Dame i gospodo, gospodin Žarko Obradović i ja podneli smo zajedno amandman na član 119. Predloga zakona o radu. Da podsetim, u članu 119. Predloga zakona o radu predviđeno je da je poslodavac dužan da isplati 1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade, i da ne nabrajam dalje.
Podneli smo amandman kojim se u tom stavu u tački 1) reč "dve" zamenjuje rečju "tri". Pojednostavljeno rečeno da se zaposlenom za otpremninu pri odlasku u penziju određuju najmanje tri prosečne zarade. Zatim, predložili smo da se doda nov stav po kome poslodavac može plaćati premije za dobrovoljno dodatno invalidsko i penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgode i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija.
Pre nego što dam obrazloženje za ovaj amandman, želim da kažem da je predlagač ovde otišao dalje nego što je to bilo u zakonu iz 2001. godine. Tada je to bila mogućnost, a ovde je već data obaveza da je poslodavac dužan da isplati. Mi to podržavamo i pozdravljamo, ali predlažemo i tražimo da umesto dve budu tri. Zašto?
Jednostavno rečeno, radnik je najveća žrtva tranzicije u ovom proteklom periodu. To je dokazano stotinama hiljada otpuštenih radnika, rasprodatih preduzeća, pa i zakonom iz 2001. godine poslodavac ozvaničen kao svemoćni, a radnik kao obespravljen, pretvoren na nivo brojke.
Mislimo da poslodavcu, koga ovim predlogom opet štitimo, sigurno odgovara to stanje niskih zarada, malih otpremnina, nepriznavanja troškova koji su stvarni troškovi, bez ikakvih mogućnosti da se zloupotrebe, lako otpuštanje itd. To razumem, ali mi smo u obavezi da u takvoj situaciji pružimo zaštitu radniku.
Sada konkretno, kada je u pitanju brojka. Da li je dilema kod nekoga da je radniku, koji je ceo radni vek radio, mnogo da dobije tri prosečne zarade. Napominjem tri prosečne zarade, da ne bi bilo reagovanja bruto, neto, jer se time nisam bavio. Koristio sam istu terminologiju koja se nalazi u zakonu, samo sam umesto dve predložio tri.
Mislim da je radnik zaslužio da posle provedenog radnog veka ima pravo na tri. Naravno, i dalje važi ona mogućnost koja je data u zakonu da se opštim aktom može predvideti i više, i mi to ne dovodimo u pitanje.
A sada, još pogotovu kada radnik koji odlazi u penziju mesecima čeka da primi tu prvu penziju. Mislimo da ako to poslodavcu ne odgovara, državi mora odgovarati, mora zbrinuti radnika do kraja, do penzije.
Što se tiče drugog stava, odnosno ovog stava koji smo predložili u nastavku, mislim da nema potrebe da ga obrazlažem jer ga je Vlada već prihvatila kroz amandman gospodina Veroljuba Arsića, pa nema potrebe da obrazlažem značaj tog stava. Dakle, na kraju, pozivam sve poslanike da prihvate umesto dve tri prosečne zarade kao otpremninu za penziju.