Izvolite.

Amandman na član 243. koji je podnela gospođica Nataša Jovanović, a bilo je baš dosta diskusije, i vrlo kratko bi da kažem i da se osvrnem na nekoliko članova, na član 155, 158, 189. i 243. Tvrdim da su ta četiri člana najbitnija u celom zakonu, a svi ostali članovi ovog zakona su šminka; član 155, o kome smo dosta govorili, govori o rešavanju viška nezaposlenih (u EPS-u i ostalim javnim preduzećima), član 158, govori o otkupu minulog staža, takođe,  i član 189. (gde se radi o otpuštanju radnika) i član 243. govori o učešću Vlade u potpisivanju ugovora.
Ti članovi koje sam nabrojao zaista rešavaju kompletnu situaciju i ključni su u ovom zakonu. Ovom prilikom bih hteo da kažem da cenim i uvažavam kolege iz SPS-a, SPO-NS, koji su, takođe, podneli jedan broj pristojnih amandmana o ovom zakonu i treba svi "ozbiljno" da shvatimo da gospodin ministar ne dođe u situaciju da povuče ovaj zakon, jer bi time najveću štetu i kaznu naneo našim radnicima u javnim preduzećima i svim zaposlenim u privatnom sektoru.
Zato još jednom apelujem sa ove govornice na sve – ne morate baš ovaj put da čekate gospodina Aligrudića, kako on stisne dugme, tako svi vi ostali. Pokušajte da ga ubedite, pre samog dana glasanja, da podržimo ove amandmane kako bismo došli do jednog veoma korektnog i poštenog zakona. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 255. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević i narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovane kolege narodni poslanici, u ime SPS kolega Petronijević i ja smo podneli amandman na član 255. zakona. Mislimo da je reč o suštinskom i amandmanu i članu ovog zakona, praktično, koji određuje sudbinu ovog zakona u smislu da li je kvalitetan ili ne. Jer, bez uvrede po predlagača obim promene ovog zakona, odnosno u odnosu na neki postojeći je tolikog stepena tako da ako se ovaj amandman ne bi prihvatio ili ako se ne bi prihvatila neposredna primena kolektivnih ugovora, mislimo da zakon neće imati onaj značaj kakav mu pojedini žele videti.
Naime, kolega Petronijević i ja smo predložili da se ovaj član promeni i da stoji odredba da se, opšti i posebni kolektivni ugovor neposredno primenjuju i da obavezuju sve poslodavce.
Zašto smatramo da opšti i posebni kolektivni ugovor treba da obavezuju sve poslodavce?
Pre svega, iz rešenja koje je predvideo zakonodavac da ti kolektivni ugovori obavezuju samo one poslodavce koji su članovi Unije poslodavaca. U ovom trenutku je broj poslodavaca koji su članovi Unije mali i posledica toga je da ogroman broj zaposlenih ostaje van dejstva ovih kolektivnih ugovora. Samim tim, njihov položaj će biti drugačiji u odnosu na one zaposlene kod poslodavaca koji su članovi Unije.
A da postoji kod nas, da kažem, uređeni privredni sistem, da postoji obaveza poslodavaca da budu članovi Unije, onda bi, iskreno rečeno, i ova moja priča bila bez smisla i onda sigurno ne bi trebalo da važi neposredna i opšta primena kolektivnih ugovora. Dok mi ne izgradimo takav privredni sistem, mislim da ovo rešenje apsolutno ima svoj smisao.
Drugi razlog zašto mislimo da treba da postoji neposredna primena ovih kolektivnih ugovora i obaveza za sve poslodavce, leži u tome što predviđena zakonska rešenja koja predviđaju hipotetičku mogućnost ministra da može proširiti dejstvo kolektivnih ugovora, praktično su neprimenljiva i iz formalnih i iz stvarnih razloga.
Iz formalnih razloga – što se u članu 256. kaže, da ministar može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi Unije poslodavaca i to na osnovu mišljenja Ekonomsko-socijalnog saveta.
Kada se zna sastav Ekonomsko-socijalnog saveta, i da se mišljenje može doneti jedino ako je doneto konsenzusom, onda je logično, realno pretpostaviti da 18 članova Saveta ne mogu postići konsenzus ako jedan od partnera ne želi da se taj konsenzus postigne. U ovom slučaju, ako poslodavci neće, onda konsenzusa nema, nema ni mišljenja, nema ni formalno-pravnog osnova na osnovu kog ministar može primeniti odredbu ovog zakona.
To zakonsko rešenje ostaje u sferi lepih želja bez realne podloge.
Moram reći da je gospodin ministar obrazlažući član 243. zakona, obrazlažući nemogućnost rešenja da Vlada bude potpisnik kolektivnog ugovora, sam praktično priznao da ovaj član neće biti primenjen.
Veoma pažljivo sam pročitao obrazloženje ministra, dato prekjuče, na ovaj član zakona i on je više puta sam rekao da, "Vlada nema i ne želi" da ima išta sa kolektivnim ugovorima.
Ministar je Vlada, ako "Vlada nema i ne želi" da ima išta sa kolektivnim ugovorima, onda, naravno, ni ministar ne želi da ima sa kolektivnim ugovorima. Sigurno neće ni primeniti ovu hipotetičku mogućnost da proširi dejstvo kolektivnih ugovora. Zašto? Iz različitih razloga.
Mi smo čak, u razgovorima oko ovog zakona, predlagali jedno rešenje – da opšti kolektivni ugovori imaju neposrednu primenu, a da se ministru da mogućnost da oslobodi pojedine oblasti i grane ili poslodavce primene ovog kolektivnog ugovora i da idemo drugom logikom, ne da on može da proširi, nego da može da oslobodi, a da važi za sve.
To rešenje se nije prihvatilo i došli smo do ovoga. Pošto smatramo da ovo rešenje nije dobro za zaposlene, a da zakon na način na koji je napisan neće biti primenjen, predložili smo amandman kojim smo predvideli proširenje primene kolektivnog ugovora na sve poslodavce, a ne samo na one koji su članovi Unije.
Faktičko stanje je takvo da je malo poslodavaca, još uvek, koji su članovi Unije, mnogo je zaposlenih kod onih poslodavaca koji nisu članovi Unije, i da se odredba kolektivnog ugovora, a samim tim i status, neće poboljšati, dok, ili svi poslodavci ne budu članovi Unije ili se ne proširi dejstvo kolektivnog ugovora da njihova obaveza važi i da ih primenjuju svi poslodavci. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je već rečeno, podneli smo amandman na član 255. Predloga zakona o radu, koji predviđa da se opšti i posebni kolektivni ugovor neposredno primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora, poslodavce koji naknadno postanu članovi udruženja i one koji iz njega izađu nakon šest meseci. Predložili smo neposrednu primenu i obaveznost za sve poslodavce, odnosno zaposlene.
Usvajanjem ovog amandmana, što i mi predlažemo, a ovakva rešenja su prihvaćena i u mnogim zemljama Evrope, smatramo da bi se reafirmisao sistem kolektivnih ugovora, zainteresovali bi sve za pregovore da bi se što bolje došlo do boljeg kolektivnog ugovora, podstakli poslodavce na udruživanje i učešće u kolektivnom ugovoru, doveli ih sve u ravnopravan položaj, obezbedili zaštitu svih zaposlenih, a ne samo jednog i to veoma malog broja.
Pogledajte Predlog zakona o radu: intencija Predloga zakona o radu je, da kolektivni ugovori dobijaju prioritet u uređivanju prava i obaveza iz rada u odnosu na pravilnik o radu, što je svakako za pohvalu. Čak veliki broj članova Predloga zakona utvrđuje minimum, a kaže se da se kolektivnim ugovorom mogu utvrditi veća prava.
Međutim, problem je u tome što kolektivni ugovori postaju obavezni samo za "reprezentativna udruženja poslodavaca i sindikata" i upravo ta odredba o obaveznosti samo za "reprezentativno udruženje poslodavaca i sindikata" predstavlja najveću manu u ovom predlogu.
Kada bi ostalo tako, veliki broj radnika bi ostao bez zaštite. U velikom broju kolektiva nema sindikata ili je samo 10% poslodavaca uključeno u udruženja koja treba da pregovaraju o kolektivnom ugovoru. Znači da će 90% radnika ostati van kolektivnog ugovora.
Poslodavci se do današnjeg dana nisu legitimisali, niti dokazali svoju reprezentativnost. Pitanje je da li će to ikada i uraditi, da li su uopšte zainteresovani to da urade, baš zato da ne bi bili obavezni na kolektivni ugovor. Nije logično da radnici zavise od toga i da zbog toga ostanu van zaštite.
Kada govorim o zaštiti radnika ne mislim samo na mala preduzeća nego i na velika, jer u njima ili su sindikati posvađani i podeljeni ili pak, ako imaju "jak" sindikat poslodavac kaže da nije reprezentativan. Prema tome, nije obavezan da zaključuje kolektivni ugovor i prema tome nije obavezan ni da ga primenjuje.
Dakle, iz tih razloga SPS se zalaže da zakon o radu mora da sadrži rešenje kojim se obaveznost kolektivnih ugovora odnosi na sve zaposlene, a ne samo na one koji rade kod reprezentativnih poslodavaca.
Samo još nekoliko reči o veoma važnom kolektivnom ugovoru, posebni kolektivni ugovor i, recimo, granski. Za najveći broj delatnosti ne postoji udruženje reprezentativnih poslodavaca.
Dakle, ne postoje ni uslovi za zaključivanje posebnog kolektivnog ugovora, ni za primenu tog kolektivnog ugovora jer nisu zaključeni, ni za proširivanje dejstva koje je predviđeno članom 256.
Ako se prihvati da ima reprezentativnih udruženja određenih grupacija pri Uniji poslodavaca, najveći broj zaposlenih u grani i delatnosti opet će ostati van zaštite, jer u tom udruženju poslodavaca veoma je mali broj zaposlenih, a recimo poslodavci sa velikim brojem zaposlenih nisu tu uključeni.
Naravno, kada pogledamo proceduru koja je dosta komplikovana, "proširivanje dejstva", gde treba zahtev jednog učesnika kolektivnog ugovora, ministar da hoće to da uradi i treba mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta. Ne sumnjam da bi ovaj ministar to uradio, ali ne daj bože da se vrati Dragan Milovanović koji je doneo onaj nakaradni zakon 2001. godine. Njega to ne interesuje, on bi to ukinuo, a kamoli da proširi dejstvo kolektivnog ugovora.
Iz navedenih razloga u dužem vremenskom periodu iz sistema kolektivnog ugovaranja bio bi eliminisan posebni kolektivni ugovor kao nezamenjiv pravni akt u ujednačavanju uslova rada, a samim tim i socijalno-ekonomskog položaja zaposlenih u određenoj grani ili delatnosti na nivou Srbije.
Iz svih tih razloga i značaja i podrške Predlogu zakona o radu – da se prioritet da kolektivnim ugovorima, smatramo da to treba i zakonskim rešenjem da im omogućimo, odnosno da se kolektivni ugovori neposredno primenjuju i da obavezuju sve poslodavce, a ne samo veoma mali broj zaposlenih. Zato predlažemo da se ovaj amandman prihvati.

Reč ima poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi rukovodstva Samostalnog sindikata Srbije u ime Socijalističke partije Srbije kolege Žarko Obradović i Milisav Petronijević podneli su na član 255. Predloga zakona o radu, amandman koji glasi: "Opšti i posebni kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce"...
Za nas je jedna od najvažnijih pretpostavki kolektivnog ugovaranja "ujednačavanje" uslova rada za sve zaposlene. Ovaj amandman, ukoliko bi bio prihvaćen, to bi garantovao na onaj način koji je najprihvatljiviji za najveći broj zaposlenih i, usuđujem se reći, za najveći broj poslodavaca. U tome ne vidim ništa loše.
Kada bismo pitali predstavnike Privredne komore, jedne i druge, ili regionalnih privrednih komora, one bi se o ovome izjašnjavale šarenoliko, u zavisnosti ko kakav uticaj ima na te komore; imao sam ovih dana prilike da kontaktiram sa predstavnicima dve regionalne privredne komore koji razumeju ovaj amandman i koji ga podržavaju u meri u kojoj je on primenljiv, a ne suprotstavlja Vladu i poslodavce na način kao što smo ovde imali priliku da čujemo.
Takođe, ne možemo da prihvatimo da takva iskustva ne postoje. Ona postoje u nekoliko država. Kolege su već nabrojale o čemu se ovde radi.
Mene čudi da su neki od učesnika u pisanju ovog zakona, koji su dali svoj potpis na usaglašeni nacrt ili prednacrt ovog zakonskog akta, sada promenili stav. Sinoć sam imao priliku da u jednoj televizijskoj emisiji na TV "Košava" poslušam dijalog između gospodina Čanka i gospodina Ninkovića, predstavnika Unije poslodavaca. Moram da kažem da je on u potpunosti suprotan od onoga što je ranije u medijima bilo ponuđeno kao usaglašen stav u vezi sa ovim pitanjem.
Zapravo ne znam u čije ime oni govore, šta je uticalo da oni promene svoj stav. Za mene su ta dvojica učesnika veoma važni zbog toga što su se ranije oglašavali, takođe. Njihovo sinoćnje oglašavanje doživljavam kao javno iznošenje stava koji je, potpuno ili delimično, suprotan od onoga što su u vezi sa ovim rešenjem govorili pre mesec i po ili pre dva meseca.
Za nas je takođe važno pitanje koga predstavlja gospodin Ninković. Dakle, bez imalo namere da budem maliciozan, gospodin Ninković je šef masonske lože "Orijent". Sva pošta koja funkcioniše između Unije poslodavaca i ove masonske lože cirkuliše na istu adresu, na isti poštanski pretinac, na isti faks i zaista moram da pitam – da li imaju tajna društva u Srbiji uticaj na određene zakonske projekte, na koji način oni lobiraju, za čiji interes rade i koga zapravo predstavljaju?!
Radnici Srbije, poslodavci Srbije zaslužuju da ih predstavlja neko ko nije organizovan u tajna društva.
U vezi sa tim postoji jedna mistika koja je interesantna za medije, za jedan broj ljudi koji to prepričavaju itd, ali ja vas podsećam da smo mi imali prošlu Vladu gde je Rotari klub imao većinu u toj vladi: sedam potpredsednika Vlade ili ministara nosilo je značku Rotari kluba.
Da ih ne nabrajam, da im ne pravim reklamu, jer to ne činim iz razloga što osporavam njihovo pravo da to budu, ali se suprotstavljam konceptu da u jednoj vladi "takvi" budu ministri.
To je za nas veoma važno pitanje i sama činjenica me potpuno uverava da ovaj amandman treba prihvatiti, jer kada ga gospodin Ninković brani na drugi način, potpuno sam siguran da su argumenti koji su izneti u ovom amandmanu takvi da treba da budu prihvaćeni.

Reč ima poslanika Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre Laloviću, mi se jasno zalažemo za neposrednu primenu opšteg i posebnog kolektivnog ugovora na sve poslodavce, znači i na one u privredi. Tvrdnja ministra Lalovića da, ako se usvoji ovaj amandman i amandman gde je Vlada neposredni učesnik u zaključivanju ugovora, da će to odvratiti strane investitore od investicija, jednostavno, ne stoji, bar po našem mišljenju.
Najvažnije za strane investicije jeste politička stabilnost, stabilnost institucija i vladavina prava. Uostalom, mi smo imali Zakon o radu, važeći, današnji zakon, gde su poslodavci bili "sve", gde zaposleni nisu imali takoreći nikakva prava, pa nije bilo nikakvih investicija, ako ne računamo jedino ove pare koje su došle i otišle u budžet, od prodatih firmi.
Znači, najvažnija je politička stabilnost, stabilnost institucija i vladavina prava. Ali, imali smo situaciju da je prethodna Vlada bila Vlada bez kredibiliteta. Zašto? Kakva politička stabilnost, kakva stabilnost institucija, kakva vladavina prava?!
Jedan potpredsednik Vlade je razrešen i smenjen zbog špijunske afere, drugi potpredsednik Vlade je smenjen zbog seks afere, ministar je smenjen zbog gaženja pešaka na ulicama Beograda, pola Vlade se družilo sa kriminalcima, pili viski u Šilerovoj, tako tvrdi Nebojša Čović, puteve je asfaltirala mafija. Kažu da mafija postoji u svim državama. Mafije ima i u Americi, ali nikada nisu Laki Lučano i Al Kapone asfaltirali puteve u Americi!!!
(Predsedavajući: Gospodine Bušetiću, molim vas da govorite o amandmanu.)
Govorim o amandmanu, potpredsedniče. Govorim o tome da je najvažnije za strane investitore pitanje političke stabilnosti, stabilnosti institucija i vladavine prava, a sve je to izostalo.
Govorim i za današnje vreme. Kakva je situacija danas?
I danas je situacija veoma teška, nema političke stabilnosti. Ljudi iz prethodne Vlade, iz prethodne vlasti, Čeda Jovanović, Beba Popović, orkestrirano i horski napadaju najvažnije srpske institucije: crkvu, vojsku, Srpsku akademiju, a u svemu tome i debelo potpomažu i političari i mediji.
Kako to rade političari?
Naši najistaknutiji političari samo govore o međunarodnim obavezama naše zemlje, navodnim. Neka bude i da postoje te obaveze. Da li je iko u Srbiji, od predsednika savezne države, ministara, rekao o međunarodnim obavezama međunarodne zajednice?
Zašto Solana ne sprovede neposredne izbore u Crnoj Gori? Svi znamo da Solana to može da naredi za pola minuta. Zašto se ne sprovodi Rezolucija 1244? U tom kursu deluju i svi naši mediji, takoreći svi? Šta oni pišu, šta govore? Na dnevnom redu su samo afere, skandali, laži, u svim novinama, i u Kuriru, u Novostima, i na svim televizijama!
Evo i Bogoljub Karić, on je ovih dana preuzeo ovaj "Otvoreni studio", ovo što finansira Soroš, a istovremeno se deklariše da je za srpske domaćine! Zar neko misli da je srpski domaćin za Soroša, za Međunarodnu kriznu grupu?!
Prema tome, bez te opšte političke stabilnosti i bez toga da svi budu na tom zadatku, i političari i mediji, nema sreće za Srbiju. Ali, mi se duboko nadamo da u Srbiji postoje političari, tačno da ih je malo, koji ozbiljno misle o ovoj državi, koji dobro misle ovoj državi. Upravo iz tih razloga, ostajemo da se nadamo da nije sve propalo, "kad propalo sve je", kako reče veliki pisac.