Hvala. A, da je to tako, pokazuje, na primer, kada se komentariše amandman Vlade na član npr. 283. ili neki drugi gde govori o tome da je Vlada u Predlogu dala da se određene stvari događaju od 1. januara 2005. godine, pa se onda pominje kalendar, u pokušaju da se stvori takva atmosfera i slika, to je ideja, ostalo je sve nebitno. A radi se o elementarnoj stvari da, kada radite predlog zakona, u toku jeseni prošle godine, i upućujete ga Parlamentu na usvajanje, logično je da utvrdite neke rokove, pa kada vidite da zakon ide kasnije, neće stići, onda da Vlada, što je normalno, svojim amandmanom interveniše i te stvari sredi.
Znači, ne radi se ni o kakvim kalendarima nego se radi o tendenciji stvaranja atmosfere i određene slike, koja nema nikakve veze sa realnošću kada je u pitanju ovaj zakon, niti sa realnošću u Srbiji.
Na tim sitnim primerima, u stvari, pokazuje se taj pristup, koji, po mom mišljenju, uopšte nema u vidu interese radništva Srbije, o kome se toliko govorilo, nego neke druge interese.
Što se tiče ovih konkretnih amandmana, koji su bili ovde poseban predmet pažnje, to je: pitanje učestvovanja Vlade u zaključivanju opšteg kolektivnog ugovora i pitanje neposredne primene opšteg i posebnog kolektivnog ugovora.
Više puta sam ukazao u svojim izlaganjima zašto to ne bi trebalo da bude prihvaćeno. A, pošto je to danas bio dosta prisutan predmet rasprave, takođe u pokušaju da se kod građana Srbije i radništva Srbije stvori jedna slika, koja je potpuna zabluda i to ću pokazati, da je usvajanje tako nečega u njihovom interesu, što se ovde pokušava, ipak neuspešno, uraditi.
Znači, ponoviću nekoliko razloga ili argumenata zašto je to pogrešno. Između ova dva amandmana koji su važni ovde, gde jedan govori o tome da Vlada bude učesnik opšteg kolektivnog ugovora i drugi, da se obezbedi neposredna primena, silom zakona, opšteg i posebnog kolektivnog ugovora na sve poslodavce u Srbiji, nezavisno od toga da li su članice asocijacije ili nisu.
Što se tiče ovog prvog, oko Vlade kao učesnika, on je u suštini jednostavno suvišan. On je, naravno, o tome sam govorio, suprotan Konvenciji broj 98 Međunarodne organizacije rada, ali to je, očigledno, potpuno nebitno za neke poslanike u ovom parlamentu. Naravno da to nije ono što je presudno. Dakle, ako bi ova dva amandmana rangirao, ovaj prvi kada je u pitanju Vlada učesnik, to je jednostavno besmisleno, a kada je u pitanju neposredna primena, to je direktno štetočinsko delovanje. Znači, u pitanju je različiti kvalitet.
Ukoliko bi teorijski, a siguran sam da se to neće dogoditi, Skupština usvojila amandman da Vlada bude učesnik opšteg kolektivnog ugovora, ne bi bilo neposredne štete. Tako bi bilo neko stanje ni ovamo, ni onamo, bez ikakvog posebnog trenutnog značaja.
Ali, kada se radi o neposrednoj primeni, to je jedan direktno štetočinski amandman, zato što bi kao neposredna posledica usvajanja takvog amandmana u stvari bile opravdane primedbe, koje sam slušao više meseci sa poslodavačke strane, da će ovaj, ovakav Predlog zakona biti smetnja investiranju u Srbiju.
Znači, kada bi ovo usvojili poslanici, onda bi ta primedba poslodavaca bila potpuno na mestu i onda bi se ja sa njom saglasio.
Dakle, ukoliko se ovako nešto usvoji, neposredna posledica, neposredne primene jeste da bi se krajnje pogoršalo ionako ne dobro stanje za investiranje u srpsku privredu. Mi smo jako nezadovoljni, kao što znate, nivoom investiranja u srpsku privredu, a pitanje investiranja u srpsku privredu je pitanje života i smrti srpske privrede.
Dakle, ako se u takvoj situaciji usvoji nešto što dodatno otežava i bitno pogoršava uslove za investiranje, to je u najdirektnijoj neposrednoj vezi sa bitnim pogoršanjem položaja onih o kojima je danas ovde bilo proliveno i suza i brige.
Jednostavno građani Srbije i radnici u Srbiji treba da znaju; ukoliko se dogodi ono što se neće dogoditi, da poslanici ovde usvoje amandman kojim se utvrđuje neposredna primena opšteg i posebnog kolektivnog ugovora, neposredna posledica toga, i kratkoročna i srednjoročna, biće pogoršanje privredne i ekonomske situacije u Srbiji, biće smanjenje broja radnih mesta, biće nemogućnost realna da dođe do otvaranja novih radnih mesta u Srbiji, jer je to direktno povezano sa investiranjem.
Naravno, svakom poslaniku se ostavlja na volju i savest da se izjasni u vezi ovog amandmana, ali je moja dužnost da upozorim narodne poslanike na posledice ovakvog jednog stava ili ovakvog ponašanja.
Izneto je niz argumenata zašto treba ovako ili onako, da li treba Privredna komora ili ne treba itd, pa da pojednostavimo stvari. Ja sam to već rekao, ali još jednom da se kaže – kada bi Privredna komora Srbije bila organizacija koja ne bi obezbeđivala prihode iz obavezne članarine i svega ostalog, onda bi mogli da Privrednu komoru Srbije uključimo u socijalni dijalog. Ovako to je, jednostavno, potpuno nemoguće.
Razgovarao sam, svojevremeno, o tome i sa ljudima iz Komore Srbije, ali to je neka priča posebno. Dakle, mi jednostavno moramo da prihvatimo one poslodavce i ona dobrovoljna udruženja koja postoje. Sada u vezi toga jedna samo mala napomena, mada, naravno, neću silaziti na nivo koji je ovde delimično bio prisutan, gde se ide na ličnost poslanika ili ministra, to je ispod mog nivoa. Dakle, to uopšte neću komentarisati, nego samo jednu činjenicu koja može ukazati na nešto u vezi te primedbe.
Dakle, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike je u procesu utvrđivanja reprezentativnosti poslodavaca i sindikata utvrdilo reprezentativnost Unije poslodavaca Srbije, a nije utvrdilo reprezentativnost Udruženja industrijalaca i preduzetnika, zato što su oni u svojim papirima dostavili nekih 30-tak hiljada "malinara", koje nismo mogli prihvatiti da su poslodavci. To samo istine radi i građana Srbije radi, a svakako neću ići "ad personam", kao što su neki ovde poslanici išli, jer to nije nivo na kome treba da se razgovara.
Dakle, kada je u pitanju neposredna primena, više stvari oko toga je rečeno i koncept koji je predložila Vlada Republike Srbije u vezi rešavanja problema koga smo, naravno, svesni i zato što je Vlada Republike Srbije svesna tog problema, mi smo predvideli mehanizam koji poznaje normalan svet, zato što mi verujemo da Srbija treba da pripada normalnom svetu, a ne nenormalnom svetu.
Zato što mislimo da Srbija zaslužuje da bude deo normalnog sveta, onda smo i predvideli mehanizam u Predlogu Zakona o radu, kojim se rešava problem koji postoji i na koji je ovde ukazano delimično, ali on se ne može rešiti i ne sme se rešavati neposrednom primenom. To je ključna stvar i to je ključna razlika u koncepcijama.
Šta mi kažemo? Naravno da zaključen kolektivni ugovor se odnosi samo na učesnike kolektivnog ugovora, na one koji su u Udruženju poslodavaca, koji su učestvovali u tome, koji su uopšte mogli da se pitaju oko toga. To je prvi stav, svaki kolektivni ugovor, još jednom ponavljam zbog građana Srbije, a i zbog vas da još jednom to čujete, svaki kolektivni ugovor je "ugovor" i on može da obaveže strane koje su ga zaključile. Ne može da obaveže strane koje nisu zaključile ugovor, pa to je elementarna stvar, uostalom iz Građanskog prava.
Šta mi onda radimo? Kako da rešimo problem koji postoji realno, da nisu svi poslodavci u Udruženju itd. Znači, poštujući ono što poznaje normalan svet, to je stav 1. (čl.256.) šta kažemo u stavu 2.? U drugoj bitnoj tački? Ali, zato što se može dogoditi, pa je navedeno u zakonu šta se može dogoditi i koji su razlozi da se to dogodi.
Pre svega su dva razloga, da sprečimo nelojalnu konkurenciju između poslodavaca na koje se ne primenjuje kolektivni ugovor i one na koje se primenjuje i istovremeno, da izjednačimo položaj zaposlenih koji rade kod poslodavaca na koje se primenjuje i kod onih na koje se ne primenjuje. Da bi to prevazišli rešenje je predviđeno da se može definisati, odluka doneti o proširenom dejstvu takvog zaključenog kolektivnog ugovora.
I to na koji način. Tako što prvo smo uslove predvideli, čega nema u sadašnjem zakonu, pa je bila moguća – potpuna proizvoljnost. Uslove pod kojima je to moguće da se dogodi, a onda smo rekli da Ekonomsko – socijalni savet treba da dostavi mišljenje, treba da ministar, odnosno Ministarstvo pribavi mišljenje. Ne kaže pozitivno ili negativno, nego da pribavi mišljenje.
Drugo, mišljenje ne obavezuje. I treće najvažnije, obavezuje, ne obavezuje, najvažnije je, ja govorim formalno, sada ću suštinu reći. U Ekonomsko – socijalnom savetu ko se nalazi? Ko su članovi? Predstavnici onih udruženja koji su zaključili kolektivni ugovor. Reprezentativni sindikati, reprezentativni poslodavci i Vlada. Ono što nikada neće ministar dobiti saglasnost.
Znači, potpuno neumesna primedba. Logično je da to bude interes, pa ti koji su zaključili ugovor da se prošire na druge. Mislim da će situacija biti obratna, da će oni predlagati što više odluka o proširenom dejstvu, a da će morati ministar da to malo zaustavlja, a ne da ministar neće moći da odluči, zaboga, oni se neće dogovoriti.
Znači, elementarna činjenica se ispušta iz vida, ko je u socijalno-ekonomskom savetu. Znači, čitava ta priča je potpuno neumesna kada je ovo u pitanju. Još jednom da ovde ponovim, ili ćemo ličiti na normalne zemlje ili nećemo, i prema tome da izaberu poslanici ove skupštine. Izbor je slobodan, ali posledice su takve kakve su.
Još jedna informacija za poslanike, zato što je više puta pomenuto da zbog nečega ne treba ili ne može ministar kao pojedinac da donese odluku o proširenom dejstvu, a to je samo po sebi problem.
Dakle, treba da se upoznate da u zemljama kao što je Francuska, Belgija i ostale zemlje, svuda je mehanizam da donosi ministar, ali da se ne bih pozivao na Francusku i Belgiju, uputio bih poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, one koje to zanima, da pogledaju malo kako je ova materija bila uređena pre 1941. godine, u gradu Beogradu, pa da ne idemo u Francusku, daleko je.
Znači, u gradu Beogradu, da vas informišem, bili su uslovi određeni koliko treba da bude obuhvaćeno poslodavaca kolektivnim ugovorom – 51% i koliko da imaju zaposlenih kod sebe, pa ako je to ispunjeno, upravnik varoši grada Beograda je mogao doneti odluku o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora za teritoriju grada Beograda. To samo ravnanja radi, ipak i nešto ovde da se kaže što ima veze sa nekom realnošću i životom.
Još jednom bih apelovao na poslanike da ne naprave štetu Srbiji i građanima, kada je u pitanju neposredna primena. Vi ćete glasati kako ćete glasati, a moja je dužnost da vas upozorim da ćete direktno pogoditi građane i radništvo u Srbiji.
Sledeće što je ovde rečeno, pomenuto je nekoliko stvari za koje mislim, takođe, da su ovde još važne. U komentarima koji su se ovde kretali, nisu se ticali samo zakona, vrlo često ovde govori, poslanici ne govore o amandmanu na član zakona, nego govore od Kulina Bana do ovdašnjih dana. Dakle, u vezi toga je pomenut "Bor", neko od poslanika je pomenuo, da su neke pare obećane pa nije ispoštovano.
Dakle, što se tiče "Bora" i toga šta je dogovoreno i razgovarano: što se tiče Vlade Republike Srbije, obezbeđene su pare. Ono što treba da urade, dogovor sa "Jugopetrolom", a to je, da Upravi odbor "Bora" sa "Jugopetrolom" zaključi ugovor. Te pare su obezbeđene, što se toga tiče. Naravno, neću da ulazim u priču da se ne bih vraćao zašto je "Bor" takav kakav je, u ovom stanju u kome je i zašto je takav "Majdanpek" i da ne pričamo o tome. Više puta smo pričali.
Siguran sam i u "Boru" kada sam bio, nekoliko puta, građani Bora, bez obzira na sve, dobro znaju zašto je "Bor" u stanju u kome je, ali neću o tome da govorim.
Ima jedna stvar za koju mislim da je važna. Ona je povezana sa ovim zakonom o radu i sa problemima sa kojima živimo. Neko od poslanika je u prethodnoj raspravi, u nekom kontekstu, pomenuo da ministar – zbog neke moje izjave oko građana Srbije, da rado žele da odu u penziju itd, da vređam građane Srbije. Hteo bih samo da kažem dve-tri stvari.
Dakle, mislim da građane Srbije vređa, ponižava i potcenjuje onaj koji ih podržava u zabludi, onaj koji ih u stvari vara. Mislim da građane Srbije potcenjuju, a najbolji dokaz toga i mislim da bi ova primedba mogla biti meni upućena, a isto tako bi mogla biti upućena drugom čoveku.
Sada ću njega pomenuti, zbog građana Srbije, i da znaju o čemu se ovde radi. Pomenuću gospodina Arčibalda Rajsa, Švajcarca, a vi poslanici ste dobili njegove knjige. On je bio prijatelj srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, a njegovo srce je sahranjeno na Kajmakčalanu. Taj veliki prijatelj srpskog naroda u tom tekstu koji ste mogli pročitati, pa bi se onda svi manje bavili demagogijom, a mnogo više interesima tog naroda, napisao je da, "veliki problem srpskog naroda jeste što nije dovoljno radan, vredan, što dovoljno ne radi". To je rekao naš prijatelj.
Znači, nije prijateljstvo kada kažete nekome mnogo si lep, mnogo si pametan, to kažite neprijatelju. Arčibald Rajs, koji je bio veliki prijatelj ovog naroda, rekao je u lice ono što treba da se kaže a to i ja kažem.
Znači, u Srbiji mora mnogo više da se radi, da bude mnogo veća produktivnost da bi se u Srbiji bolje živelo. Još jednu drugu stvar je rekao gospodin Rajs posmatrajući šta se ovde događa posle Prvog svetskog rata, kaže – veliki problem, moj narode srpski, jeste strančarenje. Onda je lepo čovek napisao o čemu se zapravo radi.
Vrlo često kada ovde gledam i slušam raspravu i kada nisam tu, to što je napisao 1928. godine, apsolutno se odnosi na 2004. godinu. Strančarenje koje potpuno zanemaruje opšti interes građana Srbije i sve se svodi na račun kako će moja stranka da profitira, baš me briga za opšti interes. Mislim da je jako važno da građani Srbije znaju da to nije rekao neprijatelj srpskog naroda, da ovaj narod mora mnogo više da radi i da ovaj narod mora mnogo više da poštuje opšti zajednički interes i da mora u velikoj meri da strančarenje zanemari ne bi li svima nama bilo bolje.
U tom pogledu, ovaj zakon o radu u celini jeste akt, a to još jednom ponavljam, koji je rezultat izbalansirane ravnoteže između interesa, prava, obaveza poslodavaca i interesa, prava i obaveze radnika.
Ono što je bio cilj ove vlade jeste to da poboljšavajući položaj radnika, a jednostavno zato što su slabi, hvala Bogu, zato postoji zakon da zaštiti slabije, ali da istovremeno ne ugrozimo investiranje u srpsku privredu, jer da smo tako nešto uradili, a neki od amandmana koje ste vi pomenuli, proizveo bi to. Onda mi zapravo te slabije uništavamo i dokrajčujemo.
Zato bih još jednom pozvao poslanike da nezavisno od političkog opredeljenja imaju to u vidu i da malo smanje doživljaj strančarenja i da malo više imaju doživljaj opšte odgovornosti za opšte stanje u Srbiji. Hvala.
