Daću vam ja Poslovnik, izvolite.

Dajte. Dobro, to se gospodin Anđelković sada kaje što mi je dao reč preko reda.
Znači: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatan život drugih lica".
To je sve učinjeno. Samo malo pažnje...

Iznosio privatan...

Gospodin Aligrudić i gospodin Zoran Nikolić su iznosili neistine i time povredili dostojanstvo narodnih poslanika, a posebno onih iz DS.
Mi nemamo zašta da se kajemo. Sve što smo radili, radili smo u najboljoj nameri i najboljoj veri da radimo za dobrobit Srbije. Siguran sam da sve ono što smo radili jeste bilo za dobrobit Srbije, za razliku od vas za koje to ne bih mogao reći.
Imamo jednu grešku i priznajem i zaista imamo jednu ogromnu grešku i zbog nje se kajemo. Naša greška je Vojislav Koštunica. Naša greška je što smo tog čoveka doveli za predsednika Jugoslavije. Naša greška je što smo jednu nepostojeću stranku od naših bivših članova sastavljenu, od naših bivših članova koji nose frustraciju neuspeha unutar DS, što smo tu stranku stvorili i napravili od nje vladajuću stranku u Srbiji u jednom kratkom vremenskom periodu.
Reći ću vam još nešto, potpuno mi je jasno šta se ovde dešava, vršite restauraciju režima Slobodana Miloševića. Vi sve vraćate na staro, sve vraćate na vreme od pre 2000. godine. Vi to sve činite.
Izuzev jedne stvari, siguran sam da jednu stvar nikada nećete uraditi, nikada se nećete potruditi da vratite Slobodana Miloševića, jer ukoliko njega vratite čemu onda Vojislav Koštunica.
Što se vas tiče gospodine Aligrudiću, znači, vi ste se zaista potrudili da nas uvredite malopre kada ste govorili. Niko od nas nije rekao da smo mi uličari. Gospodin Zoran Nikolić je direktno rekao da su članovi GO DS uličari.
Vi gospodine Aligrudiću ne osećate nikakvu potrebu da se zbog toga izvinite i to više govori o vama nego o nama. To me mnogo podseća i vidim da niste maknuli od političke filozofije koju je promovisao gospodin Jočić rečima da vi pravite "sanitarni kordon". Kada postoji "sanitarni kordon", onda postoje i dve strane. Treba da se zapitate ko je sa koje. Hvala.

Na redu je narodni poslanik, samo trenutak, tek sam stigao, na redu je narodni poslanik Šormaz, izvolite; Zoran Nikolić se javio za repliku, posle Željka Tomića i gospodina Ivice Dačića.

Zato što uvažavam gospodu iz Sindikata i zbog građana Srbije koji čekaju da donesemo zakon o radu, biću kraći od tri minuta.
Imam repliku na izlaganje gospodina Markovića, gde je pomenuo mene u nekoliko navrata. Hoću prvo da kažem da u ovoj skupštini pored advokata i tehničara za poslove radnih odnosa sede još i lekari, seljaci, radnici raznih vrsta i zanimanja. Pa to je tako, takva je Srbija i tako Parlament treba, naravno, da predstavlja Srbiju. To nema nikakve veze sa onim što ste vi govorili.
Žalosno je, a drago mi je što ste to rekli, što je gospodin Ristić radio protivpravno stvari kao diplomirani pravnik, vrhunski advokat i predsednik Komore advokata Jugoslavije ili čega već, mada znam da ta država više ne postoji nego Srbija i Crna Gora, a ne znam da li su promenili ime te komore.
S druge strane, gospodine Markoviću ako niste sa tim upoznati, ne nosim nikakvu frustraciju s tim što sam osnivao DS u januaru mesecu 1990. godine u Smederevu. Bio sam prvi predsednik demokratske omladine. Kada smo mi napravili DSS 1992. godine, od 21 člana Opštinskog odbora, 18 je napravilo DSS, a jedan nije nigde otišao, napustio je i jednu i drugu, a dvojica su ostali u DS.
Zna se zašto smo mi to radili, zato što smo pravili udruženu opozicionu koaliciju u borbi, u frontu protiv Slobodana Miloševića, a vi to niste želeli, nego ste pravili sa njim dogovore, vodili kampanju "pošteno", a gde ste napadali Vladu Republike Srbije, nijednom niste spomenuli Slobodana Miloševića.
Čak ste te godine 1993. bili spremni sa njim da uđete i u Vladu i da imate svog predsednika Vlade. To je ono što ste vi radili i nemate pravo da spočitavate nešto i da govorite DSS o tome.
Što se tiče Vojislava Koštunice, sada ste pokazali da ste potpuno nedostojni da spomenete njegovo ime, jer vi nikada ne biste bili poslanik da on nije bio nosilac liste. Molili ste nas, molili ste nas pred onaj Glavni odbor, u novembru mesecu 2000. da donesemo odluku da idemo zajedno sa vama na republičke izbore i da on bude nosilac liste. Kumili ste i molili, jer ste znali kako biste prošli bez toga.
Jedina pobeda 24. septembra je bila pobeda Vojislava Koštunice nad Slobodanom Miloševićem. Nismo tada osvojili više odborničkih mandata od SPS-a, oni su ih više osvojili na lokalnim izborima istog dana. Nismo osvojili poslaničku većinu u saveznoj skupštini, nego je Vojislav Koštunica pregovarao sam SNP-om i napravio novu saveznu vladu u koju ste posle vi ušli i radili to što ste radili i stekli mogućnost da uđete i na republičkom nivou vlasti. Sramota je da tako nešto govorite. Trebalo bi da se zastidite zbog svega što ste rekli. Hvala.

Hvala vama.
Video sam, žao mi je, dakle, javili su se za repliku još dodatno i gospodin Hranislav Perić, gospodin Boško Ristić.
Stvarno se izvinjavam, moramo da radimo po Poslovniku, ovo je Narodna skupština. Ona odlučuje o najvažnijim stvarima za ovu državu, o zakonima.
Zbog toga nemam nameru da omogućavam da se ovde preispituju međusobno ljudi, kako ko pamti koje istorijske datume i kako ih tumači, već molim sve šefove poslaničkih grupa da izvrše konsultacije o nastavku rada o zakonu o radu.
Na osnovu člana 94. stav 2. dajem pauzu, a budući da su očito strasti uzburkane, pauza će trajati duže.