Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Član 256. Predloga zakona o radu je posebno opasan i reći ću vam zašto. Citiraću samo prvi stav: "Ministar može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora".
Ovakvo ovlašćenje dati ministru Laloviću, nekom drugom ministru, ovo je zaista neverovatno.
Zašto se posebno plašimo da se ovakvo ovlašćenje da baš ministru Laloviću?
Upravo zbog onog Udruženja industrijalaca, zbog Bogoljuba Karića koji je nekada osnovao stranku čiji je član ministar, zbog verovatno obaveza ministra prema Bogoljubu Kariću.
Ima dosta obaveza, ali nemam ništa protiv da on te svoje obaveze prema Kariću i prema tzv. "industrijalcima" ispunjava, ali ponavljam ono što sam rekla malopre, ne kroz zakon, ne preko Narodne skupštine, a najmanje, ne preko zaposlenih u Srbiji.
Nedopustivo je, a inače je stav Srpske radikalne stranke o svakom zakonu kada smo govorili, gde god je bilo predviđeno da se ministru pojedinačno daju neka ovlašćenja pored onoga što je predviđeno u Zakonu o Vladi, uvek smo bili protiv toga jer jedan čovek ne sme imati takva ovlašćenja, bez kontrole, a pogotovo što se juče pričalo po kuloarima dok smo čekali da se ministar odluči da li će da povuče ovaj predlog zakona ili će, ipak, da se odobrovolji pa da pusti da se do kraja raspravlja o ovom zakonu, čulo se da je ministar ovaj predlog zakona uradio bez konsultacija sa predstavnicima stranaka koje čine vlast.
To je njihova stvar i njihov problem, ali je problem ministrov to što je očigledno da je u ovoj sali većina opredeljenja da se glasa za ovaj amandman SRS i za sve amandmane koji se odnose na obavezno potpisivanje, zaključivanje kolektivnih ugovora.
Nadam se da će narodni poslanici, bar oni koji za ovom govornicom podržavaju ovakve amandmane, to pokazati i u danu za glasanje, da će glasati za ove amandmane i na taj način naterati ministra da uradi ono što bi bilo logično, jer ako Narodna skupština, a nadam se da hoće, usvoji ove amandmane onda to znači da se koncept zakona koji je ministar predložio potpuno menja.
A svuda u svetu je najnormalnije ako Skupština ne prihvati koncept predloga zakona nekog ministra da taj ministar lepo podnese ostavku, kaže – hvala, doviđenja, ja to ne znam da radim po volji naroda.
Ubeđena sam da će to uraditi i ministar Lalović, zato što sam ubeđena da ćete vi, drage kolege, glasati i za ovaj amandman SRS.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, pa Momir Marković Zoran Krasić, pa Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, SRS, odnosno poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 256, odnosno kolega Petar Jojić, narodni poslanik našeg poslaničkog kluba, gde tražimo da se član 256. Predloga zakona o radu, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini, briše.
Apsolutno je jasno da, iz svega ovoga što smo izlagali za ovom govornicom kada su u pitanju članovi 255. i 256 Predloga zakona o radu, SRS smatra da je Vlada Republike Srbije odbijanjem amandmana SRS pokazala da nema ni želje, ni volje da postojeći, važeći Zakon popravi, odnosno predloži Narodnoj skupštini, koji bi ispravio nepravdu koju je učinila Demokratska stranka kao vladajuća stranka u prethodnoj vlasti; koja je, na kraju–krajeva, sve zaposlene u Srbiji dovela u ponižavajući položaj i učinila sve na jučerašnjoj Skupštini da od ove skupštine napravi cirkus i da skrene temu sa glavnih problema koji tište sve građane Srbije, a to su: socijalni problemi, ekonomska situacija u zemlji i sve ono što ova vlada mora da rešava.
Obavezala se kada je prihvatila da vlada Srbijom, da vlada u interesu građana Srbije, a ne na štetu zaposlenih, odnosno svih građana ove zemlje.
Suština ovog člana 256. je upravo suština ovog predloga zakona. Tu se može videti da je priroda ovog predloga zakona da neće popraviti mnogo postojeći Zakon koji važi, Zakon o radu koji je donela Demokratska stranka, koja je uništila privredu u Srbiji i dovela Srbiju na rub socijalne bede i sve građane Srbije, a naročito privredu koju je potpuno zavila u crno.
Primedbu koju možemo da uputimo Vladi povodom ovoga je, da nije pokazala želju da ovaj predlog zakona napravi na način koji će štititi interese zaposlenih ove države, koji će štititi vitalne interese svih građana u Srbiji. Apsolutno je neprihvatljivo da ministar odlučuje o pojedinačnim pravima i sa tim ne možemo da se složimo, odnosno primena kolektivnog ugovora, o kojoj se govori u članu 255. i u članu 256.
Pročitaću član 256. zato što na to javnost treba dobro da obrati pažnju, šta kaže član 256. i šta sve ministar na osnovu ovog predloga koji je Vlada predložila Narodnoj skupštini treba da radi: "Ministar može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca –učesnika kolektivnog ugovora". Znači, ministru se daju neka prava koja su apsolutno u koliziji sa interesima zaposlenih.
Ministar je trebalo u svakom slučaju da ovoj skupštini predloži daleko bolji zakon koji će rešavati pitanja zaposlenih, odnosno štititi interese zaposlenih i to je cilj naših amandmana koje smo podneli Narodnoj skupštini, a Vlada je većinu amandmana SRS jednostavno odbacila, nije ih prihvatila i nije pokazala želju da popravi postojeći Zakon, koji je donela bivša vlast Demokratske stranke, koja je unazadila Srbiju za 33 godine, a stalno se poziva na to da je ona ta koja vodi Srbiju u Evropu.
Dovešćete možda Srbiju u Evropu 2099. godine sa vašom politikom koju vodite, a naročito kako radite na nivoima lokalne samouprave od Beograda, pa gde god ste bili na vlasti, uništili ste da nije ostao ni kamen na kamenu.
Na kraju krajeva, ako ne budete prihvatili amandmane SRS, pokazaćete da ste isti kao i prethodna vlast DS.

Narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću sa čitanjem ovog člana, radi građana Srbije. Imamo informaciju da je jedna od najvećih gledanosti juče i danas upravo prenos sednice Skupštine, iz prostog razloga što su građani životno zainteresovani za odlučivanje o ovom zakonu.
Kaže ovako: "Odluku iz stava 1. ovog člana ministar može doneti ako postoji opravdani interes, a naročito:
1) radi ostvarenja ekonomske i socijalne politike u Republici Srbiji, u cilju obezbeđivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih" itd. ... i
"2) da bi se ublažile razlike u zaradama u određenoj grani, grupi, podgrupi i delatnosti koje bitno utiču na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce" itd.
Dakle, "nelojalna konkurencija". Dva poslodavca, isti predmet poslovanja, isti proizvod. Jedan je uspeo da svojim radnicima skine platu ispod egzistencijalnog minimuma, njegov proizvod je jeftiniji. Ovaj drugi ima malo veće troškove proizvodnje, njegov proizvod je malo skuplji, a ministar "može odlučiti". Dakle, ministru se ostavlja na pravo da odluči da li će se delovi kolektivnih ugovora, koji obavezuju poslodavce, iako nisu članovi Unije, pogotovo ako nisu članovi Unije, da izjednače primanja zaposlenih. Ministar će odlučiti ili neće odlučiti!
Nije li to, dame i gospodo, pogotovo kada se radi o ovom segmentu, nije li to mnogo prava jednom čoveku, pogotovo kada znamo da je većina onih koji danas predstavljaju industrijsku snagu Srbije, kako imaju običaj da kažu, oni koji predstavljaju grupaciju koja je bukvalno kroz privatizaciju u prethodnom periodu opljačkala Srbiju, koji danas imaju neverovatna sredstva, koji su kupovali za tri–četiri eura fabrike i koji mogu sada kupiti i onih 40 poslanika, o kojima sam govorio maločas?! Neće li oni doći u situaciju da pitaju pošto je kilo ministra?

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj amandman na član 256. predstavlja logički nastavak prethodnih amandmana, ali utiče i na član 257. te ovo što se  amandmanom traži da se član 256. briše, logički znači da se briše i ovo što je navedeno u članu 257.
Da ne bi ponavljao argumentaciju i razloge koje su moji prethodnici naveli, iskoristiću samo dva momenta. Prvi momenat je što ne može pojedinac, bez obzira koja je funkcija u pitanju, da bude iznad opšteg akta. To nije primereno našem pravnom sistemu. Onaj ko to forsira na ovaj način, on šalje jednu poruku – da nije bio ozbiljan kada je pričao o socijalno-ekonomskom savetu, da nije bio ozbiljan kada je pričao o ugovoru kao o svetinji. Jednostavno, pokazuje da je laički ušao u ovu operaciju.
Onda nije ni čudo što se dva dana priča o nekolicini tih amandmana, dok se u međuvremenu ne postigne dogovor šta će da padne ili šta će da se povuče.
Ovo je, očigledno, promašaj. Cela ova operacija zvana Predlog zakona o radu je promašaj. Ukoliko se zakon povuče iz procedure, onda bi neko morao da naknadi štetu zbog ove ujdurme koja traje već pet–šest dana, a ukoliko se na silu izglasa ovakav Predlog zakona i ne uzmu u obzir ovakvi amandmani, onda i većinski i manjinski partneri u ovoj vladi ili oni koju podržavaju ovu vladu, morali bi da izađu i da objasne šta su uradili.
Morali bi da objasne šta su uradili, jer je prosto neverovatno da stranke koje slove za levičarske predlože ovakav zakon o radu, pregaze sve ono na šta su se pozivale, ne samo tokom izborne kampanje, nego što je valjda i odlika njihove ideologije, kao političke stranke. Verovatno će to biti problem i one stranke koja podržava ovu manjinsku vladu, koja želi, takođe, kao i DS, da bude član Socijalističke internacionale.
Nemojte vi na levici, koji se svađate, da dovodite u pitanju i Vladu i Predlog zakona, a moram da kažem i ovu našu perspektivu. Evo, već 50 godina mi imamo stanje koje se javlja kao posledica svađa levičara. Doduše, ima jedna izreka u Zapadnoj Evropi, koja kaže: "Svađaju se kao socijaldemokrate". To je uobičajena izjava.
Nama su potrebna vrlo precizna i jasna rešenja. Ne može niko da stavi van snage nešto što je, putem pregovaranja, dogovaranja, u formi ugovora stvoreno i sačinjeno kao opšti akt.
Ako bi se prihvatila ova logika, onda bi to značilo da ugovor i taj sporazum o pridruživanju, kome težite, takođe može neki ministar da stavi van snage i kaže da neće da se primenjuje, pa neće da se primenjuje selektivno, pa neće da se primenjuje ovako ili će se primenjivati ovako.
Čemu onda ovakvo ovlašćenje u hijerarhiji vlasti ministra, kada Vlada ne želi da učestvuje u kolektivnom pregovaranju? Odakle prava nekome da stavi opšti akt van snage ili da selektivno primenjuje, odnosno da dozvoljava da se selektivno nešto ne primenjuje, i to sve sklopljeno pričom da je to tako potrebno jer nam slede investicije.
Moram da vas podsetim, vas koji ste izvorni DOS, DOS plus –minus, kako se zove, vi ste zaboravili jedno obećanje 2002. godine. Mi se nalazimo u 2005. godini i sada treba da se krene sa uvozom radne snage. To je obećanje. Pa, predsednička kampanja i 500.000 novih radnih mesta. Nemojte sada da se raspilavite oko ovoga, kako da to sprečite. Samo vas obaveštavam da ste zakoračili duboko u tu fazu.

Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 283. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 283. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Narodni poslanik Momir Marković.

Član 283. glasi: "Izbor organa Fonda, u skladu sa odredbama čl. 129. – 136. ovog zakona, izvršiće se najkasnije do 1. januara 2005. godine".

Usvojiće se 1. januara 2005. godine?! Stvarno mislim da bi Vlada, da bi predsednik Koštunica morao da kupi po jedan kalendar u svako ministarstvo da stavi, da ljudi znaju kada je bio 1. januar 2005. godine!

Drugo, opet dolazimo u situaciju da se birokratija, zahvaljujući zakonima koje smo donosili, koje donosimo i koje ćemo donositi, širi.

Više se neće zvati agencija, jer nije prikladno ime, ali će se zvati fond i opet ćemo imati desetine hiljada zaposlenih u Srbiji u tom fondu i opet će neko vući pare. A ja pitam - gde su do sada bile pare za socijalna davanja, gde su se pare nalazile i šta je falilo da pare i dalje tamo ostanu i šta je falilo da, ukoliko se pare po ovom zakonu budu izdvajale, da se tamo pare i raspodeljuju onima kojima treba da se raspodele?!

Šta znači formirati fond, pa direktora fonda koji će imati 200.000 do 300.000 platu, pa će imati svoje pomoćnike, zamenike, savetnike, pa radna tela i tako do onog najnižeg činovnika.

Koliko će formiranje administracije koja treba ovaj fond da opslužuje koštati državu i od kojih će se to para nadoknaditi? Upravo od para koje ova država izdvaja za socijalna izdavanja.

Smatram da fond ne treba da postoji. Ako ste hteli da ga formirate, prošao je 1. januar 2005. godine, uzmite se u pamet i pogledajte kalendar.