Reč ima poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 255. Zakona o radu, koji se odnosi na pitanje primene kolektivnih ugovora. Članovi 254, 255. i 256. predstavljaju esencijalni deo ovog zakona i od njihove primene zavisiće, praktično, uspeh ili neuspeh ovog zakona. Dakle, srpski radikali se zalažu i protiv toga su da se selektivno primenjuje zakon, odnosno opšti kolektivni ugovor na pojedine poslodavce, bez obzira kada je poslodavac potpisao ili pristupio Uniji ili kada je potpisao ugovor.
Citiraću moj amandman, ovaj član se ceo briše i kaže: "Opšti i posebni kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce". Dakle, ovim biste maksimalno zaštitili zaposlene. Vi ovim zakonom štitite poslodavce, a zaposlene stavljate u inferioran položaj i, praktično, ne štitite ih.
U ovom sledećem članu, koji će obrazlagati moj uvaženi kolega Petar Jojić, pokušavate zakonom da izvršite tzv. deregulaciju odnosa, pa da prisvojite nešto što ne bi trebalo da vam zakon da, koji će naložiti ministru da on odlučuje koji će deo kolektivnih ugovora biti obavezan određenom poslodavcu. Mislim da je to zaista neshvatljivo i do sada nikad viđeno.
Ovaj amandman SRS je smislen, racionalan i dobar. Vidim da ga podržavaju i drugi. Zato vas molim da u danu za glasanje glasate za njega.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, ovo je jedan od najznačajnijih članova Predloga zakona o radu koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini. Član 255. odnosi se na primenu kolektivnog ugovora: "Opšti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora".
U stavu 2. kaže se sledeće: "Kolektivni ugovor iz stava 1. ovog člana obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora, od dana pristupanja udruženju poslodavaca".
U stavu 3. se kaže : "Kolektivni ugovor obavezuje poslodavca iz st. 1. i 2. ovog člana šest meseci nakon istupanja iz udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora".
SRS, odnosno kolega Božidar Koprivica je podneo amandman na član 255. i mi tražimo da se taj član menja i da glasi: "Opšti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce". Znači, briše se ovaj deo dalje, kako sam pročitao u članu 255. iza ovog zareza, a razlozi za takvo obrazloženje – ovim amandmanom SRS "pojačava se zaštita zaposlenih".
U izradi ovog zakona učestvovali su sa Vladom i predstavnici sindikata i oni su, takođe, insistirali da jedan ovakav član koji obuhvata primenu kolektivnog ugovora, upravo bude ovako kako glasi amandman SRS.
Ovim amandmanom smo takođe želeli da apelujemo, imajući u vidu da Vlada nije prihvatila amandman kolege Koprivice, odnosno poslaničke grupe SRS, na poslaničku većinu, da, u danu za glasanje ako želi građanima Srbije da uradi ono što je obećala u kampanji, onda, glasa za amandman SRS.
Nije suština amandmana kako se stalno poziva ministar u svojim izlaganjima kada brani ovaj zakon, demagoškim pričama, da postoje neke snage u Skupštini koje su nazadne itd. Prvo, sve amandmane koje smo podneli, podneli smo iz tog razloga što ovaj zakon treba popravi, postojeći zakon koji je donela prethodna vlast i unazadila kompletnu privredu Srbije, zavila je u crno. Govoriti na taj način o amandmanima, koje su podnosili poslanici, od strane ministra nije korektno.
Možete da branite ovaj predlog zakona, to jeste vaš zadatak kao ministra u Vladi Republike Srbije, ali činjenica je da ovaj zakon nije zakon koji štiti zaposlene. Naravno da treba da štiti i poslodavce, ali pre svega zaposlene.
Pošto smo mi zemlja u tranziciji i pozivate se na preporuke Saveta Evrope, na direktive, upravo ovde, na primeru čl. 255. mogli ste da imate u vidu da je jedna od najjačih ekonomskih zemalja EU – Švedska primenila ovakvo rešenje kao što predlaže SRS. Ne možete da kažete da to nije nešto što nije napredno.
Kada govorite za ovom govornicom, mislim da koristite reči koje nisu primerene jednom ministru, pre svega imajući u vidu da smo mi ovde birani od strane građana Srbije.
Uvažavajući vladajuću većinu i vas kao ministra, poslanici SRS, kao najjače opozicione stranke u Srbiji i najjače pojedinačne stranke u Srbiji, imamo podršku građana i zastupamo interese tih građana u ovom parlamentu. Cilj nam je da ovaj zakon o radu izgleda drugačije nego što ste vi Narodnoj skupštini predložili.
Nadam se da će poslanici vladajuće većine, naročito DSS, u danu za glasanje glasati za amandman koji je podneo kolega Božidar Koprivica. Uostalom, u članu 255. i 243. vidi se suština i priroda ovog predloga zakona. On ništa ne menja...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
... ne menja prirodu važećeg zakona. Suština ovog predloga zakona je da taj zakon treba da omogući zaposlenima da zaštite njihove interese, a ne da štiti samo interese poslodavaca. Niste se osvrnuli na to da Vlada mora da bude garant zaposlenih radnika.
Da li ste vi govorili istinu onda kada ste bili jedan od vođa sindikalnih organizacija ili to sada govorite kao ministar Vlade Republike Srbije? Kada ste govorili istinu, sada ili onda? Vaš zadatak treba da bude da ovde donosite predloge zakona, odnosno da predlažete Narodnoj skupštini kvalitetne zakone koji će biti u interesu svih građana Srbije, a mi smo podneli sve ove amandmane da bi zaštitili, pre svega, zaposlene radnike u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Vučićević.

Dame i gospodo poslanici, amandman koji je podnet na član 255. govori o neminovnosti da se usvoji amandman na član 243. – da Vlada bude potpisnik kolektivnih ugovora.
Naravno da treba Vlada da bude potpisnik. Amandmanima na član 255. koje su podneli poslanici Nove Srbije, kao i ostalih poslaničkih grupa, traže da oni koji nisu potpisnici ugovora, moraju poštovati osnovne odredbe kolektivnog ugovora.
Zašto to kažem? Zato što u tom kolektivnom ugovoru moraju da postoje osnovni kriterijumi, to je: dužina radnog vremena, minimalni lični dohodak, dužina godišnjeg odmora i možda još neki parametri za koje Vlada mora da garantuje da će ih poslodavci ispuniti.
Šta se dešava ako potpisnici kolektivnog ugovora poštuju kolektivni ugovor i ako postoji neobaveznost svih onih poslodavaca koji nisu potpisali kolektivni ugovor? Onda ti poslodavci mogu reći – zbog otežane situacije u preduzeću, minimalni lični dohodak ili lični dohodak koji ćemo mi isplaćivati biće 3.000 ili 4.000 dinara.
Zato smatramo da treba ova skupština, mi poslanici, da usvojimo kako amandman na član 243, tako i ovaj amandman na član 255. – da postoji opšta obaveznost svih poslodavaca za osnovne kriterijume koje treba da poseduje jedan kolektivni ugovor.
To, da li će neki poslodavac biti član neke unije ili neće, da li će plaćati članarinu ili neće, to je lična stvar poslodavca, ali osnovnih parametara iz kolektivnog ugovora moraju se pridržavati svi poslodavci i time ćemo na jedan vrlo kvalitetan način zaštititi osnovne interese radnika. Zato će Nova Srbija apsolutno podržati ovaj amandman i glasaćemo da se ovaj amandman usvoji.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, izvolite.

Zaista bih volela da čujem koji je to brilijantni um smislio ovaj potpuno besmisleni član 255. Predloga zakona o radu. Radi javnosti ću pročitati ovaj član, kaže: "Opšti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora".
Vrlo prosto i vrlo jednostavno je pitanje - šta je sa onim poslodavcima koji nisu članovi udruženja poslodavaca? Ko će da natera, ministre Laloviću neka vas još malo, niste ovde, čujte štogod... (ministar napušta salu) ko će da natera poslodavce da se udruže u ta udruženja poslodavaca, da bi kao posledicu toga imali obavezu zaključivanja kolektivnog ugovora?!
Zamislite šta kaže Vlada i ovaj ministar što ode, odlazeći ministar - da, (odgovara na komentare iz sale), da se amandmani ne prihvataju zbog toga "što kolektivni ugovor obavezuje samo poslodavce koji su članovi udruženja poslodavaca potpisnika kolektivnog ugovora, što je u skladu sa Preporukom MOR-a br. 91".
E, ovo je zaista jako uvredljivo! Pa, mi ovo tražimo a on nama objašnjava zbog čega ne prihvata ovaj amandman! Pa, to isto stoji i u ovom članu 255. koji je Vlada predložila, u Predlogu ovog zakona!
Meni se čini da ministar misli da mi nismo dovoljno pametni, i čini mi se, ali mu ovo nije prvi put, da brutalno vređa inteligenciju srpskog naroda, a to bogami može da košta ministra, a i Vladu koja zastupa ovakvo mišljenje ministra.
Pre neki dan čujem iz jedne firme u Rakovici, mada ne smem da kažem ni ime firme ni ime onoga ko mi je to ispričao, jer verovatno kada bih te podatke rekla taj neko već sutra ne bi bio na poslu – prodala se ta firma, došao novi poslodavac, i, žena koja je predsednik sindikata, kada se upoznavala sa novim gazdom, kaže: dobar dan, ja sam predsednik sindikata, a on drvlje i kamenje "kakav sindikat, šta ja imam sa sindikatom, idi radi ako hoćeš, ako nećeš više nemoj da te čujem da si predsednik sindikata, inače letiš iz ove firme".
E, to je, drage moje kolege, odnos novih poslodavaca, novih vlasnika u odnosu na zaposlene i na sindikalne organizacije, koje treba da štite prava zaposlenih. A, mi zakonom legalizujemo upravo takvo stanje.
Ako ovaj amandman i amandmani vezani za ovu oblast ne budu prihvaćeni onda zaista ništa dobro se ne piše zaposlenima u Srbiji.
Ko je taj koji će štititi njihova prava? Ko je taj ko će štititi radnike u Srbiji, ako neće ovaj parlament, ako neće zakoni, ako neće Vlada Srbije?
Ministar Lalović kaže da je prilikom izrade Predloga ovog zakona razgovarao sa Svetskom bankom, sa MMF-om, sa svima izgleda osim sa građanima Srbije, i svi su rekli da je ovo idealno rešenje.
A, ja se onda prisetim onog prošlog, Dragana Milovanovića, koji je ovde danima pričao da su mu isti taj MMF i ista ta Svetska banka rekli da je njegov Predlog zakona - nikad bolje urađen zakon, valjda u svetu, a i šire?!
E, taj njegov katastrofalni zakon je imao katastrofalne posledice; samo hoću da podsetim da je taj zakon u primeni i danas, a da nikada u Parlamentu Srbije nije donet!! Jer, izglasan je onim glasom, iz Soluna, Borislava Novakovića i to je jednostavno nešto što uglavnom ne vole ovde da spominju.
Kada se i priča o krađi glasova onda se priča o Bodrumu, a ovaj Solun, koji je neprocenjive štete naneo građanima Srbije, pre svega zaposlenima i onima koji su ostali u međuvremenu nezaposleni, to je tabu – tema!!
Zato smo mi srpski radikali još u februaru prošle godine, odnosno 4. februara, tražili zvanično od Skupštine da se stavi van snage taj "nikad doneti" ili "nikad legalno doneti" Zakon o radu. Do danas taj naš predlog nije video svetlo dana.
Očekivali smo od ove Vlade, bar onoliko koliko su pričali loše o ovom zakonu, koji je još na snazi, da će predložiti nešto bolje, nešto pametnije, ali ovo što je predloženo je, drage moje kolege, katastrofalno. Obavežite poslodavce na zaključivanje kolektivnih ugovora, inače propadoše nam zaposleni u Srbiji.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Momir Marković, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da građani Srbije ne shvataju i ne prihvataju napredak koji je donela Demokratska stranka, odnosno DOS 2000. godine. Jedan od načina je bio i to glasanje "na daljinu", iz Soluna, a toga sada nema.
Očekivao sam da i Radosavljević nestane u ovim izborima 2003. godine, međutim, on se još uvek zadržao, ali pretpostavljam da u sledećim izborima, koji će biti ove godine, neće ni njega biti. Nadam se da neće biti ni ovakvog, ni ovakvih ministara, već posle ovih izbora, jer sve ovo što su do sada predložili bolje da nisu.
Doduše, moram da pohvalim ministra, rekao je za vreme otkako raspravljamo o zakonu o radu tri istine.
Prva je, da je onaj zakon klatno pomerio prema poslodavcima. I, tu se nekako klatno zaglavilo. Ovaj zakon podupire to klatno prema poslodavcima, tako da će radnici bukvalno ostati nezaštićeni. Ta druga kategorija, o kojoj bi trebalo ministar, zahvaljujući tome što sedi na portfelju koji to reguliše, da radi, ta druga kategorija je ostala nezaštićena.
Druga istina koju je rekao, i ja se sa njim potpuno slažem, najmanje 300.000 ljudi će ovim zakonom i restrukturiranjem javnih preduzeća ostati bez posla.
Treća istina koju je rekao - različiti su koncepti. Pa, normalno je da su različiti, potpuno različiti koncepti nas iz Srpske radikalne stranke, koji hoćemo da se zaštite radnici, i njega koji štiti poslodavce. Jer, ovaj zakon od prvog do zadnjeg člana upravo štiti poslodavce.
Narodni poslanik Božidar Koprivica je podneo ovaj amandman kojim traži da se opšti i poseban kolektivni ugovor neposredno primenjuju i da obavezuju sve poslodavce. To znači: i za poslodavce koji su ušli u raznorazne unije i za poslodavce koji su ušli u raznorazna udruženja poslodavaca, kao što je ovo Karićevo, i za poslodavce koji nisu osetili potrebu ama baš nigde da se učlane.
On je vlasnik, kupio je fabriku i pošto je kupio to je sada druga priča. Koliko je radnika bilo zaposleno u njoj, a koliko je ostalo, to je opet neka druga priča.
Što bi se on uopšte uključivao u nekakve unije, da ga sutradan nekakvi normativni akti tih unija obavezuju. Čovek je uložio kapital, hoće da izvuče maksimum i izvlači maksimum.
Obrazloženje koje je dala Vlada kaže ovako: "Amandmani se ne prihvataju iz razloga što kolektivni ugovor obavezuje samo poslodavce koji su članovi udruženja poslodavaca potpisnika kolektivnog ugovora, što je u skladu sa Preporukom MOR-a br. 91".
A, dalje: "Dejstvo primene posebnog kolektivnog ugovora može biti prošireno i na poslodavce koji nisu potpisnici kolektivnog ugovora, što je u skladu sa članom 5. navedene Preporuke. Ovu odluku može doneti ministar, ako postoje razlozi utvrđeni u članu 256".
Dakle, Preporuka MOR-a ne kaže da moraju samo članovi Unije poslodavaca, nego će ministar odlučivati.
To znači - verujte mi na časnu reč, jer ja sam ministar, mene je moja poslanička grupa predložila, mene je vladajuća koalicija izabrala, i vi morate da mi verujete. A Karić već najavljuje da ima 40 i nešto poslanika, uglavnom iz vladajuće strukture.
Sada se vi, gospodo, između sebe raspitajte ko je sklopio pogodbu sa Karićem. Ako može da kupi poslanike, zašto ne bi mogao da kupi i ministra. Doduše, daće malo više, jer ministar je jedan na tom poslu, ali će ga sigurno kupiti, pogotovo ovakvog ministra, koji se pokupi i izađe čim neko ima bilo šta da kaže protiv njega. Njegova narcisoidnost nas iz SRS uopšte ne zanima.
On će utvrđivati razloge da li treba i poslodavci koji nisu u Uniji da potpišu kolektivni ugovor. Koliko će zelenih novčanica, doduše sad ima i narandžastih, ovi evri su u pitanju, koliko će narandžastih novčanica moći da ubedi ministra da on utvrdi da ja kao poslodavac ne moram da potpišem kolektivni ugovor. Neka da cenovnik, pa da zna cela Srbija koliko to košta.
Ko garantuje da će on pošteno da nastupi. Vidimo koliko pošteno nastupa i koliko pošteno sluša sve predstavnike građana Srbije. Nas su građani Srbije ovde poslali, a i njega su poslali i on je obavezan da ovde sedi.