoružanja da se prošetaju, zločinačkim snajperskim hicima su ubijani, da se nikada ni sa čim nisu suprotstavljali, da nisu ništa tražili. I da li je neko odgovarao za to, jeste li nekada pitali nekoga za to, jeste li to tražili? Niste, zato što se utrkujete na svakom mogućem mestu da se dodvorite nekima koji će da vam kažu da, baš dobro, treba da progonimo Srbe, jedino je pitanje budućnosti ovih prostora kada ćemo da uhapsimo Karadžića, Mladića, četvoricu generala i ne znam koga.
Nisu četvorica generala naložila likvidaciju vojnika u Sloveniji, likvidaciju, mučenje, torturu i ubijanje ljudi u Tarčinu, nisu to isto dozvolili ni na Pofalićima u Sarajevu, nisu to isto uradili ni u Lori, ni u Varaždinu, ni u Bjelovaru, ni u mnogim drugim mestima.
Ovde se govori o Vukovaru kao simbolu srpskih zločina. Ma nemojte, u Vukovaru je po popisu hrvatske Komunističke partije, koju je hrvatska Udba organizovala - pa i danas ima ovde, ne znam zašto ministar nije sada ovde da ga pitam kako su mu portparoli pojedinih specijalnih tužilaštava, kako rade za hrvatsku obaveštajnu službu, i oni će da ispituju ratne zločine - bio jednak broj Srba i Hrvata, a veći broj Srba, uz Jugoslovene koji su po njihovom popisu napravljeni, po njihovom, a znate kako su falsifikovani i lažirani.
To je napravljeno kao da su Srbi izvršili okupaciju, kao da nikada nisu živeli u Vukovaru, kao da nikada nisu živeli u Baranji. Do Josipa Broza nikada Baranja nije pripadala Hrvatskoj, nikada kroz istoriju, čak i u podeli na banovine, nikada nije pripadala Hrvatskoj, apsolutno nikada.
To nikada niko od vas nije hteo da kaže, zato što treba da se zna da su Srbi zločinci. To je jedino pitanje o kojem se govori. Onda naši nesrećni državnici, razni, lažni, idu pa se izvinjavaju gde god stignu, i svaki se prvi put izvini, i onaj koji se deseti put izvinjava i on se prvi put izvinjava, da bi bio značajniji i veći od onoga ko se pre njega izvinio. Idu od Sarajeva, Zagreba, Mostara, Splita, Dubrovnika, nema gde sve nisu stigli da se izvine, ali nikada da odu u Tarčin da se pomole nad senima srpskih žrtava, nikada da odu da kažu Srbima, izvinite što nismo ništa preduzeli da gonimo one koji su učestvovali u ubijanju Srba i pripadnika srpskog naroda.
Samo za to im ne pada na pamet da bilo šta učine i urade. Nije ovo pravljenje reciprociteta, jer zločin je zločin, ali mi je neverovatno da je zločin uvek, i kada ga ima i kada ga nema, a tobože ga počinili Srbi. Nikada nije zločin kada ga učine nad pripadnikom srpskog naroda i mi sada ovde razgovaramo o tome da Lazarević, Pavković treba da idu u Hag. Oni treba da idu u Hag zbog navodnih zločina počinjenih na Kosovu i Metohiji, a imate li film o maloj Milici Rakić iz Batajnice za prethodne četiri godine napravljen, imate li film o detetu ubijenom na mostu u Varvarinu, bilo kojem, jer više dece je ubijeno.
Imate li da ste nekoga gonili zbog tog ratnog zločina, valjda je to ratni zločin, a ne znate nijedan zločin koji su počinili Lazarević i Pavković. Ne znate, evo izađite i kažite jedan. Kažete, oficirska čast je takva, neka se preda. Nije tačno. Kapetanu broda oficirska čast nalaže da ostane poslednji u brodu i da zajedno sa brodom potone, da ostane sa svojim borcima i vojnicima.
Vi hoćete da odvojite ljude i od svog naroda, od svoje vojske, od otadžbine, a oni su branili otadžbinu po nalogu države. Hoćete li za 20 ili 30 godina, bilo kada, 50 godina, kada neko napadne ovu zemlju - pošto vidim da lepo sklanjate vojsku sa granica prema Hrvatskoj, neko je tražio, palo mu na pamet da mu Šarengrad ne bude ugrožen, on misli da je to sve njegovo, pa sklonite vojsku, neka bude samo policija tamo - kada neko bude napao i na taj deo Srbije, severni deo Srbije, na Vojvodinu ili na bilo koji drugi, onda ćete da kažete, nemojte niko da se odaziva, nemojte da bilo ko odgovara, zato što će opet da vam dođe neki Hag, gde ćemo mi da vam kažemo, izvinite, vi ste budale i ludi što ste zemlju branili. Najpametniji smo mi što smo od početka bili na strani naših neprijatelja, jer smo znali koja će da bude pobednička strana.
Srbi su bili napadnuti i u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini i branili su se, ali su izgleda krivi zato što su se branili. Ko odgovara za zločin etničkog čišćenja, najtežu vrstu ratnog zločina, progon 500 hiljada ljudi sa svojih ognjišta, ko za to odgovara, kada se neko izvinio našem narodu za to, da li je neko tražio izvinjenje. A što ti naši ne odu pa kažu, izvinite se tim ljudima.
A ne pre neki dan, pre četiri dana, ustaše šetaju Zadrom, videli ste ih u crnim košuljama, u ustaškim uniformama, sa zastavom koju vi dižete na jarbol Sanaderu i ostalima kada u Beograd dolaze, ustašku zastavu naši vojnici ovde pozdravljaju, ustašku himnu im sviraju, a zato mi kritikujemo čoveka koji ima ličnu tetovažu pa ne sme da ima, i mi se slažemo da je to problem koji je on napravio zato što ima tetovažu na ramenu, čoveka koji nikada nijednog Hrvata nije ubio.
To pokazuje kako nam je jadna država i na koje je grane spala. To pokazuje da državu više nemamo.
Ovde je sada pitanje političkih činilaca, jeste li za državu ili niste za državu. Ako kažete, mi moramo sve to, kažite nam onda da ste ovde gaulajter, kažite nam da ćete sve što nekome padne na pamet da sprovodite, da zemlju nemamo, da državu nemamo, a ne moramo ni da biramo.
Može da upravlja bilo ko na kugli zemaljskoj, činovnik koji će da ima pet ili deset hiljada evra platu i da ne brine uopšte. Onda sve tako može, nikakve razlike nema. Da namećete stalnu krivicu, tobože kroz individualizaciju, praveći kolektivnu krivicu srpskom narodu. To više ne može da se dozvoli.
Kaže predsednik Srbije pre neki dan - izvinjavam se u ime pojedinaca koji su izvršili zločine. Pa, što ne goniš te pojedince? Ako znaš koji su pojedinci izvršili zločine, goni te pojedince. Ako ne znaš, onda ćuti. Ako ne znaš, znači da stavljaš kolektivni žig krivice srpskom narodu. Ili ćuti ili to reci, a ne - otišao sam da stičem poene, imam široka pleća, pa ću da primam ponovo kritike od ekstremista u svojoj zemlji.
Nisu to ekstremisti. Običan narod ne može više da trpi to poniženje, običan narod hoće da kaže - ljudi, mi smo izgubili naša ognjišta, tamo su Srbi vekovima živeli, nas su ubijali kako su stigli, gde su stigli, na koje sve načine su hteli, nas su osuđivali, nas bombardovali, vozove nam bombardovali, granatirali televizijske kuće, uništavali, urušavali sve. Šta smo mi radili - ništa, okrivljavali jedni druge. Vi ste krivi samo zato što drugačije mislite, samo zato što ste naši politički protivnici.
Ne može to narod više da prihvati. Pisali ste optužnice protiv nekih koji vam se nisu politički sviđali, pisali ste optužnice protiv ljudi samo zato što drugačije misle. Eno ga Vojislav Šešelj dve godine sedi u Hagu, ne zna više čovek ni zašto sedi. Kada postupak treba da počne, onda izmisle još nešto da prošire optužnicu, da bi još dve godine trajao istražni postupak, da četiri godine sedi, a da mu postupka nema.
A sam je otišao, niste morali crnu kesu da mu stavljate, niste morali šok bombe, puške, pištolje, mitraljeze, one kriminalce da dovodite tamo i da izleću iz vaših kombija. Kriminalce, Surčince, da izlaze, a da glume policiju. Čovek je sam otišao i šta ima od toga - nema ništa, zato što je kriv zbog ideje da Srbi žive na svojim ognjištima u svojim domovima.
Sada ćete vi da nastavite i dalje - da li je Srbija spremna da se suočava sa tim ili nije? Pa, da li ste vi spremni da se suočite sa tim koliko je Srba pobijeno u jednom Podravanju, koliko je Srba proterano iz Drvara, Grahova, Petrovca, Krupe, Sarajeva, Ilijaša, Vogošće, Hadžića, Ilidže, svakog drugog mesta?
Zašto o tome niko ne govori, nego jedino o čemu se priča, to je kako i na koji način da se nametne krivica srpskom narodu.
Mi smo osudili one koji su učestvovali u ubistvu Marike Štefanc u Hrtkovcima, ova država je osudila četiri čoveka. Koga su to oni osudili za onakvu zločinačku akciju kakve su bile i "Oluja" i "Bljesak", za onog ustaškog zlikovca Roberta Padežina, ako se ne varam, koji je spustio svoj avion na 200 metara visine i mitraljirao kolone izbeglica, pobio više od 50 ljudi? Da li ste pitali nekoga za nešto slično? Da li ste pitali ko je odgovoran za napad na kolonu izbeglica u Petrovcu, koja se povlačila iz Srpske Krajine, gde su roditelji izgubili tri sina? Ili za Srbe nema zločina, kada su na njima počinjeni? Samo su Srbi krivi.
Ne mogu to ljudi više da slušaju. Evo, ne mogu više da vas slušam ni na raznim vašim televizijama, ni da čitam to po raznim novinama - samo Srbi krivi, Srbi zločinci, Srbi da odgovaraju. Ma nemojte. Oni koji su nas ubijali, oni koji su najveći zlotvori i zlikovci, oni su dobri, oni su civilizovani, oni su evropejci, a Srbi više ne valjaju. To ljudi ne mogu više da trpe.
Nisu naši ljudi ubice, nisu naši ljudi zločinci. Oni koji jesu, recite imena, oni neka odgovaraju, neka idu pred lice pravde. Ono što naši ljudi hoće, to je malo poštovanja, malo dostojanstva, hoće da žive ponosno, da budu ono što jesu, da budu slobodni na svojoj zemlji. To je ono što hoće i ništa više. U tome se razlikujemo.
Na kraju, oni koji su govorili sve vreme kako su za sankcionisanje ratnih zločina, a mi smo tobože protiv, to je taj, kao, drugi deo Srbije. Ti koji su uvek bili za sankcionisanje ratnih zločina koje su "Srbi počinili", jer oni ne znaju ništa o tim ratnim zločinima, ali im je javio neko spolja da oni za to treba da se zalažu. Zalažu se ne zato što misle da je to neki visoki moralni princip, već zato što su to pretvorili u princip pljačke, otimačine i lopovluka ovde po Srbiji. Mogu da kradu i otimaju koliko god hoće, zato što su oni dobri, ideološki dobri i prihvatljivi za neke koji učestvuju u satanizaciji srpskog naroda i srpske države.
Danas se politička scena Srbije deli, tačno je, na dva dela. Gospodine Stevanoviću, nemojte da idete, izađite pa im kažite kako su pljačkali i šta su radili. I vi kažite kako su pljačkali u vašem Kragujevcu, kao i u celoj Srbiji, kao i na svakom mestu u ovoj zemlji, šta su iza sebe ostavljali. Politička scena Srbije se, tačno je, deli na dva dela. Jedan deo su oni lažni borci za suočavanje sa istinom.
Vi se suočite sa istinom. Naučite malo o tome gde i koliko je Srba pobijeno u ovom ratu, kao što treba, a vidim dobro znate gde su, kako i na koji način izvršeni zločini nad pripadnicima drugih naroda.
Naučite da biste imali i jednu i drugu stranu, ako već vaš narod nije neko na čijoj bi strani trebalo da budete. Što se tiče zločina, ne treba da budete ni na čijoj, treba svi da se istraže.
Te dve strane su: jedna vaša, koja jeste za dodvoravanje svemu, za onu najgoru vrstu kolonijalnog odnosa - ti mi kaži, a ja ću još gore da uradim od onoga što si rekao; ti mi kažeš da ga nekako uhapsim, a ja neću da ga hapsim sa lisicama na rukama, nego ću, uz to, crnu kesu na glavu da mu stavim; to je jedan deo Srbije, onaj deo Srbije koji ne interesuje naša država, naša otadžbina, onaj deo Srbije, manji deo, srećom, ne veliki deo, koji ne interesuje budućnost naše dece; i, drugi deo Srbije koji se tome suprotstavlja, drugi deo Srbije koji hoće slobodnu zemlju, koji hoće da ima svoju državu, koji hoće da ima budućnost svoje dece u ovoj zemlji.
Taj prvi deo Srbije, manji deo, sve to ima. Zbog čega? Zbog toga što im tako lažno moralisanje omogućava pljačku, krađu, otimačinu i lopovluk na svakom mestu, preko dresova za fudbalske timove, fotokopir aparata, provizija na svakom mestu. E, zato. Nije to zbog nekih viših evropskih i evropejskih ciljeva, već zbog lopovluka.
I, drugi deo Srbije koji hoće da se bori protiv korupcije, pljačke i lopovluka. Uveren sam da će sada doći do izražaja ovaj drugi deo Srbije, koji ste nekako trpali pod zemlju na svaki način i po svaku cenu, govorili mu u svakom trenutku - vi ne smete da budete Srbija, vi ne možete da budete Srbije, zato što ste tu vi, ekskluzivni zastupnici tzv. evropske i demokratske ideje, toliko ekskluzivni da imate po 15 butika od Kalemegdana do Slavije, a u državnim i javnim preduzećima radite.
Ima ih i gorih. Samo čekam da mi neko kaže da nije istina, pa ću da vam kažem imena tih visokih funkcionera. Po 15 butika od Kalemegdana do Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore. Takva je borba za moralno pročišćenje našeg naroda. Moralno se pročistili od Kalemegdana do Fudbalskog saveza, a nama sole pamet ovde kako treba da se obračunavamo sa našim generalima koji su branili ovu zemlju, branili i vašu decu, kao i našu, kao i svako drugo dete u Srbiji, bez obzira na nacionalnu pripadnost, bez obzira na versku pripadnost, bez obzira na političko opredeljenje.
Sada je uslov - hapsi ga, stavljaj mu crnu kesu na glavu. Nećemo, ali nemojte da terate drugu decu, nemojte da terate neke policajce da u tome učestvuju. Vi ste mnogo hrabri, jaki, računam, evropska, demokratska civilizacija vam je to dala.
Nemojte da oni stavljaju crne kese na glavu tim ljudima. Vi to idite i uradite, pa da vidim imate li hrabrosti, imate li snage i mogućnosti da to uradite. Vi to uradite, jer ste mnogo hrabri, mnogo jaki i mnogo moćni, i da vidimo da li ćete uspeti u tome ili nećete.
Srbija zaslužuje promene, Srbija zaslužuje da ova druga Srbija poštenja, Srbija koja hoće da imamo državu, da više ne ponižavamo ovaj narod, Srbija koja hoće da damo malo narodu šansu da bude svoj na svome i da živi slobodno u ovoj zemlji, ta Srbija mora i ta Srbija hoće da pobedi. Sve vas.
Ako Vlada to bude htela da čuje, dobro je, a ako ne bude, biće na istom putu sa onima koji su poznati samo po crnim kesama na glavama i po petnaest butika od Kalemegdana do Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.

Naravno, neću da komentarišem ovo što je prethodni govornik iskazao ovde, jer ko se bude prepoznao u nedefinisanim adresama na koje su ove poruke bile upućene, neka o tome govori.
Želim da kažem nekoliko rečenica u vezi sa izvinjenjem koje je predsednik Republike i predsednik Demokratske stranke, i zbog toga izlazim ovde, pre nekoliko dana dao u Sarajevu. Predsednik Tadić je jasno rekao da su zločine, u nesrećnoj deceniji koja je završila 20. vek, na prostoru bivše Jugoslavije svi činili, da za te zločine svi treba jedni drugima da se izvinimo, da zločine nisu činili narodi, i duboko sam ubeđen da je to tako, da su zločine činili pojedinci.
Za te zločine oni koji su krivi treba da odgovaraju. Ako najveći narod treba prvi da se izvini, eto, on se u ime srpskog naroda izvinio, očekujući sa punim pravom da se zvaničnici drugih naroda izvine Srbima za ono što je Srbima učinjeno.
Dok ne budu individualne krivice utvrđene onako kako je to u ovom svetu, ovakav kakav je, određeno i kako svako ko priznaje sistem UN mora da poštuje, nema za nas prevelikih izgleda da branimo uspomenu na zlo koje je nad našim narodom učinjeno u Drugom svetskom ratu i u poslednjoj deceniji. Pašće, ako ne budemo respektovali sistem UN, u zaborav i Jasenovac i Jadovno.
Mi to ne smemo da učinimo. Moramo da se legitimnim sredstvima za legitimne ciljeve borimo i svako ko je kriv, ako neko ima drugo stanovište treba to odavde da kaže, i svako ko je ratni zločin počinio treba da odgovara i da bude kažnjen.

Ima prednost replika, narodni poslanik Veroljub Stevanović, pomenut je. Izvolite.

Gospodine Vučiću, vi ste pravnik, a koliko znam, dobar pravnik, možda i više od toga. Znate da se krivica dokazuje. To što ste vi meni rekli donekle se može tako reći, a postoje neke stvari koje moramo ispitati, ružne stvari, pa i u Kragujevcu. Dok se do kraja ne ispitaju, samo su ružne stvari o kojima se govori.
Tačno je da smo zatekli Kragujevac u jadnom stanju. Tačno je da je dug samo u fondu tri miliona evra, tačno je da je to kuća koja liči na staklarsku radnju u koju je ušao slon, ali, gospodine Vučiću, to je proces koji traje. Tačno je i da smo čuli velike priče o donatorima koji treba da dođu i da počnu veliki grinfild poslovi, samo ti nisu imali gde da dođu, jer ništa, nikakvim odlukama nije spremno, nikakvim odlukama, to je tačno.
Tačno je i da su potpisivali velike ugovore o mešovitim firmama, o nekim industrijskim zonama za neke industrijske zone, ali tačno da nigde te zemlje nema. Sve je to, gospodine Vučiću, tačno. Dozvolite da to i dokažemo. To ćemo dokazati, to vam tvrdim, bez obzira na pretnje, pozive, telefonske i svakakve druge, ali tema o kojoj danas govorimo, a vi ste je povezali sa ovom drugom, jako je ozbiljna, zaista jako ozbiljna. Molim vas da se vratimo na ovu jako ozbiljnu temu.

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić, izvolite, po Poslovniku.

Mislim da je predsedavajući dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i da Narodnu skupštinu zaštiti od očiglednih povreda Ustava, a posebno od uvreda koje iznose predstavnici predsednika Republike. Naime, nigde u Ustavu ne piše da se predsednik Republike u ime građana Srbije nekome izvinjava.
To što je uradio Boris Tadić, mogao je da uradi u svoje ime, u ime svoje političke stranke. U ime građana može Skupština nekom svojom odlukom. U ime naroda sudi sud, a da li još uvek sudi u ime naroda, ne znam. U ime naroda i u ime građana predsednik Republike ne sme da se izvinjava. Mogao bi narodu da se izvini, da se izvini, recimo, roditeljima vojnika koji služe vojni rok ili vojnika koji su učestvovali u ratu; recimo, meni bi mogao da se izvini, zato što on svoje savetnike šalje da služe vojni rok kod njega u kabinetu i u svojim krevetima.
Da li vi znate da njegov jedan savetnik, ćutao bih, nego šta mu bi da se slika u uniformi i da se hvali kako služi vojsku, taj njegov savetnik od 00,00 do 24,00 časa služi u Predsedništvu Srbije vojni rok. Drugi mu kod Labusa služi vojni rok ili to možda nije tačno. Hajde da proverimo i to.
Imao bih zbog čega i da se izvinjava predsednik Srbije Boris Tadić, a nikako u ime naroda. Mogao bi da se izvini što nam je ovako srozao vojsku, što nema vojska leba da jede, što nam je vojska dovedena na nivo da ne može da se odbrani od vojske Kosova i Metohije, pa neko drugi mora da nam pomaže.
Imao bi za šta da se izvinjava Boris Tadić. Bilo bi mu dobro da se izvini. Najpre, da nam se izvini zato što nije raščistio sa kriminalom u DS.
Zato što nije raščistio sa kriminalom DS-a u Skupštini Srbije, sa najtežim mogućim oblikom organizovanog kriminala, a na čelu je bio Bojan Pajtić. On je bio organizator. Ubeđen sam da je Boris Tadić bio podstrekač. Zašto biste vi krali glasove ako vas na to nije nagovorio Boris Tadić.
Imao bi zbog čega da se izvini Boris Tadić i za ono uznemiravanje javnosti kada je navalio na jedno kuče na Dedinju. Imao bi. Imao bi da se izvini što je lagao u kampanji da neće da živi na Dedinju. Imao bi da se izvini što je rekao, Tomislav Nikolić ruši Vladu ako pobedi, on je taj rušilački element, a ja, ja sarađujem sa Vladom, imam kohabitaciju sa Vladom; pa sada on ruši Vladu, a mene optužuje da neću da je rušim.
Imao bi za šta da se izvini Boris Tadić, samo neka se ne izvinjava za ratne zločine. Nemoj, još mi nismo taj posao završili. Još mi nismo utvrdili ko je činio ratne zločine i po čijem nalogu, a posebno nigde još nije utvrđeno da su građani Srbije činili ratne zločine. Činio je pojedinac, kako se zove, utvrdićemo na sudu, a da li je počinio, utvrdićemo na sudu. Ima ih i tamo, i tamo i tamo.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ako optužite Slobodana Miloševića da je počinio ratni zločin, ako optužite Srbiju da je činila ratni zločin, zašto ćutite o tome šta je radila Hrvatska, šta je radila BiH, šta su radili njeni predsednici.
Što se sa njima družite? Što tu krvavu robu u "Merkatoru" kupujete? Što dovodite prodavce, proizvođače, špekulante iz Hrvatske i Slovenije? Šta će vam to u ovoj našoj lepoj zemlji? Jesu hteli da idu? Jesu nam ubijali decu da bi otišli iz ove države? Šta će vam sada? Za pare, za dolare, za evre, za marke, za nešto što će neko od vas da uzme. Imali bi vi mnogo zbog čega da se izvinjavate.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović.

Na vašu nesreću, predsednik Demokratske stranke je predsednik Republike Srbije, gospodine Vučiću, i tu vam ne mogu pomoći. To je činjenica koja je jedna od malo svetlih tačaka u političkom životu Srbije.
Pre svega, pošto smo ušli u polemiku o ustavnim nadležnostima, predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju i građane Srbije. Predsednik Srbije, koji je izabran na neposrednim izborima, pobedivši vas, gospodine Nikoliću, ubedljivo na tim izborima, ima pravo da predstavlja građane na način za koji utvrdi da je najbolji za državni interes. Boris Tadić to čini i u korist svih osam miliona građana Srbije.
Samo nekoliko detalja. Kada kažete, gospodine Nikoliću, da vojska nije u dobrom stanju, vi ste učestvovali u vlasti koja je, kada je okončana u jesen 2000. godine, ostavila takvo stanje stvari u vojsci da nije bilo nafte da se uključe tenkovi ili upale, da bi elementarna bezbednosna funkcija vojske mogla da bude izvršena. Sada vi, gospodine Nikoliću, spočitavate bilo kome da je zaboga urušio borbenu gotovost zemlje. Vi ste, gospodine Nikoliću, saučestvovali u urušavanju, najvećem u istoriji, borbene gotovosti zemlje i potencijala ove države.
Što se tiče krađe glasova, kao što znate, u toku je sudski postupak. Demokratska stranka će potpuno, kao što je to i do sada činila, respektovati i uvažavati sve procedure koje nadležni pravosudni organi u ovoj zemlji vrše.
Kada pomenete događaj koji se zbio pre desetak dana, gospodine Nikoliću, tužno je kada prva ličnost jedne velike parlamentarne stranke, ma koliko bila opoziciono nastrojena stranci u kojoj se nalazim, uspe da zaboravi za godinu i po dana da je u ovoj zemlji predsednik Demokratske stranke i tada predsednik Vlade poginuo u atentatu, a da se na dva ili tri dana pre tog atentata desio događaj koji je gotovo istovetan događaju o kojem sada govorite, i kada je izvršen napad na kolonu u kojoj se nalazio predsednik Republike.
Isto tako, gospodine Nikoliću, bruka je da prva ličnost jedne velike parlamentarne stranke koristi u demagoške svrhe mesto gde stanuje predsednik Republike. Predsednik Republike, kao i drugi visoki državni funkcioneri, za koje postoje bezbednosne procene da im je život ugrožen, u državi u kojoj je predsednik Vlade mučki ubijen pre samo godinu i po dana, moraju, nažalost, da žive u objektima koji omogućavaju da nadležni državni organi pruže adekvatnu zaštitu.
Vi to vrlo dobro, gospodine Nikoliću, znate, ali kao što mogu da vidim počela je predizborna kampanja i vidim da ste promenili stav da nećete rušiti Vladu Vojislava Koštunice, samo 10 dana pošto ste joj dali punu podršku.