Verovatno će zahvaljujući tom amandmanu Vlade ovaj fond biti formiran u nekom roku koji važi za budućnost, a ne za prošlost, kako je napisano u ovom predlogu zakonu, ali ovaj amandman najbolje pokazuje čime je sve opterećen Predlog zakona.
On je namerno aljkav, pravno nedorečen, konfuzan da bi uvek Vlada i nadležni mogli da eskiviraju.
Uvek se krivac nalazi što dalje, a ne u Vladi Republike Srbije koja funkcioniše kao nevladina organizacija i tako se izgleda i finansira. Na taj zaključak me navodi ono što je navedeno i napisano u članu 277. – kako se to pokazuje velika briga za zaposlene, a povodom pitanja kako se određuju rokovi i na taj način pokazuje pažnja.
U članu 277. je navedeno: "Poslodavac je dužan da sa zaposlenima koji su zasnovali radni odnos do dana stupanja na snagu ovog zakona, a nemaju zaključen ugovor o radu", čudno ali je tačno, "zaključi ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti", ne zna se prava prirode tog ugovore i ne otvaram to pitanje i to nije bitno za ovo što ću na kraju da kažem, kaže – "koji sadrži elemente iz člana 33. stav 1. ovog zakona, osim iz tač. 4) – 8)".
Stav 2. – "Ugovorom iz stava 1. ovog člana ne zasniva se radni odnos."
U kom roku je to poslodavac dužan da uradi? Kako ovde nije važan rok, a ide se u osnovno pitanje zaposlenog koji nema zaključen ugovor o radu. Vlada priznaje – postoje zaposleni koji nemaju zaključen ugovor o radu, ali rade, nalaze se u nekom faktičkom radnom odnosu, ne može sada da se zaključi ugovor o radu jer se samo ugovorom o radu zasniva radni odnos, pošto su oni ranije zasnovali, imamo poseban ugovor o međusobnim pravima, obavezama itd. iz socijalističkog samoupravnog društva itd, ovladavanje radničke klase celinom reprodukcije itd. Ali nema roka u kom poslodavac to mora da uradi. To se nalazi u prelaznim i završnim odredbama. Nema nikakve sankcije, nema roka, ali je "važan rok" u kome će da se formira fond.
Znači, tamo gde su pare, to je važno. Tamo gde su prava zaposlenog, to nije važno, to ne interesuje predlagača. Predlagač je imao osnovni koncept da napravi predlog zakona, da napravi otklon od njihove prethodne vlasti, da kaže naš zakon nije idealan, ali je bolji od onog lošeg zakona, tako da je ovde mrtva trka između dva zakona koji je gori.
Mediji, vodi se računa o radnicima, RTS ni slova ni slike juče o tome kako ste se gađali ovde, jer to nije bitno, do onog dana kada će vlast da nas obavesti da nemamo državu. To je cela poenta. Onda se prosto javlja kao jedan manir, to ćete videti na sledećoj tački dnevnoj reda, gde se relativno dobri propisi radi diskontinuiteta menjaju, pa čak i po cenu da to što nudi novo budi loše, da bi se ponovo menjalo, možda čak i vratila na ono prethodno.
Verovatno građanima Srbije ovakva Vlada, sa ovakvim manirima, nije potrebna. Ma koliko da vi eskivirate svoju obavezu, širite kapilarno po agencijama, fondovima, direkcijama, vladinim, nevladinim, formalnim, neformalnim, ko zna kakvim sve drugim grupama, vaš koncept – "vlast bez Vlade" je, propao.
To u Srbiji ne može da zaživi. Vodite računa da Karić, najbogatiji čovek, koji se najviše "brine" za siromašne, pa im deli majice sa svojim likom i natpisom, a verujte da je u mogućnosti, kontroliše medije. Verovatno će doći u situaciju da vas blago ukori i upozori, a onda će da vas pita – gde su njegovi ovde.