Povreda Poslovnika, član 100.

Izvolite. Samo mi recite ko je povredio Poslovnik, molim vas.

Kolega Stanimirović je imao jedno veoma interesantno izlaganje. U pauzi sam iskoristio da pročitam, nisam odmah shvatio, bilo je veoma kompetentno i govorio je o prošlosti na železnici, i kako se na železnici rukovodilo nekompetentno i politički, a posle toga su došli kompetentni i uspešni biznismeni da upravljaju našom železnicom.
Kako kolega kaže, prema podacima koje je on izneo, ovde nam je veoma precizno govorio i samo bih želeo da ga malo dopunim i da razjasnimo neke stvari. Kada sam predao dužnost posle onog vremena, kada je došlo do velikih promena u Srbiji, izveštaj o radu sam predao novom rukovodstvu, sa svim podacima o poslovanju železnice i o stanju naših pruga, prihodima i ostalim problemima sa kojima se železnica suočava. Oko nekih stvari konkretno.
U stvari, od 1994. železnica je imala uravnoteženi finansijski bilans rezultata. Kako stoji stanje kada su došli kompetentni i uspešni, uspeo sam da pribavim podatke i evo kako izgledaju oni u protekle tri godine. Godine 1998. mi smo na železnici imali prevoz od 11,6 miliona tona robe. Godine 2001. železnica je prevezla 8,7 miliona tona robe. Godine 2002. železnica je prevezla 9,4 miliona tona robe i 2003. godine, kada nema sankcija, železnica je prevezla 10,8 miliona robe.
Kako stoji sa prihodima? Železnica je 1998. godine ostvarila 4,5 milijardi dinara sopstvenog prihoda van učešća države. Godine 2001. železnica je ostvarila prihod od 4,1 milijarde, a 2002 - 3,8 i 2003 - 4,2 milijarde. Kako stoji sa gubicima? Tvrdim da 2000. godine železnica nije imala gubitke. U 2001. godini železnica je ostvarila gubitke od 8 milijardi 647 miliona dinara. U 2002. godini železnica je ostvarila ...
(Predsednik: Vreme.)
... gubitak od 10 milijardi i 628 miliona dinara, i u 2003. godini železnica je ostvarila gubitak od 12 milijardi dinara.
To govori o dve stvari. Nije bio dobar odnos države prema železnici i naša privreda nije radila, tako da železnica nije imala šta da prevozi. Ne bih želeo da se opterećujem mnogo više tim podacima. Kolega je rekao da nam je mnogo problema donela centralizacija na železnici i da su, zbog te centralizacije, ukinute one pruge koje su postojale 100 godina. Tačno.

Gospodine Miniću, četiri minuta je isteklo, molim vas, završite. Hvala.

Završavam. U Vojvodini je ukinuto 600 kilometara pruga i bilo je planirano da se ukine još 600 kilometara pruga. Samo nije rečeno da je to urađeno kada je Vojvodina bila odvojena od Srbije i da su to uradili autonomaši. Samo kao jedan mali primer, a sećaju se i dobro to znaju građani Pančeva, da je na kraju HH veka do 1996. godine dizel lokomotiva uvodila voz preko Pančevačkog mosta u Beograd. Napravili smo jednokolosečnu prugu do Pančeva i počela je ta integracija, i normalno da je danas otvorena perspektiva povezivanja i obnove železničkog saobraćaja u Vojvodini koji je neophodan.
Mi nismo ukidali pruge, a mislim da je to veoma osetljivo pitanje, pošto je predmet ovog zakona. Mi smo obnavljali, zajedno sa opštinama u Vojvodini, da ne trošim vreme, a mislim da treba ovim programom, ako Vlada istupi uskoro, da se nastavi ta obnova pruge. Samo nekoliko činjenica radi jedne potpune slike o stanju na železnici.

Hvala na podacima, pošto nije bilo druge povrede Poslovnika, sem nepotpunog iznošenja podataka. Zahvaljujem.         Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Proroković.
Izvinite, gospodine Stevanoviću, što ste čekali.

Dame i gospodo narodni poslanici, već juče i danas u načelnoj raspravi o zakonu o železnici veoma dosta je rečeno, a u stvari bilo je tu i iscrpnih i čisto studioznih govora, kao gospodin Stamenković i ovaj prethodni govornik koji je govorio juče isto veoma stručno o ovom zakonu. Ne bih nešto posebno da govorim o ovom zakonu, nego iz nekog svog ugla, a posebno kada je reč o daljoj perspektivi naše železnice.
To se odnosi na železničku prugu koja je otprilike pre 100 godina započeta, a to je pruga Valjevo - Loznica. Naime, radi se o ukupnoj kilometraži od 68 kilometara, a od toga ima 20-tak tunela, nešto više mostova i ta investicija je koštala oko 140 miliona evra, a rok izgradnje planiran je na dve godine.
Naime, ta investicija bi bila veoma važna za Srbiju, a između ostalog zbog toga što bi naši mašinski kompleksi i nekadašnji giganti, kao Fabrika vagona Kraljevo, kao MIN, tu zaposlili negde oko 30.000 radnika.
Međutim, cilj ovog zakona je da se dovedu strani investitori koji bi dovezli svoju opremu i tako bi bila zapostavljena i naša industrija u ovom smislu.
Jedan od naših perspektivnih problema, a to je takođe železnički čvor Beograd i "Prokop", a o kome je gospodin ministar govorio. Naime, trebalo bi ovaj parlament da ima veću moć i Vlada Srbije, pa da ubedimo gospodina Bogdanovića i Vladu Beograda da te investicije pokrenemo, a svakako da ima grad Beograd dovoljno jak budžet za ove investicije koje se traže po pitanju beogradskog železničkog čvora.
Cilj stranog investitora je da infrastrukturu koju mi obezbedimo samom izgradnjom pruga koriste kao put, a mi bismo praktično ulagali u tu infrastrukturu i uložili naša lična sredstva. Kada je reč o samoj elektrifikaciji železnice, treba istaći i to da je daleko isplativije graditi pruge na električni pogon, a samim tim 2010. godine planira se da će nam faliti negde oko 700 megavata električne energije, a što bi bilo veoma zanimljivo da se pokrene izgradnja "Kolubara B", tako da bismo uklopili jednu od tih kapitalnih investicija u sve naše planove koji se planiraju u narednom periodu.
Takođe, hteo bih da kažem da je veoma loše što se planira po ovom zakonu i svim ovim planovima Vlade da se otpusti 3.000 radnika. Naime, to je ipak za naše društvo veliki broj radnika i treba tim ljudima obezbediti socijalni program. Žao mi je što gospodin ministar nije prisutan da postavim nekoliko pitanja, tako da ću ovaj moj govor skratiti i toliko od mene.

Izvolite, gospodine Prorokoviću, a neka se pripremi narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, pre svega, kratko ću se osvrnuti na neke kritike koje su iznete sa ove  govornice, a mislim da ne stoje.
Prva kritika je bila da je ovaj zakon plagijat, odnosno da je pisan u prethodnom periodu. Moram reći da je dobar deo ovog zakona u stvari direktiva Evropske unije, direktiva i njen prevod u zakonu ne može biti plagijat, niti je ministar Ilić plagijator. Ta direktiva je isto izgledala i 1992. godine i 2000. godine, tako izgleda i danas.
Druga je priča zašto neke veće i moćnije države ne primenjuju tu direktivu, a zašto ćemo mi u delu ili u celosti morati da je primenjujemo. O tome će se verovatno u ovoj skupštini još raspravljati, jer nam iskustva nekih država pokazuju da se zakon o železnici više puta menja u toku primene, te stoji ona kritika narodnog poslanika gospođe Silajev da su neke države prosto samo načelno uredile zakon, a sve ostalo uređuju uredbama, jer se često menjaju u zavisnosti od okolnosti i uslova u kojima železnica posluje.
Neću, kao što je gospodin Minić govorio, detaljno govoriti, već bih se osvrnuo samo sa jednog političkog aspekta na bitnost donošenja ovog zakona. Dva su faktora zbog kojih ovaj zakon treba doneti i zbog čega treba podržati Vladu Republike Srbije.
Prvi jeste usaglašavanje sa evropskim standardima.
Drugi je vezan za značaj železnice za našu privredu i značaj razvoja železničkog saobraćaja za privredu Republike Srbije.
Ministar Ilić je pošteno rekao da je ovo uslov Evropske unije i pozdravljam taj potez. Svakako, radi se o usaglašavanjima sa evropskim standardima i evropskim zakonodavstvom, ali mi u ovom segmentu jesmo uslovljeni.
Nama niko neće dozvoliti da zbog hiljadu i par stotina kilometara koridora 10, koji prolazi kroz našu državu, imamo potpuno drugačije standarde od država u okruženju. Ne može jedan režim važiti do Horgoša, a drugi režim od Horgoša. Postoji interes evropskih investitora i kreditora za koridor 10.
Nažalost, mi smo u ekonomskoj situaciji u kojoj jesmo i nama preostaje da se akumulacija za razvoj regionalnih pruga upravo pravi od prihoda koji će dolaziti sa koridora 10. Mislim da kritika koja govori o stranim investitorima, kao nekim kapitalističkim eksploatatorima koji će vući profit iz ove države, apsolutno ne stoji.
Oni moraju da u onom delu pruge, mislim tamo gde će Srbija ulagati, nešto da prevoze, da plaćaju Republici Srbiji, dakle, koncesiju za korišćenje te pruge i moraju neke ljude da zaposle. Naravno da će zaposliti naše ljude. Moraju da plaćaju porez. Naravno da će plaćati porez Republici Srbiji i naravno da ćemo svi imati koristi od toga.
Takođe, Srbija mora da požuri sa ovim. Ne radi se samo o koridoru preko Bugarske i Rumunije, radi se o jednoj velikoj političkoj akciji koja se može pročitati iz bosanskih medija, dakle, pravljenje transportnog koridora Budimpešta - luka Ploče, koji bi išao preko Bosne i Hercegovine.
Mislim da je Srbiji u interesu da uposli svoju prugu Beograd-Bar, da se transport roba i putnika iz Mađarske vrši preko Beograda i dalje prugom preko Bara do južnog Jadrana, nego da ide preko Tuzle, Sarajeva i dalje prema luci Ploče.
Što pre usaglasimo naše zakonodavstvo biće više vremena za implementaciju ovog zakona i mnogo brže ćemo, nadam se, nego Bosna i Hercegovina, jer nam je u ovom poslu veliki partner, privući strane investitore.
Naravno, postoji mnogo tehničkih detalja zbog čega je usaglašavanje zakonodavstva neophodno, o čemu su mnogo kompetentniji poslanici od mene govorili, kao što je upražnjavanje tzv. kombinovanog prevoza.
Takođe, treba istaći da strani faktor jeste zainteresovan, jer jednu trećinu naših ukupnih transportnih kapaciteta, dakle, upravo oni koriste.
Što se tiče regionalnih pruga, ponavljam, akumulacija za obnovu regionalnih pruga mora ići sa koridora 10 i da u nekom narednom periodu se razvijaju sve one pruge koje su zanemarene, a o kojima se ovde danas govorilo.
Takođe, jedna od kritika koja se mogla čuti jeste i ta da je železnica danas u očajnom položaju, tu su čitani razni statistički podaci. Ne bih prebacivao odgovornost ni na ministra Ilića, a ni na Vladu Republike Srbije, jer ono što je tako 30 godina bilo, za devet meseci ne može da se oporavi.
Sve je bilo upropašćeno i zbog nesposobnosti menandžmenta, zbog domaćeg faktora, ali moram da kažem da je bilo upropašćeno i zbog inostranog faktora. Dakle, tu su bili razni ekonomski interesi, tu su bile lobi grupe, dakle, u toku NATO bombardovanja, pa je naš budžet morao da se napregne i da obnovi određene kapacitete u prethodnom periodu i zbog svega toga danas jesmo tu gde smo.
Što se tiče ustupanja dela ingerencija lokalnoj samoupravi, naravno da lokalna samouprava nema dovoljno novca da se tim pitanjem pozabavi u ovom trenutku, ali kao i u drugim državama mislim da će različiti tržišni mehanizmi omogućiti da će lokalna privreda početi da se bavi tom temom.
Dva uslova za razvoj lokalne privrede u malim sredinama u Srbiji jesu prvo efikasna železnica kojom može roba da se transportuje, a druga je gasifikacija, kako bi ta roba bila što je moguće jeftinija, kako se ne bi koristili neki drugi energenti.
Mislim da je ovo dobar zakon. Mislim da ovaj zakon treba da podržimo. Ako se malo vratimo u istoriju Srbije, videćemo da se posle svih kriznih perioda Srbija obnavljala i napredovala razvijajući svoju železnicu. Imamo primere iz doba Obrenovića, imamo primere iz doba Karađorđevića, imamo i primere posle Drugog svetskog rata.
Jedan od prvih velikih projekata u bivšoj SFRJ je bio pruga Banovići - Brčko. Verujem da spremanjem našeg zakonodavstva za neke buduće investicije možemo oživeti naš metalski kompleks, možemo intenzivirati neka dešavanja u našoj privredi i možemo pomoći ravnomernijem razvoju Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslani Vladimir Milankov, koji će inače biti poslednji govornik, jer su gospoda Vladan Jovičić i Ivan Živadinović odustali.
Gospodine Baraliću, imate šest minuta.