To je već stvar vašeg stila i, kao i o mnogo važnijim pitanjima, istorija će, gospodine predsedniče, o tome suditi, a nije važno šta ćemo mi o tome da govorimo.
Gospodine Krasiću, opet imam repliku na ovo što govorite. Naravno da sam izašao da repliciram zbog toga što ste se uvredljivo izrazili o predsedniku Republike. To je, takođe, stvar vašeg karaktera i vašeg doživljavanja političkog i javnog života. Vaša politika, gospodine Krasiću, koju promovišete i sprovodite, jeste štetočinska, zbog toga što vi ovde 25 minuta ubeđujete građanstvo Srbije, ne poslanike, pošto oni imaju svoje stavove, da Srbija ne treba da bude u sistemu UN.
Nema veze što je Savet bezbednosti doneo rezoluciju kojom je konstituisao makar i Haški tribunal. U tom Savetu bezbednosti sede Rusija i Kina, gospodine Krasiću, a ni Rusi ni Kinezi nisu glasali protiv te odluke, koja ovoliko bitno, na našu nesreću, utiče na javni i politički život u Srbiji. To je, gospodine Krasiću, štetočinska politika, po mom viđenju stvari. Vi i ja se duboko razlikujemo i tu pomoći nikakve ne može ni biti.

Zahvaljujem. Nema replike na repliku. Gospodine Petroviću, prihvatam vaše upozorenje i nastojao sam da i jednog i drugog govornika upozorim da su kršili Poslovnik. Moguće je da vi to ne smatrate dovoljno oštrim, ali to upozorenje ostaje. Samo je izrečen politički stav i nema osnova za repliku dalje. Budite ljubazni i prihvatite to. Sada, po Poslovniku, naravno. Izvolite, gospodine Nikoliću.

Mislio sam da li da vas upozorim, predsedniče, da malo vodite brigu o dostojanstvu Skupštine, a odakle pravo predstavniku DS-a da sa oduševljenjem govori o Rusiji i Kini.
Otkud ta iznenadna ljubav prema Rusiji i Kini, gospodine Petroviću, kakvi su to autoriteti za vas. Vi ste zaboravili da okrenete glavu na tu stranu. Za vas ne postoje Rusija i Kina od kada ste došli na vlast, a kamo sreće da ste vrednovali stavove Rusije i Kine i mi sada ne bismo bili u blatu u kome se nalazimo. Znači, kada je bilo najgore, kada ste nas pljuvali zbog Rusije i Kine, sada da ćutite o Rusiji i Kini.
Znači, imate pravo da iznosite stavove ove ovamo, a možete da pričate šta o vama misle Nemci, šta misle Englezi, Amerikanci, a već za Francuze niste moćni, to će pre ovi iz DSS-a, bolje će oni da obrazlože stavove Francuske. Rusiju, Kinu, Indiju, Belorusiju, Ukrajinu, Irak, arapski svet, afrički svet, Južnu Ameriku vi ne pominjite. To su za vas narodi koji ne zaslužuju vašu pažnju. To su države koje ne zaslužuju saradnju našu. To su države koje su mogle da nas izvuku iz svega ovoga, a vi ste im okrenuli leđa.
Zato kada hoćete na nešto da nas upozorite, nemojte vi da nam iznosite ruske stavove. A da je Rusiji relevantna DS, onda bi gospodin Putin primio predsednika DS Borisa Tadića kada je ovaj bio u Rusiji. To što je Boris Tadić molio da ga primi predsednik Rusije, a ovaj je rekao neću da te primim dok si predsednik DS, o tome vi treba u stranci da razmišljate.
Samo vas molim, dok sam zastupao ovde stavove da treba intenzivno da sarađujemo sa Rusijom, vi ste se smejali i vikali, nije moglo u sali više da se živi od vas. Sad kad je maca došla na vratanca, sada kada su nas ovi iz EU udaljili za dodatnih 10 godina od EU, sada nam nešto pominjete Rusiju.
Upozoravam vas ovde već četiri godine. Nemojte ove naše zakone da usklađujete sa zakonima EU. Posebno nemojte ove finansijske, jer mi od toga nemamo ništa. Ako naši zakoni budu istovetni sa zakonima koji važe u EU zašto bi taj kapital dolazio ovde? U ovako nemirnu, nestabilnu zemlju da uđe kapital i da bude pod istim uslovima kao u Nemačkoj? Ovde morate da date pogodnosti, morate da date povoljnosti. Šta je naša pogodnost i povoljnost? Rusija. Ne može Nemac da napravi fabriku i da izvozi u Rusiju. Može, ali to mu je 30% skuplje nego da ide odavde.
Sedeo bih mirno, znam da gospodin ministar ima i prečih poslova od ove rasprave, ali samo vas molim, uzdržite se. Sve pričajte o radikalima, samo nemojte Rusiju da pominjete. Nemojte vi. I kada je pominjete, pominjite je negativno kao i do sada, jer to je vaš stav prema Rusiji. Ono pozitivno rusofilstvo, saradnju sa Rusijom ostavite nama, kad-tad doći ćemo na vlast da vam pokažemo kako se sarađuje sa Rusijom.

Povreda Poslovnika se odnosila na mene. Svakako ću braniti dostojanstvo Skupštine, ali u prethodnih pola sata nisam reagovao kada su iznošene netačnosti i ocene bilo za institucije u našoj zemlji, bilo kada su kvalifikovane druge države i u tom smislu nadam se da nisam povredio Poslovnik. Ako želite repliku kratko. Ako se ne završi, stavljam u neravnopravan položaj time gospodina Krasića.

Opet, gospodine predsedniče, meni nije jasno o kakvoj se povredi Poslovnika radilo.

Traženo je da ne dozvolim povredu dostojanstva Skupštine, te sam pružio objašnjenje da to nisam uradio.

To opet ide na vašu savest, gospodine predsedniče, i ne želim dalje o tome da polemišem.
Ono što želim da kažem, gospodine Nikoliću, Rusija je za Srbiju važna zemlja i predsednik je zbog toga bio u poseti Rusiji. Rusija je bila i biće važna zemlja za Srbiju, ali ne znam šta vam bi, gospodine Nikoliću, da se uspaničite tako što sam pomenuo ovde određene odluke koje je ruska diplomatija i ruska država donela.
Rusija i Kina su na glasanju u Savetu bezbednosti zauzele poziciju koja je omogućila donošenje Rezolucije kojom je formiran Haški tribunal i to je tačno. Prema tome, o faktima govorimo, a uznemirenje da će se vaša pozicija na bilo kojoj strani sveta poljuljati zbog stavova i politike Demokratske stranke naravno da je potpuno neosnovano.
Još jednom da kažem, Demokratska stranka u potpunosti shvata značaj saradnje sa Rusijom i to će i biti državna politika, i ništa to ne menja na najvažnijem državnom cilju koji Srbija i Crna Gora imaju u ovom trenutku, a to je da što pre postanu članice EU.

Pošto ova rasprava preti da spreči, kao i pre dva dana, da Skupština obavi svoj posao i da građani u gradovima što pre dobiju svoj novac, dajem pauzu po članu 94. stav 2. deset minuta, da se izvrše konsultacije može li da se prekine ova rasprava, a ako ne, odmah po završetku pauze reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
(Posle pauze – 16,55)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad posle pauze. Završene su konsultacije. Hvala vam. Molim poslanike radi utvrđivanja kvoruma da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Zahvaljujem gospodinu Krasiću, posle obavljenih konsultacija.
Pošto više nema po redosledu prijavljenih narodnih poslanika, pitam da li žele reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? Da.
Predsednik poslaničke grupe DS, Dušan Petrović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, DS će podržati predlog izmena zakona, zbog toga što se izmenama i dopunama zakona stvaraju procesne pretpostavke i krivično-procesni instrumenti da osobama koje su optužene pred Haškim tribunalom bude, kada se za to steknu prilike i mogućnosti, koje su pre svega političke, suđeno u Srbiji.
Po stanovištu DS to i jeste suštinski pomak koji bi pri procesu promena u Srbiji trebalo da usledi. Sposobnost našeg pravosuđa - a ovim se stvaraju, kao što rekoh, pretpostavke da do takvih suđenja uopšte dođe, suđenja koja su započeta pred tribunalom - da utvrdi činjenice i izrekne šta je pravo u ovakvim slučajevima, koji su po optuženju kvalifikovani kao najteži zločini, protiv čovečnosti, protiv ratnog prava, predstavljaće siguran znak da je naša država sposobna da se kvalifikuje u red civilizovanih evropskih država.
Vrlo je važno imati uvek na umu šta je potrebno preduzeti u političkoj sferi, da bismo kao država došli u priliku da se pred našim pravosudnim institucijama ovakvi procesi odvijaju, da iz suda u Hagu našem pravosuđu budu povereni ovakvi slučajevi.
Nužno je poštovati međunarodno pravo, nužno je poštovati unutrašnje pravo i nužno je, što je po mom mišljenju najvažnije, imati potpuno jasan stav o tome da se ovde radi o moralnom temelju određenja našeg društva.
U dosadašnjoj raspravi više puta je bilo reči o tome kako je Haški tribunal koncipiran, kako je Savet bezbednosti UN doneo odluku da ova sudska institucija i tužilaštvo u njenom sastavu budu stvoreni, kako je donet statut Haškog tribunala i ono što u svakom slučaju jeste nedvosmisleno, a to je činjenica da ovaj tribunal predstavlja deo poretka UN.
Posle dugog zbivanja, u jesen 2000. godine Srbija i Srbija i Crna Gora vratile su se u sistem UN, u sistem globalnog organizovanja politike van koga ne može da bude zemlja koja ima nameru da svojim građanima omogući život kakav zavređuju u 21. veku, usred evropskog kontinenta. Nepoštovanje međunarodnih obaveza koje proističu iz odluka UN dovodi u opasnost izglede 8 miliona građana Srbije da se brzo približe standardu života koji imaju građani u Evropi, i to ne samo u zapadnoj Evropi, već građani u Litvaniji, Estoniji, Letoniji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, na celom evropskom kontinentu, osim ovog malog nesrećnog dela jugoistočne Evrope, u kome se i mi sami nalazimo.
Upozoravam, a tu je i ministar koji predstavlja Vladu Republike Srbije, da dobijamo u poslednjih desetak dana vrlo jasne signale da država ne ispunjava obaveze koje proističu iz odluka UN.
Ambasador velike sile, koja se koliko nam je poznato zalagala za to da se veći broj predmeta koji se vode pred Haškim tribunalom prebaci i da se osobama po tim optužnicama sudi u Beogradu, jasno je stavio do znanja pre nekoliko dana da mi više podršku te velike sile za ovakvu politiku nemamo.
Čak je i relativizovan stav da bi Haški tribunal trebalo da završi svoje delovanje 2008. ili 2009. godine i trajanje delatnosti Haškog tribunala potpuno je povezano za spremnošću države Srbije, Vlade Republike Srbije da izvršava svoje međunarodne obaveze.
S druge strane, deo unutrašnjeg pravnog sistema Srbije jeste i Zakon o saradnji, koji uređuje saradnju sa Haškim tribunalom, i po tom zakonu postoji obaveza svih organa da u skladu sa svojom nadležnošću postupaju i da odredbe tog zakona poštuju. Bilo bi dobro da nam ministar Stojković ovde kaže da li zaista postoje slučajevi u kojima su nadležni sudovi izdali naloge MUP-u ili već ko je nadležan u ovoj zemlji za to da se prema osobama koje su optužene pred Tribunalom, a nalaze se i dostupne su vlastima Republike Srbije, sprovede adekvatna procedura.
Ono što želim posebno da podvučem, u Srbiji danas bez posla živi milion ljudi. Potrebno je nekoliko desetina milijardi evra investicija, inostranih i domaćih, da bi građani Srbije došli u priliku da zasnuju radni odnos i da svoju egzistenciju podignu na viši nivo. To nije moguće učiniti ukoliko Srbija nije zemlja koja je uvažena u međunarodnim odnosima. Nije moguće imati visok kredibilitet u međunarodnim odnosima ukoliko ne ispunjavamo svoje međunarodne obaveze, posebno obaveze koje proizilaze iz Povelje UN.
I zbog toga, na samom kraju da kažem, krivica za zločine može da bude samo individualna. Srbi kao narod i kao nacija nisu odgovorni za politiku koja je 90-tih godina vođena u ovoj zemlji, ali da bismo imali normalan javni život i da bismo imali zdrav politički život u Srbiji, neophodno je utvrditi ko je, kada i da li je izvršio ratne zločine.
U sadašnjem sistemu odnosa Haški tribunal, odnosno tužilaštvo tribunala ovlašćeno je od UN da sumnjiči pojedine osobe da na njihovom teretu stoje takva krivična dela. Da bi Srbija mogla brzo da se uključi u EU, neophodno je što pre utvrditi da li su te sumnje i optužbe tačne ili ne. Da bismo u takvu situaciju došli, neophodno je da Vlada Republike Srbije, bez ikakve rezerve, izvršava svoje međunarodne obaveze. To je put da Srbija postane zemlja u kojoj građani imaju priliku da žive onako kako žive Grci i Portugalci, Englezi i Irci, Litvanci, Estonci, Česi i ma ko sve u Evropi.