Poštovani narodni poslanici, u svakom pravnom sistemu postoji hijerarhija pravnih propisa koji određuju prava i obaveze građana. Zakon o radu, nekad se zvao "radnički ustav", ali ovakav zakon koji je predložen, ne može se nazvati radničkim ustavom.
I pored pokušaja poslaničke grupe SRS da amandmanima loš tekst Predloga zakona, mnoge odredbe, popravi, nažalost, Vlada nije prihvatila mnoge od tih amandmana, ni jedan od amandmana koji je ključan da bi ovaj zakon iole zaštitio radnike koji se nalaze u teškom položaju od dolaska DOS-a na vlast; a sada produženi DOS nastavlja sa ponižavanjem radnika širom Srbije, kroz ukidanje osnovnih prava na rad, osnovnih prava na zaradu i na goli život.
Izbegavanje Vlade Srbije da bude učesnik u sklapanju opšteg kolektivnog ugovora bežanje je od istine i odgovornosti za stanje radnika u Srbiji.
Ako je opšti kolektivni ugovor, posle Zakona o radu, krovni kolektivni ugovor, postavlja se pitanje, kako mogu, po članu 245, Vlada ili opštine ili drugi organi lokalne vlasti biti učesnici u zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora, kao osnivači, a Vlada, koja je osnivač republičkih javnih preduzeća, ne može, a sa druge strane je direktno odgovorna za restrukturiranje 63 velika preduzeća u Srbiji. Navodno, po programu Republičke vlade, nažalost, ta velika preduzeća, sa preko 200.000 radnika, prepuštena su uništenju. Verovatno se želi, kroz postupak uništenja do stečaja, budzašto da budu prodata u stečajnim postupcima.
Ova pljačkaška privatizacija, koja se odigrava unazad dve godine, sa hvalom da taj postupak treba ubrzati, da bi se ostvarili ciljevi nalogodavaca, i prethodnoj i ovoj vladi, da se uništi privreda Srbije, a kada se uništi privreda Srbije, onda je lako vladati gladnim radnicima, gladnim narodom.
Rečeno je u obrazloženju na amandman poslanika Nataše Jovanović da Vlada Republike Srbije nije član nijednog udruženja poslodavaca. Ako se pogleda član 243, o čemu su i ovde prethodni govornici govorili, ko su ta reprezentativna udruženja poslodavaca? Rečeno je ovo - da li je Karić reprezentativni čelnik tih poslodavaca koji predstavljaju moć i snagu Srbije, kako je nazvao svoj pokret.
U Kraljevu imamo predstavnika tzv. Udruženja industrijalaca, vlasnika "Građevinara" Radenkovića, koji je uništio sa ostalima građevinsku firmu "Kablar" i sada su radnici "Kablara" ostali bez posla. Ni one jadne nadoknade koje su dobili presudama Opštinskog suda za tri i po godine ne mogu da ostvare preko Trgovinskog suda.
Da li će doživeti tu sudbinu i radnici "Magnohroma", radnici "Fabrike vagona" kada se i ova dva velika kolektiva u Kraljevu oteraju u stečaj, a nažalost, u upravnim odborima "Magnohroma" i "Fabrike vagona" sede predstavnici Vlade Republike Srbije. U Upravnom odboru "Magnohroma" sedi Igor Tadić, sada je savetnik za privredu predsednika Tadića.
Kako "Magnohrom" stoji najbolje znaju radnici u Kraljevu; od 5.500 radnika došlo se do 2.200 od kojih samo polovina prima neku zaradu, dok ostali dođu u 10,00 na posao, nemaju posla, vraćaju se u jedan ili dva popodne. Suština je dva različita koncepta - bežanje, kao što reče ministar koji ovde nije prisutan, sa njegovim izlaganjima koji su pokušaji ponižavanja poslanika SRS i amandmana koji su podneli, da sve što su predložili poslanici SRS vraća na staro. Ne treba bežati ni od čega što predstavlja ...
(Predsednik: Vreme.)
... i staro, ako je dobro. Nažalost, ovaj koncept koji se primenjuje od 2000. godine je uništavanje i privrede i države Srbije i srpskog naroda.
Taj koncept MMF-a dobro je iskusila Argentina, Indonezija i mnoge zemlje u svetu, ali ne odustaje se od tog koncepta ovde, jer treba do kraja da se izvrše ti zadaci.
Nadam se da ovo što su rekli poslanici SPS i NS da će ostati dosledni, pa po cenu, ako već ministar do sada nije povukao Predlog zakona, da to učini sada.