Replika. Niko vas nije pomenuo. Replika, Nataša Jovanović.

Gospodine Anđelkoviću, želela sam da objasnim, pošto je gospodin Baralić pogrešno protumačio moje izlaganje, da je tim pre gore što je ovde reč o četiri ministarstva kojima rukovodi gospodin Velimir Ilić.
To se zove Ministarstvo za kapitalne investicije, koje obuhvata nekadašnja četiri, i to ste vi prihvatili Zakonom o Vladi, tako da to nije argument da se ne prihvati amandman za koji ste sami rekli da je dobar.
Ali je nemoguće, pošto se gospodin Ilić bavi tim sveobuhvatnim poslom (bavi ili ne bavi, to ćemo da vidimo), da vam mi sada kažemo da je on toliko stručan i za infrastrukturu i za pilote, pa ako mu se sutra kaže, a to je bio manir jedne vlasti, neću da spominjem kada i u kom periodu višestranačja, da pokažu prstom na nekoga i kažu - e ti si od sutra pilot, ajde sedi i vozi avion. Ne može to više tako.
Ako je on ministar, to je u redu, on je odgovoran, on to potpisuje, ali zna se šta su ljudi iz struke. I mi poslanici možemo različitim stvarima da se bavimo. Zakonodavna vlast je u pitanju, a kada nam servira zakon, to mora da bude stručna služba i da stoji iza toga.

Nadam se da smo razjasnili sada. Narodni poslanik Branislav Blažić.

Dame i gospodo, u prilog obrazloženja ovog amandmana izneću neke činjenice koje su u suprotnosti sa sinoćnjim izlaganjem gospodina ministra, neposredno pre završetka jučerašnjeg dela ove sednice. Ministar je negirao neke moje navode, govoreći da pruge u Banatu nisu tako loše, ali da je razlog za to što se država na takav način odnosi prema tim prugama nedostatak putnika i nedostatak roba potrebnih za transport.
Da to nije istina, što samo potvrđuje da ne može jedan čovek da se bavi sa toliko poslova ili da dobija pogrešnu informaciju ili da nije dobro obavešten, govore sledeći podaci. To su podaci iz Kikinde, upravo sa onog dela pruge severnog Banata, koji je i najugroženiji.
U prispeću je bilo u toku prošle godine 4.329 kola ili 104.721 tona robe, a otpremljeno je 4.014 kola ili 212.483 tone. Ukupno u tranzitu je bilo 384 kola i 320.000 tona. To je najveći procenat i najveća brojka u Srbiji. A da je problem to da "Metanol" kao jedan kompleks metanolsko-sirćetnih transportuje svoju robu prvo na sever prema Subotici, da bi je onda spustio dole i pravimo duple troškove zato što ne može da ide prugom od Kikinde prema Beogradu.
To je prava istina kada su u pitanju robe, a kada su u pitanju putnici, zašto je mnogo manje putnika nego pre 10 godina, pa normalno da je manje kada su prevozna sredstva, šinobusi stari 50 godina, kada duva na sve strane, kada u toku zime onaj vebasto više dimi nego što greje, kada se sve trese da čovek može da dobije zamršena creva ako se vozi ili kada putuje šest sati 100 kilometara.
Pa, ko bi se onda još vozio takvom železnicom?!
Prema tome, istina je nešto sasvim drugačija i mislim da bi bilo dobro da se ministar pravilno informiše, jer ovo o čemu je on juče govorio kada je u pitanju Banat apsolutno ne stoji.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.) Nastavljamo dalje.
Narodni poslanik Zoran Krasić podneo je amandman kojim predlaže da se u članu 7. stav 5. i u svim drugim članovima reči "Direkcija za železnice", u odgovarajućem padežu, zamene rečima "nadležno ministarstvo", u odgovarajućem padežu.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Očekivali smo da će prihvatanjem ovog amandmana makar malo da se pomogne da ovaj zakon bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Na početku rasprave u načelu istakao sam osnovnu primedbu da ovaj zakon praktično nije ni mogao da uđe u proceduru. Prvo, nema razloge.
Drugo, zaboravili ste jednu stvar, da je JP ovlašćeno da vrši poslove od javnog interesa. Znači, Javno železničko-transportno preduzeće ili javno preduzeće "Železnice Srbije", kako će po novom da se zove, ovlašćeno je da vrši javna ovlašćenja, a ona se prenose tom preduzeću ovim zakonom. U celom konceptu nema mesta za direkciju, ako se to nekome sviđa, agenciju, a ovde je samo terminološka razlika u pitanju.
Konkretno, što se tiče ovog stava 5, kako bi to publici bilo jasno, radi se o upravljanju železničkom infrastrukturom, poglavlje - Vrste železničke infrastrukture, član 7. definiše da je "železnička infrastruktura dobro u opštoj upotrebi", a tako i treba, tako će uvek i biti, "u svojini Republike Srbije". Uvek će biti u svojini Republike Srbije, jer drugi svojinski oblik ne bi mogao da bude na železničkoj infrastrukturi.
"Upravljanje železničkom infrastrukturom je delatnost od opšteg interesa". Evo, i sami ste potvrdili to sve, upravljanje železnicom poveravate javnom preduzeću, a onda na kraju, kao iz vedra neba, ide ovaj stav 5. gde tražimo da se izvrši intervencija, kažete ovako: "Javno preduzeće, drugi oblik preduzeća, drugo pravno lice ili preduzetnik, pored opštih uslova mora da ispunjava i posebne uslove: da ima licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, izdate od direkcije za železnice."
Treba da bude - izdate od ministarstva nadležnog za poslove železničkog saobraćaja, a sada je to veza sa prethodnim amandmanom.
Znači, pravno-tehnički Republički sekretarijat za zakonodavstvo nije mogao da pusti ovakav zakon, jer uvek kada se određuje, poverava koji državni organ će biti nadležan za određene poslove ako je to organ državne uprave, a to su ministarstva, onda se ne govori ministar, nego se kaže ministarstvo nadležno za poslove železničkog saobraćaja.
Na taj način se izbegava česta promena zakona zbog raznih sklopova kako će da izgleda vlada i koliko će ministarstava da bude u okviru jednog mandata i kako će da se vrši raspodela poslova.
Znači, nema potrebe da se to daje posebnoj direkciji za železnicu. Ako imate na železnici problema sa kadrovima zajednice jugoslovenskih železnica, one "gumene" zgrade itd, to rešavajte na drugi način. Nemojte da pravite posebnu direkciju za te stvari.
Logička veza postoji između člana 7. i članova 79. i 80. Podneli smo amandmane na ta dva člana da vam ukažemo da ako je upravljanje železničkom infrastrukturom dato javnom preduzeću, ono po definiciji nosi javna ovlašćenja koja se prenose ovim zakonom.
Jedno od tih javnih ovlašćenja jeste i upravljanje, održavanje, izgradnja, a zašto ne reći i čitav režim saobraćaja. Vi ste jedan mali segment tih poslova izdvojili da napravite jednu direkcijicu i da malo glumimo nešto, kao, bogzna šta je urađeno, a tek ćete videti koji će problemi da budu kada budete izdvajali ovu direkciju, ukoliko vam prođe ovaj zakon. Sada imate tih personalno-kadrovskih problema u kamenoj zgradi tamo. Potpuno ste pogrešili put.
Postojeći Zakon o javnim preduzećima i eventualno neka izmena postojećeg Zakona o železnici bili bi sasvim dovoljna osnova da krenete u neke promene da bi se otklonili problemi neefikasnosti, poboljšanja bezbednosti, anuliranja gubitaka, radi očuvanja tog sistema.
Onaj ko misli da železnica može da bude rasparčan sistem, grdno se vara. Nije za džabe železnica pravljena da ima ovakav gabarit i strukturu. Očigledno, zbog tih direktiva... A osim toga, moram da vam kažem, železničari imaju svoju posebnu evropsku asocijaciju. Sada se pozivate na direktive Evropske unije, a to je po sistemu – ko daje pare, hajde na njega da se pozivamo. Znate i sami, sve što se daje, to para iz inostranstva...

Zahvaljujem se, gospodine Krasiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Stevović.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo ovde dve koncepcije: jednu koncepciju zakona o železnici dao je predlagač Vlade, a drugu koncepciju dala je SRS. Međutim, bez obzira na koncepcijske razlike, sporan je član 9. i mislim da ga ne treba prihvatiti, pa sam predložio u ime SRS da se ovaj član briše.
Članom 9, radi javnosti, predviđeno je da se pod izvesnim uslovima pravo korišćenja i poslovi upravljanja javnom infrastrukturom mogu poveriti jedinicama lokalne samouprave. Naravno, potreban je određeni zahtev, potrebno je da deo pruge, deo železničke infrastrukture bude nerentabilan i da se o tome donese adekvatna odluka.
U uslovima u kakvima mi živimo jedinice lokalne samouprave zaista nemaju sredstava, a to smo najbolje čuli ovde od skoro 250 poslanika koji su govorili prilikom donošenja onog zakona o transferu budžetskih sredstava. Kada imamo tu sliku Srbije u vidu, apsolutno se postavlja pitanje gde će se ovo moći u životu realizovati. Dakle, ovaj član ima samo deklarativan karakter, ali on u praksi ne može zaživeti.
Reći ću vam samo jedan evidentan primer. Širom Srbije jedinice lokalne samouprave dobile su pod vrlo povoljnim uslovima kontejnere za odvoz smeća sa seoskih područja.
Mnogi predsednici opština me zovu i čude se kako da plate i da organizuju prevoz i transport tog smeća u kontejnerima i vraćanje praznih kontejnera, jer za to nemaju sredstava i ne mogu da organizuju. Pitam se kako će onda te jedinice lokalne samouprave da organizuju jedan železnički prevoz.
Sa drugog aspekta moram da rasvetlim ovaj član. Naime, radi se o tome da je prevoz železnicom jako bitan, i tu postoji pitanje odgovornosti, ko je odgovoran za bezbednost u transportu železnicom. U slučaju, ne daj bože, velikih saobraćajnih nezgoda, prouzrokuju se velike materijalne štete, a pitanje je ko je odgovoran u takvim slučajevima. Ukoliko ovi poslovi budu pali na jedinicu lokalne samouprave, biće diskutabilno i ovo pitanje.
Dobro mi je poznat sistem osiguranja u našoj zemlji, koji apsolutno ne funkcioniše, pa se i sa tog aspekta dovodi u pitanje odredba ovog člana.
Još jedna napomena, rođen sam u vreme kada je državna železnica svojatala državu, a država svojatala železnicu.
Sada je, izgleda, ta ljubav prestala i više nema državne železnice, već se i sama železnica odriče nekih svojih delova, a ne znam kako će to biti rentabilno u jedinicama lokalne samouprave, kada na nivou države nije rentabilno. Toliko. Predlažem da se amandman usvoji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Ovom članu nije mesto u ovom zakonu, jer očigledno onaj ko je pisao ovaj zakon ne zna da postoji i Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Neki su kritikovali taj zakon, pa su kada su došli na vlast počeli da ga primenjuju, jer su videli da je zakon neophodan.
Sve što poseduje železnica, to je državna svojina. Svojinska prava vrši Vlada Republike Srbije. Postojećim zakonom pravo korišćenja je preneto javnom preduzeću koje sada ima ovaj veliki naziv.
Da vidite šta se blistavi um dosetio. U poglavlju o vrstama železničke infrastrukture član 9. stav 1. kaže: "Pravo korišćenja i poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koju javno preduzeće nema ekonomski interes", znači, samo ekonomski interes i javno preduzeće su bitni, ništa više drugo, "mogu biti dati jedinici lokalne samouprave".
Kako može da se da na korišćenje i upravljanje pruga Doljevac - Kuršumlija, gde nema ekonomskog interesa, jer ako ide voz ide, a ako ne ide ne ide, i kako sada može da se da pravo upravljanja jedinicama lokalne samouprave, a one nemaju sredstava u budžetu možda ni za neke značajnije poslove koji predstavljaju izvornu nadležnost jedinica lokalne samouprave?
Ako nemate bolji način kako da te pruge povadite i da se njih ratosiljate, radite nešto drugo, nemojte da dajete nekome kosku ko ne zna šta će da radi sa tim. Ako date jedinici lokalne samouprave, ona treba da obezbeđuje službu, održavanje, pa za bezbednost saobraćaja, a ovo je verovatno pisao čovek koji nikada nije sedeo u vozu. Ako ste vi ovo pisali, a verovatno je pisao čovek koji nikada nije bio na železnici.
Dalje, što se tiče odluke o prenosu prava i poslova, pazite, i poslovi utiču, dakle, poslovi upravljanja se prenose odlukom javnog preduzeća. Šta će nam onda zakon? Zašto niste napisali zakon i dva člana samo: prvi član - javno preduzeće, drugi član - direkcija, treći član - ministarstvo, prelazne i završne odredbe, a stupilo je juče. Mogli ste i tako da uradite.
Ovaj član, kako ste ga vi napisali ovde, u suprotnosti je sa pravnim sistemom Republike Srbije. Ovamo ste rekli da je to dobro u opštoj upotrebi, a ovde ste železničku prugu poistovetili sa gradskim trgom, i gradski trg je u dobroj i lošoj upotrebi. To ne može da se poistoveti.
Dalje: "Upravljanje železničkom infrastrukturom iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa odredbama ovog zakona". Ovo je nemoguće sada. Kako će opština Prokuplje, opština Knjaževac, jer ne verujem da je rentabilna pruga Niš - Zaječar, mislim da ide tamo do Prahova, ne verujem da je rentabilna. Ova što ide prema Boru preko Požarevca, ni ona nije rentabilna sa gledišta javnog preduzeća.
To sve pričate u odredbama o javnom preduzeću, a tek na kraju zakona saznajemo da će to javno preduzeće biti u stvari ovo isto sa promenjenim nazivom. Ne može javno preduzeće da toliko bude samostalno u pravu korišćenja i upravljanja u opštoj upotrebi, pogotovu ako se ima u vidu da još uvek imamo Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Ipak bi bilo bolje da povučete ovaj zakon. Hvala.