Dame i gospodo, evo još jednog zaista smislenog amandmana koji ima cilj da primena ovog zakona znači nešto korisno za zaposlene u Srbiji. S obzirom na činjenicu da, nažalost, svaki dan imamo manje zaposlenih zbog otkaza koje su dali oni iz prethodne Vlade i otkaza koji najavljuju ovi iz sadašnje Vlade, neće biti problem poslodavcima da poštuju ovo što smo predvideli u amandmanu.
Ali, i bez toga je neprimereno ovo što je Vlada predložila u članu 116, a odnosi se na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti, i Vlada kaže da zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% osnovne zarade, s tim da ne može biti manje od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog i da to može da traje najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Ako zanemarimo ovaj procenat, koji je po nama mali, onda je zaista kraj ovog člana neprimenjiv. Kako možemo nekoga da ograničimo da 45 radnih dana u kalendarskoj godini bude van radnog mesta, bez svoje krivice, odnosno zbog bolesti? Kako možemo nekom da kažemo koliko dana godišnje ima pravo da bude bolestan?
Normalno je da bi svi zaposleni sigurno bili najsrećniji da ne koriste ovo pravo, ali nažalost, dešava se, ljudi se razbolevaju, moraju da odsustvuju sa posla.
Onda kad su odsutni sa posla, vi kažete da im plaća poslodavac samo 60%, a mi smo u našem amandmanu predvideli 80% od prosečne zarade u prethodna tri meseca.
U obrazloženju Vlade, koja nije prihvatila ovaj amandman, stoji da je 60% naknade utvrđen kao minimum, i kaže - nema zakonskih smetnji da poslodavac ovu naknadu utvrdi u većem procentu. Ovo obrazloženje je zaista neverovatno i nije jedino vladino obrazloženje koje je u najmanju ruku smešno.
Kako mislite vi da će neki poslodavac da daje više od onog što mu je propisano zakonom? Jedva daju i ono što im se propiše zakonom, pojedini od poslodavaca, a kamoli da im mi ostavimo na milost i nemilost sudbinu, i to bolesnih radnika. To nije prihvatljivo, i kad god reagujem po ovakvom amandmanu ili po zakonu na ovu temu, onda mi padne na pamet poslodavac poput Karića, Radulovića i ostalih iz tog kruga industrijalaca, kako su sebe nazvali, a industriju nikad videli nisu.
Zamislite da njihovi zaposleni, koje progone na sve moguće i nemoguće načine, od njih očekuju da će kad se razbole da im plaćaju više od onoga što im zakon dozvoljava. Dobro znate da u praksi, nažalost, imamo puno primera da se zaposlenima daju otkazi zato što su bolesni, a mi ovim zakonom ni na koji način takve zaposlene ne pokušavamo da zaštitimo.
Poslednje reči člana 116. kažu da zaposleni može da odsustvuje bez svoje krivice sa posla najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini; to je zaista nešto što je neverovatno. Kaže Vlada - to je zbog toga da bi se izbegle zloupotrebe ovog instituta. Bolovanja svi znamo ko daje, bolovanje daju lekari. Ako imate problem te vrste u zdravstvu, onda je to problem resornog ministra, Vlade; i resorni ministar nije imao nameru da u zdravstvu poboljša situaciju, jer je bez ikakvog razloga i osnova u toku prošle godine, sećate se toga, posmenjivao sve direktore, da bi postavio svoje stranačke kolege za direktore zdravstvenih ustanova po Srbiji.
Gospodo, ako se vi plašite takvog ministra i takvih direktora i zloupotreba u njihovom poslu, to je problem vaš, to je druga tema. Naše mišljenje i naš stav o tom ministru i o toj stranci, i o Vladi uopšte, znate, ali vam predlažem da, pošto predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman, očigledno ne pokazuje ni volju ni želju da sasluša obrazloženje uz ove amandmane, jer ga nema ovde, pre podne je nešto bio zauzet, ne znam gde je sad, možda malo prilegao u popodnevni odmor, ali ako on nema sluha, onda bi trebalo da imaju narodni poslanici, ako ni zbog čega drugog, onda zbog predizbornih obećanja koje ste davali u toku ....
(Predsedavajući: Minut ste prekoračili vreme.)
...poslednje kampanje. Izbori se bliže, ako ponovo budete pričali istu priču, građanima će biti očigledno da lažete.