Nešto oko izvinjenja. Valja se izviniti onima koje smo namerno ili slučajno povredili. Ja sam uvek spreman i u svoje ime i u ime poslaničke grupe da se izvinim svakome ko je hotimično ili slučajno od nas povređen. Kada se to desilo u ovom parlamentu i kada nam je skrenuta pažnja da je tako nešto bilo, naravno da je iza toga usledilo izvinjenje.
Ne mogu da shvatim jednu stvar, niti mogu to da procenim, niti je to razumnom čoveku moguće da proceni. Kako je moguće da se izvinimo nekome koji nije povređen, a ne može biti povređen u diskusiji onaj kada mu se spočitava nešto čime se sam dičio, čime se sam hvalio da je dobro. To su nastojanja da se otimaju mandati u Narodnoj skupštini, 45 mandata, to je da se nastoji da se objasni kako je sasvim legitimno i normalno glasati iz Bodruma i Soluna.
Kako oni koji smatraju da na takav način mogu da donose zakone, pa i ovaj zakon koji danas menjamo, a to je Zakon o radu, ako na taj način razgovaramo, da li to onda znači da se vi kajete za svoje postupke; da li znači da se duboko kajete zato što ste donosili zakone nepostojećim glasovima u Skupštini, što ste prouzrokovali situaciju koje u svetu nema da se ne zna koliko poslanika ima jedan parlament, što ste otimali mandate drugim poslaničkim grupama i što ste to pokušali i drznuli ste se da pokušate da uradite i u ovom sazivu.
Što ste bili sprečeni, jer kada je reč o otimačini mandata, dve stvari su bitno različite: jedna je stvar kada nastojite da prekrojite izbornu volju građana dok imate tuđe, a druga je moralna vrednost kada neko pokuša da učini sve što je u njegovoj moći i da zaštiti ono što su građani na izborima izglasali i što je poslanička grupa.
Što se tiče zakona i Ustava, u samom zakonu, daću vam mali primer da bi narodu bilo jasno o čemu ovde pričamo uopšte. Daću vam jedan vrlo jednostavan i mali primer – da li je moguće preći iz poslaničke grupe u drugu? Nije. Po zakonu nije. Nije, a evo iz kog prostog razloga, i da nije gospodin Đoković podneo ostavku, a podneo je i neka grafolozi to prosude u nekom redovnom sudskom postupku, manimo se tih priča ovde.
Dakle, nije moglo i ne bi mogao po istom zakonu, zato što taj zakon kaže, u slučaju prestanka mandata narodnom poslaniku, mandat se nadoknađuje sa one liste poslaničke grupe na kojoj je taj poslanik izabran. To piše u Zakonu. Tu odredbu nijedan ustavni sud, pa ni ovaj naš Ustavni sud, nijedna druga institucija nije stavila van snage.
Prema tome, u slučaju da je gospodin Đoković, nije ni bitno, muka mi ime da mu pominjem, ostao u redovima DS, pa da mu je po nekom od drugih osnova prestao mandat, pravo na zamenu imala bi DSS. To je ono što piše u Zakonu i to je duh Zakona i time se pokazuje šta se ovde štiti, a šta vi napadate.