Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 92 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem. Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje narodni poslanik Slobodan Mihajlović.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOGA ZAKONA O RADU ( pojedinosti )
Podsećam vas da smo jučerašnju sednicu prekinuli u toku rasprave o amandmanima na član 243. koje su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanik Dušan Mrvoš i zajedno narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
O ovom amandmanu govorilo je šest narodnih poslanika.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 243. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, posle 24 sata čekanja imam mogućnost da obrazložim amandman na član 243. zakona, koji sam podnela.

Moram samo da konstatujem da u toku jučerašnjeg dana za sve ono što se dešavalo imam samo jedan komentar, ako mi dozvolite na početku današnje rasprave, pažljivo sam pratila šta se dešavalo čekajući da dobijem reč i da obrazložim, po meni, najvažniji amandman na Predlog zakona, jer kako je i sam ministar rekao, meni, a i na nacionalnoj televiziji kada je gostovao pre dva dana – ako prihvatite ovaj amandman on će da povuče zakon. Znači, zakon nikako "ne valja", a sa ovim amandmanom i nekoliko pre toga mogao bi da se popravi.

Ono što se juče desilo je zaista nešto za šta ja samo imam reči potvrde, ne hvale, naravno, ali konstatujem, s obzirom na to da vas poznajem dugi niz godina, da sve ono što ste rekli jedni o drugima je apsolutno istina. Verujem da ste bili u pravu kada ste jedni o drugima sve ono juče govorili.

Što se tiče amandmana na član 243 – radi se o zahtevu Srpske radikalne stranke, a pre toga Socijalističke partije Srbije i Nove Srbije, da se poslanici u danu za glasanje većinom odluče da pomognu građanima Srbije, radnicima. To od vas traže danas prisutni predstavnici sindikata u Skupštini Srbije, svi građani i svi oni koji znaju da bi se njihova prava grubo prekršila neusvajanjem ovog amandmana, odnosno neučestvovanjem i negarantovanjem Vlade Republike Srbije za potpisivanje opšteg kolektivnog ugovora.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, danas najoštrije protestujem, u ime svih građana, a pre svega radnika Srbije, što ovde nije prisutan ministar Lalović. Predsedniče, ja sam vas juče upozorila, odnosno zatražila od vas da mi kažete gde se ministar nalazi, a vi ste u šaljivom tonu rekli da iz te perspektive ne znate da li je on ispred, jer gledate napred u nas. Saznala sam da je popio tri kafe i šetao tri sata po hodniku, toliko da građani znaju.

Dakle, potrebno je da Vlada Republike Srbije bude garant za potpisivanje opšteg kolektivnog ugovora. Zbog čega to kažem? Ne zbog ovakvog obrazloženja koje je potpuno neprihvatljivo, nego zbog činjenice da mnogi veliki sistemi u našoj zemlji nisu privatizovani.

Ja ću da vam govorim danas, pošto će i druge kolege srpski radikali da iznose mnogobrojne primere, recimo, o sistemu grupe "Zastava automobili" Kragujevac.

Potpuno je neprihvatljivo da ministar posle dva dana, ako se setite šta je tada bilo, pošto smo juče imali onaj dan za međusobne optužbe i obračunavanja, ali dan pre toga, ministar je, na moje pozivanje na član 35. Ustava – da je kolektivni ugovor ustavna kategorija, jer član 35. kaže da, zaposlenima može prestati radni odnos protiv njihove volje, pod uslovima i na način utvrđen zakonom i kolektivnim ugovorom, a i posle izlaganja drugih poslanika, ministar je izašao za govornicu u četiri minuta do 18 časova i rekao – sve je ovo bezvezno i besmisleno.

Tri sata posle toga u razgovoru sa "Mikom", kako ga on zove, predsednikom Samostalnog sindikata, rekao je da on smatra da radnici "Zastave", odnosno Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje, koji, između ostalog, traže potpisivanje i garanciju Vlade za opšti kolektivni ugovor, "u septembru mesecu nemaju više šta da traže". To su reči ministra.

Na upozorenje predsednika sindikata da se spremaju veliki talasi štrajkova, odnosno da je to činjenica i da su narasle socijalne tenzije, ministar je rekao da ga "laprdanja" oko štrajka ne zanimaju, da je njemu Predlog zakona odobren od Međunarodnog monetarnog fonda i da on neće da prihvati amandmane koji su zahtev svih zaposlenih u Srbiji.

Ja vas pitam, dame i gospodo poslanici, da li je danas, pored svih nedaća koje država Srbija ima, normalno da mi imamo takvog ministra za rad i zapošljavanje? Da li je normalna situacija da ministar najružnijim rečima i pogrdnim izrazima, koje upućuje radnicima Srbije, rešava problem? Da li je taj čovek spreman za tu vrstu socijalnog dijaloga?

Da li je moguće da ministar, koji je preuzeo odgovornost da rešava goruća pitanja u zemlji, kaže da su "Srbi narod koji ne voli da radi", to je takođe rekao u toj emisiji i "koji bi najradije sa 18 godina da idu u penziju". Niko do sada na takav način nije uvredio građane Srbije.

Posao ministra i ove vlade je da otvara nova radna mesta. To je posao i Borisa Tadića. On je takođe to obećao u predizbornoj kampanji i mi zbog toga ne možemo, i zbog činjenice da radnici gledaju ovaj prenos i u svakog poslanika, pre svega poslanike SRS da zaštite njihove interese i prava, da prihvatimo da se odbije ovaj amandman i po cenu da Lalović više nikada ne uđe u zgradu Vlade, što bih ja najviše volela, jer ne zaslužuje to mesto.

Prihvatite u danu za glasanje, dame i gospodo poslanici, ovaj amandman. Kako danas stvari stoje, pa je zbog toga verovatno i indisponiran, da ne kažem deprimiran ministar koji je dobio podršku od MMF-a i zato se možda ne pojavljuje ovde, amandman će biti prihvaćen u danu za glasanje.

Mi ćemo bar donekle popraviti onaj zakon koji je DOS doneo krađom i pljačkom u Skupštini i vratiti osnovna prava radnicima, a to je da, u potpisivanju i u garanciji za kolektivni ugovor Vlada preuzme odgovornost. Ako vi to niste spremni, a pre svega se obraćam poslanicima DSS, onda neka Vlada podnese ostavku. Buduća Vlada, u kojoj radikali budu vladali, biće spremna da preuzme ovakvu vrstu odgovornosti.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, želim da pozdravim i prisutne članove Samostalnog sindikata, član 243. Predloga zakona o radu odnosi se na učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora. Ovo je jedan od ključnih članova Predloga zakona o radu, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini.
SRS, odnosno moja koleginica Nataša Jovanović je podnela amandman na član 243. u ime poslaničke grupe SRS, u kome traži da se iza reči "zaključuju" dodaju reči "Vlada Srbije". Suštinski, ovo je amandman koji rešava pitanje zaštite, pre svega, zaposlenih radnika u ovoj državi. Ova vlada je, neprihvatanjem amandmana koleginice Nataše Jovanović, pokazala suštinu i prirodu ovog predloga zakona o radu, ograđujući se od ovog ključnog člana i amandmana SRS na član 243.
Izričito se od poslanika SRS zahteva da se ovaj amandman prihvati, apelujem na sve narodne poslanike u Skupštini Srbije da u danu za glasanje glasaju za amandman na član 243. Predloga zakona, koji je podnela Nataša Jovanović u ime poslaničke grupe SRS. Na ovaj način, ono što ste se obavezali građanima Srbije u izbornoj kampanji, ispunićete.
Ova vlada se obavezala da bude garant u svim ovim socijalnim dešavanjima u državi, u ekonomskoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi, gde je većina građana na rubu socijalne egzistencije. Upravo, ovaj član 243. je veoma važan.
Zato SRS insistira da se ovaj amandman prihvati od strane narodnih poslanika, imajući u vidu da je od Vlade Republike Srbije dobila negativan odgovor, a u obrazloženju se jasno naglasilo da Vlada Srbije nije član nijednog udruženja poslodavaca i zato ne treba da bude učesnik u zaključivanju opšteg kolektivnog ugovora.
Ova vlada Republike Srbije, pre svega, je Vlada koja je obećala građanima, kada je preuzela da vlada ovom državom, da će ispunjavati svoje obaveze, a pogotovo DSS, koja je nosilac vlasti u Srbiji i koja je nosilac vlasti u Republičkoj vladi, preuzela je na sebe tu odgovornost.
Imajući u vidu da je prethodna vlast DS ponizila sve zaposlene u Srbiji, mi iz SRS smo očekivali od vas da ćete ovim predlogom zakona rešiti upravo tu nepravdu koja je učinjena prema zaposlenima i prema radnicima u ovoj zemlji. Imajući to u vidu, očekivali smo predlog zakona koji će zaštiti prava zaposlenih.
Međutim, očigledno je da ministar nije tu, pa ne mogu da mu se obraćam indirektno, ali nadam se da će mu neko to preneti. Suština njegovog izlaganja u toku prekjučerašnjeg dana je bila da je Vlada predložila zakon koji ide napred. Mislim da je Vlada predložila Predlog zakona o radu koji će Srbiju vratiti unazad, a nije onako kako je on to rekao, da zakon ide u smeru kretanja kazaljke na satu, nego suprotno od kretanja kazaljke na satu.
Ovaj zakon je povoljan za poslodavca. To je ono što se na članu 243. može uočiti. Mi insistiramo i apelujemo na poslanike u Narodnoj skupštini, pogotovo vladajuće većine, koji čine Vladu Republike Srbije i podržavaju Vladu Republike Srbije, da glasaju za ovaj amandman na član 243. koji je podnela Nataša Jovanović, jer, ukoliko ne prihvatite ovaj amandman na član 243, priroda Zakona o radu, koji je sada na snazi, neće se ništa promeniti i nećete ništa bolji biti od ovih vaših prethodnih koalicionih partnera, sa kojima ste juče u ovoj skupštini pravili cirkus, skrećući temu, verovatno namerno, da se ne priča o ovom predlogu zakona o radu.
Naša tema je da se priča upravo o ovom predlogu zakona o radu. Mi smo očekivali da će svi poslanici na jučerašnjem toku sednice govoriti o Predlogu zakona i pokušati da, svojim izlaganjem, naravno, svako na svoj način, govori o zakonu, a ne da govori o onome što nije bila tema na jučerašnjoj sednici.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Mi insistiramo i apelujemo na poslanike, pogotovo vladajuće većine i DSS, da prihvate i u danu za glasanje glasaju za amandman na član 243. koji je podnela Nataša Jovanović u ime poslaničke grupe SRS.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim amandmanom se traži da Vlada Republike Srbije bude obavezni učesnik u zaključivanju opšteg kolektivnog ugovora. Da ne bi ponavljao razloge zbog čega to Vlada mora da bude i što je u većini država Vlada obavezni učesnik, samo bih podsetio na obećanja. Znači, prave se institucije, traži se neka sigurnost, država treba da bude garant. To su nam obećale stranke demokratskog bloka kad su napravile ovu vladu.
Ako to svedemo na brojeve i na neki značaj, to otprilike izgleda ovako: u socijalno-ekonomskom savetu Vlada ima trećinu, to bi bilo 33%, nečega što želi da napravi da bude institucija. U kolektivnom ugovaranju, kada je u pitanju opšti kolektivni ugovor, Vlada ne želi nikakvo učešće.
Znači, opredeljenje stranaka demokratskog bloka da nose odgovornost, da vladaju, svodi se na neverovatnih 18%. U ovoj oblasti vi želite da vladate samo sa 18%. To potvrđuje, čak i matematički, da vi ne želite da imate dodirnih tačaka sa ovom oblašću.
Da vas podsetim na legalizam, da vas podsetim na obećanja. Juče smo u onoj bujici emocija, uzrokovanih patološkom potrebom da se istakne istina, saznali da ste i jedni i drugi u pravu kada sebe opisujete ko ste i šta ste. Ali, da vas sad podsetim, da ne smanjim, nego da vas podsetim.
U ovoj skupštini je 2003. godine donet jedan zakon. Po tom zakonu građani Srbije treba da plaćaju TV pretplatu. Ili će poštar da ih obavesti ili će onaj potpredsednik Žarko Korać da ide od kuće do kuće, da popiše i da ljudi plaćaju TV pretplatu. Taj zakon se ne primenjuje.
Sada ni Vlada neće da učestvuje u zaključivanju opšteg kolektivnog ugovora, a naravno, direktor RTS juče nije hteo ni da izvesti šta se desilo u Narodnoj skupštini. Desilo se razvrgnuće jedne zajednice. Čuli smo da ste jedni druge optuživali. Mene ne bi iznenadilo, ukoliko se ovaj zakon usvoji, da predstavnici DS odu u OEBS i da tuže DSS, kao što je to radila DSS protiv DS, dok je ona bila na vlasti.
Jeste tema i to zato što Vlada ne želi da bude u opštem kolektivnom ugovoru i onda ja vas, koji vodite ekonomsku politiku ove zemlje, pitam – na osnovu čega ćete da vodite poresku politiku, na osnovu čega ćete da vodite sve druge sektorske politike koje imaju bilo kakve dodirne tačke sa nečim što se zove utvrditi vrednost, kao ekonomsku kategoriju? Ne, čak, vrednost rada, nego uopšte pojam vrednost, merila, na osnovu čega mislite da merite ako ne želite da budete odgovorni povodom nijedne stvari.
Nije ni čudo što se dešava ovo. Protestuju ljudi, štrajku, demonstriraju, Vlada spava, to Vladu ne dotiče. Železničari se pobunili, Vlada nije ispunila svoje obećanje.
Šta je Vlada mogla da obeća? Kako Vlada može da zaključuje posebne kolektivne ugovore ukoliko nije jedna od ugovornih strana u opštem kolektivnom ugovoru?!
Zar bi onda Vlada svojim posebnim kolektivnim ugovorom koji treba da zaključi kada su u pitanju zaposleni u javnim službama, mogla da krši ono što stoji u opštem kolektivnom ugovoru, a ona ne želi da učestvuje u opštem kolektivnom ugovoru. Kako Vlada misli da izračuna šta je osnovna cena rada?!
Ako ste vlast, budite vlast, nosite odgovornost. Vi ste odgovorni za stanje u državi. Koliko ste neodgovorni, verovatno će vam Karić pripremiti demonstracije i štrajkove. Zapamtite, možda po prvi put u istoriji, štrajkovaće i poslodavci i zaposlenici.
Razmislite malo o vašim koalicionim partnerima, razmislite malo šta radite, razmislite da li taj vaš koncept "vlasti bez vlasti", odnosno da je to "koncept Vlade organizovane kao nevladine organizacije".

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, ja sam još uvek pod utiskom onog skeča na državnoj televiziji od pre dva dana, zvao se - "Mika i Lale".
Vidim, Lale nije tu, ali je u ulozi ministra u toj TV emisiji rekao toliko ružnih stvari za narodne poslanike, rekao toliko neistina vezano za rad narodnih poslanika po Predlogu zakona o radu, da ja to zaista moram da komentarišem, pogotovo što to ima direktne veze sa članom 243. na koji je amandman podnela koleginica Nataša Jovanović.
Reče ministar tog dana, prekjuče, da on nije ni iznenađen na koji način se obrazlažu amandmani i da amandmane zajednički obrazlažu predstavnici SRS i SPS. Moram da kažem da je ministar izrekao veliku neistinu. Mi srpski radikali imamo svoje amandmane, kolege iz SPS i ostale kolege imaju svoje amandmane, svako obrazlaže svoje amandmane; ali, recimo, na član 243, o kojem danas govorimo, ima amandman iz grupe SPS, SPO - Nova Srbija, SRS.
Naš amandman se donekle razlikuje, zato što smo samo dodali "Vladu" u ovaj postojeći tekst, a prethodni amandman je bio takav da se postojeći član menjao, ali je suština ista.
To je amandman zbog kojeg ministra ni juče ni danas nema u sali. To je amandman zbog kojeg je ministar rekao i u toj emisiji – ako se budu usvojili amandmani, on će da povuče zakon. Pitam vas – ko je ministar, odakle on crpi svoje ovlašćenje da će on da povuče zakon­? Zato ste juče sa dva sata zakašnjenja počeli ovu sednicu, što ste ga ubeđivali da to ne uradi na ovoj skupštini!
Zato, sa kim god sam razgovarala od kolega, svi kažu da bi ovaj amandman trebalo da prođe i iznenađeni su šta se to dešava u ministrovoj glavi, zašto on ne dozvoljava da ovaj amandman ne bude prihvaćen. Čak on uslovljava povlačenje zakona, ako ovaj amandman bude prihvaćen.
Dame i gospodo, nemojte da dozvolite ministru, setite se, nije mnogo davno ni bilo, ko je osnovao stranku ministrovu. Sećate se da je to bio Bogoljub Karić. Neka ministar svoje obaveze prema Bogoljubu Kariću na drugi način reguliše, a ne preko ovog parlamenta, ne preko građana Srbije, ne preko zaposlenih u Srbiji.
Dame i gospodo, ministar nije znao da odgovori na pitanja koja smo mu ovde postavljali, pitali su ga gledaoci direktno, šta misli o onih 300.000 zaposlenih koji idu na posao, ne primaju plate, šta misli sa tih 300.000 zaposlenih kojima planira da, po ovom zakonu da otkaz.
A ja sam zapisala jedan ministrov biser, rekao je da će u javnim preduzećima otkaze dobiti 300.000 parazita. Ako je i od ministra, previše je. Na taj način da se vređaju zaposleni u javnim preduzećima, Laloviću, neka ti je na čast!
(Nataša Jovanović sa mesta: Kakva čast, nema on časti.)
Naravno, da ima ne bi to ni rekao.
Dakle, mogu da kažem u ime poslaničke grupe SRS da sam veoma ponosna i da smo svi veoma ponosni našim angažovanjem u pokušaju da popravimo ovaj predlog zakona o radu, jer je snaga naših argumenata takva da ministar ne može da se suprotstavi, bez obzira što je mnoge amandmane odbio, očigledno je da se plaši da će skupštinska većina prihvatiti dobar deo ovih amandmana, što bi značilo koliko–toliko bolji položaj zaposlenih u Srbiji.
Ovaj amandman koji se odnosi na član 243. je izuzetno značajan i ako ne bude prihvaćen, onda zaista ne znam o čemu se radi. Ako ostavimo na volju zaključivanje kolektivnog ugovora poslodavcima, onda kolektivnih ugovora, drage moje kolege, neće biti. Onda će da radi svako šta mu padne na pamet, onda će otkazi da se dele, onda će ljudi...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
... da se proglašavaju viškovima bez mogućnosti naknade za otpremnine itd. Nastaviću o drugom amandmanu, pošto je slično. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko rečenica u prilog ovoj raspravi, da Vlada mora da bude učesnik u ovom postupku.
Podsetiću vas na nedavno usvojeni Zakon o privrednim društvima. Usvajanjem tog zakona prestao je da važi Zakon o preduzećima, sem nekoliko odredbi koje se odnose na onaj deo posla gde je Vlada odredbama tog zakona zabranila direktorima preduzeća, gde je većinski vlasnik kapitala država ili gde su društvena sredstva u pitanju, raspolaganje sredstvima umanjenja ili uvećanja kapitala, čak, otuđenja osnovnih sredstava; zabranjeno je čak izdavanje i pod zakup poslovnog prostora bez saglasnosti Vlade, odnosno određene Agencije za privatizaciju.
Podsetiću vas da je Vlada u preduzećima kao što je RTB "Bor", matično preduzeće koje ima u svom sastavu nekoliko zavisnih preduzeća, suspendovala organe upravljanja, postavila odbore RTB-a, koji je Vladin organ, po liniji rukovođenja direktore preduzeća koji su vladini ljudi.
Mi smo praktično u stalnom zasedanju, radnici organizovani u dva sindikata, samostalni i nezavisni, sa direktorima preduzeća koji su, u stvari, vladini činovnici. Zašto bi onda Vlada izbegavala uporno da učestvuje u tom poslu, ako je već u toj priči, ako direktor jednog velikog sistema kao što je RTB "Bor" ne može ništa da uradi, a da pre toga ne dobije saglasnost Vlade, odnosno Agencije za privatizaciju i ne može nijedan posao, u smislu povećanja kapitala ili smanjenja kapitala, restrukturiranja, privatizacije ili bilo čega da uradi bez Vlade.
Vlada je u toj priči, htela ne htela, sve do onog momenta dok se ne ukine društvena imovina, odnosno dok se državna preduzeća ne privatizuju i ne reši na drugi način taj višak zaposlenih. I, to je jedina garancija da će taj posao da se uradi dobro, a na drugi način i nije moguće.
Onog momenta kada ne bude više bilo društvene imovine, kada sve bude privatna imovina, onda će to biti sasvim druga priča i jasniji odnos poslodavac – zaposleni, gde Vlada samo treba da određenim propisima odredi ambijent, odredi uslove i pravila igre, i onda poslodavac i zaposleni tačno znaju na koja prava mogu da računaju, u kojim okvirima je sve ono što je potrebno da jedno društveno preduzeće funkcioniše i da zapošljava radnike ili da otpušta radnike, u skladu sa propisima koji važe.
Ne znam zašto se Vlada toliko brani od obaveze i potrebe da učestvuje u tom poslu kada je to neizbežno, dok se ne završi privatizacija, odnosno priprema za stečaj i likvidaciju preduzeća koja su u društvenoj svojini i preduzeća gde je sada država većinski vlasnik. Toliko, hvala.