Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan.

Odmah da obavestim, pre početka sednice, članove Zakonodavnog odbora, odmah po završetku glasanja je sednica Zakonodavnog odbora u maloj sali ovde u prizemlju.

Nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 149 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Goran Svilanović i Nataša Mićić.

Pošto je Narodna skupština završila raspravu o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, prelazimo na odlučivanje.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: ─ PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA I ČLANOVA NjIHOVIH PORODICA

Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, u načelu.

Za 113, protiv 24, uzdržanih šest, nije glasalo devet, od 152 narodna poslanika.

Narodna skupština je prihvatila Predlog zakona u načelu.

Pošto je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu, prelazimo na odlučivanje o amandmanima.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 23, protiv 115, uzdržan jedan, nije glasalo 14, od 153 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 113, protiv četiri, uzdržana dva, nije glasalo 18, od 137 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 111, uzdržan jedan, nije glasalo 20, od 132 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 112, protiv dva, uzdržana tri, nije glasalo 15, od 132 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 113, uzdržan jedan, nije glasalo 17, od 131 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Protiv 110, uzdržan jedan, nisu glasala 22, od 133 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za jedan, protiv 113, uzdržan jedan, nije glasao 21, od 136 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za tri, protiv 112, uzdržana dva, nije glasalo 17, od 134 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za šest, protiv 113, uzdržan jedan, nije glasalo 17, od 137 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za sedam, protiv 111, uzdržan jedan, nije glasalo 20, od 139 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 8, protiv 110, uzdržana dva, nije glasalo 20, od 140 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 10, protiv 110, uzdržana tri, nije glasalo 18 od 141 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 10, protiv 110, uzdržana dva, nije glasalo 19 od 141 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 14, protiv 111, uzdržan jedan, nije glasalo 20, od 146 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 14, protiv 113, uzdržan jedan, nije glasalo 18, od 146 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 13. amandman je podneo poslanik Miloš Aligrudić.

Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 107, protiv 18, uzdržana četiri, nije glasalo 15, od 144 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 17, protiv 116, uzdržan jedan, nije glasalo 14, od 148 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 17, protiv 112, uzdržana tri, nije glasalo 16, od 148 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 16, protiv 112, uzdržana tri, nije glasalo 18, od 149 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za jedan, protiv 113, uzdržan jedan, nije glasalo 16, od 131 narodnog poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 18, protiv 114, uzdržan jedan, nije glasalo 15 od 148 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 17, protiv 110, uzdržana dva, nije glasalo 20, od 149 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 19, protiv 107, uzdržan jedan, nisu glasala 23, od 150 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 22, protiv 112, uzdržan jedan, nije glasalo 17 od 152 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 21, protiv 112, uzdržan jedan, nije glasalo 18 od 152 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 22, protiv 113, uzdržan jedan, nije glasalo 17, 153 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 21, protiv 109, uzdržan jedan, nije glasalo 22, od 153 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 24. amandman je podneo poslanik Miloš Aligrudić.

Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 108, protiv 24, uzdržana dva, nije glasalo 19, od 153 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.

Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 22, protiv 110, uzdržan jedan, nije glasalo 19, od 152 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima, pristupamo glasanju o Predlogu zakona, u celini.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, u celini.

Za 174, protiv 24, uzdržana četiri, nije glasalo devet, od 211 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica.

Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje jedine tačke dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njoj, saglasno članu 95. Poslovnika, zaključujem Sedmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Prema članu 80. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, početak Osme sednice zakazujem za 12,50 časova.

(Sednica je završena u 12,10 časova.)

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imamo danas na dnevnom redu jedan veoma važan zakon, zakon o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore. Donošenje ovog zakona predstavlja obavezu koju Srbija kao država članica državne zajednice Srbije i Crne Gore ima na osnovu Ustavne povelje.
Naime, na osnovu teksta same Ustavne povelje, kao i Zakona za sprovođenje Ustavne povelje, predviđeno je da se u ovom početnom periodu od dve godine poslanici u Skupštinu Srbije i Crne Gore biraju posredno iz skupština država članica. Nakon tog perioda mandat im traje četiri godine i biraju se neposredno, dakle na izborima od strane svih građana u državama članicama, na osnovu zakona država članica koji se međusobno mogu razlikovati u Srbiji i Crnoj Gori po mnogim pitanjima, ali moraju biti isti po onom suštinskom pitanju, oko čega je postignut konačan konsenzus prilikom usvajanja Ustavne povelje, a to je da ti izbori moraju biti neposredni.
Usvajanjem ovog zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije Srbija će konačno uspostaviti pravni okvir i pretpostavke za nesmetano funkcionisanje državne zajednice Srbije i Crne Gore. Posebno je važno što su nedavno Evropska unija i Savet Evrope dali punu podršku usvajanju jednog ovakvog zakona i time su posebno naglasili da je održavanje neposrednih izbora neophodno kako bi na osnovu njihovih rezultata mogao da se konstituiše legitimni parlament, kao ključna institucija za funkcionisanje državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Usvajanjem ovog zakona Srbija postaje konstruktivni partner Evropske unije u doslednom poštovanju kako Ustavne povelje tako i samog Beogradskog sporazuma, čiji je jedan od potpisivača takođe predstavnik Evropske unije.
Usvajanje ovog zakona nije stranačko već nadstranačko, a rekao bih ovog momenta i te kako državno pitanje, i to jedno od osnovnih, vodećih pitanja. Zbog toga očekujem da će ovakav zakon dobiti podršku, a u to sam imao prilike da se uverim u ovom prethodnom amandmanskom procesu izjašnjavanja narodnih poslanika na sam tekst zakona, podršku velike većine narodnih poslanika, ne vodeći računa o stranačkim interesima već pre svega o državnim interesima i omogućavanju nesmetanog funkcionisanja državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Time što će ovaj zakon biti usvojen, kako se nadam, velikim brojem glasova ovde u Skupštini Srbije, Srbija će poslati jasnu poruku Evropskoj uniji da na najbolji način izvršava svoje obaveze iz Ustavne povelje i Beogradskog sporazuma. Time će Srbija kao država članica sa svoje strane omogućiti brži i efikasniji pristup državne zajednice evropskim integracionim procesima.
Donošenje zakona je, nadam se, stvar oko koje ne bi trebalo da postoje sporovi i bilo bi veoma važno da Srbija i Crna Gora pravovremenim donošenjem zakona o neposrednom izboru poslanika u Skupštinu državne zajednice u potpunosti ispoštuju Ustavnu povelju i da februara meseca naredne godine održe izbore za poslanike u tu skupštinu.
Donošenjem zakona Srbija šalje jasnu poruku državnoj zajednici, ali i Evropskoj uniji da mora da se poštuje Ustav i da ni jedna vlast, ako sebe smatra demokratskom, ne može dogovorom da krši zakon i Ustav kao najviši pravni akt. Kršenje Ustava, a u ovom slučaju bi to bilo Ustavne povelje, samo bi se, po mom mišljenju, otvorio mnogo veći i mnogo dublji problem sa nesagledivim posledicama.
Dozvolite mi u ovom kratkom uvodnom obraćanju da vam samo predstavim neka od osnovnih rešenja na kojima počiva ovaj, po svojoj prirodi, dosta kratak tekst zakona. Tekst zakona je kratak i iz prostog razloga što je na osnovu Ustavne povelje predviđeno da izborno zakonodavstvo Republike Srbije, odnosno Crne Gore reguliše postupak izbora poslanika i zbog toga je bilo dovoljno da se ovakvim zakonom predvide samo one specifičnosti o izbornoj proceduri.
Konkretna rešenja za koja smatram da zaslužuju vašu pažnju u ovom delu mog obraćanja je činjenica da je ovim zakonom Srbija predviđena kao jedna izborna jedinica, da će se na neposrednim izborima februara naredne godine u Republici Srbiji kao državi članici birati ukupno, kako je to već predviđeno samom Ustavnom poveljom, 91 poslanik, da će se birati po proporcionalnom izbornom sistemu.
Predviđen je izborni cenzus od 5%, od koga naravno postoje odstupanja koja predstavljaju princip pozitivne diskriminacije za stranke nacionalnih manjina i koalicije stranaka nacionalnih manjina, kod kojih može i da se ne primenjuje ovaj cenzus od 5%. Za njih bi važio, ako ne pređu taj zakonom predviđeni cenzus, tzv. prirodni izborni cenzus ili prag.
Što se tiče podele mandata, predviđena je podela po formuli koja je u teoriji poznata kao Majerova formula. Kaže teorija da je ovakva podela pravičnija iz prostog razloga što ne uvažava ni jednu posebnu stranku, bez obzira na činjenicu da li je ona velika ili možda mala, već dovodi u ravnopravan položaj sve stranke. Takođe smatram da će dodeljivanje mandata ovom formulom biti mnogo jednostavnije u primeni i da će samim tim omogućiti efikasniji rad organa za sprovođenje izbora.
Što se tiče izbornog prava, i aktivnog i pasivnog, ono je predviđeno na isti način za sva ona lica koja imaju to izborno pravo na republičkim izborima u Srbiji. Mehanizam zaštite izbornog prava takođe postoji, i to dvostruki mehanizam, najpre u prvom stepenu putem prigovora pred RIK-om, i u drugom stepenu u vidu žalbe pred Vrhovnim sudom Srbije. Rokovi za upotrebu ovih pravnih sredstava su zbog prirode postupka veoma kratki i iznose 48 sati. Naravno, postoji jedna dodatna zaštita od neefikasnog rada RIK-a predviđena u vidu jedne pravne pretpostavke za slučaj ćutanja uprave, koja glasi da se tada prigovor smatra usvojenim.
Na kraju, dužnost mi je da vas upoznam da je u prednacrtnoj fazi ovog zakona takođe konsultovan, bez obzira što to procedura usvajanja zakona ne nalaže, RIK. Nacrt ovog zakona je bio razmatran na sednici Izborne komisije, gde su po mom mišljenju zastupljeni svakako u stručnom smislu najstručniji i najpozvaniji ljudi, kada je u pitanju izborni proces u Republici Srbiji, da daju svoje mišljenje. Bilo je izneto nekoliko veoma konstruktivnih primedaba više tehničkog karaktera i one su uglavnom uvažene.
Takođe, na samom kraju, moram da izrazim zahvalnost svim narodnim poslanicima na amandmanima koji su usvojeni. Oni su bili veoma konstruktivni i to je ono što mi je dalo nadu da na početku ovog današnjeg kratkog obraćanja ustvrdim da će možda ovaj zakon dobiti podršku velike većine poslanika, jer je pred vama nestranačko pitanje, ne samo predlog Vlade Republike Srbije, već je u pitanju predlog kojim Srbija rešava jedno veoma važno državno pitanje. Zahvaljujem se i u ostalom delu rasprave vrlo rado ću odgovoriti na sva pitanja koja budete imali.

Samo jedno obaveštenje. Odbor za pravosuđe zaseda i molio bih članove, ako je još neko u sali, da ode gore kako bi mogli da rade.
Reč ima narodni poslanik, kao šef poslaničke grupe, Miloš Aligrudić.

Poštovani narodni poslanici, svi oni kojima je na srcu državni i nacionalni interes trebalo bi da znaju da je usvajanje ovog zakona, kao jedan od uslova za očuvanje državne zajednice Srbija i Crna Gora, upravo u nacionalnom interesu. Tako i svi oni koji smatraju da je neophodno za građane ove naše države da se što pre uključimo u evropske integrativne tokove, znaju da je ovo jedna od prečica za to uključivanje i da sve ostalo predstavlja vrlo težak, mukotrpan i zaobilazni put. Zato vas molim, poštovani poslanici, glasajte za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić, šef poslaničke grupe G17 plus .

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, stranka G17 plus smatra da donošenje zakona o neposrednom izboru poslanika za Skupštinu državne zajednice Srbija i Crna Gora i njihovo skoro organizovanje ne bi koristilo interesima Srbije. Srbija i Crna Gora predstavlja jednu državu i davanje većeg legitimiteta njenom parlamentu ne bi promenilo tu činjenicu.
Činjenica je da su neposredni izbori za Skupštinu SCG deo agende dogovorene Ustavnom poveljom, ali je takođe istina da je slovom Ustavne povelje pre više od godinu dana trebalo da bude izvršena puna harmonizacija tržišta dve republike, kao i da je sud državne zajednice organizovan sa velikim zakašnjenjem. Poznato je da se G17 plus zalaže za obnovu državne nezavisnosti Srbije.
Tragično je da bi primena uslova ugovora iz Mastrihta kojim je stvorena EU, Srbija i Crna Gora predstavljale državu unitarniju od bivše SRJ i danas Srbije i Crne Gore. Upravo zato neposredne izbore i davanje većeg legitimiteta ovakvoj državnoj zajednici smatramo nepotrebnim. U ovo uverenje utvrđuje nas i činjenica da Skupština Srbije i Crne Gore gotovo da i nema zakonodavnih ovlašćenja i da je čak i veoma mali njen uticaj na kreiranje politike odbrane i spoljnih poslova.
Svesni činjenice da su građani Srbije duboko podeljeni oko budućnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora i rasprostranjenog uverenja da će sa nestankom ove birokratske tvorevine, koja ne štiti životne interese svojih građana i srpskog naroda, biti pokvareni odnosi dve republike, G17 plus je nastojala da u proteklim mesecima ne otvara pitanje formalnog proglašenja nezavisnosti Srbije.
Ipak, napuštanje štetnog sporazuma o harmonizaciji, zaključenog od strane prošle Vlade, smatramo jednim od velikih uspeha naših ministara kojim je Srbija pošteđena daljih poniženja i materijalne štete.
Zato smo, upravo da ne bi doprineli podelama među građanima, predložili našim ministrima da u Vladi budu uzdržani kada je reč o zakonu o održavanju neposrednih izbora za Skupštinu Srbije i Crne Gore.
Činjenica da zvanična Srbija danas namerava da donese ovaj zakon, bez obzira na činjenicu da je dosadašnji tok događaja nagoveštavao neminovni raspad državne zajednice, kao i očigledne odlučnosti crnogorske Vlade da ne organizuje neposredne izbore za Skupštinu Srbije i Crne Gore na svojoj teritoriji, ne ostavlja nam izbor osim da budemo protiv ovog predloga.
Uvereni da stranke koje se zalažu za očuvanje državne zajednice imaju većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, upozoravamo njihove poslanike da u slučaju da izbori za Skupštinu Srbije i Crne Gore budu održani samo u Srbiji rizikujemo da naše građane dovedemo ponovo u situaciju iz 1998. ili 2000. godine, što nikako neće doprineti očuvanju državne zajednice.
Podsećamo naše uvažene kolege da su građani Srbije od uspostavljanja demokratije u oktobru 2000. imali prilike da učestvuju u šest različitih izbornih ciklusa, na koje je bez obzira na činjenicu da nije bilo ozbiljnog bojkota uglavnom izlazilo manje od 50% birača. Srbija se nalazi pred referendumom o novom ustavu i verovatnim vanrednim parlamentarnim izborima tokom narednih godinu dana, pa organizovanje još jednih izbora za ustanovu, koja ni do danas nije imala mnogo zapaženih aktivnosti, čije su nadležnosti manje od bilo kog drugog parlamenta na evropskom kontinentu, samo će podstaći izbornu apatiju koja predstavlja našu najveću opasnost za demokratiju i njene ustanove.
Zato G17 plus predlaže da sadašnjem sazivu Skupštine Srbije i Crne Gore bude produžen mandat na godinu dana, a da potom zajedno sa referendumom za novi ustav, koji će do tada možda biti izglasan u Narodnoj skupštini, i vanrednim parlamentarnim izborima odlučimo na referendumu i sudbinu državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Ukoliko građani odluče da državna zajednica treba da opstane, biće lakše doneti zakon o neposrednim izborima za Skupštinu Srbije i Crne Gore i izbori će svakako biti u većoj meri uspešni. Podsećam moje uvažene kolege iz stranaka koji se zalažu za očuvanje državne zajednice, SRJ je bila konfederacija, a državna zajednica Srbija i Crna Gora je konfederacija, čiji je raspad institucionalizovan. Građani nisu za to glasali, nego za zajedničku državu Srbija i Crna Gora.
Dakle, predlog je vrlo jednostavan. Nemoguće je održati izbore u jednoj državi članici, a u drugoj ne, ili se bavimo nečim što bi se možda zvalo i nasiljem, da organizujemo izbore u jednoj državi članici, a u drugoj da to tako ne bude.
Takođe vas podsećam da je najbolje da se Beograd i Podgorica dogovore, i sve što Beograd i Podgorica dogovore prihvatljivo je za EU i čitav svet.
Takođe, svaki izbori, pa i ovako organizovani izbori vrlo koštaju, i to preko milijardu dinara ili milijardu i po dinara, ili oko 20 miliona evra. To se plaća iz budžeta Republike Srbije, a u budžetu nisu predviđena takva sredstva. Takođe, ta sredstva se mogu jedino porezom uzeti od građana Srbije. Mislim da građani na to nisu spremni.
Svakako, najvažnije u narednom periodu jeste da se postigne dogovor između dve države članice državne zajednice Srbije i Crne Gore. Za dogovor jesmo. Ustavna povelja može da se promeni saglasnošću obe državne članice i to bi bio put, dakle, za međusobno razumevanje i budućnost i jedne i druge države članice. Zahvaljujem.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima šef poslaničke grupe SPS-a, narodni poslanik Ivica Dačić.

Dame i gospodo poslanici, pred nama je jedan zakonski predlog koji predstavlja ispunjenje obaveza Republike Srbije na osnovu Ustavne povelje koja je doneta, ja bih da vas podsetim, suprotno glasanju SPS-a u tadašnjoj Saveznoj skupštini Savezne Republike Jugoslavije.
Dame i gospodo, svi vi osim SPS-a i, čini mi se, ako se dobro sećam, SRS, svi ste vi bili za usvajanje ove ustavne povelje. Svi ste vi učestvovali u potpisivanju Beogradskog sporazuma i zato je za mene začuđujući tok rasprave koji se trenutno vodi u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Prosto sam sebi ponekad postavljam pitanje da li vi razgovarate uopšte u Vladi Republike Srbije? Kako je moguće da Vlada Republike Srbije izlazi sa ovakvim predlogom, a da G17 glasa protiv.
Miroljub Labus je potpisnik Beogradskog sporazuma. To je bio dogovor Srbije i Crne Gore, to je bio dogovor na nagovor Evropske unije i nismo mi bez razloga rekli da je to tvorevina koja se zove "Solanija". Sada ste protiv toga što ste zajedno potpisali i što ste nametnuli ostalim poslanicima u tadašnjoj Saveznoj skupštini Savezne Republike Jugoslavije.
Prema tome, ne vidim ovde ni predstavnike DS-a, nema ih u velikom broju. DS je bila vodeća stranka koja je forsirala Beogradski sporazum i Ustavnu povelju. Više vas je bilo na raspravi o četnicima i partizanima nego sada. Davali ste kvorum za četnike, a ne dajete kvorum za raspravu o državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Da li su to prioriteti sa kojima se narod Srbije danas suočava?
Danas, SPS svakako i dalje smatra da je Ustavna povelja loša. Mi smatramo da je Ustavna povelja napravila tvorevinu koja ne može uspešno da funkcioniše. To smo smatrali i pre dve godine kada je Ustavna povelja doneta.
Mene čudi kako određene političke stranke, koje sada čine Vladu Republike Srbije, o ovom najvažnijem državnom pitanju imaju ovako različit pristup.
Koliko sam shvatio predsednika Vlade gospodina Vojislava Koštunicu, cilj je da Srbija ispoštuje svoje obaveze prema Ustavnoj povelji i da Evropska unija vidi da Srbija nije prepreka za dalji opstanak državne zajednice Srbije i Crne Gore. Ako je to tako, mi ćemo glasati za ovaj predlog zakona.
Ako bismo gledali sam zakonski predlog, možemo u njemu naći tačke zbog kojih možda ne bi glasali za ovaj predlog. Tu su neke konkretne radnje koje su vezane za izborni proces. Koliko smo shvatili, ovde je reč o tome da se pokaže da rukovodstvo Republike Crne Gore ne želi iskreno opstanak državne zajednice Srbija i Crna Gora, dakle, deo rukovodstva, i da čini sve kako bi državna zajednica što pre prestala da postoji.
Reći ću ovde ono što je najvažnije za SPS, a DS ukoliko ima šta da kaže može da kaže posle toga, pošto očigledno vi što ste mahali kartama JAT-a za aferu Bodrum, sada ste postali članovi upravnog odbora. Mene zaista iznenađuje kako gospodin Radosavljević nije član upravnog odbora JAT-a i zaista bih zamolio Vladu Republike Srbije, pošto je Neda Arnerić postala član upravnog odbora Sava centra, pošto je Voja Janković postao član upravnog odbora Ade ciganlije, Pajtić je predsednik Pokrajinske vlade, ne znam još jedan fali i nije dobio nikakvu funkciju, znači, molim da gospodin Radosavljević postane član upravnog odbora JAT-a, jer on očigledno najbolje barata ovim avionskim kartama. Ko god nema mesta u avionu, neka se javi gospodinu Radosavljeviću.
Da se vratimo na državnu zajednicu, odnosno na Srbiju i Crnu Goru, dakle, mi smo kao što znate rekli da je suštinsko pitanje želi li Srbija i srpski narod zajednicu sa crnogorskim narodom i Crnom Gorom. Kakav je oblik tog zajedništva, možemo reći da u ovom trenutku nije najbitnije. Ovde će neko reći da je to birokratska tvorevina i da to nije državni interes Srbije.
To jeste državni i nacionalni interes Srbije i srpskog naroda. Zašto? Zato što u Crnoj Gori živi, po sadašnjem popisu, najmanje trećina Srba, pa kako onda to nije nacionalni državni interes Srbije i srpskog naroda? To jeste najviši nacionalni državni interes, dakle, da Crna Gora ostane da živi u bilo kojoj vrsti zajedništva sa Srbijom.
Opet ću reći još jednu stvar. Ne može se smatrati važnijim za našu državu ostvarivanje dobrosusedskih odnosa sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom ili Albanijom ili ostvarivanje suživota i zajedničkog života u našoj državi u okviru Srbije sa Muslimanima, Hrvatima, Albancima itd. Mađarima, a da nam nije važno kako ćemo živeti sa Crnogorcima.
Neću da ulazim u to da li je to jedan narod ili ne, neka se svako piše kako hoće. Naš je životni interes da ostane neka vrsta zajedništva između Srbije i Crne Gore.
Zato zaista Srbija treba da učini sve da ta zajednica opstane. Mi nismo zadovoljni ustavnim rešenjima, glasali smo protiv toga, ali ćemo uvek glasati za bilo koji oblik zajedništva, nikako da Crna Gora postane nezavisna, zato što će trećina građana Crne Gore koji su Srbi ostati da živi van zajednice sa Srbijom.
Zato, dakle, mi moramo pokazati svima da je Srbija za opstanak državne zajednice Srbije i Crne Gore time što ćemo doneti zakon o neposrednim izborima. Da li će ti izbori da budu organizovani ili ne, to je drugo pitanje. A zašto je drugo? Zato što valjda nikome ne pada na pamet da se izbori održe samo u Srbiji, a da se ne održe u Crnoj Gori, smešno je da neko uopšte razmišlja na takav način i da to bude alibi da se glasa za ovaj zakon.
Srbija treba da donese zakon i treba da insistira na poštovanju Ustavne povelje. Koliko sam shvatio, meni nije jasan ni G17 plus, jer ovo je prvi put da vi ne poslušate ono što Solana traži. On traži neposredne izbore za Skupštinu državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Mi nismo glasali za ono što ste vi usvojili, onaj tekst za evropske integracije. Vi ste tražili, vi ste glasali, sada vi glasate ovde protiv. Da sam predsednik Vlade, verujte mi, ova vlada ili više ne bi postojala ili ne bi ovako radili.
Prema tome, što se ovoga tiče, mene zaista zaprepašćuje stav vladajućih stranaka o svemu ovome.
Postavljam još jednom pitanje, da li postoji dogovor oko ovoga?
Hoćete da pravite parlamentarnu većinu u stilu letećih izmena u hokeju, malo SPS, malo radikali, malo DS itd. To je DS i htela. Oni su prvo hteli kohabitaciju, pa su videli šta znači kohabitacija, pa su bukvalno shvatili šta to treba da bude, ko će koga da pređe. U svakom slučaju, što se nas tiče, apsolutno podržavamo opstanak državne zajednice Srbija i Crna Gora. Mi to ne smatramo birokratskom i veštačkom tvorevinom. Srbija i Crna Gora i srpski i crnogorski narod nemaju bliže jedni drugima nego što su oni. Nemojmo mi činiti da razdvajamo Srbiju i Crnu Goru.
Što se toga tiče, mi ćemo glasati za ovaj predlog zakona iz tog razloga što smatramo da državna zajednica SCG treba da opstane, iako nismo bili za ovaku formu i ovakav oblik zajednice SCG. SRJ je bila federacija sa nekim elementima koji su davali malo više prava republikama članicama. Sadašnja tvorevina koju ste vi doneli, svi vi koji ste ovde, osim radikala i socijalista, vi ste je nametnuli i sad govorite o tome da je to birokratska tvorevina.
Ne vidim šta je politika Vlade. Mislim da Vlada ovo pitanje treba ozbiljno da razmotri. Ako imate ministra inostranih poslova koji priča šta hoće, ako imate stranku koja je druga po snazi u Vladi Srbije, koja glasa protiv ovog predloga, mislim da tu nisu čisti odnosi.
Svako ima pravo na svoj stranačku politiku, ali kada ste u Vladi, dame i gospodo, tražite najmanji mogući zajednički imenitelj, a ne nešto po čemu ćete se razlikovati od drugih. Ako bismo po tome gledali, mislim da je Vlada pala na ispitu povodom ovog predloga. Vi ste Vlada, vi koji činite Vladu, parlamentarnu većinu. Vi se niste dogovorili oko ovoga, izlazite pred poslanike gde jedna stranka glasa ovako, a druga onako.
Što se nas tiče, mi ćemo glasati za ovaj predlog zato što smo uvereni da su Crnogorci i Srbi istog korena i da Srbija i Crna Gora treba da budu u bilo kom obliku zajedništva. Hvala.

Replika, narodni poslanik Albijanić.

Gospodine Dačiću, ako ste pažljivo pratili moju diskusiju, nijednog trenutka nisam pomenuo SPS, a vi ste sebi dopustili da nama držite predavanje kakvi su odnosi u Vladi i ko šta radi. G17 plus po ovom pitanju ima stav, jasno i eksplicitno sam taj stav ovde izneo. Što se vama taj stav ne sviđa, to je vaš problem.

Drugo, u Vladi Republike Srbije smo vrlo konstruktivan činilac i to znate, i do sada se nismo oglašavali po pitanju državne zajednice i svakako smo konstruktivno u tom pogledu i delovali. Pokušavalo se da se naprave određeni potezi koji će državu učiniti funkcionalnom, očigledno je da to nije.

Moram vam reći, u jednom trenutku ste rekli, prilično sa visine - da sam predsednik Vlade. Gospodine Dačiću, vi niste predsednik Vlade, niti ćete to biti i treba konkretno ovde da pričamo određene stvari, a ne da optužujemo jednu stranku u vladajućoj koaliciji. Vi dobro znate da se državni program evropske Srbije G17 plus zove "Srbija na prvom mestu".

Nemamo ništa protiv da i Crna Gora bude Crna Gora na prvom mestu, ali ovaj i ovakav način funkcionisanja državne zajednice nije dobar, to svi znaju. I što je još gore, može se desiti da Republika Srbija pokuša da uradi jednu stvar na svojoj teritoriji, a da Crna Gora to neće i da na taj način uradimo potez koji će konačno razdvojiti države članice.

Ovde ima odgovornosti da se o ozbiljnim državnim pitanjima razgovara, a ne od ozbiljnih državnih pitanja beži, ili ćemo dopustiti da nas inercija vodi, pa nekad Vlada radi brže, nekad sporije. Uglavnom, po inerciji se stvari događaju, pa videćemo šta će biti sa državnom zajednicom.

Jesmo li u stanju da se sa tim problemom suočimo ili nismo? Da li smo u stanju sa političkom elitom iz Crne Gore da razgovaramo ili nismo? Na kraju, da li smo u stanju da donesemo najbolje rešenje ili nismo? Sve drugo su prazne političke priče.

Ja ozbiljan sastanak državnog vrha po tom pitanju video nisam, a ovde imamo zakon, a znamo da je zakon bio predložen i u Crnoj Gori, koji nije prošao. U tom smislu vas molim da G17 plus ne uzimate u reč, jer to nema nikakve veze sa funkcionisanjem vladajuće koalicije koja dobro radi.

Znači, o ovom pitanju koalicioni sporazum nije potpisan, a da piše - G17 plus se obavezuje da će glasati za zakon o neposrednom izboru za državnu zajednicu SCG. Toga u koalicionom sporazumu nema. Znate da dobro i odgovorno radimo i tako ćemo nastaviti. Hvala.