Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, pre svega, kratko ću se osvrnuti na neke kritike koje su iznete sa ove govornice, a mislim da ne stoje.
Prva kritika je bila da je ovaj zakon plagijat, odnosno da je pisan u prethodnom periodu. Moram reći da je dobar deo ovog zakona u stvari direktiva Evropske unije, direktiva i njen prevod u zakonu ne može biti plagijat, niti je ministar Ilić plagijator. Ta direktiva je isto izgledala i 1992. godine i 2000. godine, tako izgleda i danas.
Druga je priča zašto neke veće i moćnije države ne primenjuju tu direktivu, a zašto ćemo mi u delu ili u celosti morati da je primenjujemo. O tome će se verovatno u ovoj skupštini još raspravljati, jer nam iskustva nekih država pokazuju da se zakon o železnici više puta menja u toku primene, te stoji ona kritika narodnog poslanika gospođe Silajev da su neke države prosto samo načelno uredile zakon, a sve ostalo uređuju uredbama, jer se često menjaju u zavisnosti od okolnosti i uslova u kojima železnica posluje.
Neću, kao što je gospodin Minić govorio, detaljno govoriti, već bih se osvrnuo samo sa jednog političkog aspekta na bitnost donošenja ovog zakona. Dva su faktora zbog kojih ovaj zakon treba doneti i zbog čega treba podržati Vladu Republike Srbije.
Prvi jeste usaglašavanje sa evropskim standardima.
Drugi je vezan za značaj železnice za našu privredu i značaj razvoja železničkog saobraćaja za privredu Republike Srbije.
Ministar Ilić je pošteno rekao da je ovo uslov Evropske unije i pozdravljam taj potez. Svakako, radi se o usaglašavanjima sa evropskim standardima i evropskim zakonodavstvom, ali mi u ovom segmentu jesmo uslovljeni.
Nama niko neće dozvoliti da zbog hiljadu i par stotina kilometara koridora 10, koji prolazi kroz našu državu, imamo potpuno drugačije standarde od država u okruženju. Ne može jedan režim važiti do Horgoša, a drugi režim od Horgoša. Postoji interes evropskih investitora i kreditora za koridor 10.
Nažalost, mi smo u ekonomskoj situaciji u kojoj jesmo i nama preostaje da se akumulacija za razvoj regionalnih pruga upravo pravi od prihoda koji će dolaziti sa koridora 10. Mislim da kritika koja govori o stranim investitorima, kao nekim kapitalističkim eksploatatorima koji će vući profit iz ove države, apsolutno ne stoji.
Oni moraju da u onom delu pruge, mislim tamo gde će Srbija ulagati, nešto da prevoze, da plaćaju Republici Srbiji, dakle, koncesiju za korišćenje te pruge i moraju neke ljude da zaposle. Naravno da će zaposliti naše ljude. Moraju da plaćaju porez. Naravno da će plaćati porez Republici Srbiji i naravno da ćemo svi imati koristi od toga.
Takođe, Srbija mora da požuri sa ovim. Ne radi se samo o koridoru preko Bugarske i Rumunije, radi se o jednoj velikoj političkoj akciji koja se može pročitati iz bosanskih medija, dakle, pravljenje transportnog koridora Budimpešta - luka Ploče, koji bi išao preko Bosne i Hercegovine.
Mislim da je Srbiji u interesu da uposli svoju prugu Beograd-Bar, da se transport roba i putnika iz Mađarske vrši preko Beograda i dalje prugom preko Bara do južnog Jadrana, nego da ide preko Tuzle, Sarajeva i dalje prema luci Ploče.
Što pre usaglasimo naše zakonodavstvo biće više vremena za implementaciju ovog zakona i mnogo brže ćemo, nadam se, nego Bosna i Hercegovina, jer nam je u ovom poslu veliki partner, privući strane investitore.
Naravno, postoji mnogo tehničkih detalja zbog čega je usaglašavanje zakonodavstva neophodno, o čemu su mnogo kompetentniji poslanici od mene govorili, kao što je upražnjavanje tzv. kombinovanog prevoza.
Takođe, treba istaći da strani faktor jeste zainteresovan, jer jednu trećinu naših ukupnih transportnih kapaciteta, dakle, upravo oni koriste.
Što se tiče regionalnih pruga, ponavljam, akumulacija za obnovu regionalnih pruga mora ići sa koridora 10 i da u nekom narednom periodu se razvijaju sve one pruge koje su zanemarene, a o kojima se ovde danas govorilo.
Takođe, jedna od kritika koja se mogla čuti jeste i ta da je železnica danas u očajnom položaju, tu su čitani razni statistički podaci. Ne bih prebacivao odgovornost ni na ministra Ilića, a ni na Vladu Republike Srbije, jer ono što je tako 30 godina bilo, za devet meseci ne može da se oporavi.
Sve je bilo upropašćeno i zbog nesposobnosti menandžmenta, zbog domaćeg faktora, ali moram da kažem da je bilo upropašćeno i zbog inostranog faktora. Dakle, tu su bili razni ekonomski interesi, tu su bile lobi grupe, dakle, u toku NATO bombardovanja, pa je naš budžet morao da se napregne i da obnovi određene kapacitete u prethodnom periodu i zbog svega toga danas jesmo tu gde smo.
Što se tiče ustupanja dela ingerencija lokalnoj samoupravi, naravno da lokalna samouprava nema dovoljno novca da se tim pitanjem pozabavi u ovom trenutku, ali kao i u drugim državama mislim da će različiti tržišni mehanizmi omogućiti da će lokalna privreda početi da se bavi tom temom.
Dva uslova za razvoj lokalne privrede u malim sredinama u Srbiji jesu prvo efikasna železnica kojom može roba da se transportuje, a druga je gasifikacija, kako bi ta roba bila što je moguće jeftinija, kako se ne bi koristili neki drugi energenti.
Mislim da je ovo dobar zakon. Mislim da ovaj zakon treba da podržimo. Ako se malo vratimo u istoriju Srbije, videćemo da se posle svih kriznih perioda Srbija obnavljala i napredovala razvijajući svoju železnicu. Imamo primere iz doba Obrenovića, imamo primere iz doba Karađorđevića, imamo i primere posle Drugog svetskog rata.
Jedan od prvih velikih projekata u bivšoj SFRJ je bio pruga Banovići - Brčko. Verujem da spremanjem našeg zakonodavstva za neke buduće investicije možemo oživeti naš metalski kompleks, možemo intenzivirati neka dešavanja u našoj privredi i možemo pomoći ravnomernijem razvoju Srbije. Hvala.