Hvala i vama što ste doprineli smirivanju, pa ste na taj način prozvali prvo gospodina Dačića i gospodina Nikolića, kome ste dali osnov za repliku, pa da svi doprinesete smirivanju. Pre toga, gospodin Pejčić, kao predlagač, ima pravo kao predlagač prvi. Predlagač ima pravo uvek kada se javi.

Žao mi je, gospođo Nestorović, što se niste dogovorili sa partijskim drugom Mehom. On je maločas, ako dobro pamtimo, rekao da nemamo mišljenje Vlade i da je neuobičajeno da raspravljamo o jednom zakonu bez mišljenja Vlade. Sada čujemo od gospođe Nestorović da postoji mišljenje Vlade.

Ne, ne postoji mišljenje Vlade i, molim vas, gospođa Nestorović je to potvrdila. Samo je mislila da je relevantno mišljenje ministra. Hvala.

Molim vas, čuo sam da postoji negativno mišljenje Vlade. Tri puta sam bio na Odboru za rad, na matičnom odboru koji treba da reši ovaj slučaj. Međutim, sva tri puta nismo imali mišljenje Vlade. To sam i rekao. Po čemu sada gospođa Nestorović kaže da ima mišljenje Vlade.

Gospođo Nestorović, dozvolite, objasniću, nema potrebe, budite ljubazni, gospođa Nestorović je rekla da postoji mišljenje ministra i time je replicirala na vaše izlaganje da ministar koji je iz jedne stranke nikada neće dati mišljenje. Posle toga sam pojasnio da Skupštinu ne interesuju mišljenja ministara, nego ih interesuje mišljenje Vlade, a što je po Poslovniku.
Izvolite, gospodine Dačiću.

Javljam se za repliku, pošto su se malo izmešali pravci replika i povreda Poslovnika, pošto je gospođa Blagica to rekla iz SPO, želim da jednu stvar stavim k znanju pre nego što dođe na dnevni red.
Suprotno možda nekim očekivanjima i lažnim pričama, SPS će glasati prva za otvaranje dosijea i objavljivanje spiska saradnika državne bezbednosti. Da li ćete svi vi koji ste ovde prisutni glasati za to, to je sada drugo pitanje. Mi ćemo sigurno glasati za to, zato što znamo da SPS, bar ovakva u ovom sastavu danas, koja je ostala verna našim idejama s početka devedesetih godina, nema nikakve veze sa svim tim stvarima.
Želeo bih da skrenem pažnju, kao i povodom ove tačke dnevnog reda, predlagačima tog zakona. Nemojte sami sebi kopati jame. Vi ste mislili da ćete ovim zakonima iskopati drugima, a u njih ste vi upali. Citirao sam Vuka Draškovića povodom četnika. Dozvolite da tim povodom citiram jedan deo iz knjige Slavka Zečevića, pokojnog, koji je bio nekada ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije, koji u jednom svom odeljku, a ja vas molim da pažljivo saslušate ovo što ću reći, jer ovo govorim samo jednom, kaže: "Jednog dana dođe kod mene Žika Jovanović, načelnik UDBE za Beograd i kaže da ima jedan malo goropadan Hercegovac na Pravnom fakultetu koji je veliki improvizator, ali koji bi mogao dobro da se koristi u ovoj situaciji. Taj Hercegovac, zbog koga je Žika razgovarao sa mnom, bio je Vuk Drašković. Pitao sam Žiku zašto je zbog toga došao kod mene. Kaže da treba nešto para da mu damo. Kažem, dajte mu nešto para, ali ga ipak nemojte povezivati sa čovekom koji nam radi na strategijskim obaveštenjima na univerzitetu, nego dajte nekog mlađeg studenta kojeg smo skoro primili na vezu sa njim. Oni su tako i uradili". Citat iz knjige, stranica 257.
Naravno, za otvaranje dosijea, za objavljivanje spiska saradnika, a vi što to predlažete videćete kako ćete proći. Molim vas, zamolio bih zaista da bismo prekinuli ove neprijatne rasprave, pošto se gospodin Aligrudić upoznao sa stenogramom, zaista bih voleo da čujem stav Demokratske stranke Srbije o ovome što se ovde reklo, jer mislim da je to veoma teško i bolno pitanje za našu stranku.

Ovim smo završili replike po prethodnim izlaganjima, pre replike gospodina Anđelkovića, pa sada prelazimo na repliku po izlaganju gospodina Anđelkovića. Gospodine Dačiću, stvarno vas molim, ovu skupštinu gledaju u ovim prepodnevnim časovima stariji i mlađi, molim vas da vodimo računa. Juče ste deci savetovali svojim primerom da sa osam godina čitaju "Politiku ekspres" umesto "Politikinog zabavnika". Nije u redu. Da vodimo računa šta citiramo da ne bi deca pogrešno shvatila.
Izvolite, gospodine Nikoliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, stavljanjem ove tačke na dnevni red neki od vas znali su šta čine, neki možda i nisu.
Rekli smo vam na početku rasprave da u ovome želimo da učestvujemo samo ako želite pomirenje. Pomirenje je da odustanemo od svih diskusija, kao što su to učinili poslanici Srpske radikalne stranke, da šefovi poslaničkih grupa iznesu svoj stav, da pristupimo glasanju, da Narodna skupština koja ima pravo da odluči o ovome odluči i da zakopamo ratne sekire. Nije pomirenje ako ovde nastavljate ratove. Nije pomirenje optuživati ni partizane, ni četnike, ni za izdaju, ni za kolaboraciju, jer se nikada ne zna ko je načinio izdaju.
Jesu li socijalisti i SPO načinili izdaju 1999. godine? Jesu. Prihvatili su plan Ahtisari-Černomirdin i vi ste ćutali kada su oni to prihvatali. Sada mi ostajemo bez Kosova i Metohije. Jesam li vas ikada optužio za izdaju? Nisam. Kad god ste se vi i SPO našli zajedno za Srbiju je bilo loše: ili ste se tukli i palili gradove ili ste se mirili na lošim rezolucijama.
Zato vas molim, prekidajte, mi ćemo izaći sa ove sednice, mi više da vas slušamo nećemo. Vratićemo se kada bude dan za glasanje, svoj stav da iskažemo na glasanju, a vi ako vas nije sramota da vas deca gledaju, da vas unuci gledaju, da vas žene gledaju, a vi nastavite da se svađate i dalje.

To je inače obaveza po Poslovniku, prenosi sednice su javni.
Izvolite, gospodine Aligrudiću, replika na izlaganje gospodina Dačića.

Dobio sam stenogram izlaganja gospodina Kojčića. Pročitao sam ga pažljivo i kao što sam rekao u mom prethodnom izlaganju, koje je takođe bilo replika na izlaganje gospodina Obradovića, rekao sam da ako je bilo šta neko uvredljivo prema nekome od bilo koga od narodnih poslanika u ovoj skupštini rekao i to izrekao u ime Demokratske stranke Srbije da se u to ime, u ime te iste političke stranke, izvinjavam.
Pri tome, ostajem sada pri tom izvinjenju, ako ni zbog čega drugog ono zbog toga što u formi onoga što je rečeno ovde, izrečeno, da u suštini neko ko je narodni poslanik ovde je neko od onih kome Republika Srbija pruža gostoprimstvo i utočište. Nikome ko je državljanin Republike Srbije i ko je narodni poslanik Srbija nema potrebe da pruža utočište i gostoprimstvo, on je građanin ove države, narodni poslanik koji reprezentuje građane ove države i u to ime zaista i zbog takvog izraza nemam nikakvog drugog izbora sem da se u ime Demokratske stranke Srbije izvinim.
Naravno, vi ste čuli pre mene izlaganje gospodina Kojčića, koji je objasnio smisao onoga što je želeo da kaže i verujem da to ne možemo posebno tumačiti. Jedini ko je nadležan da tumači sopstvene izrečene reči to je bio upravo gospodin Kojčić.
U to se dalje ne mogu upuštati, ali uvek mogu da kažem da svakome od nas može da se desi da, koliko god ima poštene i dobre namere u onome što želi da kaže, u formi onoga što govori pogreši i da izgovori, makar i nehotimice, nešto što može nekoga povrediti, ali to onda ostaje tako, ostaje zabeleženo i oko toga takođe nema polemike. Upravo zbog toga i u to ime se bilo kome ko je u ovoj sali i onima koji nisu u ovoj sali, a osetili su se povređenim zbog ovakvog izraza, izvinjavam.